USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


KAKO SU STRADALI ŠTAB ODREDA, OKRUŽNI KOMITET I ČETE

U Mačvi, Pocerini i Jadru, gde je preko zime trebalo da ostanu čete Podrinjskog odreda, stanje je bilo veoma teško. Nemačke posade bile su u Šapcu, Bogatiću, Loznici i Lešnici, a manje granične posade u Badovincima i M. Mitrovici. Osim ovih stalnih posada, iz Šapca prema Zvorniku kretale su se tih dana veće nemačke motorizovane jedinice, koje su išle za Bosnu. Pored Nemaca bilo je i dosta četnika. Četnici vojvode Bratića bili su u većem broju mačvanskih sela, a u Jadru su bili četnici Đoke Tešmanovića. Nedićevsko-ljotićevski odred sa sedištem u Šapcu imao je takođe svoje čete u velikom broju sela Mačve, Pocerine i Jadra. Svi su oni imali municije koliko su hteli i trošili su je nemilice. Bili su pored toga dobro obučeni i obuveni. Uz to, pored plate, imali su i premije za svakog ubijenog ili živog uhvaćenog partizana.

Ponovo su bile uspostavljene okupatorske opštinske vlasti. U nekim opštinama bilo je takvih koji su hteli da izvrše svako nemačko naređenje. Takav je bio u Drenovcu Bata Dukić a sličnih je bilo u Bogatiću i M. Mitrovici. Opet su u Mačvi glavnu reč vodili »ugledni domaćini«, koji su zajedno sa četnicima i drugim naoružanim neprijateljskim vojnicima vršili strašan teror nad narodom, a posebno nad partizanskim porodicama. U svakom selu imali su ponekog izdajnika, špijuna, potkazivača koji su pazili na partizanske porodice i simpatizere, kud idu, ko kod njih dolazi i dostavljali svoja zapažanja četnicima. Od okupatora su dobijali oružje da bi ubijali partizane. Tako naoružani vodili su Nemce, nedićevce i četnike i po poljima pretresali kolibe i slamu ne bi li tamo pronašli sklonjene partizane. Služili su se svim sredstvima provokacije i potkazivanja. Dovoljna je bila sumnja da je neko bio u partizanima, ili da su kod njega partizani dolazili ili da kn je davao hranu, pa da bude streljan. Seljaci su se bili strašno uplašili. Niko u ovakvim prilikama nije smeo da primi partizana. Otac se, takoreći, odricao sina. Teško je bilo naći nekog da nam pruži pomoć, a zima je bila izuzetno jaka. Eto, na takav teren u Mačvi krenule su tri partizanske čete sa Cera.

Čete nisu mogle ni proći do Mačve, a kamoli ostati u njoj. One su, pošto su stalno vodile borbe s četnicima i nedićevcima. a još bez municije, razbijene za nekoliko dana. Većina boraca je izginulo ili zarobljeno. Manji broj je uspeo da se probije do svojih kuća, da se skloni i ostane do proleća. Treća od ovu četa uspela je da se s manjim brojem probije u Mačvu i tame ostane do početka marta 1942. godine, kada je i ona bila razbijena. Većina je poginula ili zarobljena. Komandir je uhvaćen i streljan. I četa koja je poslata u Pocerimiu ubrzo je razbijena i uništena.

Loznička četa koja je poslata u Jadar zadržala se tamo 2-3 dana. Za to vreme vodila je teške borbe s četnicima. Izgubila je dosta ljudi i ostala bez municije. Vratila se ponovo na Cer. Tu je našla komandanta i komesara odreda i štab bataljona. Odatle je krenula u Tekeriš. S četom je pošla i Vera Blagojević, član OK. Bila je bolesna i veoma iscrpena. Pošla je kod svojih stričeva u Tekeriš da bi se sklonila dok ne ozdravi. Tako je tamo ostala do marta, kada su je uhvatili četnici, predali Nemcima, a ovi je, posle strašnog mučenja u logoru u Šapcu, istog meseca streljali. I ovu su četu oko 28. decembra, razbili četnici i nedićevci.

Kada su čete otišle na određeni teren, štab odreda (sem Danila Lekića) i štab Mačvanskog bataljona spustili su se sa Cera u selo Belu Reku. Tu ih je 25. decembra našao i sekretar OK Dobrosav Radosavljević i pridružio im se. U ovoj grupi bilo ih je tada sedmorica: sekretar OK Dobrosav Radosavljević Narod, član OK i komesar bataljona Lala Stanković, komandant bataljona Danilo Bakić i još dva borca i dva kurira. Noćili su u Beloj Reci u kući Radojčića, koji je bio naš čovek, i koji se tada nalazio u logoru u Šapcu. Preko dana sklanjali su se u neku šumu u jednu kolibu.

Radovan Vuković i Danilo Bakić rastali su se od ostalih 17. decembra i otišli u srez jadarski. Istog dana uveče Dobrosav Radosavljević i kurir Berić otišli su u kuću jednog seljaka, koji je toga dana bio u Šapcu, da bi čuli kakva je pucnjava bila u blizini Šapca. Iste večeri u Belu Reku je došla iz Čuljkovića patrola ljotićevaca »dobrovoljaca«. Stigli su u selo oko 20 časova, zadržali su se u školi do 23 časa i onda otišli kući Božidara Radojčića, u kojoj su bili navedeni drugovi. Upali su kuću i u prvom odeljenju našli kurira Andrića, koji je bio na straži. Andrić je spavao. Razoružali su ga, a onda su kroz prozore i vrata pucali u sobu gde su ostali drugovi spavali. Zatim su pobegli, jer ih je bilo svega nekoliko.

Čuvši pucnjavu, Dobrosav Radosavljević i kurir Berić odmah su se vratili i kad su ušli u Radojčićevu kuću našli su mrtve Nebojšu i Lalu Stankovića, Mirka Graora i mitraljesca Mošu Srnića.

Tako je sekretar OK Dobrosav Radosavljević ostao sam, prebacio se u selo Dobrić i tu uspeo da se održi do polovine marta. Onda je pokušao da se prebaci u selo Petkovicu, ali su ga četnici otkrili, uhvatili i predali Nemcima koji su ga aprila 1942. godine obesili u Šapcu.

Duško Ostojić, organizacioni sekretar OK, bio je poslat u Mačvu. Između Klenja i Dublja četnici su ga opkolili. Borio se dok je imao municije, a poslednji metak ostavio je za sebe.

Zdravko Šestić, član OK, uspeo je da dođe u svoje selo Ševarice. Tu je ostao do marta 1942. a onda je krenuo da se prebaci u Bosnu. Četnici su ga primetili i napali. U borbi s njima poginuo je. Posle ovoga više nije ostao nijedan član OK Svi su izginuli.

Komesar odreda Radovan Vuković pošao je iz Jadra krajem decembra 1941. ili početkom januara 1942. godine prema Rađevini da uhvati vezu sa Glavnim štabom za Srbiju. U put je negde poginuo. Kako je u odredu bio poznat pod imenom Ljuba Radovanović a sa sobom nije imao nikakvih legitimacija, to se nije moglo ni utvrditi gde je i kada poginuo.

Petnaestog januara 1942. godine Glavni štab NOP odredi za Srbiju primio je naređenje Vrhovnog komandanta NOP odreda Jugoslavije druga Tita od 8. januara 1942. godine u vezi s radom i zadacima NOP odreda u kome se kaže:

 

U pogledu grupisanja snaga ovako ćete postupiti: Podrinjski odred neka stvori uporište u predelu: Cer planina — Vlašić planina. Sa ove prostorije neka dejstvuje ka Vladimircima, Šapcu, Mačvi, Lešnici, Loznici i Zavlaki.24

24 Zbornik II/2, str. 179.

Ovo naređenje Podrinjski NOP odred nije primio. Njega tada više nije bilo.

Samo jedna četa Pocerskog bataljona vratila se u Dragodol. Ona je kasnije ušla u sastav Valjevskog partizanskog odreda i ostala s njim sve dok je ovaj odred postojao.

Iako uz najveće teškoće i opasnosti, oko 100 boraca Podrinjskog NOP odreda uspelo je da se sačuva u toku zime i da ne padne u ruke neprijateljima. Odmah u proleće 1942. godine počinju se međusobno povezivati i organizovati politički rad.

Milovan BATANOVIĆ BATAN


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument