Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
BR. 56 IZVEŠTAJ SLOBODANA VRANIĆA OD 8. FEBRUARA 1942. O PREGOVORIMA MAJORA JEZDIMIRA DANGlĆA SA NEMAČKIM OPUNOMOĆENIM KOMANDANTOM U SRBIJI O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a U ISTOČNOJ BOSNI1 IZVEŠTAJ O izvršenom mom službenom putu u međuvremenu od 27 januara do 8 februara 1942 godine, a prema naređenju Komandanta bosanskih vojno-četn. odr.2 27 januar: Od punomoćnika-kapetana brata Dakića Bogdana,3 primio sam usmeno naređenje da putujem za Čačak đeneralštabnom kapetanu bratu Siniši Pazarcu4 od koga sam imao da primim izveštaj i isti da prenesem Komandantu — lično. 28 januar u 6,7 časova brzim vozom prebacio sam se za Čačak.Odmah sam po dobivenim podacima potražio imenovanog. 28, 29 i 30 bio sam u Čačku na prikupljanju podataka, dok je kapetan Pazarac bio na putu, prema dobivenom naređenju. 31 januar: brzim vozom u 7,48 časova prebacio sam se u Beograd, gde sam i stigao istog dana u 15,30 časova. Kao što mi je bilo naređeno oko 17 časova stigao sam u Presedništvo Srpske Vlade i predao bratu kapetanu Bogdanu Dakiću izveštaj. Tom prilikom od strane kapetana Dakića izvešten sam da je sa njim skupa doputovao u Beograd i komandant brat major Jezdimir Dangić.5 1 februara: U međuvremenu od 10—14 časova u Ministarstvu Unutrašnjih poslova u kancelariji pomoćnika ministra g. Đorđevića,6 zasednuta je sednica gde je rešavano pitanje o Bosni.7 Na tom skupu bili su prisutni 3 člana iz Privremene uprave Istočne Bosne, kao i dva delegata oficira iz Bosne i 5 lica od Presedništva Srpske vlade. — Njihova saglasnost bila je potpuna. Primljeni su uslovi okupatora — Vojnog zapovednika u Srbiji, na koje su naši povoljno odgovorili. Teritorija istočne Bosne od granice prema Srbiji pa do r. Bosne i Drine skupa sa Sarajevom, gde spadaju 17 srezova, smatrano je kao već dobiveno. Tom prilikom meni je naređeno da u Beogradu ostanem sve dotle dok ova stvar ne bude potpuno likvidirana tj. do 5 februara. 2 i 3 febr. Prema naređenju kapetana brata Bogdana Dakića svršavao sam stvari lokalne prirode u samom Beogradu koje mi je on davao. 4 februara Oko 12 časova komandant major brat Jezdimir Dangić napustio je Beograd.8 Isti je otputovao u Bosnu. Oko 17,30 časova u Ministarstvu unutrašnjih poslova od strane kapetana brata Dakića Bogdana izvešten sam o sledećem: — Nemačka vojna sila prihvatila je naše uslove, ali Hrvati i Mađari iste ne prihvaćaju. Pitanje o dodeljivanju teritorije (17 srezova) zasada je ne izvršivo. — ovo pitanje za izvesno vreme, a najdalje za mesec dana ponovo će se staviti na dnevni red. — okupator odobrava našu borbu, koja će se i dalje nastaviti, — naša borba neće se voditi kao do sada frontalna, već će se obrazovati glavni front, a potom voditi gerilsko ratovanje. — iz Srbije dobijamo pomoć u ljudstvu i materijalu. — preorganizacija će se izvršiti kod jedinica u Bosni,9 najdalje za to odobren je rok od 20 om. — u najkraćem roku sazvaće se konferencija komandnog osoblja na kojoj će se resiti definitivno o svim pitanjima. — svima komandantima sa ljudstvom naređeno je da ostanu na svojim položajima. Sa ljudstvom izvršiti osiguranje terena. — Odmah ustrojiti jedinične spiskove i u isto upisati svo svoje ljudstvo. Ovo je naređeno da komandanti učine najhitnije. 5 februara: u 9,30 časova otputovao sam u Čačak, gde mi je naređeno da ponovo dođem u vezu sa đeneralštabnim kapetanom bratom Sinišom Pazarcem, gde sam i došao i izveštaj podneo. Tom prilikom imenovani mi je naredio da otputujem u Gornji Milanovac. 6 februara: u 7,48 iz Ćačka otputovao sam u Gornji Milanovac, gde sam u toku ovog dana potrebne službene stvari i obavio. 7 februara: u 2,30 u jutru otputovao sam u Čačak — izveštaj predao, a potom i sam stigao sa zadocnjenjem tek oko 22 časa. Iz Užica specijalnim vozom u 23 časa otputovao sam na Bosansku teritoriju. NZ. Ovaj moj izveštaj dostavljam u granicama dozvoljenim od strane naših starešina, a podrobniji i potpuniji dostaviće naš glavni komandant u potpunosti. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu! 8 februara 1942 god VARDIŠTE OFICIR ZA VEZU poručnik Slobodan Vranić,10 s.r. 1 Prepis originala (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, ča, k. 231, reg. t>r. 24/6 (BH-X-60). 2 Major J. Dangić. 3 Rezervni kapetan (trgovac iz Doboja); tada bio komandant Samostalnog dobrovoljačkog odreda Žagubica (vidi dok. br. 54, nap. 6). 4 Ocokoljić Simeun Siniša (u dokumentima se pojavljuje i kao Siniša Pazarac), kapetan I klase vojske Kraljevine Jugoslavije. U 1942 (legalizovan u Nedićevim jedinicama u Zaječaru) radio na organizaciji četničkih jedinica DM. Od kraja 1942. do marta 1945. komandant Mlavskog četničkog korpusa. Pred kraj II svetskog rata pobegao u inostranstvo. 5 i 7 J. Dangić je u Beograd doputovao sa puk. Erihom Kevišem (Erich Kewisch), načelnikom Operativnog štaba nemačkog opunomoćenog komandanta u Srbiji, i Perom Đukanovićem, članom četničke Privremene uprave istočne Bosne. Dolasku Dangića u Beograd prethodio je njegov sastanak sa Kevišem u Bajinoj Bašti, koji je organizovao kapetan Jozef Mati (Joseph Matl), oficir Abvera (Abwehr), posle više Dangićevih ponuda nemačkom okupatoru za zajedničku borbu protiv NOP-a u istočnoj Bosni. Na tom sastanku su definisani preliminarni uslovi saradnje koji je trebalo da se ozvaniče u neposrednim pregovorima J. Dangića sa nemačkim opunomoćenim komandantom u Srbiji generalom Paulom Baderom i predsednikom srpske kvislinške vlade Milanom Nedićem. Međutim, iako je bio veoma zainteresovan za sa-radnju četničkih jedinica u borbi protiv NOP-a u istočnoj Bosni, opunomoćeni komandant u Srbiji nije želeo da prihvati sporazum sa Dan-gićem bez saglasnosti vlade NDH, s obzirom da se radilo o tome da u istočnoj Bosni svu vlast preuzmu četnici. Opširnije o tome vidi A. Mi-letić, m. č., VIG. U elaboratu o četničkom pokretu DM, koji su polovinom 1944. godine sačinili organi britanske obaveštajne službe za potrebe vojnog i političkog rukovodstva, piše da je Dangićev plan bio da četnici posednu istočnu Bosnu »sklapanjem neke vrste ugovora sa Nemcima, po kome bi on bio priznat kao šef mesne organizacije na isti način kao što je bio Nedić u Srbiji i docnije general Đukanović u Crnoj Gori« i da ti pregovori nisu uspeli »zbog toga što su Nemci verovatno shvatili da će mnogo korisnije biti ako istočna Bosna i dalje ostane deo Pavelićeve Hrvatske države. Zbog toga je Dangić u to vreme bio suvišan« (Arhiv VII, k. 240, reg. br. 4/1). 6 Cvetan Đorđević Čeka. 8 Za vreme boravka u Beogradu J. Dangić je stanovao kod puk F. Keviša (Arhiv VII, Nacionalni arhiv Vašington) dalje: NAV-N-T-501, film (dalje: f) 256, snimak (dalje: sn.) 1087—1097). 9 O reorganizaciji četničkih jedinica, vidi Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 33/4 k 175, reg. br. 8/2). 10 Prema pismu koje je 26. avgusta 1942. uputio majoru Petru Baćoviću, Slobodan Vranić je dugo bio podoficir u kraljevoj gardi, a pred rat je postao oficir — potporučnik. Kod D. Mihailovića došao jula 1941, »kao 57 oficir po redu javljanja«. Do kraja godine radio na okupljanju podoficira oko četničke organizacije u Beogradu i na organizaciji četnika u višegradskom srezu. Od kraja 1941. do avgusta 1942. legalizovan u Užicu (Arhiv VII, Ča, k. 238, reg br. 3/10).
|