IZVEŠTAJ KAPETANA PAVLA GRUBAČA OD 23. JULA 1942. MAJORU PETRU BAĆOVlĆU O RADU GORSKOG ŠTABA BOSANSKIH ČETNIČKIH ODREDA I SITUACIJI U ISTOČNOJ BOSNI1 23. 7. 1942 Gospodine majore, juče na 22 jula o.g. prebacio se preko Drine vojvoda Botić sa svojim ljudima. Sa njim je prešlo oko 200 ljudi. Od toga imalo je oružja oko 60 ljudi. Pre samog prelaza došlo je do cepanja između ljudstva i blagodareći samo slučaju što nije došlo do borbe među njima. Sa njima je otišlo većinom ljudstvo koje želi da se prebaci i da ide svojim kućama da radi. Verujem da sa njima od svih ljudi koji su prešli neće ostati ni 20 ljudi. Još pre nego su se krenuli odavde uspeo sam da sve oficire odvojim od njih i da ih vežem za našu stvar. Sa njime je otišao jedino kapetan Pejić2 koji mi je pi[sa]o i molio da mu oprostim jer je morao da ide pošto ga progone ovdašnje vlasti. On je obećao da će o svemu podnositi izveštaj i da našem pokretu pripada i dušnom i telom. Major Vranješević3 govori da će ići za Krajinu, i da će [se] sa Botićem rastati na Majevici. Kapetan Mitranović4 odvaja se od njih po prelasku preko Drine i ide za Romaniju. Na njega možemo računati sigurno jer mi je dao časnu oficirsku reč. On će sve izveštaje podnositi meni. Oba brata Bulatovića ostala su kod mene kao i Botićevi najprisniji prijatelji koji su ga napustili čim sam im objasnio smernice Lazara Trklje i Stevana Botića.5 Vođe iz Majevice bile su kod mene i sa njima sam celu stvar uredio onako kako se moglo očekivati. Oni su ga napustili i ja sam im dao objave te su otišli preko Užica da bi stvar na Majevici uredili pre nego oni dođu. Dakle unapred imaju da naiđu gde se god pojave na trnovite staze. Smatram da ću u tome uspeti ako ne sto po sto ono bar 95 od sto. Na Romaniju šaljem za dva dana naše ljude koji će urediti celu stvar i onemogućiti sprovođenje u delo Zemljoradničke stranke i njenog programa preko krvi naših najboljih sinova. Dakle sve sam preduzeo lako da oni unapred nemogu nigde naići na polje rada gde se naša akcija nije osetila. Ja sam se držao onoga gesla »Ko prvi devojci, devojka je njegova«. Smatram da je tako i sa seljakom. Botić je preko svojih ljudi uspeo da je iz odreda potpukovnika Matića6 otišlo 36 ljudi sa oružjem i sada neznam da Matić neće imati neugodnosti kod Nemaca pošto su puške registrovane. Botić je sa time prekinuo svaku vezu sa Matićem koji mu je dao 11 sanduka municije i hrane, pre odlaska. Od ljudi sa našeg sektora računajući tu Rogatički srez nije otišao nijedan čovek. Ja ću sada sve ljude koji su bili sa njima rasporediti na sektoru koji Vam je određen,7 tako da će se rad početi intenzivno za koji dan. Pored svih teškoća i prepreka na koje se nailazi nadam se da će se uspeti i da će ceo rad biti krunisan uspehom koji ima da se vidi onoga momenta kad to zatreba. U koliko ne dobijem upustva u pogledu oficira koji se nalaze kao suvišni u pojedinim komandama ja ću im dati dužnosti tako da nijedan ne ostane bez posla. Nadam se da će oficira biti, samo intelektualaca ima veoma malo a oni bi nam bili sada veoma potrebni jer ne možemo uvek samo grudima dobijati bitku već moramo i glavom sada da radimo. Neke već sada imam i nadam se da će ceo njihov rad uroditi plodom. Lica koja sam angažovao nemogu sada kazati a prilikom sastanka to će te doznati. Sa Drinskom grupom stojim odlično. Oni mi izlaze u susret u svemu jer inače bez srestava nebih mogao izlaziti na kraj niti raditi. Molim Vas pismo od 518 predajte Komandantu. Ono je trebalo da se otkuca ali Trklja je tražio da mu se da ključ pa da ga otkuca inače nije drukčije hteo da ga preda. Ja mu nisam hteo dati ključ radi toga moram da ga šaljem ovim putem. On se plašio da nije što protivu njega upereno. Novosti nema koje se tiču Vas osim onoga što sam Vam javio. Trebate se čuvati. U Hrvatskoj je još uvek veliko vrenje. Razgovarao sam sa jednim narednikom koji je u Hrvatskoj vojsci. On mi je pričao da komunisti prave mnoge štete i nerede po Hrvatskoj. Kaže da su svi Hrvati osim jednog malog broja pristalice Mačeka. Priča da se zeleni kadar pojačava svaki dan i da se oni nadaju da će ubrzo neprijatelj propasti. Kaže da su dobro organizovani i da žele saradnju sa Srbima. Molio je da se kaže ljudstvu da ne ubijaju domobrance već da se sa njima stupi u dodir i da nijedan od njih neće otvarati vatru. Mačekovci strašno mrze ustaše i sami im prete da će se sa njima obračunati. Vidi se da postoji trenje između te dve struje. Kaže da su ustaše veoma slabe ali ih drže Nemci i Italijani. Mnogo se žale na Muslimane i žele obračun sa njima. Svi mlađi oficiri su protivni današnjem poretku u Hrvatskoj i žele uspostavljanje Jugoslavije. Pričao mi je da komunisti prave najviše nereda po Zagrebu i okolini. Javio mi je jedan prestavnik odreda Kalabićevog da se isti odred odmetnuo i da želi da se prebaci u Bosnu. Tražio sam da komandant toga odreda dođe kod mene i nadam se da ću uspeti da sa njim načinim sporazum da se to ljudstvo upotrebi na našem sektoru. Nadam se da će ljudstvo doći do 27 o.m. O rezultatu izvestiti ću Vas. Da bi imali bolju vezu neophodno bi bilo potrebno da se dodeli ovde jedna radio stanica. Molim Vas interesujte se dali je primljena jedna depeša koju sam poslao a odnosila se na rad Bike9 i Šerifa.10 Poslao sam je pod potpisom 139. Naime saznao sam od pouzdanog lica da su se Bika i Šerif odmetnuli po predhodnom sporazumu sa neprijateljem u nameri da ubiju G. Ministra V.M. i Vazduhoplovstva. Radi toga treba obratiti pažnju da se oni nebi nudili da stupe pod njegovu Komandu, ili da nebi koji od njihovih ljudi stupio u naš odred. O pismima koja je Botić pisao kapetanu Kovačeviću11 sigurno Vam je kazao Zečević.12 Oni su postavili kapetana Kovačevića za komandanta odreda i naredili mu da se krene u Bosnu. Napada[ju] nas sve iz reda a sada su i Vas zaboravili prema meni. Jer sam im sada bio najveći neprijatelj pošto nisu mogli nijednu zamisao privesti u delo. Otišli su a da mi nisu kazali ni zbogom niti su kazali hvala bar za hranu što sam ih hranio tri meseca dana. Drugih novosti za sada nema. Pozdravite sve. Pozdravlja Vas Vaš kapetan Pavle13 23. VII. 1942 g. Planina14 1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 236, reg. br. 3/9 (BH-W-33). 2  Manojlo. 3  Slavoljub. 4  Borivoje Bora. 5  O stavu Lazara Trklje i Stevana Botića prema Draži Mihailoviću, vidi dok. br. 122, 123 (telegrami od 505) i 124. 6 Momčilo, tada komandant Nedićeve »Drinske grupe srpskih oružanih snaga«. 7  Petru Baćoviću kao komandantu, Dobrosavu Jevđeviću kao na-cionalno-političkom povereniku i Danilu Salatiću kao načelniku štaba Draža Mihailović je, u drugoj polovini jula 1942, poverio komandova-nje i rad na daljoj organizaciji četničkih jedinica u Hercegovini i u srezovima Rogatica, Cajniče, Foča, Višegrad, Sarajevo i u gradu Sarajevo (Arhiv VII, Ča, k. 229, reg. br. 55/5). 8  Javorski četnički korpus. 9 Drešević, komandant kvislinške Muslimanske milicije na području Tutin, Sjenica, Nova Varoš. 10  Nije utvrđeno o kome se radi. 11  Vidi dok. br. 122. 12 Inž. Vladimir. 13 Grubač, žandarmerijski kapetan. 14 Dopisano mastilom. Sadržaj Prethodni dokument Sledeci dokument