BR. 131 IZVEŠTAJ KAPETANA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA S KRAJA JULA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJlĆU O NAPADU NA 5. PROLETERSKU CRNOGORSKU BRIGADU I HERCEGOVAČKI NOPO1 IZVEŠTAJ O OPERACIJAMA PROTIV KOMUNISTA NA TROUGLU ĆUREVO — KALINOVIK — FOČA 17 jula došao je kod mene gospodin Dobrosav Jevđević i saopštio mi da je zakazan napad na komuniste u okolini Ćureva2 te da bi dobro bilo kad bi se prihvatio zadatka da objedinim komandu nad četničkim snagama koje bi imale operisati sa severa (Fočanski odred, Jahorinski bataljon, Obaljski bataljon i Zagorski bataljon). Ja sam se tada nalazio u Nevesinju sam, pošto je major Baćović bio otišao u Gacko sa Vojvodom Birčaninom.3 Shvatajući važnost ovih operacija, smesta sam krenuo za Kalinovik, gde sam u dogovoru sa Komandantom Kalinovačkog Odreda, i komandantima ostalih bataljona regulisao kretanje, podelu municije i hrane pre napada. Ovog sam se zadatka primio i radi toga, što sam bio obavešten, da ovi odredi i bataljoni kao i ceo kraj stoje još uvek pod uti-cajem komunističke propagande pa se moglo očekivati u odlučnom trenutku labav rad a eventualno i potpuna neaktivnost. U Kalinovik sam stigao 19 jula i otpočeo rad u gornjem pravcu. Kalinovik sam napustio zajedno sa jedinicama i vratio se po završetku operacija 25 jula. Tok operacija. Prema zapovesti od 18 jula4 i naknadnim zapovestima5 koje sam, usled prilika i po izvršenom izviđanju na terenu, izdao pojedinim odredima Fočanski odred jačine 300 ljudi pod komandom Vasilija Bodiroge trebalo je da drži liniju Bojište — Kmur — Zakmur. Jahorinski — bataljon pod komandom Slobodana Trifkovića jačine 250 ljudi Zakmur — Ruda. Oba ova odreda trebala su da izađu na ove položaje tajnim noćnim kretanjem 21 i 22 i da na ovim položajima ostanu i sačekaju partizanske odrede koji bi bili potisnuti sa juga i zapada. Njihov je zadatak bio isključivo defanzivan. Kolona kapetana Slobodana Nešića (Zagorski bataljon .250, — Obaljski bataljon 150) imao je zadatak da se prikupi kod Jelašca, brzim kretanjem da izbije na Konjske Vode u toku 21, a 22 da krene u energično nastupanje preko Mrčine planine na Mrčinske kolibe i izbije kod sela Ljubina. Gatački odred pod komandom poručnika Popovića6 jačine 400 ljudi trebao je krenuti sa polaznog položaja Ulješina — Gornje Bare — pravac preko Trebove planine i da izbije se-verozapadno od Vrbnice. Ostali odredi (kapetan Momčilović 600, kapetan Bojović 300, kapetan Ružić 300), trebali su svaki u svom pravcu prema zapovesti da napadnu neprijateljske snage frontalno. Očekujući da će glavne neprijateljske snage potisnute od Vrbnice krenuti preko Mrčin planine za Konjske Vode u Jelašca, jer se na tom pravcu poslednjih nekoliko dana zapažava jača izviđačka delatnost partizanskih odreda, a i radi toga što su ovim pravcem prošle i glavne partizanske snage7 na čelu sa Titom i Mošom, ja sam pošao sa ovom kolonom očekujući glavnu susretnu borbu u ovom pravcu. 22  kolona kapetana Nešića krenula je sa Konjskih Voda na Mrčin Planinu, pošto je 21 potisla slabe izviđačke partizanske delove, prvi jači sukob bio je na Mrčini planini gde je ova kolona posle nekoliko časova borbe odbacila partizanske delove i preko Mrčinskih koliba zauzela selo Ljubinu. Pojavom ove kolone više sela Ljubine prestao je svaki otpor partizana na liniji Oštra Glava — Slog kuda je nastupala kolona kapetana Momčilovića. Zahvaljujući samo jakoj magli i sumraku glavne partizanske snage koje su branile Vrbnicu uspele su da se izvuku i da u toku noći odstupe na Zakmur. 23  u jutru potražio sam majora Baćovića računajući da se on nalazi kod kapetana Momčilovića ili da ide sa Gatačkom kolonom, koja je takođe, tek 23, izbila na Stružinsko Brdo. Pošto majora Baćevića nije bilo ni sa jednom od ovih kolona, a komandanti su bili postigli zadatke određene im zapovešću od 18 jula, to sam u svojstvu delegata Vrhovne Komande preuzeo komandu nad svim kolonama i naredio energično gonjenje partizana. Oko 10 sati 23 naredio sam pokret ovim rasporedom: 1) Gatačka kolona pravcem Vrbnica — Luče — Govza — Jeleč — Poljice sa zadatkom da što pre i najhitnije izbije kod Govze i Jeleča i spreči odstupanje partizanskih snaga prema Kalinoviku. Ja i kapetan Nešić sa glavnim snagama (Zagorski bataljon, Obaljski bataljon, Momčilovića odred) krenuli smo preko Zakmura pravcem otstupanja glavnih partizanskih snaga8. 3) Odredima Bojović — Ružić naredio sam da, sa Tisovca dokle su bili doprli 22, krenu preko Trbušča za Đeđevo gde da se zadrže i čekaju daljna naređenja. Pošto Vasilije Bodiroga nije mogao da prebaci sve svoje snage preko Drine to određeni mu zadatak nije izvršio i partizanske glavne snage prošle su preko Zakmura i uspele da se iz obruča izvuku. Jedino Jahorinski bataljon imao sukob sa njihovom levom podbočnicom. Nastupajući za partizanima kod Kmurice i Trebičine stigli smo partizansku zaštitnicu jačine 2 bataljona9 koja se upustila sa nama u otsudnu borbu, kako bi dala vremena svojim i glavnim snagama da blagovremeno odstupe. Borba na Trebičini bila je vrlo žestoka i može se smatrati da su ova dva bataljona potpuno uništena.10 U ovoj borbi zarobljeno je 7 partizana a ubijeno preko 20 (tačan broj nije mogao biti utvrđen jer je izvestan broj nateran da skače sa stena visokih preko 100 metara te su mnogi ostali viseći po stenju i potocima). Zarobljena su tri teška mitraljeza, dva puškomitraljeza, sedam konja i mnogo druge spreme. Ostatci ovih bataljona razbegli su se u manjim grupama na sve strane i nisu uspele da se priključe svojim glavnim snagama. Dok se vodila borba na Trebičini glavne partizanske snage pokušale su da preko Poljica krenu za Borija ali osetivši Gatački odred skrenuli su na Izbično i krenuli pravcem selo Osija — Varoš. 24-og produžio sam gonjenje ovim pravcima: sa glavnom kolonom krenuo sam preko Poljica pored Šivolje — Siljevca na Krbljine i Vratio. Ovu kolonu sačinjavah su Zagorski i Obaljski bataljon. Zadatak ove kolone bio je, da što pre izbije na Vratio i Veliki Lopoč i odbaci partizane na Trnovo. Druga kolona pod komandom kapetana Momčilovića (Gatački odred i Momčilovića odred) jačine 1000 ljudi krenula je preko Miljevine, Selišta, Mrežice da izbije na liniju Vučija Glava — Rudnik. Noćno kretanje od Krbljina za Vratio, usiljeni marš kojim se ova kolona kretala u toku 24-og, kao i usled slabe i neredovne ishrane, potpuno je iscrpeo ljude, pa pošto smo zaposeli Vratio i odbacili neprijateljsku pobočnicu, vojnici ove kolone bili su potpuno iscrpljeni i samo se moglo krenuti desetak ljudi radi posedanja Velikog Lopoča, međutim partizani su već poseli Lopoč i uspeli da ga održe. Kolona kapetana Momčilovića preko Varoši — Dobrog Polja — Boljanovića i Turova imala je zadatak da spreči kretanje partizanskih snaga prema Bosni i da ih nabaci na Treskavicu gde ih je očekivala kolona sa kojom smo se nalazili ja i kapetan Nešić. Posle borbe koja je trajala sve do 15 časova ovaj zadatak je u potpunosti izvršen i partizani su posle velikih gubitaka u neredu pobegli ka planini Bjelašnici. Partizanske snage na trouglu Ćurevo — Kalinovik — Foča: V proleterska brigada jačine pet bataljona, kombinovani bata-ljon, i Hercegovački odred. Sve partizanske boračke snage vrlo su dobro naoružane, svaka desetina ima puškomitraljez, a svaki bataljon dva do četiri teška mitraljeza. Municije su imali pro-sečno po 50 metaka na pešaka, po 300 do 500 metaka na puškomitraljez, a po dve hiljade metaka na teški mitraljez. Ova je municija iz Štaba brigade popunjavana posle svake borbe. Zaplenjeno oružje i sprema: Po dosad prispelim izveštajima komandanta bataljona i odreda zaplenjeno je 6 teških mitraljeza (Breda i Švarcloze), 4 puškomitraljeza, 2 laka bacača mina, u svemu oko 5 do 6000 municije, oko 100 pušaka, 30 konja, 10 goveda kao i razne spreme i materijala (brdskih kujni, radio aparata, zavojnog materijala, kože, brašna i t.d.) Gubici partizana: Njihovi se gubici nemogu tačno utvrditi jer je veliki broj poginulih i ranjenih partizana ostao po šumama, potocima i jarugama, a mi nismo imali vremena da ih prikupljamo već smo u stopu gonili njihove preostale jedinice. Do sada je nađeno 54 leša a zarobljeno 17 partizana.11 Od njihovih starešina uhvaćen je jedan politički komesar bataljona — Vuković,12 a politički komesar bataljona Bogavac13 iz Kraljeva poginuo je. Jedan deo bolnice, 22 ranjena zarobljena u Vrbnici.14 Stanje partizanskih snaga posle završene akcije: Komandant partizanskih snaga bio je Savo Kovačević i može se smatrati kao sigurno da je uspeo sa sobom da izvede na planinu Bjelašnicu 200 a najviše 250 boraca.15 Na prostoru gde su se vodile borbe ostalo je dosta partizanskih snaga koje u manjim grupicama po pet do 15 ljudi lutaju po šumama-planinama, i koji se svakog dana predaju četničkim vlastima i nepomišljaju uopšte na borbu ili kakvu akciju. Tako da se samo u toku 25 jula predalo 5 partizana samo jednom četničkom bataljonu. Predaju partizana ometa mnogo činjenica da su ovdašnje četničke vlasti sve partizane predavali Italijanskim vlastima. Naši gubitci: Na osnovu izveštaj a komandanata bataljona, naši gubici iznose 6 mrtvih od kojih 1 komandir čete i 11 ranjenih. Kada sam bio na Vratlu 25-og oko 10 časova primio sam izveštaj da se major Baćović i g. Jevđević nalaze u selu Krbljine i da traže da im podnesem izveštaj o borbama. Pošto su tada vođene oštre borbe to izveštaj momentalno nisam mogao napisati, već sam se po završetku borbe i prekidu akcije uputio u selo Krbljine gde sam stigao u 19 časova. Međutim major Baćović i Jevđević su automobilima otišli za Kalinovik, a odavde za Nevesinje. U Krbljinama sam zatekao kapetana Kovačevića,16 koji mi je kazao da podnesem izveštaj Jevđeviću i Baćoviću i predao mi naređenje da se javim Čika-Branku. Ja sam se odmah uputio u Kalinovik gde sam 25 noću stigao ali su Baćović i Jevđević već bili otišli. Ovaj izveštaj sastavljen na brzu ruku šaljem Vam preko Drine jer smatram da će Vam tim putem najbrže stići. U toku današnjeg dana krećem za Nevesinje nebih li uspeo da oslobodim Babovića i Radovana17 pošto su oni uhapšeni u Avtovcu, zatim najkraćim putem krećem u Štab radi prijema novoga zadatka. Ja i kapetan Nešić koji je bio samnom uložili smo svo svoje znanje i energiju u izvođenju ovih operacija kako bi uništili i za uvek prognali iz ovih krajeva partizane, što smo, prema gornjim podacima i uspeli. S verom u Boga za Kralja i otadžbinu! Voj. S. Lukačević peš. kap. II kl. 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VTI, Ča, k. 142, reg. br. 52/1 (CG-V-1565/3). Na dokumentu su, mastilom, ispravljane štamparske greške i dopisivane neke ispuštene reči. 2  Odnosi se na 5. proletersku (crnogorsku) NOU brigadu i Hercegovački NOPO (vidi dok. br. 121, nap. 8). 3 O tom putu Petra Baćovića i Ilije Trifunovića, vidi dok. br, 121. 4 i 5 Vidi dok. br. 124, nap. 4. 6 Milorad. 7 Odnosi se na jednice Grupe proleterskih brigada (vidi dok. br.120, nap. 15). 8 Tako u originalu, nema tač. 2. 9 Ulogu zaštitnice imali su 1. i Kombinovani (Dragačevsko-čele-bićki) bataljon 5. proleterske (crnogorske) NOU brigade. 10 O borbi na Trebičini, vidi Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 6, dok. br. 83. 11, 14 i 15 Prema izveštaju Štaba 5. proleterske brigade od 4. av-gusta 1942, partizanski gubici (računajući zbeg i bolnicu) bali su: 30 mrtvih, 17 ranjenih i 64 nestala. Osim toga, oko 150 boraca iz 3. bataljona i oko 20 boraca iz Hercegovačkog NOPO bilo je odsečeno ali su oni, posle mesec dana, uspeli da se probiju u Bosansku krajinu. Ne računajući ljudstvo u štabovima, brigada je posle tih borbi imala 503, a Hercegovački NOPO 300 boraca. Od toga je ranjenih bilo 63 i bolesnih 20 (u bolnici); u zbegu je bilo 137 ljudi (Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 6. dok. br. 83). 12 Nije utvrđeno o kome se radi. 13 Dragoslav Bogavac je tada bio zamenik političkog komesara Kombinovanog bataljona, poginuo je kod s. Eataja (Foča); narodni heroj. 16 Vidak. 17 Džons (Jones) Roland, britanski kapetan (vidi dok. br. 73, nap. 18, dok. br. 132 i 133). Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument