UPAD MEĐU NEMCE   Posle prelaska preko Neretve, Kragujevački bataljon je, negde na hercegovačkim brdima, smenio na položaju jednu jedinicu naše brigade. Moja četa je dobila zadatak da brani pravac širok jedan kilometar. Ispred nas se nalazilo brdo koje je dominiralo okolnim zemljištem. Tamo su bili nemački položaji. Uveče, istog dana kad smo stigli od komandira sam dobio zadatak da s jednom desetinom izvidim raspored i, po mogućnosti, jačinu nemačke jedinice čije smo prisustvo na brdu osećali sve dok je pao mrak. Krećući se prema brdu, u koloni po jedan, stigli smo do podnožja. Do polovine brda bilo je žito, a dalje, do samog vrha, niska gusta šuma. Najpre u koloni po jedan, a zatim u streljačkom stroju pošli smo kroz žito, zastajkujući na svakih petnaestak koraka. Došli smo do same ivice šume. Pošto smo izvideli šumu, odlučio sam da sa odeljenjem u koloni po jedan pođem do najviše tačke brda jednom uskom stazicom koja se provlačila kroz gustu šumu. Računao sam — biće manje galame nego ako se krećemo kroz šumu razvijeni u strelce. Na čelu odeljenja išao je puškomitraljezac s pomoćnikom. Prešli bismo nekoliko koraka, a zatim zastajkivali, da bismo mogli osluškivati. U noćnoj pomrčini i najmanji šumovi su nam otežavali osluškivanje. Skoro smo već bili izbili na sam vrh brda, a još ni po čemu nismo mogli zaključiti da se na njemu nalazi neprijatelj. Na vrhu, pored same staze, na dva-tri koraka od nas, iznenada se ču glas nemačkog vojnika. Našli smo se među Nemcima. Pomrčina je bila takva da se, kako se to kaže, ne vidi ni pret pred okom. Za trenutak sam zastao i odmah doneo odluku. Tiho se povući desetinu koraka nazad, a zatim ručnim bombama i iz ostalog oružja otvoriti vatru po neprijatelju. Morali smo se povlačiti bez reči. Pipanjem smo davali znak jedan drugome da se treba povlačiti. Tako smo se svi, sem puškomitraljesca i njegovog pomoćnika, koji su išli na čelu desetine, povukli za deset do petnaest koraka. Njih u takvoj situaciji nismo ni mogli obavestiti o našoj odluci. Tiho sam izdao naređenje da se pripreme bombe. Računali smo da će se puškomitraljezac i njegov pomoćnik, dok smo se mi malo povukli, odmaći od mesta gde smo osetili Nemce, tako da mi nesmetano možemo upotrebiti ručne bombe. Naređenje da se ručne bombe odjednom bace na neprijatelja odmah je izvršeno. Ekeplozija desetak ručnih bombi nije samo pokvarila san Nemcima nego je načinila pravi haos među njima. Odmah posle dejstva ručnih bombi otvorili smo brzu paljbu iz pušaka i automata. Po kuknjavi nemačkih vojnika mogli smo zaključiti da su pretrpeli osetne gubitke. Posle kraće paljbe hitro smo se povukli. Čim su čuli eksplozije ručnih bombi za leđima, puškomitraljezac i njegov pomoćnik nisu imali drugog izlaza nego da se na suprotnoj padini brda sjure prema polaznom položaju naše desetine. Tu smo se nešto kasnije i našli. Vasilije ŽIŽIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument