ČETNICI

Sve vreme rata partizani su blago i humano postupali prema zarobljenim žandarmima, četnicima i nedićevcima. Smatrali su da su ti ljudi možda zbog zablude ili straha krenuli stranputicom u izdaju, da ih treba odvratiti od tog puta i privoleti da se priključe partizanima ili bar idu svojim kućama. Zato su ih samo razoružavali, neke čak i po nekoliko puta, i puštali kućama. Slično su postupali i sa predsednicima opština i opštinskim upravama koje su radile za Nemce. Često im je zabranjivan rad, oduzimani pečati i saopštavano da više ne dolaze u opštinu, ali niko fizički nije zlostavljan ili likvidiran.

Samo izuzetno, kad je neko svojim postupkom izdaje lično doprineo stradanju partizana ili njihovih porodica, partizani su takvog izdajnika osuđivali na smrt i likvidirali. Jedan od takvih slučajeva bio je Čedomir Joksić iz Vranića. Naime, partizani su znali da Čeda šuruje sa četnicima i više puta su ga upozoravali da to ne čini. Međutim, on se pravdao da to nije tačno i da i on želi da radi za partizane. Da bi ga proverili, partizani su mu poverili jedan sasvim beznačajan zadatak, koji je on sa još dva druga izvršio, a zatim je svoja dva druga prijavio četnicima, koji su ih zaklali. Posle toga, Čeda se otvoreno stavio na stranu četnika, njega je za četnički pokret zavrbovao četnički komandant Spasoje Drenjanin - Zeka, sa kojim se od pre rata poznavao, jer se u njegovoj kafani u Obrenovcu često kockao i pravio kavge.

Partizani su preko jednog zarobljenog četnika saznali da Zeka i Čeda pripremaju likvidaciju još nekih partizanskih saradnika u Vraniću. Zato su morali brzo da reaguju.

Vojni sud Kosmajskog odreda osudio je Čedu na smrt streljanjem. Za izvršenje smrtne kazne određena je jedna grupa partizana na čelu sa komandirom čete Golubom Paunovićem iz Kamendola.

Kada su, 20. maja 1943. godine, partizani došli da izvrše postavljeni zadatak, nisu znali da se kod Čede nalazi četnički komanant Zeka sa pratiocima, pa su rutinski zakucali na vrata i pozvali Čedu da izađe. Na vratima se pojavila Čedina supruga i kazala da on nije u kući, već u štali.

Četnici, kada su čuli da se u dvorištu nalaze partizani, prekinuli su kartanje i pripremili se za odbranu.

Međutim, komandir je i dalje mislio da se samo Čeda nalazi u štali, pa je slobodno prišao vratima i pozvao ga na predaju. Pošto se niko nije javljao pokušao je da otvori vrata, ali su ona bila čvrsto iznutra poduprta, Kada je pokušao telom da ih otvori, iz štale su odjeknuli pucnji koji su ga pokosili. Komandir se poslednjom snagom odvojio od štale, pošao prema partizanima i pre nego što je pao doviknuo: "Pucajte drugovi, banda je u štali". Partizani su bili dobro raspoređeni, ali im je rečeno da ne pucaju bez komande. Sada su iz svih oružja osuli paljbu na vrata i prozore štale. Iz štale nije prestajao otpor. Ozlojeđeni partizani zbog poginulog komandira u sledećem naletu zasuli su štalu bombama. Od strahovite detonacije zemlja je drhtala, štala se rušila, otpora više nije bilo. Misleći da u štali više nema živih, partizani su napustili dvorište.

Kada se sve utišalo, Zeka, koji se bio na vreme sakrio iza velikš hrastovih kaca i nije bio izložen kuršumima i gelerima bombi, izvukao se polako i konstatovao da je samo lakše ranjen u ruku. Pogledao je oko sebe, u razrušenoj štali, pored izginulih konja, ležali su nepomični Čeda i dva njegova pratioca.

Uplašen, kao divlja zver, trudio se da što pre napusti selo Vranić. jer se, po ko zna koji put, uverio da četnici u njemu nemaju šta da traže, Vranić je bio i ostao partizansko mesto.

- Zapamtiće oni Zeku. Sve ih treba poklati bez milosti. Ako treba celo selo ćemo poklati, ponavljao je u sebi pretnju ozlojeđeni Zeka, dok je odlazio iz sela.

Ova nespretno izvedena partizanska akcija, u kojoj je bespotrebno poginuo Paunović Goluban, komandir partizanske čete, a preživeo osvetoljubivi četnički komandant Zeka, imala je vrlo tragične posledice po građane Vranića.