USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.
PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED
PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


OJAČAVANJE NEMAČKIH SNAGA U ŠAPCU I BORBE U PREDGRAĐU

Svi naši izviđači obaveštavaju da Nemcima stižu pojačanja preko Klenka. U Šapcu i dalje hapse i pale kuće. U grad niko ne dolazi. Vlada, takoreći, grobna tišina. Naše patrole pucaju na Nemce u gradu, čim ih vide.

Dok su naše snage napadale Šabac i držale M. Mitrovicu u blokadi, Nemci su izvršili pripreme za svoju prvu ofanzivu u Srbiji i dovukli jake snage prema Šapcu i M. Mitrovici.

Već 13. septembra 1941. godine zapovednik nemačkih oružanih snaga na Jugoistoku, feldmaršal List, poslao je telegram nemačkoj vrhovnoj komandi u kome govori o uznemiravajućem razvoju situacije u Srbiji i zahteva energične mere. Predlaže »čvrsto i jedinstveno vođenje operacija« kao i da sva izvršna vlast, uključujući i komandovanje nemačkim trupama, bude objedinjena u jednom čoveku. Kao najpogodniju ličnost za to predlaže generala pešadije Bemea »koji je istovremeno i odličan poznavalac prilika na Balkanu«. On dalje kaže:

 

Za izvođenje borbenih operacija ni u kom slučaju nisu dovoljne nemačke snage u Srbiji, pa ni dovođenje ojačanog 125. peš(adijskog) puka... Stoga sam prisiljen, iako sam svestan opšte situacije, da predložim hitno dodeljivanje najmanje jedne efikasne operativne divizije pojačane tenkovima.20

20Zbornik I/l, str. 422 i 423.

Na ovaj zahtev, Hitler odgovara naredbom od 16. septembra 1941. godine:

»1) Stavljam u dužnost zapovedniku oružane sile na Jugoistoka general-feldmaršalu Listu da uguši ustanički pokret na prostoru Jugoistoka.

Pre svega radi se o tome da se u srpskoj oblasti osiguraju saobraćajne linije i objekti važni za nemačku ratnu privredu, a potom da se najoštrijim merama za duže vremena uspostavi poredak...

2) Za sve vreme sprovođenja ovih zadataka stavljaju se sve vojne jedinice, koje se nalaze u krajevima ustanka i one koje će se naknadno dovesti, pod komandu komandanta XVIII arm(ijskog) korpusa generala pešadije Bemea (Böhme-a). Jedino on ima izvršnu vlast u krajevima ustanka, u duhu uputstva zapovednika oružane sile na Jugoistoku.

3) Vrhovna komanda vojske uputiće na srpsku teritoriju, sem daljih posadnah trupa (isto kao i u Hrvatskoj), najpre jednu pešadijsku diviziju, oklopne žel(ezničke) vozove i trofejne tenkove, a izvršiće preme za dovođenje, u slučaju potrebe, još jedne divizije, čim takva jedna bude slobodna na Istočnom frontu...«21

21 Isto, str. 427 i 428.

General Beme »opunomoćeni general za Srbiju« izdaje 24. septembra 1941. godine »Zapovest za čišćenje luka Save«.

Razrađujući plan svojih operacija ovaj general nije zaboravio da predvidi uništavanje svega kuda će proći njegovi vojnici pa zato naređuje:

 

Sva lica koja učestvuju u borbi ma u kom vidu, imaju se smatrati za gerilce i kao takve tretirati.

Imaju se spaliti sva naselja iz kojih se, ili iz čije se okoline puca na nemačke trupe, ili u čijoj se blizini bude našlo oružje ili municija.

Sve muško stanovništvo od 15—60 god(ina) pohvatati i za prvi mah uputiti u sabirne logore za zarobljenike koje će urediti' divizija. Ono će se docnije upotrebiti po otsecima za radove, naročito za sečenje kukuruza po poljima duž drumova, kao i za prikupljanje letine.

Celotkupno žensko stanovništvo od prvog dana koristiti za iste radove ili prisiliti za druge radove.

Po naročitom naređenju imaju se zarobljenici otpraviti u naročite koncentracione logore severno od Save koje će ustrojiti zapovednik Srbije; žensko stanovništvo potisnuti prema jugu ka Ceru, a sela i salaše spaliti, čuvajući pri tome prikupljenu žetvu.

Sva stoka ima se stalno prikupljati u tovare koje će urediti divizija neposredno na obema obalama Save.22

21Zbornik, I/l, str. 451.

Naš odred je 26. septembra na položaju. Izgleda da ni toga dana štab odreda nije imao tačne podatke o snazi i namerama Nemaca koji su došli u Šabac. Istina, više se nije govorilo o napadu ali se nije mislilo ni na brzo povlačenje.

Tog dana je Mika Mitrović izdao naređenje svojoj četi da iskopa rovove na svom položaju. Četa je bila u predgrađu Šapca i smeštena u Poljoprivrednoj školi. Uvek je na položaju bila jedna desetina. Smenjivale su se za ručak. Tek što je treća desetina ušla u kuhinju da ruča, dotrčao je stražar i sav zadihan rekao: »Nemci došli do kantara (opštinske vage — prim. M. B.) i postavili mitraljez«. Ta vaga je bila udaljena nekih stotinak metara od škole. U isto vreme osuo je nemački mitraljez po školi. Jedan vod se brzo popeo na sprat i počeo da tuče s prozora Nemce koji su u streljačkom stroju krenuli prema školi. Mika je potrčao prema školi. Pao je na pola puta pogođen zrnom. Pritrčala su tri borca i ponela ga kroz rasadnik prema Majuru. Kada su Nemci došli u park škole počeli su da bacaju bombe. Jedna je pala u sobu gde su bila dva naša borca i jednog teško ranila u stomak, dok drugome nije bilo ništa. Četa se suprotnim izlazom povukla iz škole i zaklonjena zgradama odstupila preko pruge ka Majuru, gde ju je štitio nasip. Mika je podlegao ranama. U Majuru smo doznali da je toga dana poginuo i komandir čete Đura Guberinić. Tako su, u istom danu, poginula dva borca revolucionara, dva komandira. Odneli smo ih u Bogatić, a sutradan zajedno sahranili — jednog pored drugog.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument