ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
PRILOG I Dokumenti britanske i izbeglicke jugoslovenske vlade 1941. i 1942.

BR. 2 REFERAT ZAMENIKA MINISTRA VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA IZBEGLIČKE JUGOSLOVENSKE VLADE OD 23. FEBRUARA 1942. MINISTARSKOM SAVETU O VRHOVNOJ KOMANDI U KAIRU, VOJNIM SNAGAMA VAN ZEMLJE I PROBLEMU RADIO-VEZE I DOTURA POMOĆI DRAŽI MIHAILOVIĆU1 REFERAT MINISTARSKOM SAVETU Čast mi je da Ministarskom Savetu podnesem sledeći referat o našoj vojsci van Otadžbine: A. — VRHOVNA KOMANDA Sedište je u Kairu i najtešnje sarađuje sa engleskom Vrhovnom komandom na Bliskom Istoku. Pošto je veza sa zemljom, dotur pomoći Draži, davanje aviona i podmornice i cela organizacija u vezi sa radom u našoj zemlji, — dodeljena od strane Engleza engleskoj Vrhovnoj komandi na Bliskom Istoku, to smo i mi sav ovaj posao pre-neli na našu Vrhovnu komandu u Kairu. Ovo je učinjeno još i zbog toga što je London suviše udaljen od naše zemlje, i što se sva sredstva i ljudstvo naše nalazi na Bliskom Istoku. Vrhovna komanda ima ova odeljenja: operativno, obave-štajno, vazduhoplovno i mornaričko. Ukinuta je komanda vazduhoplovstva zbog vrlo malog brojnog stanja vazduhoplovnog ljudstva (ukupno 291 oficira, podoficira i redova) i vazduhoplovne grupe biće neposredno potčinjene Vrhovnoj komandi. Isto tako, ukinuta je i komanda operativnih trupa, koja je bila u početku osnovana jer se verovalo da će se obrazovati više od jednog bataljona. Gardiski bataljon (ustvari polubata-ljon) stavljen je neposredno pod Vrhovnu komandu. Na čelu Vrhovne komande nalazi se đeneralštabni potpukovnik Miodrag Lozić, koji je za vreme rata bio Načelnik Štaba Komande vazduhoplovstva. Na čelu odeljenja nalaze se naši najsposobniji đeneralštabni mladi oficiri (potpukovnik Luka Baletić, major Milovan Gligorijević i Boško Stanojlović i kapetan korvete Josip Saksida). Za delegata pri engleskoj Vrhovnoj komandi dodeljen je đeneralštabni pukovnik Žarko Popović, sa zadatkom da održava vezu i olakša rad naše Vrhovne komande sa Englezima. B. — VOJSKA 1.  — Od jedinica imamo samo jedan Gardiski bataljon u logoru Agami kraj Aleksandrije. Jačina ovoga bataljona je: 47 oficira, 44 podoficira, 84 kaplara, 25 muzikanata i 305 redova; ukupno 505 ljudi. Ovaj bataljon je sastavljen od 2/3 Slovenaca iz Istre, bivših zarobljenika italijanske vojske, i 1/3 Srba sakupljenih sa svih strana; oktobra meseca bilo je i 16 Hrvata. Od naoružanja ovaj bataljon ima stare italijanske puške i 20 italijanskih puškomitraljeza sa ograničenim brojem metaka. Od savremenog naoružanja ima 3 bacača 52 mm, 1 bacač 80 mm, 3 tompson puškomitraljeza, — što sve služi isključivo za obuku. Nismo uspeli da ovaj bataljon snabdemo modernim naoružanjem. Sem toga ima 9 kamiona za službu u bataljonu. Ovaj bataljon treba da se pretvori u savremenu oklopnu jedinicu, u kome su cilju poručena borna kola u Americi i automobili. Naređeno je da se ceo bataljon, obuči u šofere radi lakšeg prelaza na borna kola. Zasada, ovaj bataljon daje straže kod raznih magacina u Aleksandriji, jer nema savremenog naoružanja da bi se upo-trebio za borbene zadatke, a sem toga naš cilj je da ovo ljudstvo sačuvamo za dejstvo u Jugoslaviji, bilo u bornim kolima bilo šofere na automobilima koji bi uneli oružje i municiju, a borce uzeti na licu mesta. 2.  — Pored ovog bataljona imamo vojne misije u Jeru-salimu, Kairu, Keptaunu i Lisabonu sa zadatkom prikupljanja dobrovoljaca. I pored najbolje volje nije se moglo više prikupiti dobrovoljaca. Naročita komisija obišla je Abisiniju, Ugandu, Džubu u cilju vrbovanja Slovenaca zarobljenika, ali je uspela da pridobije samo 50 ljudi. U Indiji je sakupljeno samo 20 Slovenaca bivših zarobljenika. Slabi su izgledi da će se prikupiti veći broj dobrovoljaca čak i u Americi, iako je upućena vazduhoplovna misija i đe-neral Đukanović da prikupe dobrovoljce naše državljane. 3.  — Postoje još i vojna izaslanstva u Moskvi, Ankari, Vašingtonu i Londonu pri našim poslanstvima. Ukupno brojno stanje vojske je: đenerala 7 (3 su u penziji), viših oficira 27 (2 su u penziji), nižih oficira 61, podoficira 54, muzikanata 25, kaplara i redova 407; što čini ukupno 581 čovek. V. — MORNARICA Od mornaričkih jedinica imamo u Aleksandriji ove jedinice: —  podmornicu »Nebojša« sa posadom: 3 oficira, 30 podoficira, 4 mornara, svega 37 ljudi; —  torpiljarku »Durmitor« sa posadom: 3 oficira, 14 podoficira, 2 (mornara, svega 19 ljudi; —  torpiljarku »Kajmakčalan« sa posadom: 2 oficira, 14 podoficira i 2 mornara, svega 18 ljudi; —  radiotelegrafski kurs u logoru Agami jačine: 4 oficira, 12 podoficira i 1 mornar, svega 17 ljudi. Ukupno u mornarici: 24 oficira, 70 podoficira, 2 činovnika, 9 mornara, Svega: 105 ljudi. Traženo je od Engleza 1 savremena podmornica i 1 ra-zarač i u ovom smislu upućen memorandum. Ima izgleda da će se dobiti ove jedinice. Podmornica bi se upotrebljavala isključivo za vezu sa zemljom i dotur pomoći đeneralu Mihailo-viću. Hitni pregovori su u toku sa engleskim admiralitetom. G. — VAZDUHOPLOVSTVO Sve naše vazduhoplovno ljudstvo je 9 meseci ostalo u pustinjskom logoru Amanu u Transjordaniji bez i jednog aviona. Ovo stoga, što se je prvobitno mislilo da naše ljudstvo ode u Kanadu na obuku. Od ovoga se odustalo i rešeno je da se u Kanadu uputi samo 100 aviatičara, a po 1 lovačka, 1 bom-barderska i 1 hidroeskadrila ostave u Egiptu. I stvarno je bilo formirano: —  1 hidroavionska eskadrila koja još od maja radi u Abukiru sa engleskim snagama a sa našim avionima spašenim iz zemlje. Sa radom ove eskadrile Englezi su vrlo zadovoljni. Samo materijal je dotrajao i postoji sada opasnost da ne pogubimo odlično obučeno ljudstvo. —  1 lovačka i bombarderska eskadrila, koje su radile: lovačka je branila Aleksandriju, a bombarderska vežbala na Sueakom kanalu u Salufi. Ove eskadrile su rasformirane u oktobru i ljudstvo vraćeno u Aman. Posle ovoga odustalo se i od slanja 100 aviatičara u Kanadu, već je upućena samo jedna misija od 12 članova za skupljanje dobrovoljaca. Svi pokušaji da se dobiju avioni ostali su bezuspešni kod Engleza, jer naši nisu hteli da se naše ljudstvo bori u Egiptu, a Englezi nisu imali avione da nam dadu samo za vežbu. Tako je po odlasku đenerala zatečeno naše vazduhoplov-stvo bez i jednog aviona, sem hidroeskadrile u Abukiru. Sada je ovakvo stanje: 1.  — Hidroeskadrila (17 oficira, 12 podoficira i 3 redova, svega 32) u Abukiru radi i dalje. Ova će se eskadrila pretvoriti u grupu od 2 eskadrile čim se dobiju avioni. 2.  — Formirane su po 1 lovačka i bombarderska grupa od po 2 eskadrile. Pošto nema aviona a i posade treba da se izvežbaju na modernim mašinama, to je sve ljudstvo upućeno: letačko osoblje u Rodeziju, a pomoćno osoblje (za rad na zemlji) u Južnu Afriku, gde će u engleskim školama svršiti potrebnu obuku. Upućeno je u Rodeziju 98 oficira, 74 podoficira i 134 vojnika svega 306. Lovci će se osposobiti za 7 nedelja, a bombarderi za 16 nedelja. Iz Gardiskog bataljona dodeljeno je 57 ljudi za pomoćnu službu, i biće upućeni u Rodeziju. Sve ove tri grupe biće pod komandom engleske Vrhovne komande u Kairu, koja će ih upotrebiti i za borbu u Libiji. Grupe će biti jugoslovenske, a u sastavu britanskih pukova. Bombarderska grupa upotrebljavaće se isključivo za vezu sa zemljom i dotur potreba, ali na slučaj krize baciće se i ona u borbu u Egiptu. Englezi nisu mogli da nam obećaju da ćemo po završenoj obuci dobiti avione lovce i bombardere. Preduzeli smo hitne mere u Americi da nam se da bar poklon od 12 teških bombardera koje je Ruzvelt obećao još u maju mesecu. I sa ovim ide dosta teško zbog rata na Dalekom Istoku. Na ovaj način, posle lutanja od 9 meseci počeli smo onde gde je trebalo početi još meseca maja tj. ljudstvo je otišlo na obuku. Da li će posle ove obuke imati avione, to zavisi od američke industrije i opšte situacije na ratištu. I Englezi imaju dosta posada bez aviona. 3.  — Za prelet aviona dato je Englezima 1 oficir, 15 podoficira i 3 redova, ukupno 19 ljudi. Ovo je tražio od nas g. Čerčil i g. Idn. Ukupno u vazduhoplovstva 128 oficira, 103 podoficira i 63 redova, svega 291. Ovome broju treba dodati 57 ljudi iz Gardiskog bataljona, a možda će se ako ustreba za pomoć službe dodeliti još. Prema tome, pojavu naših lovaca treba očekivati na bojištu polovinom aprila, a bombardera polovinom juna 1942. godine. 4. — Vazduhoplovna misija pod vođstvom pukovnika Dragutina Savića, sa 8 oficira i 3 podoficira odlazi u Ameriku da prikuplja dobrovoljce, prihvata ih u poljskom logoru u Kanadi i upućuje u Rodeziju na obuku. Uspeh ove misije izgleda da neće biti pun s obzirom na stupanje Amerike u rat. Ipak treba očekivati sakupljanje izvesnog broja dobrovoljaca. Sadanje ukupno brojno stanje vojske,  mornarice i  vazduhoplovstva iznosi: Oficira — — — — — — —   ___     246 Činovnika — — — — — —   — — —         2 muzikanata — — — — — —   — — —       25 podoficira — — — — — —   — — —     327 kaplara i redova — — — —   — — —     472 Svega: 1.072 D. — VEZA SA ZEMLJOM I SLANJE POMOĆI Postojala je radio veza sa đeneralom Mihailovićem sve do 4 januara 1942. godine. Od ovoga dana nema nikakvih veza više. Upućene su ekipe naših najboljih oficira i podoficira sa radio stanicama i novom šifrom, sa zadatkom ida se uhvati veza sa đeneralom Mihailovićem, kome su svakako Nemci zauzeli ne samo radio stanicu već i šifru uhvatili. Ovo se vidi po lažnoj radio stanici koja se sada javlja Dražinom šifrom.2 Na uspostavljanju veze radi se hitno po jednom izrađenom planu, sa glavnim centrima veze u Londonu, Kairu i kod Draže. Sa Englezima se vode hitni pregovori da ova veza bude u našim rukama i da naša Vrhovna komanda poveže rad u zemlji, a ne kao dosada da tu vezu imamo samo preko Engleza. Ova je veza u našim rukama potrebna i zato što je đeneral Mihailović član Vlade, a sem toga ni jedan oficir neće više da se javi da ide u zemlju sa engleskom šifrom i slani od pojedinih engleskih službi. Većina oficira hoće da ide u zemlju, samo stavlja uslov da radi i opšti sa našom Vrhovnom komandom, a ne sa pojedinim engleskim službama (sabotaža, obaveštajna služba, rukovođenje operacijama, itd.). Pomoć đeneralu Mihailoviću dosada nije upućena iz raznih uzroka. Englezi su obećali da će učiniti sve da se spremljena pomoć na Malti i doturi, čim se uspostavi veza. Najveća je teškoća u nalaženju transportnih sredstava. Zato smo hitno tražili jednu podmornicu za koju imamo posadu i bombardere, pa da vezu i dotur pomoći vršimo mi sami. Sve ovo je u toku i radi se ubrzano na dobijanju sredstava. Upućeni su memorandumi nadležnim Ministrima za ovu pomoć. S obzirom na činjenicu da se ova pomoć može da doturi samo sa Malte, to je slanje njeno uslovljeno držanjem Malte. A Malta se sada neprekidno i žestoko bombarduje. Upućivanje pomoći zavisi, dakle, od veze sa đeneralom Mihailovićem i održanja Malte; a zatim od raspoloživih transportnih sredstava (aviona velikog akcionog radiusa i podmornica). Prema sadanjem stanju, ne treba biti suviše veliki optimista za dotur ove pomoći, i pored svih mera koje vojna uprava hitno i smišljeno preduzima.3 23.  februara 1942. god. Zastupnik Ministra vojske, mornaricei vazduhoplovstva, S. Jovanović PRETSEDNIŠTVO VLADE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Str. Pov. V.K. Br. 104 24. februara 1942. g. LONDON Vidi dok. br. 3 ovog priloga. 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, AEV, k. 171, reg. br. 13/3. 2 Vidi dok. br. 105. 828 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument