| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 187 IZVEŠTAJ MAJORA MIODRAGA PALOŠEVIĆA OD 5. NOVEMBRA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O RADU NA ORGA-NIZOVANJU ČETNIČKIH JEDINICA OD 21. MARTA DO 4. NOVEMBRA 1942. GODINE1 MIODRAG P. PALOSEVIC konjički major 5 novembra 1942. god. POLOŽAJ Izveštaj o radu od 21 marta do 4 novembra 1942. god. GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA. Prilikom prijema kod Gospodina Ministra 21 marta ove godine pitan sam bio da sa hiljadu ljudi pređem u Bosnu, odmah sam pristao i čekao ljude kao i dan pokreta. Usled izdajničkih i okupatorskih potera i novih zadataka dobio sam 22 aprila u s. Trepči radiogratm iz Štaba Vrhovne Komande od đeneralštabnog majora gospodina Ostojića da je stvar sa Bosnom iza sada odložena,2 a da shodno novoj situaciji po naređenju Gospodina Ministra odem u srez Kačerski i valjevski okrug, da bi održao našu organizaciju, jer nikoga od naših ljudi tamo nije bilo. Shodno tom naređenju, otišao sam u srez Kačerski i pomoću sreskog načelnika g. Lazara Uroševića, koga sam odredio za sreskog komandanta u smislu uputa pet,3 jer je komandant Kačerske brigade kapetan II klase g. Ninković4 bio kao legalizovan u okrugu Požarevačkom. Preduzeo sam sve, da se naša organizacija .ne umrtvi i da narod ne klone, niti da oseti da je napušten od strane naše. Radi što bolje organizacije, tražio sam od g. kapetana Ninkovića da mi pošalje artileriskog potporučnika g. Nedeljkovića,5 koji [je] još u prošloj godini pod mojim rukovodstvom sprovodio organizaciju u mnogim sre-zovima, pa i u Kačerskom; međutim kapetan g. Ninković nije hteo jda izvrši moje naređenje i nije pustio potporučnika g. Nedeljkovića, to me je odmah navelo, da urgiram za pismeno ovlašćenje i pečat kako bi mogao u buduće, da sva potrebna naređenja izdajem u zvaničnoj formi, jer ljudi nisu drukče hteli bratsku saradnju, ma da sam ja dobro poznat od sviju naših saradnika. Komandant sreza Kačerskog na moje traženje svuda je po opštinaima postavio naše ljude za predsednike i opštinske časnike, te je rad u toliko bio olakšan. Kada sam završio rad u Kačerskom srezu, prešao sam u Valjevski i Lazarevački kraj, gde sam tada prvi put došao. Ja sam u prošloj godini najintenzivnije radio u Sumadiji i Kačeru gde sam apsolutno u narodu poznat. Kada sam dobio radiogram da je meni data mnogo veća prostorija nego srez Takovski, onda sam odgovorio ne tražim srez Takovski već zahtevam korpus u Šumadiji, gde sam apsolutno poznat radeći najintenzivnije od prošle godine, a shodno obećanju Gospodina Ministra, da će svaki oficir koji obradi koju oblast u njoj i ostati. Čim sam dobio naređenje da je teren u Sumadiji dat odličnim oficirima, a da ja imam da radim samo gde je potreba bez ikakvog pdlaganja sam otišao na novu oblast i morao sve iz osnova početi pono-va, što se naše organizacije tiče, jer nije nikoga bilo od naših saradnika na terenu. Kada sam izvršio u svemu organizaciju sreza Kačerskog i sve spiskove od svih pet bataljona prekontrolisao a sa pot-poručnikom g. Nedeljkovićem sam bio u Boljkovcima i sa kapetanom g. Milijanom Jovanovićem u s. Liplju, pa zbog toga i zahtevao da se kapetan g. Milijan Jovanović odredi za komandanta Kačerske brigade, jer je ilegalan i nalazi se već na terenu u radu, nije se mojoj molbi izašlo u susret. Kapetan g. Ninković obavešten o tome u Žabarima Požarevačkim, gde je tada kao legalizovan bio, napisao mi je jedno skroz nevoj-ničko i bezobrazno pismo, gde mi poručuje, da on mene kao starešinu ne smatra a da on ima ovlašćenje i pečat koje je dobio od Gospodina Ministra i ako se ja interesujem za srez Kačerski, da se imam njemu obraćati, jer je samo on ovlaš-ćen, ma da je (svoj srez napustio i bio čak u požarevačkom okrugu legalizovan kod Nedića. Ovo pismo me je opet nateralo da tražim ovlašćenje i pečat, te da ne liči moj rad kao privatno i neslužbeno kretanje po dodeljenom mi reonu. Radi što boljeg i uspešnijeg rada bilo mi je potrebno materijalnih sredstava, zbog čega sam jedino i zamolio za ista, jer su naši ilegalni ,oficiri, koje sam angažovao za rad na terenu bili bez ikakvih materijalnih sredstava kao i kuriri koje sam morao slati. Obradovao sam se kada (je Gospodin Ministar razumeo moj položaj na terenu i kada je po radio tele-grafisti Likiću poslao 15 zlatnika za troškove organizacije. Potpukovnik gospodin Pavlović Dragoslav neovlašćeno je zadržao 10 komada, a samo mi je 5 poslao negovoreći mi da mi je gospodin ministar poslao 15. Kada sam od Likića saznao za sumu koja |mi je poslata izvestio sam o tome Gospodina Ministra i molio da naredi g. potpukovniku Pavloviću da mi pošalje dodeljenu sumu, potpukovnik Pavlović mi je tek 19 oktobra 1942. g. kada sam krenuo u Štab Vrhovne Komande dostavio određenu sumu. Čim sam završio rad u srezu Kačerskom poslao sam iz-veštaj preko radio stanice koja je tada bila u s. Trepči. Odmah zatim otišao sam u Valjevski okrug, da bi mogao da uhvatim bilo kakvu vezu sa našim ljudima, jer su određeni komandanti brigada bili svi kao legalizovani van svojih oblasti, a njihovi zamenici ukoliko ih je bilo, nisu se ni živi čuli, niti su ma šta radili. Usled špijunaže od strane okružnog načelnika Lukića moje je prisustvo odmah bilo primećeno, te sam morao, da se od potera povučem ka Kačeru i Šumadiji. Izdajnik Lukić je silom vlasti pozvao sve pretsednike opština pa tendenciozno i lažno im saopštio, kako sam ga pisao njemu i ponudio svoju predaju, a on da je moje pismo dostavio izdajniku Nediću i da je Nedić odobrio moju predaju s tim da odgovaram za zločine učinjene prema nemačkoj vojnoj sili. Sve ove laži su namerno puštene u narod da bi mi se rad onemogućio, u prkos svega ja sam produžio sa radom i (svih pet srezova Valjevskog okruga kao i Lazarevački srez, koji pripada okrugu Beogradskom obradio tako da je sada svuda izvršena potpuna organizacija u smislu uputa pet i shodno svima naređenjima od strane Gospodina Ministra koja sam u toku rada primao.6 7Da bi garantovao stalan nadzor i neprekidan rad naše organizacije, kao i da se sve snage Jugoslovenske vojske u Otadžbini uvek mogu odmah upotrebiti, odredio sam shodno naređenju Gospodina Ministra Str. Pov. O. Bir. 676 svuda komandante brigada, komandante srezova ili njihove zamenike i to: U srezu Kolubarskom—Lazarevac za komandanta brigade akt. kapetana g. Branislava Burkovića a zamenik mu je art. poručnik Dragutin Valter. Za komandanta sreza sreskog načelnika g. Dragoljuba Mitrovića. U srezu Posavskom—Obrenovac za komandanta brigade rez. majora g. Petronija Nikolića a zamenik mu je kapetan Nikola Joksimović. Za komandanta sreza rez. majora Voju Lazića. U srezu Tamnavskom—Ub za komandanta brigade rez. kapetana I kl. g. Tošu Jeftića a zamenik mu je kapetan II kl. g. Petar Lapčević. Za komandanta sreza rez. art. potpukovnika g. Spasoja Negića. U srezu Valjevskom za zamenika komandanta brigade akt. art. poručnika g. Ratomira Perića jer kapetan g. Komar-čević8 je legalan i nalazi se u Zaječaru, a njegov zamenik poručnik (g. Aleksić9 legalizovan i sedi u varoši Valjevu, ništa nije hteo da radi, a na moj poziv da dođe na sastanak van varoši Valjeva nije hteo da izvrši naređenje izgovarajući se, da on nije obavešten da sam ja određen da radim u Valjevskom kraju i da neće ni moje naređenje da potpiše da onu je poziv uručen. I zbog ovoga ispada bio sam prinuđen da molim za pismeno ovlašćenje i pečat kako bi već jedanput mogao da nateram legalizovanu gospodu na izvršenje svih naređenja koja dolaze od Vrhovnog Komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Komandant sreza akt. major Petar Vukadinović. U srezu Podgorskom—Kamenica za zamenika komandanta brigade akt. poruč. Savu Sirnica, jer je kapetan g. Dimitri-je Marić kao legalizovan u Zaječaru, a njegov zamenik pito-mac vojne akademije sin rez. p. pukovnika Svete Protića nije ništa radio jer je bio legalizovan. Za komandanta sreza rez. Poručnik Ljubivoja Matića. U srezu Kolubarskom—Mionica za komandanta brigade akt. poruč. g. Neška Nedića koji je stigao na teren oko 15 oktobra 1942. g. iz Kučeva, gde je bio legalizovan a sada je ilegalan. Za komandanta sreza poručnik g. Nedić ima svog ranije određenog komandanta, koji sa njim sarađuje. Uvek sam po završenom radu u svakom srezu podnosio radio-gramskim putem izveštaje. Shodno odobrenju Gospodina Ministra za rad na organizaciji u svih sedam srezova koristio sam potporučnika g. Nedeljkovića, koji je još prošle godine obišao te srezove i znao naše ljude a o tome sam pismeno izvestio kapetana g. Ninkovića, da ću potporučnika g. Nedeljkovića po završenom radu vratiti u sastav njegove brigade. U toku mog rada naročito mi je smetao svojim izdajničkim radom Pećančev vojvoda Kamenica, koji je ulio strah legalizovanim našim oficirima i koji ga nisu smeli likvidirati i ako je Gospodin Ministar još prošle godine naredio da se isti ukloni. Kada sam saznao da je po uputu Nemaca odmetnuo se prividno u šumu sa zadatkom da pronađe kanal i da dođu do Gospodina Ministra da ga ubije, naredio sam odmah akt. konjičkom naredniku Slo-bodanu Đokiću i rez. podnaredniku Živku Nedeljkoviću kao i redovu Dobrivoju Joksimoviću, da ga likvidiraju što su oni odmah i učinili, a potvrda da je Kamenica bio izdajnik i u službi Nemaca je ta da je svečano u Lazarevcu sahranjen od Nemaca, Ljotićevaca i Pećančevih pandura. O svemu ovome sam poslao radiogramskim putem izveš-taj i molio da se akt. konjički narednik g. Slobodan Đokić unapredi a ostali iz trojke odlikuju što i ovom prilikom molim za njih. Radi likvidiranja izdajnika Lukića, Bože Matica i Anđelka Mihailovića kao i sreskog načelnika iz Mionice Popovića uputio sam u Valjevo žandarmeriskog narednika Aleksu Crnca sa svojom trojkom. O tome sam podneo radiogramski iz-veštaj. 15 oktobra 1942. g. kada sam imao nameru da na molbu sveštenika predsednika opštine i aktivnog narednika radiote-legrafiste iz Kraljeve garde u Vladimircima srez Tamnavo Posavski Mačva odem u njihov srez i pokrenem rad naš sa mrtve tačke, dobio sam naređenje iz Vrhovne komande da odmah se uputim i podnesem referat o mome radu lično Gospodinu Ministru što ovom prilikom i činim. Sav rad sam naredio da produže određene starešine napred navedene a ja sam se sa potporučnikom g. Nedeljkovićem krenuo na put i to preko mog reona na Ravnu Goru u Ježevicu tražeći poručnika g. Manića10 da mi da Kanal a potpukovniku g. Pavloviću sam poslao izveštaj da ću sačekati ako ide istim putem njega i ostalu gospodu koja su pozvana, međutim od potpukovnika g. Pavlovića dobio sam izveštaj da je Gospodin Ministar naredio da se krenemo od sela Mijokovca i ja sam odmah preko Gojne Gore za 12 časova hoda stigao u selo Mijoko-vce gde mi je potpukovnik gospodin Pavlović kazao da se on sa gospodinom Vasićem11 dogovorio da svi iz s. Subjela krenemo u Štab Vrhovne Komande, odmah sam se vratio i za 14 sati hoda bio u selu Subjelu, no g. Vasić nije hteo odmah da krene a ja sam sa kapetanom g. Negotincem12 i potporučnikom g. Nedeljkovićem odmah krenuo na put i stigao u Ko-lašin 3 novembra 1942. g. gde sam našao đeneralštabnog majora g. Ostojića i sa njim stigao 4 novembra ,1942. g. u Štab Vrhovne komande.13 U toku celog mog (rada zapazio sam da naš narod radije pristupa i radi sa ilegalnim oficirima a od legalizovanih se pribojava i naziva ih petokolonašima, pogotovu što [su] mnogi legalizovani naši oficiri širili laž, da naš komandant sarađuje sa izdajnikom Nedićem. Radi opšte i jednoobrazne formacije trebalo bi narediti da sve naše jedinice imaju osnovnu borbenu grupu-trojku, a ja sam na celom području na kojem sam radio dao priloženu formaciju za trojku, kolonu, četu, bataljon.14 Molim da se ceo moj izloženi rad u svih sedam srezova prekontroliše i da se na licu mesta konstatuje, da nije ništa rađeno do moga dolaska, a da je sada sve završeno, zato sam poveo potporučnika g. Nedeljkovića koji će moći određeno lice svuda provesti i na licu mesta utvrditi materijalnu istinu, jer su intrige i laži prestavili mene kao neradnika i čak izmislili negativan uspeh da sam postigao u radu što je ordinarna kleveta. Prilog: Formacija.15 Konjički major, Miodrag P. Palošević 1 Original (pisan na mašni, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 1, reg. br. 34/2 (VK-V-24/2). 2 Vidi dofk. br. 72, tel. br. 18. 3 Vidi dok. br. 59. 4 Dragiša. 6 Milovan. 6 Reč je o organizaciji Valjevskog četničkog korpusa koji je obu-hvatao teritoriju posavskog, tamnavskog, kolubarskog, valjevskog i pod-gorskog sreza. 7 Uz taj i sledeća tri stava, a na margina dopisano: »O[perativnom] — Sreske prebaci u adminis.« [traciju]. 8 Vladimir. 9 Borivoje. 10 Borivoje. 11 Dragiša. 12 Serafini. 13 Ona se tada nalazila u s. Lipovu. 14 i 15 Formacija se ne nalazi u prilogu, ali postoji takva formacija koju je Palošević, kao komandant Valjevskog korpusa, 12. oktobra 1942. poslao komandantima brigada (Arhiv VII, Oa, k. 61, reg. br. 7/4).
|