| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeci dokument |
|
BR. 121 IZVEŠTAJ MAJORA PETRA BAĆOVIĆA OD 16. JULA 1942. DRAŽI MIHAILOVIĆU O VOJNOPOLITIČKOJ SITUACIJI U HERCEGOVINI I SARADNJI SA ITALIJANSKIM OKUPATOROM1 Dragi čiča,2 Posle sastanka sa popom Perišićem i poručnikom Milo-radom Popovićem u Pivskom manastiru,3 o čemu sam Vas već izvestio preko kapetana Ružica morao sam odmah, krenuti u pravcu Hercegovine. Putem kurira odmah sam uhvatio vezu sa Dobrosavom Jevđevićem, kapetanom Salatićem koji su se nalazili u Nevesinju. Jevđević i Salatić na sastanku izvestili su me da se u Nevesinju nalazi vojvoda Ilija Birčanin koji obilazi trupe4 i želi da se odmah sastane sa mnom. Sa automobilom u društvu Jevđevića i Salatića otputovao sam u Nevesinje i sastao se sa vojvodom Birčaninom. Vest da dolazim u ime Vaše vojvodu je mnogo obradovalo i traži da se sa Vama što pre sastane. S obzirom na prilike koje vladaju u Hercegovini i Dalmaciji sve do Knina potrebno bi bilo da se Vi sa Birčaninom što pre sastanete. Vojvoda Birčanin teško je bolestan od srčane mane i prema mišljenju lekara njegovo je kretanje ograničeno. Sastanak ako Vi to želite a po mome mišljenju potreban je, trebate obaviti na granici Cr. Gore i Hercegovine u blizini Ravnoga.5 Vojvoda je izradio dozvolu od italijanske komande da se na ovoj teritoriji može zadržavati 6 do 7 dana. Zamolio me da Vas o svima stvarima koje sam zapazio na terenu obavestim. Svi četnički odredi na teritoriji Hercegovine legalizovani su kod Talijana, dobijaju hranu, oružje i municiju. Platu ne primaju samo im se po neki put u vidu pomoći dodeljuju manje svote novca. Brojno stanje organizovanih četnika na teritoriji Hercegovine iznosi od 6 do 7 hiljada.6 Naoružanje pušaka oko 6000 kom. sa dosta automatskog oružja. Disciplina i duh dosta dobri. Ovi četnici većinom su formirani od jučerašnjih partizana7 izuzev odreda popa Radojice Perišića, poručnika Popovića Milorada i kapetana Danila Salatića. Pop Perišić u ovome kraju a i u celoj Hercegovini smatra se kao istinski borac i četnik, koji je sa svojim ljudima u društvu sa poručnikom Popovićem vodio borbu protiv ustaša, Talijana i komunista. Ovaj odred Gatački najbolji je odred u Hercegovini, jer ga sačinjavaju ljudi popa Perišića koji su se borili i od svakoga progonjeni. Po želji vojvode Birčanina obišao sam Kalinovik i Bileću. Prilikom ovog obilaska vojvoda Birčanin svaki put vojnike je pozdravio sa patriotskim govorima a nekoliko puta spomenio je i Vaše ime. Po želji Birčanina govorio sam i ja ali uvek kao Vaš izaslanik. Ovo je potrebno bilo a to je i moja želja bila da se ljudi obaveste o pravom stanju stvari. Svi pitaju i traže vezu sa Vama. Nemojte misliti da smo mi to ljudima javno i na sva zvona rekli nego smo uvek našli neku zavijenu formu. Među četnicima ima političkih korteša koji su većinom komandiri četa i bataljona. Prema izjavi vojvode Birčanina a i mome zapažanju ovde zemljoradnici prednjače. U Nevesinju nalazi se Petar Samardžić koji je bio jedan od lidera Zemljoradničke partije a koji je u akciji protiv partizana igra dvoličnu ulogu. Prema izjavi vojvode Birčanina, kapetana Salatića i Dobrosava Jevđevića ovaj Samardžić štiti oko sebe najveće komunističke zlikovce. Po mojoj želji posetio sam grob pok. majora Todorovića u Kifinom selu u društvu vojvode Birčanina, Jevđevića i drugih četnika. Tom prilikom bila je vrlo interesantna scena. Građani (četnici) ovoga sela uhvatili su ubojicu Boška Todorovića i hteli su ga linčovati. Kada smo ga uzeli u zaštitu celo je selo protestvovalo i počelo da javno negoduje sa rečima: »Boško Todorović zajedno sa našim četnicima ubijen je od komunista a koji se nalaze pod zaštitom Petra Samardžića«. Tražio sam da se po cenu glave pronađu ubojice i učesnici u ubistvu Boška Todorovića i odmah streljaju. Vidak Kovačević izjavio je želju da Vas obavestim i traži da u ovaj kraj Hercegovine pošljete profesora Lazara Trklju bar 10 dana. Napad koji smo pripremali na komuniste koji su bili u Čurevu8 a prema predlogu i planu čika Branka odmah sam tražio da to učinimo. Četnici koji su se nalazili na Morinama i Kalinoviku pod komandom kapetana Nešića9 koji je doskora bio u partizanima mogli su napasti komuniste i imati velikog uspeha. Komunisti su se povukli iz Čureva 11 o.m. tako da mi ni u kom slučaju nismo mogli stići na vreme da ih na-padnemo. Prebacio sam starešinama hercegovačkih četnika s tim da su oni mogli napasti komuniste u Ćurevu. Razlog zašto to nisu učinili nepoznat mi je, ali mislim da je bio javašluk. Komunisti su otstupili u pravcu Bosne. Prema izjavi zarobljenika i onih koji su se predali oni nameravaju da idu preko Kupresa za Dinaru. Komunisti su zauzeli Konjic i Prozor i porušili prugu na 6 mesta kao i tunel kod Ivan pl. tako da po izjavi stručnjaka ova pruga može biti ©pravljena za tri meseca dana.10 Prema svima izgledima a i informacijama koje sam dobio komunisti se povlače u pravcu Dinare i navodno za Sloveniju. Komandant italijanske armije u Dubrovniku Dalmaco11 pozvao je Dobrosava Jevđevića radi važnih razgovora. Prilikom toga sastanka saopštio mu je da je Foča pripala Crnoj Gori. Nadalje mu je rekao da su obavešteni da se čiča nalazi u Crnoj Gori u blizini Žabljaka. Hrvatski ministri Artuković12 i Košak13 sastali su se danas sa Dobrosavom Jevđevićem i saopštili mu da će hrvatska vojska u jačini od 2 divizije zauzeti celu Hercegovinu po cenu sukoba sa četnicima. Traže pregovore sa pretstavnicima četničkih organizacija u Hercegovini s tim da se u svemu sporazumeju. Prema mome mišljenju hrvatskim ministrima stalo je da se hrvatska država stabilizuje i očisti od četnika. Ako Hrvati uspeju u tome da u Hercegovini uspostave svoju vlast s time bi faktički stabilizovali hrvatsku državu i očistili četnike. S obzirom na dobru organizaciju četnika u ovom kraju ne bi trebalo ni po koju cenu dozvoliti da Hrvati uspostave svoju vlast u Hercegovini, a naročito u onom delu gde žive čisto Srbi. Mislim da bi trebalo što pre u Hercegovini i Bosni organizovati napad na Hrvate s tim da taj napad bude u isto vreme u Hercegovini i Bosni. Neophodno je potrebno što pre izvršiti organizaciju u Bosni i pripraviti ljude za tu borbu. Hrvatima ne smemo i ne možemo dozvoliti da stabilizuju svoju državu i očiste od srpskih četnika. Za ovu akciju najvažniji je problem ishrane. Prema izjavi Dobrosava Jevđevića mi možemo nabaviti dovoljno hrane od Talijana. Talijani prodaće nam hrane koliko nam treba samo je problem novac. Privatno sam saznao da su Jevđević i Kovačević14 dobili od Srba iz Mostara oko 4,000.000 dinara kao prilog za četničku akciju navodno da su priznanice za novac koje su izdate pojedinim ljudima snabdevene sa Vašim potpisom, koje ste Vi Kovačeviću dali u svoje vreme nepopunjene. Kako je ovaj novac utrošen i u kakve svrhe ne znam. Dobrosav Jevđević koji je u nacionalnom pogledu potpuno ispravan, dobar organizator, vešt čovek uspeo je da se kod Talijana dobro plasira ali ni u kom slučaju na štetu naših nacionalnih interesa. Sposoban je i jedino [može] on da za hercegovačke četnike nabavi sve što je potrebno. Pored samog Gacka nalazi se Fazlagića kula u kojoj se nalazi oko 1000 naoružanih muslimana. Prema mome mišljenju bez ičije dozvole trebalo bi ovo selo napasti, kako bismo u ovom delu Hercegovine imali čistu situaciju, a s obzirom na nameru Hrvata da okupiraju celu Hercegovinu. U Nevesinju, Kalinoviku, Gacku, Bileći i Trebinju kao i u drugim gradovima Hercegovine nalazi se hrvatska vojska, koja je neaktivna i ne udaljuje se nikuda iz varoši. Kada sam bio u Kalinoviku našao sam nekoliko Hrvata koji putuju za Dubrovnik automobilom zato što je pokvarena pruga kod Konjica i tom prilikom rekao mi je u razgovoru Gržac Andrija da u Hrvatskoj odakle on sada dolazi odnosno beži vlada haos. Pruga od Pakraca do Daruvara potpuno je razrušena.15 Haos u Hrvatskoj dostigao je vrhunac i svi koji se pozivaju u hrvatsku vojsku beže u šumu, zato i njih nekoliko beže za Dubrovnik da ne bi išli u vojsku. Dobrosav Jevđević putem Talijana ima siguran kanal da prebaci naše ljude za Sloveniju. Talijani mu nude ako ima neku vezu sa Slovencima da povede akciju protiv komunista. Stalno ispitujem prilike na terenu. Obilazim pojedine krajeve kako bi se uverio o pravom stanju stvari. Punomoći koje se nalaze kod mene nisam nikome još izdao a niti ću izdati dok se ne uverim koji su ljudi najzgodniji i najzaslužniji a naravno i najpopularniji da vode brigade i srezove. Bolna je tačka ambicija pojedinih ljudi koja se pojavljuje ovde kao i u drugim krajevima. Postoji bolesna ambicija pojedinih ljudi a naročito političara koji bi hteli putem čičinog autoriteta da stvaraju neku političku karijeru. Moj odred koji se nalazi blizu Mratinja nepotrebno je da prelazi hercegovačku granicu, prvo što se ne mogu snabdeti hranom, drugo nema komunista, osim po neka trojka koju meštani sami mogu likvidirati. Organizacija koja se sprovodi u dobrom je početku samo se treba raditi sa puno takta. Rampini16 je bolestan i ostao je u Nevesinju. Nalazi se pored stanice ne znam da li je uhvatio vezu sa Vama o tome me nije ništa izvestio. Ne znam kako se moj odred snabdeva sa hranom, to sam ostavio u dužnost kapetanu Ružicu i kapetanu Pejoviću koji su obećali da će hranu koju će poslati Bajo Stanišić dobaciti odredu. U ostalom čika Branko obećao je da će o tome voditi računa. Pisao sam kapetanu Momčiloviću17 da odmah stupi u vezu sa Vama i da Vi odredite kuda odred treba da ide pošto prema mome mišljenju nepotrebno je da dalje ostane kod Mratinja. Ako je tačno da će Foča pripasti nama u koje ja verujem treba Momčilović da sa odredom uđe u Foči kao četnici Pavla Đurišića ili za Novu Varoš kako Vi nađete za potrebno odredićete. Nemoguće mi je a i želja je vojvode Birčanina, popa Perišića, Jevđevića i drugih da napustim Hercegovinu i ne izvršim povereni mi zadatak. Birčanin želi, pre-klinje i moli čiču da se sastane sa njime. Kapetan Kovačević dolazi kod Vas sa ovim izveštajem i objasniće Vam detaljno situaciju. Ovde se prijavio kod mene biv. senator Marko Vujačić i advokat Jefto Pavić a za koje pop Perišić tvrdi da nisu ništa učinili što im se ne bi moglo oprostiti. Žele da se stave na raspoloženje. Ja im nisam ništa rekao i obećao. Molim da mi po ovome pitanju odredite držanje prema njima. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. 16 jula 1942. god. Slobodne srpske planine MAJOR, Petar Baćović 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 231, reg. br. 12/7 (BH-X-70). 2 Jedan od više pseudonima Draže Mihailovića. 3 Vidi dok. br. 118, nap. 6. 4 Vidi dok. br. 120, nap. 6. 5 Ilija Birčanin se sa Dražom Mihailovićem sastao 22. jula 1942, u Zimonjića Kuli (Pusto Polje, južno od Avtovca). Sastanku su prisustvovali i major Zaharije Ostojić, kapetan Pavle Đurišić i veći broj četničkih komandanata i vođa iz Hercegovine. U izveštaju italijanske Više komande oružanih snaga »Slovenija—Dalmacija« od 7. avgusta 1942. o tom sastanku, između ostalog, piše: »... U toku razgovora vođe Hercegovine razmatrali su delatnost italijanskih trupa na područjima Hrvatske nastanjenim pravoslavnim stanovništvom, navodno, zaključili da je potrebno nastaviti postojeću lojalnu sarađnju u borbi protiv komunista i za normalizaciju prilika. — Na interpelaciju Trifunovića o njegovim operativnim planovima, general Mihailović je, navodno, izjavio da je vlada iz Londona vršila pritisak na njega da ponovo raspali gerilski rat protiv trupa Osovine na Balkanu. On je, navodno, odgovorio da učešće Srba u borbi, može da bude razmatrano tek kada Rusi budu u Budimpešti a Englezi u Sofiji. — Ovo zbog toga što se, s obzirom na već pretrpljene gubitke srpskog stanovništva u ratu, u ustaškim progonima i u partizanskom ustanku, tom stanovništvu ne mogu nametati nove žrtve i novi rizici...« (Arhiv VII, NAW-I-T-821, r. 403, sn. 55—57). 6 Vidi brojno stanje četnika u Hercegovini dato u dok. br. 120. 7 Odnosi se na pripadnike partizanskih jedinica koji su se, pod uticajem četničko-italijanske propagande, delatnosti pročetničkih elemenata unutar samih jedinica i zajedničkih oružanih dejstava četnika i italijanskih jedinica u proleće 1942, demoralisali i napustili svoje jedinice. 8 Na prostoriji Trbušče, Zakmur, Zelengora, Čurevo, Tjentište tada su se nalazili 5. proleterska (crnogorska) NOU brigada i Hercegovački NOPO sa Centralnom bolnicom (oko 170 ranjenika) i zbegom naroda iz Crne Gore. Njihov zadatak je bio da obezbede Bolnicu i zbeg, da u zahvatu tromeđe Bosne, Crne Gore i Hercegovine ožive NOP i stvore uslove za ofanzivna dejstva ka Hercegovini i Crnoj Gori. Međutim, pod pritiskom nadmoćnijih četničkih snaga Brigada i Odred su, krajem jula 1942, bili prisiljeni da napuste pomenutu prostoriju. Opširnije o tome, vidi dok. br. 124, 131 i 133; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 6, dok. br. 83; Oslobodilački rat, knj. 1, str. 269—272; Milivoje Grozdanić, Marš 5. proleterske brigade i Hercegovačkog partizanskog odreda u zapadnu Bosnu, VIG, br. 3/1951. 9 Slobodan. 10 Nastupajući ka zapadnoj Bosni, Grupa proleterskih brigada (vidi dok. br. 120, nap. 13), u prvoj polovini jula 1942, postigla je značajne uspehe u borbi protiv neprijatelja: porušila je oko 60 km žel. pruge Blažuj — Konjic, uništila više žel. stanica i objekata, oslobodila Konjic (8. jula), Gornji Vakuf (11/12. jula) i Prozor (13 jula). Opširnije, Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1 (str. 175 i 176), knj. 5, dok. br. 3, 4, 9, 18, 19, 21 i 26; tom IV, knj. 6, dok. br. 27, 134, 137, 141, 143, 152 i 159, knj. 7, dok. br. 178 i 180; M. Leković, nd, str. 45—205. 11 Renco Dalmaco (Renzo Dalmazzo), komandant 6. korpusa 2. italijanske armije. 12 Andrija. 13 Vladimir. 14 Vidak. 15 Radi se o akcijama jedinica 1. slavonskog NOPO (Zbornik NOR-a, tom V, knj. 6, dok. br. 61, knj. 8, dok. br. 18). 16 Vojislav Voja Lukačević. 17 Milorad Momčilović.
|