IVAN-SEDLO Nekoliko časova posle izvlačenja iz borbe s položaja Veliki Duboki Potok i prikupljanja u selu Repovcima, Kraljevački bataljon primio je novo naređenje: "Noću između 22. i 23. februara provući se kroz borbeni raspored neprijatelja, zaći u pozadinu i izvršiti napad u rejonu Ivan-sedla. Napad desno, na položaje na Malom Ivanu, vrše delovi 3. sandžačke proleterske brigade, a levo, na položaje kota 1174 — kota 967, napada 3. kragujevački bataljon 1. proleterske brigade. Početak napada za sve jedinice 24.00". Situacija kod neprijatelja u rejonu Ivan-sedla nije nam bila jasna. Ali se pretpostavljalo da neprijatelj ima znatne snage. Ta pretpostavka se pokazala kao tačna. Na izvršenje zadatka bataljon je krenuo oko 21 čas 22. februara 1943. pravcem selo Repovci — zapadno od sela Mrkaljića—Ivan-sedlo. Pred polazak borcima je ukazano na važnost zadatka i na uslove u kojima se bataljon može naći. Preduzete su i mnoge druge mere. Borci su rasterećeni suvišne opreme radi lakšeg i tajnog kretanja. Bataljon je svu težu opremu i konje ostavio u Repovcima. Borci su poneli samo lako naoružanje: puške, automate, puškomitraljeze i dosta bombi. Završni deo pripreme izvršen je u toku samog pokreta, pre prolaska kroz neprijateljev borbeni raspored. Oko 23 časa bataljonska kolona se provukla kroz borbeni poredak neprijatelja zapadno od sela Nevetina. To je jedan od onih rejona u kojima su delovi bataljona proteklog dana imali vrlo oštar okršaj. Prolazak je izvršen mirno, iako neprijatelj nije bio udaljen više od stotinak metara. Pronađena je "rupa" u njegovom borbenom rasporedu. Noć, gusta bukova šuma i sneg omogućili su tiho kretanje. Ali je to imalo i svoje negativne strane. Išlo se van prtine i puta, po vrlo dubokom snegu u uslovima krajnje ograničene vidljivosti, što je usporavalo pokret i zahtevalo znatne fizičke napore. Ipak, bataljon je stigao na vreme. Prešao je komunikaciju Sarajevo—Konjic, na deonici Ivan-sedlo—Bradina u re~ jonu sela Mrkaljića, i izbio u bok neprijatelja razmeštenog u rejonu Ivan-sedla. Neposredno pred napad 1. i 3. četa razvile su se u streljački stroj, dok je 2. četa zadržana u rezervi. Prilazeći neprijatelju, 1. četa se razvila istočno od komunikacije Bradina—Ivan-sedlo, dok je 3. četa nastupala nešto istočnije od nje. Napad na Ivan-sedlo neprijatelj nije očekivao. Nije pretpostavljao da su partizanske jedinice u mogućnosti da se neopaženo provuku kroz njegove redove u pozadini i otuda ga napadnu. Zbog toga je neposredno obezbeđenje jedinica razmeštenih u rejonu Ivan-sedla vršio samo sa slabijim delovima. Bataljon je takvu neopreznost dobro iskoristio. Jedinice predviđene za napad izbile su tačno u predviđeno vreme, neopaženo ispred logora, frontom na trideset do sto metara. Ispred njih, u šumi, gorele eu vatre. Oko vatara Nemci su dremali. Streljački stroj bataljona samo ih je manjim delom mogao obuhvatiti. To su bile rezerve, artiljerija i jedinice za snabdevanje iz sastava grupe "Anaker". Sa jurišnog odstojanja osuli smo po njima vatru iz svih oruđa. Zatim smo jurišali. Stvorila se strašna gužva. Neprijatelj, iznenađen napadom, bežao je. Oko vatara su ležali ubijeni i ranjeni. Na desnom krilu, pod naletom rudara, Nemci su napuštali i. pojedina artiljerijska °RUđa. Posluga na njima je poubijana. Neki puškomitraljesci tukli su po njoj do poslednjeg metka. Bombe odjekuju. Ne zna se kome su namenjene, koga će razneti. Pod bleskom njihovih eksplozija, vide se siluete ljudi kako padaju. Jure. Otimaju se oko oružja. Na drumu, U rejonu Ivan-sedla, jeka motora izmešala se s jekom eksplozija. Jedinice za snabdevanje su bežale. Oko ranjenika, plena, ubijenih, borci se ne zadržavaju. Jure. Ali ni neprijatelj ne čeka. Iz nenapadnutih rejona otvara snažnu vatru. Artiljerija tuče kartečom. Briše. Ne osvrće se po kome bije. Logor ječi. Počinje protivnapad. Sa položaja Mali Ivan i iz rejona kote 967 neprijatelj skida snage. Slobodne su, jer naše jedinice koje su bile predviđene da ih napadnu, sticajem okolnosti, nisu izvršile napad. Neprijatelj prodire na bokove bataljona. Teži da ih odseče. Bataljon se izvlači. Nadmoćnost neprijatelja postala je očevidna. Dalje zadržavanje ne bi bilo opravdano. Odlepili smo se od neprijatelja, a on, srećom, nije imao smelosti da preduzme gonjenje. Prema proceni, gubici neprijatelja u ovoj kratkoj borbi iznosili su oko trideset ubijenih i ranjenih. Da pojedina oruđa, zbog zamrzavanja, nisu otkazala, oni bi bili još veći. Naši gubici: tri poginula i deset ranjenih boraca. Među ranjenima je i zamenik komesara Rudarske čete, partijski rukovodilac čete i član bataljonskog biroa, rudarski radnik Nikola Bubalo. Jurio je pred četom. Vodio je borce. Jurišao na topove. Kada je, teško ranjen, pao, njegovi drugovi su za njegov spas dali nove žrtve, ali ga nisu ostavili, izneli su ga iz borbe. Sutradan, na slobodnom delu zemlje, izdahnuo je. U praskozorje, bataljon je ponovo prešao liniju fronta. Miloš VUČKOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument