Radoslav S. Nedovic, Pantelija Vasovic: ZATAMNJENA ISTINA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
"UBIJENI"
SU DUGO ŽIVELI Na
spisku ubijenih koji nam prezentiraše autori nalazi se jedan broj usmrćenih
koji su živeli i više decenija pošto su oglašeni mrtvim. Napominjući da su
naša istraživanja bila ograničena na samo užu okolinu, verujemo da je broj
ovih osoba daleko veći, s obzirom na tendenciju autora da traže što više
partizanskokomunističkih žrtava, pa ih činjenice nisu interesovale. Evo
tih imena: Na
redenom broju 414, strana 412. upisan je Jerinić Svetozara Petar (1923) iz
Gornjeg Milanovca, pripadnik SDK, nestao u novembru 1944. godine. Jerinić je se
povukao iz zemlje sa nemačkim jedinicama, posle rata prešao je u Englesku i
nastanio se u Londonu, gde i danas živi. Na
rednom broju 6352, str. 456, upisan je Sekulić Dimitrije (1908) iz Čačka,
civil, streljan od OZN-e u Čačku, 29. decembra 1944. godine. Odmah zatim na
rednom br. 6429, str. 457, upisano je ime Sekulić Dimitrija, bez godine rođenja,
iz Čačka, civil, ubila ga OZN-a batinanjem u januaru 1946. godine. Eto, istog
čoveka OZN-a dva puta ubija, jednom ga strelja, a drugi put ga ubija batinama.
Oba ta ubistva Sekulić je preživeo. Jeste osuđen, odležao nekoliko godina u
zatvoru, vratio se kući, formirao porodicu, dočekao duboku starost i umro je
1992. u 84. godini života. Sahranjen je na Čačanskom groblju. Na
rednom broju 6283, str. 455, upisan je Kovačević Dragojla Miloš (1910) iz
Rtara, pripadnik JVuO, streljan od OZN-e u ČačKu 27. oktobra 1945.
godine. Tako zapisaše autori. Mećutim, Miloš Kovačević nije streljan od
OZN-e, njemu je suđeno, osuđenje na smrt streljanjem, ali je viši sud uvažio
njegovu žalbu, izdržao je šest godina u zatvoru, vratio se kući, zaposlio,
ostvario je penziju i umro je u dubokoj starosti u 87. godini, 25. februara
1997. u RtariMa, gdejesahranjen. Na
rednom broju 5222, str. 433, upisan je Stanisavljević Veselin, bez imena oca i
godine roćenja, iz Rajca, civil, ubijen od OZN-e u Čačku, 1945. Stanisavljević
je u toku rata bio u ropstvu u Nemačkoj. Posle osloboćenja zemlje vratio se iz
ropstva, živeo je u Rajcu. Umro je 28. avgusta 1988. i sahranjen je na groblju
Krševina. Znači, živeo je posle "streljanja" još četiri i po
decenije. Na
rednom broju 2693, str. 383, upisan je Dilparić Vlastimir iz Viljuše, bez
imena oca i godine roćenja, civil, streljan od partizana u Viljuši 14. avgusta
1943. Proverom je utvrćeno da je on rođen 1900, da nije streljan navedenog
datuma, da je umro prirodnom smrću u Viljuši 1968. u 68. godini života.
Sahranjen na groblju u Viljuši. Na
rednom broju 2694, str. 383, upisan je Dilparić Svetislav iz Viljuše, bez
podataka o imenu oca i godine roćenja, civil, streljali ga partizani u Viljuši
14. avgusta 1943. Proverom je utvrćeno da je umro prirodnom smrću 1985, u
dubokoj starosti, u 95. godini života. Sahranjen je na groblju u Viljuši. Na
rednom broju 3504, str. 399, upisan je Nedović Ranko iz Pakovraća, bez
podataka o imenu oca i godini roćenja, pripadnik JVuO, nastradao nesrećnim slučajem
u Lopatnici 2. aprila 1944. Nedović nije izgubio život navedenog datuma. On
jeste ranjen i ostao je bez noge, ali je živeo posle ovog događaja dugo. Izvršio
je samoubistvo u Pakovraću kod svoje kuće 1977. u 64. godini života. Znači,
živeo je posle stavljanja na spisak mrtvih još 33 godine. Na
rednom br. 3506, str. 399, upisan je Stanković Radomira Milan iz Beljine, bez
godine roćenja, pripadnik JVuO, nastradao nesretnim slučajem u Lopatnici u
aprilu 1944. godine. Proverom je utvrćeno da je Stanković u toj nesreći
ranjen. Kasnije mu je amputirana noga, ali nije usmrćen. Umro je 1980. godine u
Beljini. Znači, posle 40 godina od dana kada je proglašen mrtvim. Na
rednom broju 3509, str. 399, upisan je Ćalović Dobrosava Dragiša iz Beljine,
pripadnik JVuO, stradao nesrećnim slučajem u Lopatnici u aprilu 1944. godine.
Sa Ćalovićem je isti slučaj kao i prethodnom dvojicom: on je bio ranjen,
ostao je bez jedne noge, ali je živeo mnogo godina i umro je posle 1980. godine
prirodnom smrću. Znači, nije izgubio život u Lopatnici, kako se navodi. Na
rednom broju 4543, str. 420, upisan je Karaulić Radenka Zdravko (1921) iz
Rudnika, pripadnik JVuO, nestao u decembru 1944. Karaulić je se 1944. godine
povukao sa nemačkim jedinicama, prešao u Francusku i živeo u Parizu, gde je
umro 2003. godine. Na
rednom broju 4141, str. 412, upisan je Jerinić Svetozara Aleksandar (1925) iz
Gornjeg Milanovca, pripadnik SDK, nestao u novembru 1944. godine. Jerinić se
povukao sa nemačkim jedinicama, prešao u Englesku, živeo je u Londonu, gde je
umro u dubokoj starosti 2000. godine. Na
rednom broju 4886, str. 427, upisan je Gavrilović Borisav iz Kulinovaca,
pripadnik SDS, bez imena oca i godine roćenja. Za njega se kaže da je nestao u
okolini Obrenovca 1945. godine i tako je stavljen na spisak ubijenih. Mećutim,
Gavrilović nije nestao, on je posle rata živeo u Čačku, radio kao službenik
u preduzeću "27. mart", nervno bolestan sebi je oduzeo život vešanjem
u svojoj kući 1950. godine. Na
rednom broju 5159, str. 432, upisan je Radovanović S. Mika iz Banjice,
pripadnik JVuO, sa podatkom da je streljan od OZN-e u Čačku 1945. godine.
Istina je da je Radovanović osuđivan i da je posle izdržane kazne živeo u
Banjici, gde je umro u dubokoj starosti 1998. godine. Na
rednom broju 6643. upisan je Ilić Gvozden iz Atenice, bez godine roćenja,
pripadnik JVuO, ubijen batinanjem od milicije 1950.godine. Mećutim, proverom je
utvrćeno da je Ilić umro prirodnom smrću 1980, znači 30 godina pošto ga je
milicija "ubila". Na
rednom broju 3369, str. 396, upisan je Nedeljković Novica, bez podataka o imenu
oca i godini roćenja, iz Čačka, pripadnik VKJ. Upisan je meću umrle. Kaže
se da je nestao u Nemačkoj, verovatno kao ratni zarobljenik. Mećutim, proverom
je utvrćeno da nije bio u zarobljeništvu, da je posle rata bio zaposlen u
preduzeću "Partizan" kao poslovoća prodavnice. Umro prirodnom smrću
1982. godine i sahranjen na Čačanskom groblju.
|