INFORMACIJA OPERATIVNOG ODELJENJA NEMAČKOG OPUNOMOĆENOG GENERALA U HRVATSKOJ OD 18. JULA 1944. O VOJNO POLITIČKOJ I PRIVREDNOJ SITUACIJI U NEZAVISNOJ DRŽAVI HRVATSKOJ1 Nemački opunomoćeni general u Hrvatskoj Ia /8el9 pov. br. 11451/44. Zagreb, 18. 7. 1944. Predmet: Ia/Ic Izveštaj o situaciji za vreme od 15. 6. do 14. 7. 1944. Na raspodelu po razrezima I. Politička situacija U odnosu na prošli izveštaj, situacija se nije izmenila. Od političkih snaga koje su u zemlji aktivne, za sada je to samo ustaški pokret koji — najvećim delom i više što sledi nuždi nego svom nagonu — bez većih rezervi stoji uz Nemačku. Iako i tu sigurno ne manjkaju kontakti sa protivnom stranom, ipak kažu prominentne ustaške starešine da za njih jedva da postoji neki put ka saveznicima. To će naročito i uvek moći da primete razni izaslanici u Švajcarskoj, kao što je to, na primer, nedavno pokazala jedna diskusija koja bez sumnje potiče iz jugoslovenskih krugova, o knjizi »La Dalmatie« od dezertera dr Digovića u »Bazelskim najnovijim vestima«. Zbog tog glasine o »Badoljo-namerama«,2 koje navodno dozrevaju u pojedinim ustaškim krugovima,3 jedva da treba ozbiljno uzeti. Doduše, ni među pristalicama režima nisu neskloni da tu i tamo Nemcima pokažu da se u njima ne gleda više jakog čoveka. Stalno se, na primer, do krajnje mere pokazuje nepopustljivim u pojedinim slučajevima u kojima bi se pre godinu dana odmah popustilo. Isto tako, sve se daje na to da se dobijeni suverenitet dokaže time što se njegove tvorce, nemačke saveznike i drugove po oružju, vešto zaobilazi u svim mogućim odlukama. Naravno da se naš metod može da sastoji samo u tom da snagu, koja sigurno još uvek postoji, pokažemo tamo gde se može sa njom prodreti. Mogućnosti za to ima dosta, moglo bi ih se samo više koristiti. Gestove bez oslonca na snagu trebalo bi svakako samo štedljivo upotrebljavati. 1 Snimak overenog originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-311, r. 286, s. 79—84. 2 Misli se na obrazovanje vlade u Italiji, na čelu s maršalom Pjetrom Badoljom, posle sloma fašističkog režima u Italiji 25. jula 1943. (Grupa autora, Drugi svetski rat, knj. 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1964, str. 479). 3 To nije bilo »navodno«, već tačno. Opširnije o tome vidi dok. br. 120. Na saradnju bivše Seljačke stranke4 ne treba računati pre temeljne izmene celokupne ratne situacije. Iako Tito bojkotuje njihove starešine koje su ostale kod kuće, ipak se oni nadaju da će anglosaksonske snage u poslednjem trenutku okrenuti vesla u njihovu korist i tako toj stranci stvoriti slobodan put. Bez razloga se Čerčilovom naklonošću ne hvali njihov partijski drug u emigraciji, Krnjević,5 koji se drži po strani od momentalne konstelacije. Zagrebački vladini krugovi postupaju poslednjih nedelja naglašeno ljubazno prema bivšim rukovodiocima Seljačke stranke. Platonski kontakti ne manjkaju između ova dva lagera. Među umerenijim ustaškim starešinama delimično se priznaje da bi stari Maček,6 koji je držan u podnošljivoj izolovanosti, mogao još da bude faktor hrvatske politike. Ustanička se situacija nije bitno izmenila. Borbe koje su protiv ustanika vođene početkom jula severno od Zagreba izazvale su prolazno i na hrvatskoj strani pomisao na mađarsku pomoć. To kasnije nije bilo aktuelno. Šef mađarske vlade bi je dodelio samo na izričiti pismeni zahtev poglavnika. Uopšte uzev, na pojavu mađarskih trupa gleda se u Hrvatskoj vrlo nerado. Izveštaji sa područja 13. SS-divizije7 pružaju u odnosu na smirenje potpuno prijatnu sliku. Naravno da je više nego problematično da li bi postignuto stanje po odlasku divizije bilo trajno. Jedan deo ustanika koji su bili u tom području, očito je pobegao prema zapadu i jugu. Kao što je u izveštajima nemačkog opunomoćenog generala stalno navođeno, smirivanje zemlje upravo predstavlja okupacioni problem. Dok god taj problem usled nedostatka jedinica ne može da bude rešen, uspesi su po pravilu samo vremenski i teritorijalno ograničeni. 4 To jest: Hrvatske seljačke stranke (HSS). 5 Juraj. Bio je jedan od istaknutih rukovodilaca HSS-a koji je za vreme aprilskog rata pobegao u inostranstvo i za celo vreme emigracije bio je ogorčeni protivnik NOP-a. 6 Vladimir (Vlatko). Bio je šef HSS-a. 7 Pun naziv te nemačke divizije je: 13. SS-brdska divizija »Handžar«. Angažovanje četnika od strane nemačkih starešina stalno čini vrlo veliku nevolju Hrvatima svih boja. Svaki dan pristižu vladi uzbudljive vesti koje se vrlo često pokažu kao netačne. A, s druge strane, pristalice oštrog kursa prema pravoslavcima dobijaju stalno nove impulse. Ideje o »samopomoći« protiv četnika postaju glavne, što se, naravno, u interesu vođenja rata, ne može da trpi. Po pitanju hrvatske vojske potvrdilo je jedno putovanje načelnika štaba vojnoupravnog komandanta Jugoistoka po južnoj i zapadnoj Hrvatskoj da tip legije predstavlja ipak najupotrebljiviju formu organizovanja hrvatske vojske, uprkos odbijanju koje ta forma stalno doživljava u hrvatskim nacionalističkim krugovima. Temeljna obuka delova hrvatskih trupa u Delershajmu8 skraćena je za osam nedelja potrebom da se 3. lovačka brigada, koja se upravo vratila kući, odvoji za Slavoniju — Srem da zaštiti žetvu, pošto nemačko vodstvo nije moglo da oslobodi zamenu iz borbenih oblasti. Vojno rukovođenje i obezbeđenje skupljanja žetve u već navedenim predelima (županiji Vukovar, Sisak, Brod, Nova Gradiška) preneto je jednim ugovorom sa poglavnikom na komandanta LXIX armijskog korpusa,9 kome je kao hrvatski savetnik potčinjen jedan poglavnikov opunomoćenik, tako da se, ne upotrebljavajući kobnu reč »izvršna vlast«, može u odnosu na žetvu postići za nemački uticaj isti efekat. Ako ovlašćenja, preneta navedenom generalu, ne bi bila dovoljna, to povećanju istih ništa ne stoji na putu. 8 Döllershaim. To je mes'to u Austriji u kome se nalazio nastavni centar za obuku ustaško-domobranskih i legionarskih jedinica. 9 Komandant 69. armijskog korpusa bio je tada general Helge Auleb (vidi dok. br. 65, objašnjenje br. 21). Poglavnikov rođendan (13. 7.) doneo je mnoga unapređenja i brojna odlikovanja. Ministar vojske Vokić10 imenovan je (kao drugi posle maršala Kvaternika) za »krilnika« (general pešadije) ustaške milicije; šef ustaškog štaba, pukovnik Sertić,11 u jugoslovenskoj vojsci bio major, posle emigrant, za general-majora armije. Vokić se trudi da pridobije poverenje vodećih oficira domobranstva. Uprkos tome, očevidno je da i njemu, kao i poglavniku, pre svega na srcu leži izgradnja ustaške milicije, pa ako treba i na štetu vojske. Isto tako unutrašnja suprotnost između domobrana i ustaške milicije jedva da je postala manja. Nedavno objavljenom procesu za izdaju zemlje, koji je stao glave dva generalštabna oficira i četiri ostala optužena, među njima i dve žene, sledi sad još jedan monstruozni proces pred vojnim sudom protiv 53 optužena od kojih je većinu naveo jedan major na davanje priloga za Crvenu pomoć. Različiti iskazi na oba procesa daju potresnu sliku o nečuvenoj zbrci političkih i nacionalnih odnosa a, s tim u vezi, i shvatanja. Poznavaoci situacije naravno tvrde da je vojna policija, koja je potpuno u rukama ustaša, stroga i neumoljiva samo prema domobranima, dok se vrlo teški delikti ustaša mudro ne napadaju. Ova praksa izaziva veliko ogorčenje dobrih pouzdanih oficira vojske. Operat. odelj. /Obavešt. odelj. Izveštaj o situaciji nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44. 10 Ante. Bliže o nijemu vidi dok. far. 120. 11 Tomislav II. Situacija kod neprijatelja Ne postoji izveštaj. Pošto nemačkom opunomoćenom generalu nisu potčinjene borbene trupe, upućuje se na izveštaje nadležnih zapovednika trupa. Operat. odelj. /Obavešt. odelj. Izveštaj o situaciji nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44. III/IV Naš taktički položaj Feldkomandantura 605 — Brod12 Stav hrvatskog stanovništva prema nemačkoj vojsci zaoštren. Zbog teških napada iz vazduha na Brod, jaka nervoza spopala je kako civilne tako i vojne hrvatske vlasti, tako da već na preduzbunu svi bežeći napuštaju grad. Intervencija jedva moguća, pošto hrvatski štapski oficiri i poljska žandarmerija i sami beže. Bande tad imaju svuda gotovo neometan pristup. Aktivnost feldkomandanture jako otežana stalnim vazdušnim uzbunama i njihovim dejstvom na civilno stanovništvo. Voj-noprivredni pogoni i četvrti za stanovanje jako oštećeni. Drveni most preko Save potopljen, umesto njega predviđene tri motorne skele. Započeta popravka drvenog mosta i pojačavanje potpornika. Istražuje se mogućnost za rezervni most i proračunava materijal. Uprkos dobre žetve snabdevanje poljoprivrednim proizvodima rđavo, jer seljaci jedva da snabdevaju nedeljne pijace. Mesna komanda I — Banjaluka. Stav četnika nejasan. Mesna komanda se mnogo bavi stvarima uprave zato što hrvatske vlasti mogu da obave samo malo posla (radno vreme od 6 — 9 i od 18 — 20 časova). Armijska vojna škola preseljena iz Banjaluke. 4. hrvatska lovačka brigada zamenjena 3. hrvatskom brigadom. Snabdevanje stanovništva i zanatska aktivnost malo poboljšani. Feldkomandantura 725 — Zagreb: Pokret Mesne komande I u Dugo Selo (20 km istočno od Zagreba) predviđen za 18. 7. 12 To jest: Slavonski Brod. U porastu je suzdržljivost a delimično i odbojnost prema nemačkim vojnim i civilnim licima. U vezi sa rasterećenjem Zagreba i dalje velike teškoće. Uz to stalno zahtevi za stanove za nove službe. Mali gubici u ljudstvu i štete srednje težine prilikom vazdušnog napada 30. 6. na aerodrom i stanicu Zagreb — Istok. Ponašanje stanovništva pri uzbuni najčešće bez discipline. Stoga se mora računati sa većim gubicima i štetama pri pojačanim napadima na nemačke ciljeve u gradu, koje treba očekivati na osnovu raznih informacija. Politička nepouzdanost hrvatske vojske i policije iznova se pokazuje u tom što je 10. 6., zbog veza sa partizanima i davanja priloga za Crvenu pomoć, streljano 22 policajca kojima je bilo povereno čuvanje ličnosti oko poglavnika. Feldkomandantura 1033 — Osijek: Raste neraspoloženje protiv Nemaca. Jako se sumnja u ne-mačku pobedu ali je ipak ponašanje vlasti korektno. Stanovništvo zamera nemačkoj vojsci nedostatak interesovanja za spremanje žetve, dok u drugim predelima Hrvatske traju akcije bandi. Borbeni moral hrvatskih oficira vrlo mali, otud ponovno u porastu dezertiranje iz domobranstva. Mesne zaštite i teritorijalna straža folksdojčera dobro su se pokazali. Povećana aktivnost bandi traje. Policijske snage u manjim operacijama uspešne, ipak nigde ne ostaje mirno. Aktivnost bandi obuhvata i mađarsku oblast (istočno-severoistočno od Osijeka). Izgradnja skloništa i dalje dobra. Služba za vazdšunu uzbunu u Osijeku loša. Očekuje se poboljšanje izgradnjom centralne stanice vazdušnog osmatranja i javljanja u Borovu (28 km jugoistočno od Osijeka). Vazdušnim napadima na Osijek 14. 6. preko 500 mrtvih i povređenih, velike štete na industrijskim objektima i kućama. Prvi put javljeno miniranje Dunava istočno od ušća Drave. Nema brodskog saobraćaja. Stanje letine u Sremu izvrsno, pijace dobro snabdevene. Mesne komande: vazdušni napad 2. 7. na Vinkovce i Vukovar. Mali gubici u ljudstvu i male štete na zgradama. Zapadno od Vinkovaca uništeno 20 vagona. Brojni napadi aviona za niski let na ciljeve na železničkoj pruzi. Gradsko područje Zemuna, po naredbi vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, potpalo u nadležnost garnizona Beograd a u pogledu obezbeđenja i odbrane potčinjeno komandantima Beograda, isključujući anga-žovanje srpskih jedinica. Feldkomandantura 1034 — Sarajevo: Mesna komanda II premeštena iz Sarajeva za Zenicu. Feldkomandantura 1035 — Mostar: Mesna komanda I prebačena 14. 6. iz Mostara u Dubrovnik, a tamošnja Mesna komanda II u Makarsku. Nova mesna komanda II zatražena za Mostar. Pošto još nije odobrena, veliki manjak osoblja u Feldkomandanturi. Nestašica stanova zbog doseljavanja službi i jedinica. Aktivnost generala Begića13 (oficir za vezu hrvatske vlade sa V. SS--brdskim armijskim korpusom) pokazala se kao korisna (obimna inspekciona putovanja, blizak kontakt sa stanovništvom, smenjivanje nepouzdanih službenika, itd.). Zaoštren odnos ustaše — četnici. Mesna komanda Dubrovnik i Makarska: potpomaganje stanovništva u ribarstvu. Izgledi za žetvu dobri. Izvrstan prinos voća. Saradnja Feldkomandanture i trupa dobra. Feldkomandantura 1036 — Karlovac. Izveštaj još nije stigao. Feldkomandantura 1038 — Bjelovar: Postoji poverenje sitnijih građana i seljaka u nemačku borbenu moć i volju za pobedom. Inteligencija nepouzdana. Primećuje se da je štetna smena ranijeg energičnog velikog župana dr Sabolića14 nekim dr Trgovčevićem.15 Šef policije dobar. Mere za evakuaciju folksdojčera spore. 13 Vilko 14 Verovaitno: Marijan. 15 Redakcija nije mogla da ustanovi njegovo ime. Mesna komanda Varaždin: poboljšano raspoloženje stanovništva prema nemačkom Vermahtu. Saradnja sa hrvatskim vojnim i civilnim vlastima dobra. Mesna komanda Križevci: dobra saradnja sa vlastima. Zbog promene granica Velike županije nužno je postavljanje nekoliko komandantura. Traženo je: jedna feldkomandantura za područje Gospića sa mesnom komandom I, mesnom komandom II i jednom ispostavom. Dalje, mesna komanda I za Zenicu, 3 mesne komande II za Viroviticu, Jajce, Mostar. Što skoriji do tur za feldkomandanturu poželjan. Odluka voj-noupravnog komandanta Jugoistoka još ne postoji. Operat. odelj./Obavešt. odelj. Izveštaj o situaciji nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44. V. Doturi — stanje snabdevanja Uprkos čestih prekida pruge, obezbeđeno snabdevanje trupa hranom. Stvaranje zaliha ipak nije moglo da se sprovede kod svih divizija u onoj meri kako je naređeno. Dotur morskim putem kod Zadra povećan. Nabavka krompira iz ovogodišnje žetve nije moguća zbog visokih cena. Oskudica u senu i dalje. Poboljšano nabavljanje zelene hrane. Snabdevanje civilnog stanovništva uopšte uzev dovoljno. Operat. odelj./Obavešt. odelj. Izveštaj o situaciji nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44 VI. Stanje saobraćaja I dalje pogoršano zbog porasta aktivnosti bandi i povećanih napada iz aviona. Linija snabdevanja Zagreb — Karlovac i Sunja — Bos. Novi stalno ometana čestim rušenjem. Po obimu su porasla razaranja glavne pruge na deonicama Zagreb — Sunja i Zagreb — Dugo Selo — Banova Jaruga. Na usko-tračnoj pruzi skoncentrisani su napadi na deonicu Konjic — Sarajevo, otud znatne poteškoće u transportu boksita. Teška oštećenja na stanicama Zagreb — Istok, Slav, i Bos. Brod i Vinkovci. Uništen velik broj lokomotiva i teretnih vagona. Osim toga, izbačene brojne lokomotive napadima aviona za niski let. Pretovarni saobraćaj za Bosnu jako ometan. Operat. odelj./Obaveš. odelj. Izveštaj o situaciji nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44 VII. Stanje uprave 20. 6. objavljivanje zakonske odredbe po kojoj se podela velikih županija ponovno reguliše. Sedište velike županije nije još konačno određeno. Velikom županu su potčinjene sve vlasti opšte uprave, policija i samouprava. Zakonskom odredbom od 30. 6. može se sprovođenje zaštitnih mera pri prepadima i sabotažama protiv javnog reda i sigurnosti preneti na posebnog opunomoćenika kojeg imenuje poglavnik na predlog ministra unutrašnjih poslova. U Velikoj župi Zagreb već sprovedeno. Operat. odelj./Obavešt. odelj. Izveštaj nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44 VIII. Stanje privrede Povećana neprijateljska vazdušna aktivnost, naročito pogođene rafinerije nafte, železnički čvorovi, saobraćajne linije (Osijek, Brod, Caprag). Potrebno pojačano angažovanje lake protivavionske artiljerije protiv napada aviona za niski let. Velike štete na lokomotivama i fabrici vagona Brod. Transport drveta iz područja Krivaje potpuno zastao zbog razaranja mosta. Transport boksita iz mostarskog basena i železne rude iz rudnika Prijedor — Ljubija, uprkos stalnim vazdušnim napadima, i dalje teče iako ne u željenom obimu. Novac u opticaju popeo se na 62,4 milijarde kuna. Eksploatacija uglja 65.000 tona mesečno, prema normalnoj 270.000 tona mesečno. Veliko smanjenje dodele goriva. Podizanje nove rafinerije u Svetoj Klari kod Zagreba. U junu posredovanjem otišlo u Rajh 723 radnika, time ukupan broj 150.000. Operat. odelj./Obavešt. odelj. Izveštaj nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44. IX. Stanje propagande Neprijateljska propaganda i dalje živa ističući tvrdnju da snage Nemačke polako malaksavaju. Za vojsku je propaganda suviše prosta, dok civilno stanovništvo delimično sluša neprijateljsku propagandu, naročito radio-vesti. Korektnim ponašanjem prema civilnom stanovništvu nemačke trupe će izvući tlo neprijateljskoj propagandi. Naša propaganda biće određena uspesima »V l«16 i podvlačenjem mržnje protiv angloameričkih bombardera. U ratnoj propagandi protiv neprijatelja ističe se loše raspoloženje kod bande i podvlači činjenica da bande građaninu i seljaku uzimaju sve što poseduje. Iznenadni napad na Titov Vrhovni štab propagandno se i dalje iskorišćava. Operat. odelj./Obavešt. odelj. Izveštaj nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj 15. 6. — 14. 7. 44 16 Reč je o nemačkim bombama na raketni pogon koje su u drugom svetskom ratu upotrebljene za bombardovanje Londona i drugih engleskih gradova. X. Stanje popune I dalje se poboljšava naknadnim regrutovanjem u Dalmaciji. Jedva da ima upotrebljivih oficira za zamenu. I dalje velika oskudica u podoficirima. Ljudstvo: iz dopunskih jedinica preuzeto: 400 vojnika sposobnih za pom. službu, za dve radne čete pri Štabu za osiguranje železnice, 4000 vojnika za popunu žandarmerije, 300 vojnika za »Brzu brigadu« 179 regruta za Nastavnu brigadu »Štokerau«17, 17 Nazvana je po mestu Štokerau (Stockerau) u Austriji u kome se nalazio nastavni centar za obuku ustaško-domobranskih i legionarskih jedinica. 370 vojnika za Sisak za popunu III/4 komande odseka sigurnosti. protuavionskoj legiji dodeljeno je 1500 sposobnih za rad ali nisu svi dovedeni. Sreska komanda za popunu Knin: 1745 vojnika, godišnje 21—26 za ustašku miliciju. 188 vojnika iz radne službe za nastavnu brigadu »Štokerau« kao kandidati za podoficire. Nemački opunom. general u Hrvatskoj Šef štaba na konceptu potpisao: fon Zelhov pukovnik Za tačnost: major 18 Potpis nečitak. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument