ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument


BR. 36

PRAVILA »OFICIRSKE ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU NARODA CRNE GORE« OD DECEMBRA 1941. O CILJEVIMA, NAČINU ORGANIZOVANJA I FORMAMA DELOVANJA1

PRAVILO

Oficirske organizacije za zaštitu naroda Crne Gore2

U današnjem robovanju zbog nemogućnosti propagande i obimnije organizacije, nacionalizam je ostao bez svojih propagatora, dok propagatori drugih ideologija, kao u prkos, nastoje da ga potpuno degradiraju i prikažu kao štetan i preživio pred narodom. U svojoj bezobzirnoj borbi, propagatori kao da im je jedini cilj deplasirati i determinisati u našem narodu — drugi ciljevi kao da su im sporedni.

Etički i humani nacionalizam sa krajnje demokratskim načelima pravnog uređenja, isključujući i ekonomski liberaliza i prinudni komunizam, je jedini mogući oblik našeg državnog uređenja u budućnosti i sa takvim ubeđenjem treba predati naš narod našoj legalnoj vladi sada u Londonu — što je i cilj organizacije.

Propagatori drugih ideologija iz prozirne namere okomili su se na naše bivše oficire nastojeći svom veštinom da ih narodu prikažu kao nesposobne u prošlosti, kao inertne i neaktivne u sadašnjosti i zavodnike u budućnosti. Cilj je jasan. Hoće po svaku cenu da odvoji oficire od naroda i obratno, da bi onda lakše nametnuli svoje vodstvo narodu.

Narodu treba dokazati da su oficiri njegovi pravi pret-stavnici koji sa njim snose sve teškoće današnjice i da jedino oni vode računa o pravim interesima našeg naroda.

U dosadanjem radu zbog nepostojanja veze između oficira, desilo se je da su se pojedini oficiri pojedinačno angažovali u iz-vesnim borbama u Hercegovini—Crnoj Gori. Ovo je svakako poteklo zbog nepostojanja jedinstvenog gledišta svih oficira.

Pošto ovakav rad, razumljivo, ne može donijeti koristi narodu, potrebno je ustaliti jedinstveno gledište svih oficira u ovom pogledu, rukovoditi se interesima i željama našega naroda.

U vezi sa iznetim odbor oficira za organizaciju i zaštitu naroda Crne Gore, ima cilj:

1) Organizaciju naroda u formaciske jedinice radi anga-žovanja u sledećim prilikama:

a) U slučaju desanta saveznika ili naših trupa na našu teritoriju radi prihvata i zajedničke akcije;

b) U slučaju spuštanja savezničkih ili naših padobranaca, radi prihvata i zajedničke akcije;

v) U slučaju naglog sloma okupatora, ako savezničke ili naše trupe ne bi stigle da zavedu red, uzeti vlast u svoje ruke, održati red, sprečiti ma kakve revolucionarne akcije do dolaska legalne vlade, kada joj predati vlast;

g) U slučaju samoodbrane, ili ukazatog momenta za opšti ustanak naroda; i

d) U slučaju samoodbrane našeg naroda u Hercegovini izazvate progonom Hrvatske države.

2) Za akciju navedenu pod g) i d) ili izazvatu nekom nepredviđenom pojavom, odluku o akciji donosi skup svih članova na određenom mestu, kada će se glasanjem odlučiti da li da se akcija povede ili ne.

U slučaju da se akcija povede odmah izraditi detaljan plan.

3) Saradnju svih organizacija sa istim ciljem primiti, odluku o prijemu saradnje, donosi odbor većinom glasova.

4) U organizaciju primati samo oficire srpske narodnosti, koji su ostali do sada dosledni datoj zakletvi. Odluku o prijemu oficira druge plemenske pripadnosti donosi odbor većinom glasova.

U organizaciju ne primati oficire inertne, indolentne a tako isto i oficire za čije je karakterne osobine jasno da stvar neće shvatiti ozbiljno ili da će istu otkriti.

5) Sva obaveštenja i sav rad vršiti usmeno između oficira, a pismeno samo u krajnjem slučaju, posle čega pismeni trag potpuno uništiti.

6) Svako opštenje sa oficirima-članovima organizacije, a koje ga dotični koji opštenje traži lično ne poznaje, vršiti putem lozinke: »Da li znate koji je danas dan«, i odziva koji će označavati dan za dva dana niži od stvarnog dana. Na primer: ako je nedelja, odziv glasi »danas je petak«. Sa ovim odzivom i lozinkom upoznati sve oficire organizacije. Odbor može me-njati znake po potrebi.

7) Na svakom sastanku veće grupe oficira ugovoriti zajednički odgovor druge vrste, u slučaju otkrivanja sastanka i ispitivanja pojedinaca od strane vlasti.

8) Na poziv vlasti ako postoji sumnja da je isti u vezi sa organizacijom nikako se ne odazivati, ni pod koju cenu ne odati organizaciju društva.

Svaki oficir koji bilo hotimično-svesno ili nehotično-nesvesno otkrije organizaciju i drugove ma kome sem licima nabrojanim u tački 4 ovoga pravila, biće ubijen. Odluku o ovome donosi odbor većinom glasova.

Čim se sazna za organizaciju od strane vlasti dužan je svaki član organizacije da najbržim i najsigurnijim sretstvom izvesti sve okolne drugove. U koliko je to nemoguće drugim sretstvom onda pismeno, ali samo po pouzdanim ljudima i to šifrom: »dođi ženim se«. Ovo može i telegrafski. Oficir za vezu za Crnu Goru obaveštava oficira za vezu za Hercegovinu i obratno, pa tek ostale.

9) U koliko vlasti uhvate pojedinog oficira na samom delu, ceo rad prikazati kao individualnu akciju.

10) Formiranje jedinica ima se izvršiti po formaciji crnogorske vojske od 1912. godine. Ovo iz razloga, što su poznata zborna mesta jedinica. Za slučaj a) i b) tačke 1 ovoga pravila izvršiti opštu mobilizaciju, a za slučaj pod v) i g) iste tačke izvršiti delimičnu mobilizaciju od elemenata nacionalno svesnih. Detaljan plan organizacije, formacije i komandovanja izra-diće sreski odbori, po uputstvima glavnog odbora.

11) Glavni odbor za Crnu Goru imaće sedište u srezu Nikšićkom, a svaki srez organizovaće sreski odbor. Glavni odbor će sarađivati sa Glavnim odborom za Hercegovinu putem oficira za vezu.

12) Glavni odbor preporučuje sreskim odborima, da iz svakog sreza formira po jedan četnički odred, pod vodstvom oficira. Oficir mora biti hrabar, trezven, inteligentan i iznad svega nacionalno orijentisan, kako bi mogao izvršavati zadatke koji će u glavnom biti:

a) Vršenje atentata i akata sabotaže,

b) Sirenje nacionalne svesti kod naroda, i

v) Pariranje rada propagatora drugih ideologija, kao i zaštita stanovništva Crne Gore od terora i nasilne propagande ma sa koje strane dolazila.

Sreski odbori izradiće temeljna uputstva za ove odrede.

U koliko se takav oficir ne prijavi dobrovoljno sreski odbor će ga odrediti a ovaj je dužan primiti se.

13) Svaki predlog Glavni odbor prima glasanjem, postaje punovažan tek kada se primi većinom glasova.

14) Izmena pravila vrši se glasanjem sreskih odbora.

Sekretar,

Privremeni pretsednik

glavnog odbora,


1 Dokument (pisan na mašini, ćirilicom), u Arhivu VII, Ca, k. 144, reg. br. 13/1, (CG-P-7).

2 Jedan od njenih članova kapetan Vladimir Kontić u svom izveštaju od 18. februara 1943. piše Draži Mihailoviću da je još u toku julskog ustanka 1941. u Crnoj Gori »jedna mala grupa oficira... počela sa radom na nacionalnoj organizaciji i podizanju naroda na oružani sukob protivu komunista« i da je njen zadatak bio »beskompromisna borba protiv komunista i svih njihovih pomagača« (Arhiv VII, Ča, k. 133, reg. br. 4/6).

Poznato je i postojanje tajne oficirske organizacije u Lijevoj Rijeci pod nazivom »Ljudi gvozdene ruke«. Osnovao je major Đorđije Lašić. Imala je svoja pravila čiji se deo nalazi u Saopštenju Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore i Boke br. 5 od 21. decembra 1941, gde o tome piše:

»U Pravilima se kaže da je cilj ove organizacije da, ,spasu' siroti crnogorski narod od straha i pustoši (SI. 1) pa zbog toga članovi ove ,gvozdene organizacije' treba da navezu na reveru kaputa ili kom drugom skrivenom mjestu slova G.R. (SI. 15); dalje, da ne dozvole da ma kakva druga organizacija izvrši napad na okupatora (čl. 18), jer samo, ,gvozdeni ljudi' imaju pravo da ,zaštite narod od eventualnih nezgoda' a da bi se sve ovo stiglo pravila predviđaju da članovi Gvozdene ruke prilikom polaganja zakletve stoje na nogama i dižu 3 prsta u vis (čl. 9); da se članovi vrhovnog foruma ipo mogućnosti zaklinju pred sveštenikom (81. 10), da se vodi Zapisnik o važnim rješavanjima, koji će se u slučaju opasnosti spaliti (61. 28 i 29). Ko se bude držao ovih pravila i još 36 članova sličnog cvijeća, daće mu se odgovarajuće mjesto prema zaslugama, kad bude došlo vrijeme« (Zbornik građe Crne Gore, str. 335).

Pored rečenog, vidi i Zbornik NOR-a, tom III, knj. 4, dok. br. 232.

SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument