ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument


BR. 57

IZVEŠTAJ KOMANDANTA OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 10. FEBRUARA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O SPORAZUMU O SARADNJI SA ITALIJANSKIM OKUPATOROM1

KOMANDANT OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE

O. broj. službeno 10 febr. 1942. — BRATAČ

GOSPODINU MINISTRU VOJSKE I MORNARICE.2

U subotu 7-og. ov. mj. sastao sam se u svojstvu zastupnika komandanta bosansko-hercegovačkih četničkih odreda majora Dangića,3 koji nije mogao doći na sastanak sa italijanskim komandantom Nevesinja i sa obaveštajnim oficirom njihove divizijske komande u Mostaru.4

Cilj i rezultat pregovora vidi se iz priloženog obaveštenja br. 6.5 Tom prilikom sam imao sastanak sa Dobrosavom Jevđevićem, koji živi u Splitu i nedavno je putovao po sjevernoj Italiji. Tražio sam od njega da ide među svoje birače iz ranijeg političkog života oko Prače i Rogatice, pa je obećao da će ići samo moli da se preko radio Londona radi olakšanja njegove misije saopšti našem stanovništvu otprilike sledeće: »Vijesti iz otadžbine: Dobroslav Jevđević naš poznati nacionalni radnik upućen je od strane ministra vojske i mornarice Đenerala Draže Mihajlovića da među srpskim stanovništvom Istočne Bosne radi na pojačanju srpske sloge toliko potrebne našem napaćenom narodu. Želimo mu puno uspjeha.«

Takođe ugledni član zemljoradničke stranke četnički vojvoda brat Petar Samardžić želio bi da zemljoradnički šef i ministar pravde Milan Gavrilović kaže preko radia otprilike ovo: »Braćo Srbi složite se i izvršujte naređenja naše vrhovne komande koja vodi operacije u skladu sa svim operacijama Saveznika. S tim se slaže i bratska Rusija. Naređenja Vrhovne komande doći će vam preko Draže Mihajlovića i oficira koje je on poslao u sve srpske zemlje i u druge jugoslovenske krajeve. Budite strpljivi. Rad ide svojim tokom. Mi ćemo pobjediti. A poslije pobjede doći će na red politika i narod će slobodno reći što želi pa će biti po demokratskim načelima onako kako želi većina naroda. To vam svečano obećavamo u ime kraljevske vlade«. Uopšte da doktor Milan Gavrilović govori preko radia češće, jer ga srpski narod želi da čuje s obzirom da je do skoro bio u Moskvi.6

Saznao sam iz pouzdanih izvora sledeće:

1) Da Italijani spremaju armiju od 500.000 za proljetnu operaciju preko južne Francuske u Španiju i dalje preko Gibraltara. Ova armija prikuplja se na prostoru Bolonja, Milano,Parma. Osim toga dvije nove divizije bornih kola pripremljene su u Firenci (provincija Parme). Dobar cilj za vazduhoplovstvo.

2) Da je naša podmornica Nebojša potopila prije deset dana pred Splitom italijanski teretni brod od 7.000 tona.

3) Da je grof Čano prilikom svoga poslednjeg boravka u Pešti potpisao tajni ugovor o personalnoj Uniji Mađarske i Italije pod kraljem Viktorom Emanuelom. Po ugovoru Hrvatska bi potpala pod Mađarskom.

S molbom na nadležnost.

Komandant—major

Todorović

1 Izveštaj citiran u letku Operativnog štaba NOPO za Hercegovinu od 23. februara 1942 (Arhiv VII, A NOR, k. 1708, reg. br. 9/1—3) na osnovu originala nađenog u zaplenjenoj četničkoj arhivi prilikom napada partizanskih jedinica na štab B. Todorovića 19/20. februara 1942 (Kifino Selo, Nevesinje).

2 Odnosi se na Dražu Mihailovića.

3 Dangić je tada u Beogradu pregovarao sa nemačkim opunomoćenim komandantom u Srbiji o saradnji četnika i nemačkih okupacionih trupa u borbi protiv NOP-a u istočnoj Bosni (vidi dok. br. 56, nap. 5 i 7).

4 U Mostaru se tada nalazila Komanda italijanske alpinske divizije »Taurinenze« — Taurinense (Zborrik NOR-a, tom XIII, kni. 2, dok. br. 18). Sastanak je održan na poljoprivrednom imanju u blizini Nevesinja. Sa četničke strane prisustvovali su: B Todorović, D. Jevđević. M. Pet-ković, kapetan D. Salatić, P. Samardžić i nekoliko lokalnih četničkih vođa (Arhiv VII, A NOR, k. 1708, reg. br. 23/4).

5 Vidi dok. br. 53.

6 Dr Milan Gavrilović je pre aprilskog rata bio poslanik Kraljevine Jugoslavije u SSSR-u. Status zvaničnog jugoslovenskog predstavnika prestao mu je 8. maja 1941, kada ga je sovjetska vlada proglasila običnim građaninom. Krajem jula je imenovan za otpravnika poslova jugoslovenske izbegličke vlade u Moskvi. Po dolasku u London (januara 1942) imenovan je za ministra pravde u vladi prof. Slobodana Jovanovića.

SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument