BORBE
OKO CERA
Nemačke
jedinice posele su put Šabac — Prnjavor i u Prnjavoru postavile jak garnizon.
Naše snage uspele su da na ovom terenu zadrže Nemce nekoliko dana. Danju smo
odbijali nemačke napade, a noću prelazili u protivnapad.
Pocerska
partizanska četa Miodraga Trifunovića vodila je borbu s Nemcima 10. oktobra u
selu Bojiću. Nemci su se ovuda probijali jednom kolonom preko Cera za Krupanj,
da bi zašli
našim snagama za leđa. Četa ih je zadržala nekoliko sati, posle čega su
Nemci uspeli da se probiju u Tekeriš.
Četnička
četa Milosava Dabića iz gornje Pocerine vodila je borbu s Nemcima koji su se
preko Cerovca probijali za Valjevo.
U
toku povlačenja jedan deo boraca je napustio naš odred i vratio se kući jer
je strahovao za svoje porodice. Nemci su bili proturili parolu »pobićemo
porodicu iz koje neko bude u partizanima« i obrnuto »ko se preda nećemo mu ništa.«
Od
početka prve ofanzive iz našeg odreda je poginulo, ranjeno i nestalo šest
komandira četa (Mika
Mitrović, Đura
Guberinić, Dušan Anić, Mirko Simić, Milivoje Radovanović i Žika Tadić).
Od 1.100 boraca, koliko je bilo u odredu prilikom napada na Šabac, došlo je
sada na Cer oko 700. Zbog toga je na Ceru ponovo izvršena reorganizacija
odreda, koji više nije imao bataljone, već samo pet četa.
Štab
odreda je
ostao u ranijem sastavu. Zatraženo je od Vrhovnog štaba pojačanje. Upućena
su nam dva bataljona Valjevskog odreda — Kolubarski i Rađevski. Kolubarski
bataljon je bio dobro naoružan; imao je jedan brdski top kojim je s planine
Vidojevice tukao put Prnjavor — Loznica kojim su Nemci saobraćali. Ponovo je
na ovaj sektor došao odred Vlade Zečevića. Došli su i cerski četnici Račića
u jačini od oko 700 ljudi. Za komandanta ovog sektora u sporazumu sa četnicima,
Vrhovni štab NOPO uputio je Fiću Kljajića.
Početkom
oktobra je pod rukovodstvom Fiće Kljajića stvoren plan napada na Mali
Prnjavor, gde su Nemci imali : prilično jak garnizon, utvrđen bunkerima.
Trebalo je odatle proterati Nemce. Prvi napad nije uspeo. Ponovljen je sledeće
večeri. Ni ovaj napad nije uspeo jer su izdali četnici majora Pantelića i
kapetana Čupića.
Posle
borbe na Čokešini i Novom Selu, Nemci su se 6. oktobra probili do Lešnice, a
zatim i do Loznice.
Pošto
su Nemci prodrli putem Tekeriš — Zavlaka — Loznica — Draginac, naš odred
se povukao na novi položaj Tršić — Krst — Cikote — brdo Gradac. Ovo
pregrupisavanje naših jedinica izvršeno je oko 12. oktobra. Tu su bile čete
Podrinjskog, Kolubarskog i Rađevskog bataljona i odred Vlade Zečevića. Oko
položaja i pozadi njih vrzmali su se i četnici Račića, Jeremića i drugih četničkih
majora, kapetana i vojvoda, ali su odbijali da idu u borbu. U to vreme vođene
su borbe s neprijateljem kod Tršića, na Krstu, na Bubnju, kod škole u
Koreniti, u Cikotama, na zavalskom groblju i drugim mestima. U Koreniti i Krstu,
Nemci su svim snagama nastojali da se probiju ka Krupnju ali su bili redovno
odbijani, trpeći velike gubitke. Vreme bilo kišno, a putevi kaljavi i
neprolazni za motoriza
ciju. Nemci su stajali u mestu. Planirali su da u Krupnju
budu 14. oktobra, a već su zadocnili za pet dana, te im se žurilo. Besni zbog
toga pucali su na svakoga koga vide, na žene i decu. Još 13. oktobra štab
nemačke 342. pešadijske divizije izdao je zapovest u kojoj se, pored ostalog,
kaže:
Krupanj opkoliti, sve muškarce koji se tamo nađu
streljati, a samo mesto spaliti. Tamošnje nemačke zarobljenike osloboditi.23
23 Zbornik I/l, str, 531
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |