| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
PROGRAM ČETNIČKOG POKRETA DM OD SEPTEMBRA 1941. ZA VREME I POSLE ZAVRŠETKA DRUGOG SVET-SKOG RATA UPUĆEN IZBEGLIČKOJ VLADI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE1 Prilog I3 I. Rad za vreme trajanja rata; II. Rad u prelaznom vremenu; III. Pripreme za normalno stanje i IV. Pitanje unutrašnjeg uređenja — socijalnog i političkog. I Tačka 1. Održavanje neprijateljskog stava prema okupatorima i njihovim pomagačima, ali za sada, do daljeg, ne ulaziti u neposredne borbe osim u slučajevima samoodbrane kao što je slučaj u Hrvatskoj.4 Zainteresovan da te ustaničke snage potčini pod svoju komandu, Draža Mihailović je avgusta i septembra 1941. uputio svoje opunomoćenike (oficire, podoficire i žandarme) u istočnu Bosnu (vidi dok. br. 3). Njegov plan nije bio da te snage usmeri protiv okupatora i ustaških jedinica, već da ih upotrebi za borbu protiv NOP-a. U jesen 1941. i u prvoj polovini 1942. predstavnici četničkog pokreta DM su sa okupatorom i ustaškim vlastima NDH sklopili pismene sporazume o zajedničkoj borbi protiv NOP-a (vidi dok. br. 19, 31, 61 i 74). Stoga, Uticati da i drugi narodni faktori zauzmu takav stav. Gde se radi o samoodbrani srpskog elementa kao u Hrvatskoj podržavati i po mogućstvu dirigovati borbom; 2. Nastojati da se po svaku cenu onemogući građanski rat među Srbima i u tom pravcu uticati i na druge; 3. Smatrati vladu u emigraciji legalnom vladom dok rat traje i po mogućnosti održavati vezu sa njom;5 4. Naći pouzdane ljude na terenu preko kojih će se vršiti ono što se zaključi; 5. Nastojati da se organizacija proširi na sve zemlje. II Tačka Pripremati da bi u danima sloma mogli izvršiti ove akcije: a: da kazni sve one koji su na zločinački način služili neprijatelju i koji su svesno radili na istrebljenju srpskog naroda; b: omeđiti »defakto« srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj; v: posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjen je svežim srpskim elementom; g: izgraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice;6 d: u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi,7 i e: unapred odrediti koje i kakve jedinice treba da provode izvršenje programskih tačaka pod b, v. g. d,. III Tačka 1. Ideal je jaka i homogena srpska državna jedinica politički i ekonomski sposobna za život.8 Ona će poslužiti kao takva bahninke9 širim političkim kombinacijama, i 2. Izabrati stručne ljude za pripremanje dokumentacije ovog cilja za konferenciju mira. IV Tačka 1. — U pogledu unutrašnjeg političko-socijalnog uređenja sada ne tretirati.
M.P.10 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, fond Arhiva emigrantske vlade i, vojske (dalje: AEV), k. 162, reg. br. 34/1 (VK-Y-53). Taj fond je ranije nosio oznaku »Kairska arhiva« (Ka). 2 i 3 Trima tačkama je obeležen tekst referata šefa Vojnog kabineta izbegličke kraljevske vlade majora Zivana Kneževića, upućenog 26. januara 1942. predsedniku vlade Slobodanu Jovanoviću. Uz referat je, kao prilog I, dat tekst Programa koji redakcija objavljuje. Pored ostalog, u referatu, Z. Knežević ističe: da u dosijeu »Draža« koji je primio od ranijih šefova Vojnog kabineta (Milana Radovića, divizijskog generala, i Velimira Ranosovića, brigadnog generala) nije našao izveštaj dr Miloša Sekulića, pa ga je pozvao i na osnovu njegovog izlaganja sačinio ovaj referat i Program. Originalni izveštaj dr M. Sekulića nalazi se u Arhivu SFRJ, a kserokskopija u Arhivu VII, ča, k. 20, reg. br. 12/2. Uz original, koji je smešten u Arhivu SFRJ, nalaze se i prilozi: 1. »Memorandum Srpske pravoslavne ofkve predat avgusta meseca generalu Dankelmanu zapovedniku nemačke oružane sile u Srbiji«, 2. »Apel srpskom narodu«, 3. »Proglas vojvode Koste Pećanca četnicima i srpskom narodu«. 4 Reč je o kvislinškoj NDH. Njene ustaške jedinice su neposredno po formiranju, a naročito posle napada Nemačke na SSSR, preduzele opštu akciju genocida protiv srpskog stanovništva koje je živelo na području NDH. Radi spašavanja života i Imovine, srpski narod je na to odgovorio oružanim otporom koji je u nekim krajevima (Hercegovina, istočna i zapadna Bosna, Lika i deo Dalmacije) poprimio karakter ustanka. 5 Vlada Kraljevine Jugoslavije je 15. aprila pobegla iz zemlje avionom iz Nikšića (kralj Petar je pobegao dan ranije). Po dolasku u Atinu, 17. aprila se prebacila u Aleksandriju a zatim u Jerusalim, odakle je, po grupama, otišla u London; prva grupa sa kraljem i delom vlade stigla je u London 21. juna 1941 (Arhiv VII, otkupljena građa, k. 8, III deo Memoara generala Dušana Simovića — dalje: Memoari D. Simovića, III). — Kad je formirao štab na Ravnoj gori, Draža Mihailović je (u drugoj polovini maja i tokom juna) glavnu akciju usmerio na povezivanje sa organima britanske obaveštajne službe; na tom zadatku je radila njegova organizacija u Beogradu koristeći se vezama sa turskim i američkim poslanstvom u Beogradu (Arhiv VII, mf. Bileća 2, sn. 623-627: izveštaj delegata Kraljevine Jugoslavije za Bliski i Srednji istok od 22. avgusta 1941). Jula 1941. Draža Mihailović angažuje raspoložive snage (četničku organizaciju u Beogradu i pomenute kanale turskog i američkog poslanstva) da se poveže i sa emigrantskom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu (Arhiv VII, AEV, k. 163, reg. br. 14/4: telegram otpravnika poslova jugoslovenskog poslanstva u Lisabonu o poruci Draže Mihailovića). U svojim Memoarima, D. Simović o toj poruci piše: »Prva vest o stvaranju ustaničkog jezgra na Ravnoj Gori na planini Maljenu (tako u prepisu — prim. red.) doneo je jedan strani diplomata na prolazu iz Beograda kroz Li-sabon i tamo predao zast. poslanika Kojiću, koji mi je istu dostavio u London po specijalnom kuriru. Taj izveštaj sam primio početkom avgusta 1941. U izveštaju je bilo navedeno inicijalima ime komandanta, ,D.M.' i date talasne dužine i vreme za hvatanje radio-telegrafske veze. Izveštaj je potpisao đštab. major, Z.P.T. koga sam odmah po rukopisu poznao, da je to Žarko P. Todorović. Pošto je izveštaj bio znatno ranijeg datuma i vreme za hvatanje veze određeno u julu, to svi pokušaji britanske tajne radio-službe da tu vezu uhvati nisu uspeli. Krajem avgusta primio sam još jedan takav izveštaj, koji je porodica Bajloni donela iz Beograda u Lisabon« (Arhiv VII, Memoari D. Simovića, III, str. 35). Dušan Simović (1882, Kragujevac — 1962, Beograd), armijski general JV, učesnik balkanskih ratova i I svetskog rata; do II svetskog rata: komandant vazduhoplovstva, načelnik Glavnog generalštaba a izvesno vreme i penzioner, od novembra 1940. komandant vazduhoplovstva. U puču 27. marta jedan od organizatora, a posle puča predsednik vlade. Pred kraj aprilskog rata 1941. sa vladom i dvorom emigrirao u London. Kao predsednik izbegličke vlade prihvatio četnički pokret DM i, prikazujući ga kao pokret otpora, radio na njegovom afirmisanju i priznanju od strane vlada antihitlerovske koalicije, do 11. januara 1942, kada je smenjen i na njegov položaj došao prof. Slobodan Jova-nović. Vlada DFJ mu je odobrila povratak u zemlju. Umro je 1962. godine u Beogradu. — Žarko Todorović (1907, Beograd — Pariz), major vojske Kraljevine Jugoslavije (brat Boška Todorovića), pre II svetskog rata na radu u Obaveštajnom odeljenju Glavnog generalštaba. U leto 1941. rukovodilac obaveštajne službe u četničkoj organizaciji DM u Beogradu i organizator povezivanja četničkog pokreta DM sa britanskom obaveštajnom službom i izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije. Do polovine 1943. komandant zamišljene četničke Komande severnih pokrajina (Vojvodina i Slavonija), kada su ga Nemci uhapsili i poslali u zarobljeništvo. Posle rata ostao u Francuskoj gde je penzionisan kao francuski oficir. 6 i 8 O zamišljenoj »Velikoj Srbiji«, vidi dok. br. 1. 7 Stav četničkog pokreta DM prema Muslimanima bio je da ih treba sistematski fizički uništavati u toku rata a one koji ne budu uništeni, iseliti u Tursku i na njihovu teritoriju naseliti srpsko stanovništvo. U ostvarivanju plana o uništenju Muslimana, četnički pokret DM je decembra 1941. i avgusta 1942. na području Foče i početkom 1943. na teritoriji Sandžaka izvršio pokolje nad Muslimanima (vidi dok. br. 161). Draža Mihailović je u ličnoj beležnici o stavu prema Muslimanima, zapisao: »Pitanje muslimanskog stanovništva potrebno da reši vlada. — Musl. st. je svojim držanjem dovelo do toga da ih naš svet više ne želi i neće da ima u svojoj sredini. Potrebno je još sad da se pripremi iseljavanje u Tursku ili ma gđe van nale teritorije. Na dan ustanka oni će svi biti pokrenuti sa svojih naselja a što niko neće moći sprečiti. — U danom momentu svi muslimani ima da budu pokrenuti sa svojih ognjišta. Oni koji su bliži hrvatskim oblastima tamo — glavno je da svi budu pokrenuti« (Arhiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 17/3-18). 9 Tako u originalu, moguće »balkanskim«. 10 Okrugli pečat: »Predsedništvo vlade Kraljevine Jugoslavije — Vojni kabinet London«.
|