USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


RAZGARANJE USTANKA I FORMIRANJE BATALJUNA

I pre rata je uticaj Komunističke partije na Pocerini i Jadru bio slabiji nego u Mačvi, pa se i u vreme podizanja ustanka u ovim srezovima stajalo znatno slabije. Zbog toga su OK i štab odreda odlučili, pre preformiranja Mačvanskog odreda, da u Pocerinu pošalju dve, a u Jadar jednu četu. Ove čete imale su zadatak da prokrstare selima, prikupljaju oružje, municiju drugu vojničku opremu, da popale arhivu opštinskih odbora, razoružaju žandarmerijske stanice i drže zborove i konferencije s narodom, da im objašnjavaju ciljeve naše borbe i dižu ga u borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. Za nekoliko dana čete su prokrstarile nizom sela, prikupile jedan puškomitraljez, nekoliko pušaka, više bombi i municije. Održale su i veći broj konferencija i zborova i dovele oko dvadeset novih boraca. Mogle su ih i više dovesti, ah su neki skojevci i istaknuti simpatizeri KP ostavljeni u selima da bi politički radili i pripremali ljude za odred.

Već drugom polovinom avgusta u Pocerini, u selu Slatini, formirana je samostalna partizanska četa. Njeni osnivači bili su Stanko i Miodrag Trifunović. Stanko je bio advokat, politički je pripadao levom krilu Zemljoradničke stranke Dragoljuba Jovanovića, ali je bio pod uticajem KP. Miodrag je bio učitelj i simpatizer KP. Od početka ustanka u Mačvi oni su išli po selima Pocerine, držali sastanke i konferencije sa seljacima i pozivali narod na ustanak. U svojim govorima napadali su kralja, zbog čega su došli u sukob s četnicima koji su se već pripremali da organizuju svoje odrede u Pocerini. Štab Podrinjskog NOPO dao je ovoj dvojici pismeno ovlašćenje da mogu formirati pocersku partizansku četu u sastavu Podrinjskog Oni su to učinili i već krajem avgusta ova četa je imala 20 boraca. Nije se, međutim, zvala partizanska već usta nička, što bi značilo — politički »neobojena«. Većina boraca nosila je na kapi petokraku, ali je bilo i takvih koji nisu nosili nikakve oznake. Četa je politički stajala slabo pa je i njen naziv i nenošenje petokrake od strane nekih boraca bio neka vrsta kompromisa s četnicima. Zbog toga je OK poslao u ovu četu Miloša Delića kao političko pojačanje.

Bilo je još nekoliko grupa od kojih je trebalo formirati novu četu u gornjoj Pocerini, ali do toga nije došlo. Krajem avgusta je od ljudi iz Male Vranjske i Pocerskog Pričinovića; formirana nova četa od 30 boraca. Njen komandir bio je Voja Stanković, seljak, a komesar Borivoje Rašević, đak. Dvađeset petog avgusta u Pocerskom Dobriću osnovana je partizanska četa od 70 boraca. Njen komandir bio je Nikola Arnautović, seljak, a politički komesar Lazar Vidović, student prava. U ovom selu je i pre rata bio jak uticaj Partije (postojala je partijska organizacija). Sada se u njemu našlo i nekoliko ilegalaca koji su pobegli iz Šapca od Gestapoa. Oni su u selu radili na dizanju ustanka.

U Jadru se NOP manje širio nego u Pocerini, tako da je celog avgusta bio ograničen samo na Veliku Lešnicu i Vidojevicu. Na ovom terenu delovala je Lešnička partizanska četi. Posle prvog sukoba s Nemcima na cesti u Lešnici, četa se povukla na planinu Vidojevicu i tu nastavila s vojničkim vežbama i kulturno-političkim radom. Istovremeno je kontrolisala cestu Šabac — Loznica. Četa je imala 60 boraca i bila je dobro naoružana: 1 teškim mitraljezom, sa 2 puškomitraljeza, 58 pušakaj 2 sanduka municije i 10 bombi. Komandir čete bio je Stanko Orlović, podoficir stare jugoslovenske vojske, dobar drug, odličan komandir, hrabar borac. Shvatajući u početku dosta usko narodnooslobodilačku borbu, Orlović je smatrao da je četa partizana samo za Lešnicu i da je njen zadatak samo da brani Lešnicu od ustaša. Stoga je štab Podrinjskog partizanskog odreda poslao u ovu četu na politički rad Mitra Bajalicu. Na odanog patriotu, hrabrog komandira Orlovića i njegovu četu u kojoj je već bilo nekoliko komunista i simpatizera KPJ nije bilo teško uticati da shvate svu širinu narodnooslobodilačke borbe i potrebu jedinstvenih oružanih akcija.

Posle uspele akcije na M. Mitrovicu sve su čete došle kod štaba odreda na Cer. Tu je 30. avgusta izvršena reorganizacija odreda. Formirana su dva bataljona: Mačvanski i Pocerski. Odred sada ima preko 600 naoružanih boraca sa 4 teška mitraljeza, 10 puškomitraljeza i dosta municije. Svaki bataljon s po 5 četa sa 50—60 boraca. Formirana je i posebna udarna četa od najboljih boraca čiji je komandir postao Mika Mitrović Jarac.

Komandant odreda ostao je i dalje Nebojša Jerković, a za političkog komesara postavljen je Danilo Lekić, koga je PK Srbije, na traženje OK Šapca, poslao 23. avgusta7. Za koman-aanta Mačvanskog bataljona postavljen je Milan Đaković. Posle nekoliko dana njega je zamenio Lala Stanković, člatn OK, dok r za političkog komesara postavljen Dimitrije Bajalica. Komandant Pocerskog bataljona bio je Milan Belovuković Deva, a komesar Zdravko Šestić, član OK.

7Zbornik, I/1, str. 77.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument