BR. 158 PISMO ILIJE TRIFUNOVIĆA BIRČANINA OD 31. AVGUSTA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O ODLUCI DA PODNESE OSTAVKU NA POLOŽAJ KOMANDANTA ZAPADNO-BOSANSKIH, LIČKO-DALMATINSKIH I HERCEGOVAČKIH VOJNOČETNICKIH ODREDA1 Poštovani gospodine majore, Pre svega ja Vam najsrdačnije čestitam zauzeće Foče2 i izražavam svoju radost što je sa naše strane palo malo žrtava. Mrtvima neka je slava a živima hvala. A sada da pređem1 na stvar. Rastajući se sa Vama u Pustom Polju3 ja zaista nisam mogao očekivati da će između nas dvojice tako brzo doći do razmimoilaženja i da ćete baš Vi biti povod da, se ja odvažim na jedan krupan korak. Ali razmimoilaženje je tu, ono je očigledno i treba ga u opštem interesu brzo likvidirati, bez obzira na žrtve. Suština razmimoilaženja je u tom što ste se Vi, gospodine majore, po mom mišljenju i bez potrebe i bez opravdanih razloga, umešali u jednu stvar koja je za sada mogla interesovati samo mene i moje potčinjene organe, i to tako neobjektivno da ste potpuno stali na stranu mojih organa, ne tražeći predhodno od mene nikakvih obaveštenja, što je mislim bio red. Tako su izvesne moje već donete odluke izmenje-ne po želji potčinjenih mi lica, čime sam ja stvarno dezavuji-san u najvažnijim funkcijama komandanta.4 Pogrešili ste, gospodine majore, što ste to uradili, jer ćete se docnije pokajati, kao što se i ja gorko kajem što sam tu i tamo progledao kroz prste Jevđeviću kad to nisam smeo činiti. Kad nedisciplina, udružena sa razobručenošću i sa nezdravom ambicijom bude počela sve više da osvaja teren Vi ćete tek tada osetiti svu veličinu i težinu te pogreške, a sada je, što je sasvim prirodno, ne možete čak ni pretpostaviti. Ali računajte sa mojim bogatim iskustvom i dobrim poznavanjem ljudi, pa ćete videti da se neću ni ovoga puta prevariti.No možda je ovako i bolje. Vaša pogreška mi je potpuno otkrila istinu (koju sam ja osetio još u Pustom Polju kad ste izvršili delimičnu decentralizaciju komandovanja), da sam ja komandant samlo po imenu i tituli a da moje potčinjene stare-šine mogu raditi na svoju ruku šta hoće i kako hoće. Svakako ni Jevđević ni Baćović ne bi pokazivali i ispoljavali takve pretenzije da ih Vi niste snabdeli posebnim punomoćima. No ja nemam pravo da kritikujem Ministrov rad, pa se zato ovde zaustavljam, uveren i ubeđen da je ovo Ministar najdobrona-mernije učinio. Međutim moj položaj je time očigledno oslabljen. On je posle sastanka u Pustom Polju sličan položaju Crnogorskog vladike dok je tom našom zemljom vladao teokratski politički sistem: glavari su radili šta su hteli, a vla-dici je ostajalo pravo da ih prokune. Kako ja, gospodine majore, nisam vladika i kako krstom nisam nikad uterivao disciplinu i zavodio red u poveravanim mi komandama, nego mnogo oporijim sredstvima i instrumentima, kako naposletku nisam naviknut da me vode moji mlađi nego da vodim ja njih, to ni pod kakvim uglovima ne želim da i dalje ostanem u ulozi nekakvog dekorativnog komandanta, pošto sam bez ikakvih tartarenskih osobina. Stoga sam rešen da najdalje do polovine septembra ove godine, po specijalnom kuriru, pošaljem Ministru ostavku na povereni mi položaj Komandanta Bosanskih, Ličko-dalmatinskih i Hercegovačkih odreda jugoslovenske vojske. Po sebi se razume da ću ostavci priložiti punomoćije koje mi je Ministar izdao za rad. Priloženo pismo za Gospodina Ministra5 kojim ga obaveštavam o ovom svom koraku molim pošaljite odmah njemu lično, najkraćim putem. Kapetanu g. Kostiću6 izdaj te revers na to pismo. Uostalom činovi, titule i položaji nisu ni igrali nekakvu osobitu ulogu u mom životu. Plemenitiji su motivi mene vodili od najranije mladosti sve do poslednjih dana onim trnovitim i često puta krvavim putem. Činim napora da pronađem jednog hirurga i da ga uputim Baćoviću. Taj posao nije tako jednostavan. Ipak nadam se da ću uspeti. Što se tiče stanice, ja sam zbog nje u svoje vreme hteo da oslepim, što zna Ministar. Neću više da ulazim u to pitanje, kad se već našlo za potrebno da moje potčinjene stare-šine dobiju pre mene ne jednu nego dve stanice. Potrebno je inače, u vezi sa pitanjem stanice, najhitnije javiti kome treba da niko od pratilaca izvesne pošiljke, koja treba da stigne meni, ne može ovde ostati, jer ga niko neće i ne srne primiti. Rad tamošnjeg štaba,7 posle stava koji ste Vi zauzeli prema meni, manje me interesuje. Vi imate dobre informatore i pomoćnike u Jevđeviću i Baćoviću. Ne slažem se sa postavljanjem kapetana g. Krste Kova-čevića za komandanta Kalinovačke brigade, jer je baš tim postavljanjem netaktičko i grubo poništena jedna moja odluka. Mihić mi se javio jednim pismom8 i to samo zato da mi objasni da Bjelajac ne može da ide tamo gde sam ga odredio.9 Sam Bjelajac pak nije se uopšte javio 20. ovog meseca u selu Strmici, gde ga je očekivao moj načelnik štaba da bi mu lično izdao potrebna upustva. Da se ne bi ponovio slučaj Jevđević — Baćović, molim Vas javite mi kakve mere treba da preduzmem prema ovom oficiru koji nije izvršio izdato mu naređenje. Pripreme za otvaranje koridora10 o kome smo govorili privode se kraju, mada to umnogome zavisi od Italijana. Možda ću zbog toga ići i u Armiju na Sušak.11 Što se tiče oficira mog štaba niste morali o njima da usvojite mišljenje Jevđevića, jer on prema tim mladim ljudima ispoljava dozu najjače agresije, pa se čak i nepristojno ponaša prema njima. To su, uostalom, dobri oficiri i vrše svoje dužnosti kao što treba. Ne zaboravite ni Vi ni Jevđević da sam ja prvenstveno terenski čovek i da znam bar toliko kad svoje ljude treba da upućujem na teren. Ta za Boga ja bih vam svima u tom poslu mogao biti profesor. Umesto tih nepotrebnih saveta, Vi bi bolje učinili da ste nastali da se moj predlog o lišenju čina nekih oficira već realizuje. Morate, gospodine majore, i sami priznati da je Vaša briga za moje zdravlje, iako izražena onako laskavim rečima, ovog puta mogla izostati. Ta briga je u potpunoj disharmoniji sa ostalim tekstom. Ipak, hvala Vam. 31 avgusta 1942 godine POLOŽAJ S poštovanjem I.Ž. Trifunović-Birčanin P. S. Zaboravih Vam reći jednu sitnicu: kapetani Tomašević i Iva-nišević, valjda zbog neaktivnosti o kojoj Vi po želji Jevđevićevoj govorite, dobili su ovih dana od »druga« Tita smrtne presude preko pošte. I. Ž. T12 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 151, reg. br. 24/5 (H-V-162/1). 2 Vidi dok. br. 141 i 161. 3  O sastanku u Pustom Polju, vidi dok. br. 121, nap. 5. 4  Radi se o organizaciji komandovainja i postavljenju komandnog kadra pri čemu je major Zaharije Ostojić, na osnovu ovlašćenja dobije-nog od Draže Mihailovića, potpuno isključio Birčanina (vidi naredbu majora Zaharija Ostojića od 22. avgusta 1942. o postavljenju četničkih starešina na teritoriji istočne Bosne i Hercegovine, izdatu u ime Draže Mihailovića — Arhiv VII, Ča, k. 197, reg. br. 39/3). 5 Tim pismom redakcija ne raspolaže. 6  Mladen. 7  Odnosi se na Komandu operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine (vidi dok. br. 137, nap. 2). 8  Tim pismom Ilije Mihića redakcija ne raspolaže. 9  Majora Slavka Bjelajca je Birčanin imenovao za komandanta zapadaie Bosne (vidi dok. br. 146). 10  Radi se o četničkom planu povezivanja teritorije Hercegovine i zapadne Bosne. Opširnije o tome, vidi dok. br. 172. 11  O Birčaninovom odlasku na Sušak, vidi dok. br. 172. 12 Paraf Ilije Trifunovića Birčanina. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument