USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


BORBE OKO CERA

Nemačke jedinice posele su put Šabac — Prnjavor i u Prnjavoru postavile jak garnizon. Naše snage uspele su da na ovom terenu zadrže Nemce nekoliko dana. Danju smo odbijali nemačke napade, a noću prelazili u protivnapad.

Pocerska partizanska četa Miodraga Trifunovića vodila je borbu s Nemcima 10. oktobra u selu Bojiću. Nemci su se ovuda probijali jednom kolonom preko Cera za Krupanj, da bi zašli našim snagama za leđa. Četa ih je zadržala nekoliko sati, posle čega su Nemci uspeli da se probiju u Tekeriš.

Četnička četa Milosava Dabića iz gornje Pocerine vodila je borbu s Nemcima koji su se preko Cerovca probijali za Valjevo.

U toku povlačenja jedan deo boraca je napustio naš odred i vratio se kući jer je strahovao za svoje porodice. Nemci su bili proturili parolu »pobićemo porodicu iz koje neko bude u partizanima« i obrnuto »ko se preda nećemo mu ništa.«

Od početka prve ofanzive iz našeg odreda je poginulo, ranjeno i nestalo šest komandira četa (Mika Mitrović, Đura Guberinić, Dušan Anić, Mirko Simić, Milivoje Radovanović i Žika Tadić). Od 1.100 boraca, koliko je bilo u odredu prilikom napada na Šabac, došlo je sada na Cer oko 700. Zbog toga je na Ceru ponovo izvršena reorganizacija odreda, koji više nije imao bataljone, već samo pet četa.

Štab odreda je ostao u ranijem sastavu. Zatraženo je od Vrhovnog štaba pojačanje. Upućena su nam dva bataljona Valjevskog odreda — Kolubarski i Rađevski. Kolubarski bataljon je bio dobro naoružan; imao je jedan brdski top kojim je s planine Vidojevice tukao put Prnjavor — Loznica kojim su Nemci saobraćali. Ponovo je na ovaj sektor došao odred Vlade Zečevića. Došli su i cerski četnici Račića u jačini od oko 700 ljudi. Za komandanta ovog sektora u sporazumu sa četnicima, Vrhovni štab NOPO uputio je Fiću Kljajića.

Početkom oktobra je pod rukovodstvom Fiće Kljajića stvoren plan napada na Mali Prnjavor, gde su Nemci imali : prilično jak garnizon, utvrđen bunkerima. Trebalo je odatle proterati Nemce. Prvi napad nije uspeo. Ponovljen je sledeće večeri. Ni ovaj napad nije uspeo jer su izdali četnici majora Pantelića i kapetana Čupića.

Posle borbe na Čokešini i Novom Selu, Nemci su se 6. oktobra probili do Lešnice, a zatim i do Loznice.

Pošto su Nemci prodrli putem Tekeriš — Zavlaka — Loznica — Draginac, naš odred se povukao na novi položaj Tršić — Krst — Cikote — brdo Gradac. Ovo pregrupisavanje naših jedinica izvršeno je oko 12. oktobra. Tu su bile čete Podrinjskog, Kolubarskog i Rađevskog bataljona i odred Vlade Zečevića. Oko položaja i pozadi njih vrzmali su se i četnici Račića, Jeremića i drugih četničkih majora, kapetana i vojvoda, ali su odbijali da idu u borbu. U to vreme vođene su borbe s neprijateljem kod Tršića, na Krstu, na Bubnju, kod škole u Koreniti, u Cikotama, na zavalskom groblju i drugim mestima. U Koreniti i Krstu, Nemci su svim snagama nastojali da se probiju ka Krupnju ali su bili redovno odbijani, trpeći velike gubitke. Vreme bilo kišno, a putevi kaljavi i neprolazni za motoriza ciju. Nemci su stajali u mestu. Planirali su da u Krupnju budu 14. oktobra, a već su zadocnili za pet dana, te im se žurilo. Besni zbog toga pucali su na svakoga koga vide, na žene i decu. Još 13. oktobra štab nemačke 342. pešadijske divizije izdao je zapovest u kojoj se, pored ostalog, kaže:

 

Krupanj opkoliti, sve muškarce koji se tamo nađu streljati, a samo mesto spaliti. Tamošnje nemačke zarobljenike osloboditi.23

23 Zbornik I/l, str, 531

Tek 21. oktobra nemačke trupe su u tri kolone ušle u Krupanj. Dotle smo mi Krupanj bili evakuisali, izvukli sve što se moglo izvući, tako da Nemci nisu ništa našli.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument