USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

BORBE PROTIV UDRUŽENIH NEPRIJATELJA Pošto su nemačke trupe koje su učestvovale u prvoj ofenzivi prošle u pravcu Valjeva, naš odred se povukao na svoj teren — srez pocerski i jadarski. Odavde se u manjim grupama spustio u Mačvu radi izviđanja. To su uostalom bili Mačvani koji su želeli i da vide šta im je s porodicama jer su Nemci pobili mnogo naroda, a naročito one koji su imali nekog u partizanima. U Mačvi se nisu mnogo zadržavali jer su Nemci i četnici već bili uspostavili četničku vlast, pa je nastala prava hajka na partizane i njihove porodice. Još dok smo sprečavali prodor Nemaca prema Krupnju, Zavlaki i Stolicama, nekoliko četničkih komandanata i vojvoda otvoreno je prešlo na stranu Nemaca. Vojvoda Bratić, ranije Račićev oficir, organizovao je četničke komande i posade u Bogatiću, Prnjavoru, M. Mitrovici i drugim mestima. Ove komande imale su zadatak da hvataju partizane i kažnjavaju njihove porodice. Bivši cerski vojvoda Budimir Cerski formirao je četnički Kamenički odred. U Jadru je Nemcima prišao vojvoda Đoka Tešmanović. Ove četnike, otvorene nemačke saradnike, narod je podrugljivo nazivao »šestobančićima« jer su od Nedićeve vlade primali platu — po 60 dinara dnevno. Posle novembra, kapetan Račić, komandant cerskih četnika, vodio je svoje četnike na Ravnu goru. Odatle ih je, po naređenju Draže Mihailovića, vodio prema Užicu da tamo napadnu partizane. Četnički komandanti u Jadru Georgije Bojić Džidža, Dušan Jeremić i Vlajko Antonić su češće dolazili u sukob sa partizanima i samo se očekivao dan kada će i oni otvoreno prići saradnji s Nemcima. U Rađevini su četnici Rajka Markovića počeli da napadaju partizane, ali su se brzo rasturili Tako je uz Rajka ostalo malo njih, koji su počeli da pljačkaju narod. U Loznici nije bilo mnogo Nemaca. Imali su nekoliko tenkova. Četničke starešine dolazile su u Loznicu i pregovarale s Nemcima o borbi protiv partizana. Oni su pristali da Nemcima obezbede prugu Šabac — Loznica, korišćenje drvnog preduzeća u Banji Koviljači i da hvataju partizane i predaju ih Nemcima. Za uzvrat Nemci su obećali da će im ustupiti vlast u Loznici. Ne znajući za ovaj dogovor partizani su pojedinačno odlazili u Loznicu po raznim zadacima. Četnici su ih hvatali i zatvarali. Tako su jednom prilikom uhvatili Veru Blagojević, člana OK Šabac i oko 10 drugih partizana. Štab Podrinjskog partizanskog odreda nudio im je u zamenu za zarobljene partizane 25 četnika koje je naš odred zarobio u Zajači. Četnici nisu hteli za to ni da čuju. »Ne damo Veru ni za 100 četnika«, govorili su oni. Četnici su dobro znali ko je Vera, pa su želeli da je predaju Nemcima. Organizovali smo zato napad na četnike, ah bez uspeha. Sledeće večeri ponovismo napade, ali smo i dalje pregovarali sa četnicima, međutim, opet bez uspeha. U toku dana u Loznicu iznenada stigoše Nemci. Dočekaše ih četnici. Ali, pošto svi četnici nisu bili za saradnju s Nemcima, to su se neki su se povukli iz Loznice u selo i pustih sve zatvorene partizane. Tako je i Vera Blagoj ević spašena da istog dana ne padne u ruke Nemcima. Nemci su za borbu protiv partizana, pored četnika, dobili nove pomoćnike, dobrovoljce i Ruse — belogardejce. Sa ovim snagama Nemci su ponovo preduzeh akciju »čišćenja terena« od partizana. Od početka ofanzive uništeno je 11 nemačkih tenkova. Ponovo su se rasplamsale žestoke borbe u Tršiću, Koreniti, na Stojniku, na Krstu. U ovim borbama ubijeno je oko 60 Nemaca. Zaplenjena je jedna radio-stanica i 15 bicikla, ali su i naši gubici bili osetni. Nemci su ponovo zauzeli Krupanj i Stolice. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument