PRVE BORBE SA NEMCIMA I NEMAČKI ZLOČINI
Oko
15. avgusta u Bogatić stižu delovi nemačkog 750. pešadijskog puka i utvrđuju
se u zgradi sreskog načelstva. Odavde, u manjim grupama, prave ispade u sela:
»traže komuniste«, tj. pljačkaju, pale kuće, ubijaju mirno stanovništvo i
krstare cestom šabac — Loznica. Ustanku u Mačvi ne pridaju neki veći značaj.
Nemački vojni zapovednik za Balkan u svom izveštaju od 16. VIII
1941.
godine kaže:
Možemo
se nadati da će se nemiri lokalizovati planskom borbom protiv bandi sa svim
raspoloživim trupama, policijom SS, srpskom policijom; zatim obrazovanjem
motorizovanih poternih odreda, ratnim marševima u cilju vežbe, kao i planskom
i pojačanom propagandom i daljim uspesima na Istoku.2
Zbornik I/l, str.
366-7.
Već
u maju 1941. delovi nekoliko nemačkih divizija, pod komandom generala Badera,
bili su raspoređeni na nekoliko mesta. Na prostoru Mačve, Jadra i Pocerine
nalazili su se delovi 704. pešadijske divizije. Oni su bili smešteni u
Loznici, Banji Koviljači i Šapcu. Otuda su pravili ispade u sela i obezbeđivali
cestu Šabac — Loznica. Pored nemačke vojske, već početkom septembra Nedićeva
izdajnička vlada naređuje formiranje »me-šovitih odreda« da pomoću njih,
»najodlučnije i energično stane oa put razornoj akciji destruktivnih
elemenata i povrati u zemlji red i mir«.3
Zbornik I/l, str.
405.
Sredinom
avgusta Nemci su, u jačini jednog voda, na poziv kmeta, došli kamionima u selo
Lipolist. O tome je jedan mladić iz Lipolista, dojurivši na konju, odmah
obavestio partizane. Zamenik komandanta Milan
Belovuković poveo je odmah dve čete i trčećim korakom odjurio u Lipolist.
Kad su oni tamo stigli, Nemci su već bili otišli pošto su zapalili crvenu
partizansku zastavu koja je bila istaknuta na opštini, a poboli svoju.
Partizani nisu časili ni časa — zapalili su nemačku zastavu
i trčećim korakom produžili da gone Nemce. Izišli su na put Šabac
— Loznica kod Duvaništa i organizovali zasedu Nemcima koji su bili otišli za
Petkovicu i Zminjak. Kad su se Nemci vraćali i naišli kamionima na zasedu,
partizani su iz kukuruza otvorili vatru, jedan kamion uništili i ranili
nekoliko Nemaca. Ostali su uspeli da drugim kamionom pobegnu u Šabac: Pretražujući
po prevrnutom kamionu, partizani su našli spisak simpatizera NOP
iz Lipolista koji su Nemcima dali dva člana opštinskog odbora. Partizani su
tada zapahli nemački kamion i vratili se u Lipolist, gde su uhvatih onu dvojicu
što
su dali
Nemcima spisak i odveli ih u štab odreda. Tamo su saslušani. Na saslušanju su
priznali da su dali spisak. Osuđeni su na smrt i streljani.
Samo
tri dana kasnije, 19. avgusta, šef železničke stanice iz Dublja izvestio je
partizane, prema obaveštenjima koja dobio telefonom od svog kolege iz Loznice,
da su Nemci pcšli iz Loznice za Šabac s četiri kamiona. Odmah posle ovog
obaveštenja krenula je četa Gliše Maletića sa trideset partizana i dva puškomitraljeza
da sačeka Nemce u zasedi između Duvaništa
i Slepčevića. Ali, četa se nije bila čestito ni rasporedila. a već su naišla
četiri kamiona pokrivrena ceradama i puna Nemaca. Partizani su odmah otvorili
žestoku mitraljesku i puščanu vatru. Dok su se kamioni zaustavljali i Nemci
iskakali iz njih da bi prihvatili borbu, pretrpeli su osetne gubitke.
Razvila se žestoka borba. Nemaca je bilo više i bili su bolje naoružani.
Odmah su zauzeli položaj s druge strane puta i počeli da opkoljavaju
partizane. Tada je stigao i komandant odreda sa dve čete partizana. On je bio obavešten da je Glišina četa
napravila zasedu Nemcima. Pridošli partizani odmah su napali Nemce s desnog
krila. Borba je trajala sve do 17 časova, kada su Nemci počeli da se povlače
prema Šapcu. Naši ih nisu mogli dalje goniti. U ovoj borbi Nemci su imali 12
mrtvih i veći broj ranjenih. Sve su ih natovarili na kamion i odvezli u Šabac.
Uništena su i dva nemačka kamiona. Partizani su imali 7
mrtvih i 9 ranjenih. Poginuo je i komandir čete Gliša Maletić, kovački
radnik, a ranjen je Milorad Petrović Ujka, dugogodišnji politički zatvorenik
u Sremskoj Mitrovici.
Istog
dana i druge čete našeg odreda vodile su borbu s Nemcima. Četa Mike
Mitrovića napala je Nemce kod Sokine mehane kada su pošli u pomoć onim
Nemcima koje su između Duvaništa i Slepčevića napali partizani, četa je
ubila i ranila nekoliko Nemaca, pa se onda povukla prema Ceru.
Lešnička
partizanska četa, koja je formirana početkom avgusta, kontrolisala je Drinu da
ne bi ustaše prešle u Podrinje.
Ona je imala i taj zadatak da napada Nemce na cesti Lešnica
— Šabac i da im ne dozvoli slobodno kretanje. Na Drini je četa stalno držala
stražu jednom desetinom, dok su drugi borci bili u blizini ceste. Pošto su Nemci mogli da naiđu od
Šapca ili Loznice, a ustaše od Drine, to je ugovoreni znak bio: ako naiđu
ustaše, zvoniće se na uzbunu u veliko crkveno zvono, a ako naiđu Nemci, u školsko
zvono. Ostalo je nepoznato zašto partizan koji je bio na straži nije zvonio
kada su dva ne kamiona s nekoliko motocikla naišla iz Loznice prema Šapcu.
Verovatno se bio zbunio i uplašio, pa je zazvonio u školsko zvono tek kada su
Nemci prošli kroz Lešnicu i otišli prrema
Prnjavoru.
Četa se brzo sakupila na određeno mesto. Odmah su pokidane telefonske žice,
srušeni telefonski stubovi i porušena iuprija na Jadru. Dogurali su četiri
vagona natovarena drvenim na mesto gde se ukršta cesta s prugom na kraju Lešnice
i napravili barikadu da Nemci ne bi mogli proći. Borci Lešničke lete zauzeli
su položaj iza te barikade. Utom se vratio jedan kamion Nemaca i partizani
otvoriše vatru na njega. Iz kamiona se začuo glas: »Ne pucajte«. Partizani
su se zbunili jer su pomislili da Nemci hoće da se predaju pa su obustavili
vatru. Nemci su to iskoristili, otvorili vatru na partizane i hitro okrenuli kamion
natrag. Partizani su tada ponovo osuli vatru na kamion i uspeli da ubace jednu bombu u njega. Tri Nemca su
ispela da iskoče iz kamiona i preplivaju Drinu. Bilo je to prvo vatreno krštenje
Lešničke čete.
Dvadeset
prvog avgusta vođena je borba s Nemcima u Prnjavoru. U izveštaju nemačkog
vojnog zapovednika za Balkan od 23. avgusta 1941. godine o toj borbi stoji:
21.
VIII
u akciji na Prnjavor (22 kilometra severoistočno od Lozniceubijeno je 7
komunista, zarobljen 1 srpski poručnik. Sopstveni gubici:
7 ranjenih.4
Zbornik I/l, str.
377.
U
stvari, navedenog datuma, 11. četa poternog odreda 738. pešadijskog pešadijskog
puka došla je u Prnjavor, pokupila gde je mogla naći kog seljaka i streljala
preko stotinu stanovnika. Komandant
Podrinjskog odreda, saznavši da su Nemci u Prnjavoru, poveo je nekoliko boraca,
koji su bili pri štabu i odjurio u Prnjavor da napadne Nemce. Ovi su, pre nego što su stigle naše čete, napustili Prnjavor.
Bio
je to prvi masovni pokolj u Mačvi koji su Nemci izvršili. Tačno pre
23 godine, 1918. u ovom istom selu Nemci su pobili nekoliko stotina seljaka.
Sada su došli njihovi potomci da ponove zločine svojih očeva i da se osvete
za one svoje koji su u Prnjavoru i na Ceru izginuli do 1918. godine.
Uveče
21. avgusta, u Šapcu, u kući ruskog belogardejca Pavla Ikonikova bili su na večeri
krajskomandant Kvosin, nekoliko nemačkih oficira, belogardejac lekar Aleksandar
Koropčenko, sudija Vinogradov i drugi »ugledni ljudi i žene« iz Šapca. Te večeri
je doneta odluka da se izvedu iz kuća i streljaju: Bora Tirić, lekar, Rista
Ukropina, trgovac, Milutin Vojinović, mašinbravar, i Milivoj Jovanović,
krojač. Pored njih da se iz zatvora izvedu i streljaju: doktor Koen i pet
seljaka iz Bogatića: Nikola Berić, Dragutin Misojčić, Miodrag Misojčić,
Velimir Dukić i Dragoljub Babić. Ovi su bili pohapšeni prethodnog
dana. U toku iste noći Nemci su ih streljali na šabačkim
ulicama, a oko 10 časova pre podne izvešali na električne stubove po gradu.5
To je trebalo da bude opomena svima da će tako proći ako ne budu slušah nemačka
naređenja.
5
Saopštenje komisije o zločinima okupatora i njihovih pomagača. Beograd 1945,
knjiga 34, str. 103.
Najveća
akcija Podrinjskog partizanskog odreda u to vreme bila je napad na M. Mitrovicu
28. avgusta. U M. Mitrovici je bilo žandarma i jedan vod Nemaca koji su tu
dolazili iz Sremske Mitrovice. Štab odreda je doznao da u prostorijama opštine postoji veća
količina oružja i municije koju su Nemci na osnovu naredbe o predaji oružja
prikupili kada su došli. Delovođa opštine Pera voleo je partizane pa se računalo
da će dati ključeve od magacina u kome je bilo oružje. Međutim, ovaj se strašno
uplašio i odbio je da da ključeve i da učestvuje u ovoj akciji. Štab
odreda je tada odlučio da se napadne M. Mitrovica i otme oružje i municija. Za
napad su bile određene 3, 4. i 5. četa pod komandom političkog komesara
odreda Danila Lekića. Napad je planiran za 27. avgust uveče, ali nije izveden
jer su se naše patrole po mraku slučajno sukobile s Nemcima pre
početka. napada. Ova slučajnost otkrila je prisustvo naših jedinica. Nemci su
otvorili žestoku vatru iz teških mitraljeza, minobacača i topova i tukli čitav
prilaz varošici.
Sutradan
je Pera Savić, vodnik jednog našeg voda, otišao s korpom jabuka u M.
Mitrovicu i utvrdio gde se nalaze Nemci. koliko ih ima i kakvo im je naoružanje.
Utvrdio je i to da svi spavaju jer su prošle noći bili na straži. Na osnovu
ovih podataka odlučeno je da se Nemci odmah napadnu. Čete su sišle lagano i
neopaženo se privukle M. Mitrovici. Nemci su još spavali. Kad ih je probudio
pucanj stražara, nastala je kratka pucnjava i Nemci su bez odela i bosi bežali
preko pontonskog mosta na Savi u Sremsku Mitrovicu. Tom prilikom poginulo je okr
10 Nemaca, a nekoliko ih je ranjeno. Naši borci nisu ima gubitaka. Zaplenjeni
su: jedna zaprežna kola, 260 pušaka, nekoliko sanduka municije, dosta vojne
odeće i obuće i druge opreme.
Dok
su se Nemci snašli u Sremskoj Mitrovici, mi smo već i bih izneli opremu i oružje
iz magacina u M. Mitrovici. Međutim i Nemci su bili brzi — pa su iz Srem.
Mitrovice otvorili žestoku
vatru iz teških mitraljeza, minobacača i topova, prikivajući nas za zemlju.
Ova
akcija imala je, pored velikog vojničkog značaja, ja veći moralno-politički
efekat. Iz M. Mitrovice odmah je stupili u naš odred 45 radnika iz brodogradilišta.
Glas o zaplenjivanju oružja i municije brzo se raščuo, pa je u Sovljaku, Noćajskom
Salašu, Noćaju, Radenkoviću, Ravnju i drugim selima
kroz koja smo prolazili narod izlazio da nas dočeka, organizujući veselje uz
pesmu i igru, koja je trajala do duboko u noć. Rezultat toga bio je da je samo
iz ovih sela s nama odmah pošlo 55 novih boraca. Za ovu akciju Podrinjski NOPO
dobio je pohvalu od Glavnog štaba narodnooslobodilačkih partizanskih odreda
Jugoslavije koja glasi:
Izražavamo
naše priznanje i zahvalnost partizanskom odredu koji je, pri napadu na varoš
M. Mitrovicu, zahvatio krupan plen od neprijatelja u korist Narodnooslobodilačke
borbe.6
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |