Realizacija plana »Vajs I« počela je 20. januara 1943. godine opštim napadom okupatora i njegovih pomagača na oslobođenu teritoriju sa severa, istoka i zapada.

Samo dva dana kasnije, u popodnevnoj emisiji radao-stanica »Slobodna Jugoslavija« je o ovoj, dotle najvećoj neprijateljskoj akciji protiv NOP, obavestila domaću i savezničku javnost:

»Neprijatelj je 20. januara otpočeo sa sviju strana ofanzivu na našu oslobođenu teritoriju. Iz Karlovca nastupa petnaest hiljada Nemaca, ustaša i domobrana. Iz Like od Gračaca nastupa sedam hiljada Italijana i četiri hiljade četnika Draže Mihailovića. Iz Prijedora napada tri hiljade i pet stotina Nemaca, ustaša i domobrana. Iz Gline i Petrinje šesnaest hiljada legionara, domobrana i Nemaca. U Banjaluci je talkođe koncentrisiano deset hiljada Nemaca, ustaša i domobrana. Od Knina su pokušali da napadaju četnici i Italijani. Protiv nas nastupa sada ukupno šezdeset i pet hiljada neprijateljskih vojnika ... «32

Iako nepotpuno, brojno stanje neprijateljskih vojnika, izneto u ovom saopštenju ,bilo je uglavnom tačno.

Sutradan posle ove emisije, 23. januara, »Slobodna Jugoslavija« je objavila i motu Vrhovnog štaba i AVNOJ-a upućenu savezničkim vladama u kojoj se, pored ostalog, govori i o činjenici da zajedno sa okupatorskim snagama Nemoima i Itaiijanijma, nastupaju i četnici: Draže Mihailovića.

Detaljnijom razradom operacijskog plana »Vajs I« bilo je predviđeno da se, brzim prodorom motorizovanih delova dveju nemačkih divizija koje bi krenule s oba kraja puta Karlovac—Slunj—Bihać—Bosanski Petrovac—Ključ, severozapadni deo slobodne teritorije prepolovi, a zatim da se, ostalim snagama koje će nadirati koncentrično na slobodnu teritoriju, obe polovine sistematski »pročešljaju«.

Za planirane operacje nije bila stvorena jedinstevna komanda. Nemačkajm trupama komandovao je zapovednik nemačkih trupa u Hrvatskoj general Liters, a italijanskim komandant Petog italijanskog korpusa general Glorija. Ali, česte intervencije dolazile su i od generala Lera i Roate. Da bi ipak postojala izvesna koordinacija u operacijama, nemačka i italijanska komanda siu razmenile vojne misije, ali. one nisu bile u stanju da otklone nezgode dvojnog komandovanja. Za vreme izvođenja operacija ustaše, domobrani i četnici bili su pod nemačkom ili italijanskom komandom, već prema tome kojoj su okupacionoj zoni pripadali.

Istovremeno sa nemačkim, u napad je trebalo da krenu i italijanske snage, divizije »Lombardia«, »Re« i »Sasari«. Divizija »Re« bila je pojačana ustaškim domobranskim bataljonima, a »Sasari» četničkim odredima iz Like, Dalmacije i Hercegovine. Njihov je zadatak bio da sa zapadnih linija slobodne teritoniljie koncentrično nadiru prema Bihaću. U napadu na slobodnu teritoriju učestvovalo je i 12 eskadrila.

Evo nekoliko karakterističnih dolova iz izveštaja četničkih komandanata Baćovića i Radojloviea upućenih Zahariju Ostojiću, sredinom januara 1943. godine, koji najbolje ilustruju stanje u kome su se tada nalazili četnički odredi Dalmacije, Like i Hercegovine.

»Slavko Bjelajac (major, četnički komandant u. Lici — nap. autora) izdvojen i bez veze sa nama. Ima široku prostoriju (3.100 četnika). Njemu komanduje .samo II Italijanska armija. S nama ne sme da ima veze. Isto i Medak (350 četnika). Njihova pomoć samo po odobrenju Italijana.

U Dalmaciji ima oko 3.500 četnika. Velika prostorija. Za akciju samo 1.500. Neorganizovani, bez discipline i dobrog vodstva. Ljudi slabi i prilaze partizanima. U vodstvu intrige i podmetanja. Baćović spasao, jer bi svi prišli partizanima.

Partizani vrlo jaki. Oko 25.000. Sa ovom i ovakvom našom snagom samo poraz, nikako uspeh.

Starešine nemaju upliva na svoje četnike. Po raznim izjavama sve starešine su se uvek izvlačile. Kada je bila evakuacija Italijan-ske vojske iz Gračaca, oficiri — četničke starešine su prve pobegle sa svojim stvarima u Knin. Odmah posle ovoga nastalo je rasulo. Sporazumno s Itahjanskom komandom prikupdću sve svoje jedinice na reonu Knina.«33

Da bi, u neku ruku, sredio ovu situaciju, komandu nad četničkim odredima Dalmacije, like, zapadne Boisne i Hercegovine, po Mihailovićevom naređenju, primio je 22. januara 1943. godine major Maodrag Palošević, jedan od istaknutijih čeitničkih vođa iz Srbije.

Po svemu sudeći, neprijatelj je o snagama NOP, a naročito o njegovim oružanim formacijama, imao delimično površnu, a u celini prilično nejasnu sliku. Zato je, već drugi dan po otpočinjanju ofanzive, general Liters konstatovao da mu je računica bila sasvim pogrešna.

Glasovi o predstojećoj neprijateljskoj ofanzivi. počeli su da stižu u Vrhovni štab još u početku njenih priprema. U prvoj polovini januara 1943. godine, Vrhovni štab je raspolagao mnogobrojnim podacima na osnovu kojih se sa sigurnošću pretpostavljalo da će neprijatelj uskoro krenuti u ofanzivu na slobodnu teritoriju. Ali, iz ovih podataka nisu se mogli prozreti zamah, koncepcija i težište ofanzive, kao ni vreme njenog otpočinjanja. Prema tome, nije bilo ozbiljnijih razloga da se prekida dotadašnja ofanziva aktivnosti oružanih formacija NOP i da se zauzima nekti izrazito odbranbeni stav.

Ali, sprovodeći odluku Vrhovnog štaba — koja je, u početku neprijateljske ofanzive glasala: po svaku cenu sprečiti prodor neprijatelja na slobodnu teritoriju — jedinice Prvog hrvatskog i Prvog bosanskog korpusa NOVJ ipak su, svojim upornim borbama pod veoma teškim okolnostima, uspele da spreče neprijatelja u ostvarivanju njegovog prvobitnog plana.

Posle pet dana operacija, 24. januara 1943. godine, uveče, čete dve neprijateljske divizije koje su imale zadatak da se drugog dana ofanzive sastanu kod Vrtoča, bile su još na međusobnoj udaljenosti od oko 150 kilometara, dok su ostale neprijateljske snage dobrim delom tapkale u mestu.

Situacija na svim frontovima bila je pod kontrolom jedinica NOV. I pored toga što je neprijatelj na pojedinim pravcima, naročito u Kordunu i Baniji, uspeo da zauzme znatne delove oslobođene teritorije, njemu nije pošlo za rukom da opkoli, a još manje da uništi i najmanje jedinice NOV.

Za ovaj neuspeh Nemci su bacili krivicu na Italajane, tvrdeći da se njihova akcija nije uopšte osetila. Zato su preko italijanske Vrhovne komande postavili zahtev da italijanske trupe energičnije i brže nadiru prema Bihaću. Međutim, o bržem nadiranju nije moglo biti ni govora, jer je plan o presecanju slobodne teritorije potpuno propao. Neprijateljska operacija »Vajs I« svela se na frontaško, koncentrično potiskivanje, ali ne sasvim kružno, jer je prostor prema jugoistoku između 7. SS i 717. divizije bio još slobodan.

Kada je 26. januara 7. SS diviziji pošlo za rukom da savlada snažan otpor jedinica NOV, da pređe reku Koranu, zauzme Drežnik Grad i dopre do Vaganca ugrožavajući sam Bihać, situacija se unekoliko izmendia.

Međutim, već sutradan, 27. januara 1943. godine, Vrhovni štab je uspeo da u potpunosti otkrije prave neprijateljske namere. Zato on, još istoga dana, oidlučuje da se delom snaga, Prvim hrvatskim i Prvim bosanskim korpusom produži odbrana slobodne teritorije i na taj način .usporava neprijateljsko nadiranje, a da 1. i 2. proleterska i 3. udarna divizija obrazuju glavnu operativnu grupu i krenu u protivofanzivu. Pravac ove protivofanzive bio je: prodor na jug ka Neretvi, a zatim dalje ka Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku.

Jednovremeno sa donošenjem odluke, Vrhovni štab je izdao i prva naređenja za protivofanzivu.

Da bi se dobilo u vremenu neophodnom za evakuaciju oko četiri hiljade ranjenika i bolesnika, kao i desetine hiljada staraca, žena i dece koji su, u opravdanom strahu od palikuća i ubica, napustili svoja ognjišta i po velikom snegu i jakoj zimi, krenuli u zbegove tražeći skloništa u slobodnim planinama, Prvom hrvatskom i Prvom bosanskom korpusu stavljno je u zadatak da zatvore sve pravce ka Grmeču i prema putu Bihać—Bosanski Petrovac—Drvar.

U cilju da se obezbeđe što povoljniji uslovi za uspešno izvršenje planirane protivofanzive, vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito je 7. februara 1943. godine izdao naređenje kojim poziva u akciju sve partizanske jedinice koje nisu bile diirektno angažovane u borbama u ovoj neprijateljskoj ofanzivi. Naređenje je glasilo:

»Usled velike ofanzive koju su započeli ujedinjeni prijatelji — Nemci, Italijani, ustaše i četnici Draže Mihailovića — na našu oslobođenu teritoriju u Bosni i Liici, naređujem svim partizanskim odredima i brigadama u Slavoniji, u Sloveniji, u Srbiji, u Crnoj Gori, u Hercegovini i istočnoj Bosni, da simesta preduzmu pojačane napade protiv oslabljenih garnizona neprijatelja, da smesta preduzmu uništavanje železničkdh pruga, raznih vrsta transporta, vojnih skladišta, saobraćajnih puteva i veza, kao i svih vojnih objekata.«34

U međuvremenu, neprijatelj je, pojačavajući pritisak, nastavio nadiranje na oslobođenu teritoriju. Sedma SS divizija je, posle nekoliko uzastopnih bombardovanja iz vazduha, 29. januara uveče, ne nailazeći na veći otpor, ušla u napušteni Bihać.

Pokušaj Nemaca da iz Bihaća prodru prema Donjem Lapcu i da se spoje sa italijanskim snagama bio je osujećen snažnim protivnapadom Pete brigade 8. divizije na Drenovači.

Tako je dobijemo potrebno vratne i prostor za evakuaciju ranjenika, izbeglica, ustanova i materijala sa planina Grmeča i Podgrmeča.

Zahvaljujući nemačkim akcijama, prvenstveno 7. SS divizije, italijanske snage su za ovo vreme uspele da stignu do Slunja i Ličkog Petrovog Sela. Kada je, prodorom 7. SS divizije u Bihać, odbrana pojedinih terena bila već potpuno kompromitovana, italijanski delovi su prodrli i u Koreničku kotliinu i na Krbavsko polje. A diviziji »Sasari« pošlo je za rukom da stigne i do Gornjeg Lapca. Ali, snažnim napadom jedinica Prvog hrvatskog korpusa, ona jer pretrpevši ogromne gubitke, odbačena ka Gračacu, odakle je, zatim, pobegla čak u Knin. Jednovremeno i istom putem, sa divizijom. »Sasari« pobegli su i četnici koji su se borili pod njenom komandom.

O bekstvu divizije »Sasari« i četnika iz Like, major Radovan-Raša Ivanišević je 26. februara obavestio Zaharija Ostojića:

»Tetkići (četnički nazdiv za Italiljane — nap. autona) su nas obavestili da napuštaju sve garnizone u Lici, od Vrhovima do Knina i svu tu teritoriju su ostavili nama na raspolaganje. Đujić i Mihić nisu u stanju da oirganiizuju ovu teritoriju, zbog čega će se uskoro obnoviti »republika« crvenih.

<>Da bi koliko-toliko olakšao rad četnika ja sam sporazumno sa komandantima uputio Italijanskoj komandi predlog da se za odbranu garnizona i naselja (hrvatskim stanovništvom) upotrebe domobrani. Pošto sutra odlazim sa Baćovićem u Split, ići ću kod generala Singa i objasniću mu težak položaj. Verujem da ću uspeti u ovom, jer je i njihov interes da se ne razori Lička železnička pruga i iz Like ugrožavaju njihovi garnizoni u Primorju.«35

Izvojevanom pobedom jedinice NOV u Hrvatskoj, zapadno od neke Une, uzele su inicijativu u svoje ruke i prešle u protivofanzivu.

A, evo i nekoliko italiljansklih dokumenata, koji nedvosmisleno potvrđuju čvrsto savezništvo između italijanske okupacione armije i jedinica Draže Mihailovića, pod komandom Petra Baćovdća i Momčila Đujića;

General Spigo, 27. januara 1943. godine, upućuje Superslodi (2. armiji) šifrovani telekript u kome kaže:

»U vezi saopštenja putem radio 1507 op i budući da se formacije M. V. A. C. nalaze angažovane u drugom pravcu, nije mogućno pomoći M. V. A. C. zahtevano putem radia, te pojačati posadu Zrmanje drugim bataljonom.«36

General Roata, 30. januara, naređuje Komandi XVIII armijskog korpusa sledsće:

»Prema T.S. 1413 od 26. 6. m. molim izvestiti Hrvatski glavni štab, da radi uspostavljanja ranijeg položaja u zoni severno od Knina gde su znatne partizanske snage napale naš garnizon Starmicu i nastavljaju pritisak ugrožavajući ovo glavno mesto, Komanda XVIII armijskog korpusa započela je operacije sa snagama sa kojima je u toj zoni raspolagala, tj. sa italijanskim jedinicama i mesnim formacijama M. V. A. C. (odnosi se na četničke jedinice pod komandom Momčila Đujića — nap. autora). S obzirom na situaciju i s obzirom na kontramanevar o kome je bila reč u gore pomenutom telegramu, iako bude potrebno akcija će se moći proširiti sa ciljem da se spreči pokušaj partizana da se povuku prema jugu usled pritiska italijansklih i nemačko-hrvatskih kolona sa severa. Potvrđujem da će akcija M. V. A. C. trupa biti ograničena na severozapadni deo zone o kojoj je reč u pomenutom T.S. i da će biti održavana u najneophodnijim granicama.«37

U međuvremenu Ilija Trifunović-Birčanin je dostavio generalu Roati nov zahtev za pomoć u kome kaže:

»Sa pojačanjima iz Hercegovine imao bih nameru da ponovo zauzmem Bosansko Grahovo, Glamoč, Srb i Lapac.

Tražim hitno obaveštenje:

1.Koliko pušaka mi se može staviti na raspolaganje da se naoružavaju četnici na teritoriji koju ćemo zauzeti .pošto snage, angažovane u borbi i u manevru, neće smeti da se oslabe radi čvrstog posedanja zauzetog zemljišta.

2.Je li za ove operacije osigurano dovoljno municije i je li obezbeđena služba snabdevarija (ishrana).

3.Da li B. E. može da mi stavi na raspolaganje za ove operacije 12 bacača od 81 mm i 24 teška mitraljeza sa našom poslugom.

Ako Ekselenoija želi pomoći ove operacije, molim da se hitno izdadu naređenja XVIII armiskom korpusu.«38

Da bi obezbedio učešće što većeg broja četnika, zajedno sa italijanskim divizijama, u planiranim operacijama protivu NOP, Roata se i ovom prilikom pokazao »velikim četničkim prijateljem«. Birčaninu je dao »dve hiljade pušaka za Dinaru i 1.000 pušaka za Liku«, uz obećanje da će mu, u najskorije vreme, poslati još »6.000 pušaka za Dinaru i 3.000 za Liku.«

Upoznat sa ovim Birčaninoviim zahtevom, komandant XVIII italijanskog armijskog korpusa general Spigo obaveštava, 1. februara 1943. godine, Superslodu, pored ostalog i sledeće:

»Druga zona.

20) Operacije na Bosansko Grahovo biće izvršene samo od strane hercegovačikih jedinica M. V. A. C. (odnosii se na četničke jedinice pod komandom Petra Baćovića — nap. autora) nemajući na raspoloženje ital. odrede, a i pošto je cesta sistematski razorena — kako sam u svoje vreme izvestio — ne dozvoljava potrebno snabdevanje nacionalnih grupa. Ne možemo se osloniti na borbenost lokalnih M. V. A. C. (odnosi se na četničke jedinice pod komandom Momčila Đujica — nap. autora) što se potvrdilo za vreme blokade Strmice.

40) Radi neposrednog zatvaranja gornjeg toka doline Une koje smatramo neophodnim, umoljava se ta viša Komanda da ispita mogućnost da mi bude dodeljeno nekoliko bataljona VI armiskog korpusa. — Međutim, da bi omogućilo posadi Zrmanje da izvrši akcije severnije, ustupio sam rečnoj posadi 300 M. V. A. C.«39

General Spigo, 7. februara javlja Superslodi:

»Bataljoni Kninske posade i lokalne hercegovačke formacije M. V. A. C. u toj zoni držali su se defanzivno sa pojedinim ofanzivnim prodorima ka Strmici i Polači, u cilju obezbeđenja komunikacija pešadijske divizije.«40

Samo dva dana kasnije, general Spigo obaveštava Superslodu, pored ostalog i sledeće:

»Prvo: Strmica je posednuta još uvek sa lokalnim jedinicama M. V. A. C. u toj zoni javljeno je za oko 2.000 odmetnika«.41

U zabelešci štaba XVIII armijskog korpusa, 10. februara, zabeležena je i telefonska poruka obaveštajnog oficira pukovnika Zanusija, koja glasi:

»1. Četnike ne treba uputiti ka Bosanskom Grahovu; ako je moguće držati sa njima Strmicu, utoliko bolje, no van toga mesta ne smeju biti upućeni.

2. Upoznati: — Hercegovce sa faktom da će pre no što će se vratiti svojim domovima, uzeti učešće u operacijama »Vajs 2« sa istovremenom akcijom u zoni severno od Knina (otprilike u zoni Knin — Strmica — Pađene — Sučević — Kupkovo — Kaldrma);

— Lokalne četnike sa faktom da se posle »Vajs 2« mogu vratiti u Bosansko Grahovo (ali gde, za sada, još ne smeju otići).«42

U šifrovanom teleskriptu, komande XVIII armijskog korpusa, upućenog komandi Superslode, pored ostalog piše:

»20) Zameniti posade »Bermano« sa bataljonima »Sasari«, a pojačavajući ih odredima koji se vraćaju sa operacija »Vajs«, a u cilju da bi se raspolagalo sa dva puka i pet »Bergamo« gotovih za eventualnu upotrebu kao i odrede koji bi mogli biti određeni za pojačanje hercegovačkih formacija, da bi se čvrsto održala u pose-du Stanica, i razvila u svoje vreme akcija na Srbu, kako je naređeno od strane te Komande.

Pošto lokalne formacije M. V. A. C. (odnosi se na četnike pod komandom Đujića — nap. autora) ne ulivaju poverenje da će moći održati garnizone Gračac — Zrmanja i železničku prugu. Knin — Gračac, molimo saopštiti može li povlačenje zaštitnih odreda biti istovremeno sa upućivanjem divizije »Sasari« u zonu Knin — Split, ili se predvidelo zamjenjivanje divizije »Sasari«43

Da bi osigurali bokove nemačkih napadnih kolona, Supersloda, 12. februara, obaveštava Komandu XVIII armijskog korpusa, sledeće:

»Prvo. Druga faza operacija »Vajs« započeće verovatno 25. t.m. i trajaće oko 20 do 30 dana.

Drugo. Njemačka divizija SS koju direktno interesira akcija toga armijskog korpusa kretat će se duž pravca: Bosanski Petrovac—Drvar—Bos. Grahovo na Livno.

<>Treće. U toj fazi učestvovaće, osim odreda tog Armijskog Korpusa i Hrvata označenih teleskriptom br. 2.000 o kome je bila reč, i lokalne i hercegovačke formacije nalazeće se sada u strmičkoj zoni, koje će bite upotrebljene isključivo u cilju ostvarenja akcija čišćenja zone ograničena sledećim mestima: Knin — Strmica — Kaldrma — Kupinovo — Sučevići — Pađane, a u cilju da se time posredno obezbede nemačke kolone krećući se od Drvara ka Bosanskom Grahovu. Potsećani da ovo mora biti na način, da se bez-uslovno izbegne svaki dodir između četnika pod našom komandom i nemačkih trupa. U cilju neka se poveća broj naših oficira pridodatih tim četničkim formacijama ako je potrebno, razgovetno utuvivši oficirima, o kojima je reč, shvatanje, da se, ma po koju cenu, imaju izbeći dela neprijateljstva od strane četnika prema nemačkim trupama.

Mesto: Po završenoj operaciji, Hercegovački četnici vratiće se ponovo u svoja mesta prebivanja. Zaostale formacije mogu biti još upotrebljene za poslednje akcije čišćenja koje ta Komanda bude smatrala korisnim. Četničke formacije iz zone Bosansko Grahovo ne treba da se vrate u svoja mesta prebivanja sve dok nemačke trupe ne budu napustile rečenu zonu. Uveriti četnike da će Nemci skrupulozno poštovati naselje Bosansko Grahovo, dobra i porodice istih četnika.«44

Da bi olakšalo situaciju u kojoj su se našle četničke jedinice general Roboti, 13. februara, naređuje komandi XVIII armiskog korpusa, pored ostalog i sledeće:

»Šesto. Imati najzad na umu da će tamo gde četnici ne bi mogli sami držati posade u Gračacu i Zrmanji, biti potrebno pobrinuti se za pojačanje naših trupa raspoređenih dolinom Zrmanje.«45

Komandant italijamske divizije »Borgamo«, obavestio je komandu XVIII armijskog korpusa i Superslodu, 13. februara, sledeće:

»Kako se pređvidelo, pobunjenici potisnuti na drugim mestima, prodiru ka Kninu i žel. pruzi; njihova snaga nekoliko hiljada sa artiljerijom i bacačima; napali su i potisli M. V. A. C. (četničke jedinice — nap. autora) od Plavna i Golubića i opkolili M. V. A. C. Strmice.

Posada Knina i Drniša sastavljena je svaka od po jednog bataljana besaljera velosipedista koje sam pojačao jednim bataljonom divizije »Zara«.

S obzirom na datu situaciju, naredao sam povratak M. V. A. C. sa operacija Vrlika i poslao jedan bataljon divizije »Bergamo« u Knin, u cilju odbijanja pobunjenika i obezbeđenja železničke pruge i komunikacija za Gračac.«46

Istog dana, šifrovanim teleskriptom komanda XVIII armijskog korpusa, odgovara na pitanja koja je postavio pukovnik Zanusi:

»1) Lokalne i hercegovačke formacije M. V. A. C. (četničke jedinice — nap. autora) za sada su upletene u akciju čišćenja u vrljičkoj zoni.

2)Početak poznatih operacija može se predvideti za 2. februar. Učestvovaće sve hercegovačke formacije; pomagače lokalne formacije M. V. A. C. neki ital. odredi. Vršiti uobičajene akcije na vododelnici Knin — Strmica — Bos. Grahovo u cilju ublažavanja pritiska nia posade M. V. A. C. u Strmici i Plavnu i u cilju čišćenja pobunjeničke formacije u zoni Plavno — Strmica — Bosansko Grahovo; ako situacija dozvoli, predviđena je eventualna akcija prema Srbu.

3)Pojačan pritisak partizana na posadu M. V. A. C. Gackog današnji napad partizana na posdu M. V. A. C. u Strmici, precizne informcije o pridolasku i prikupljanju nekoliko hiljada pobunjenika, sa artiljerijom i bacačima u zoni Bos. Grahovo težeći Strmici i Kninu, koje su vesti potvrđene jučerašnjim vazduhoplovnim izviđanjem, ne (ponavljam: ne) savetu ju premeštanje operativnih pravaca.

Sa istih razloga eventualna izmena plana ne može biti ugodna Hercegovcima a naročito lokalnim M. V. A. C. odredima kojim vide svoje domove već ugroženim.«47

A, 18. februara, general Spigo javlja Superslodi:

»Hercegovački četnici insistiraju da im se dopusti da izvrše prodor na Bos. Grahovo sa ciljem da dođu u kontakt sa narodom i izbjeglicama te da zadovolje želju svojih članova, za koje Bos. Grahovo ima veliku vrijednost.

Četnici se obavezuju da će se nakon kratkog vremena vratiti u Strmicu a u svakom slučaju po našem naređenju.«48

O akcijama i sadejstvu divizije »Sasard« i četnika u sprovođenju neprijateljskog plana »Vajs I«, četnički vojvoda Đujić je, u izveštaju upućenom 28. februara 1943. godine svome vođi Mihailoviću, napisao i sledeće:

»Italijanska ofanziva u Lici protiv partizana sasvim je promašena. Ovo je došlo kao posledica slabih snaga koje su učestvovale u operacijama, slabosti ljudskog materijala u borbenom smislu... Njihova akcija u Ličkom polju još traje, a u pripremi je operacija u pravcu Livna, Glamoča i Bosanskog Grahova, u kojoj će uzeti učešće četnici ove oblasti.

Duh kod boraca ove oblasti ostao je na visini, dok moral kod naroda nešto pokoleban.

Pregled operacija izvedenih za vreme boravka hercegovačkih trupa na ovoj teritoriji:

25. i 26. januara o.g. izveli su uglavnom, Hercegovci i Dinarci, potpomognuti slabijim italijanskim delovima, operaciju u pravcu Vrlike. Cilj ove operacije je bio da se Moseć, Svilaja i Vrliška krajina očiste od partizana. Ova operacija nije privedena kraju, jer su komunisti, u međuvremenu, veoma jakim snagama napali i okupirali Strmicu, Golubić, Plavno i Radljevac, te je operacija morala biti prekinuta.

U ovoj operaciji stigalo se je do Vrlike. Na jači otpor naišla je samo naša leva kolona sastavljena od Hercegovaca, koja se na padinama Dinare sukobila sa proleterima ...

28. i 29. januara 1943. godine izvršena je operacija u pravcu Golubića i Strmice.

Ovu akciju su izvršili Hercegovci i Dinarci, potpomognuti od dva italijanska bataljona, slabijeg sastava, sa jednom baterijom.

12., 13. i 14. februara o. g. Hercegovci i Dinarci potpomognuti jednim italijanskim bataljonom i jednom baterijom topova vršili su akciju u pravcu Srbske doline.

U ovoj akciji ove kolone vršile su svoj zadatak. Sem desne kolone, sastavljene od Hercegovaca, pod komandom poručnika Popovića. Ova kolona je 12. februara zadocnila, zabavivši se pljačkom u Strmici, čisto četničkom selu.

Italijanska divizija »Sasari«, dejstvovala je pravcem Gračac—Bruvno—Mazin—Lapac—Kulen Vakuf.

Naša zamisao je bila da akciju sproveđemo sve do Dobrog Sela i spojimo se sa divizijom »Sasari« i tako stvorimo neprekidan front. Na taj način bolje bisimo primorali komunističke snage, zaostale u nedovoljno očišćenoj pozadini, da se predaju, a komunističke snage pred nama nabacili bi na Nemce. Najzad su pristali (Italijani — nap. autora) da jedan deo četnika ostane u Srbu a mi smo ostavili hiljadu Dinaraca. Komunisti, koji su nastupali i oni koji su zaostali u pozadini, koncentrisali su se i jačim snagama udarali naše snage u Srbu sa fronta i oba boka jednim delom, a drugim delom diviziju »Sasari«.

Jednovremeno ostale partizanske snage napale su diviziju »Sasari«, presekli na tri dela i opkolili dva bataljona u Gornjem Lapcu, a jedan bataljon u šumi između Gornjeg Lapca i Mazina. Ovi bataljoni bili su opkoljeni četiri dana, sve do 21. o. m. kada su oslobođeni od 6 italijanskih bataljona i 1.000 Dinaraca.

Od 16. februara t. g. Hercegovačke jedinice nalazile su se razmeštene po seiliima u neposrednoj blizini Knina, ne radeći ništa, već pljačkajući srpska četnička sela.

Postupci Italijana, četnika i komunista za vreme operacije:

<>Italijani su, u krajevima gde su sami operisali, pljačkali i palili sve do čega su stigli. Čak su skinuli i zvona sa srpskih crkava u Bruvnu i Mazinu.

Hercegovci, u pogledu pljačke, za vreme operacije nisu ni ukoliko zaostajali za Italijanima. Ova pljačka je vršena nerazumno i divljački. Na primer, u jednoj kući se uzme brašno, ali se u drugoj naiđe na dragoceniji plen, pa se brašno prosipa ma gde da bi se novi plen uzeo.

Komunisti, njihove boračke jedinice su se izvlačile pod jačim pritiskom, uvlačile u međuprostore i udarale u slaba mesta naših i italijanskih. snaga.

Krajevi, kroz koje srno operacije vršili ostavljaju nezaboravno tužan utisak: sela su porušena, popaljena, gradovi uništeni, sive je opljačkano, stoka nestala, zemlja napuštena, neobrađena.

Vojna situacija na teritoriji ove oblasti nije povoljna, pošto je u Lici gro partizanskih domaćih snaga ostalo skoro netaknuto.

Ista se može popraviti, ako Italijanska akcija ka Bosanskom Grahovu, Glamoču i Livnu donese pozitivne rezultate, ako glavne partizanske snage koje su sada na putu za Hercegovinu, budu potučene.«49

A evo i Ivaniševićevog izveštaja komandantu Dinarske četničke oblasti o razgovorima sa italijanskim generalom Singom vođenim 28. februara u Splitu:

»General Singo, komandant XVIII Italijanskog armiskog korpusa, u prisustvu majora Baćovića i njegovog načelnika štaba, zatim majora Paloševića, Dr. Svilokosa i dva đenerala sa dva pukovnika italijanske Vojske, između ostalog izjavio je danas sledeće:

1.— Četničke jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini, Gornjoj Lici pa čak i u Slovenačkoj, vrlo su dobro organizovane i rade požrtvovano i na opšte zadovoljstvo. Jedina komanda gde četnici rade slabo to je sektor Dinarske oblasti.

2.— Mi smo dali za naoružanje u Dinari velike količine oružja. i municije, sve na zauzimanje i reč vojvode Birčanina. Međutim, naoružani su nesigurni borci koji su postepeno prešli u partizane. Na taj način skoro 2.000 naših pušaka sa dosta automatskog oružja i municije nalazi se danas u komunističkim redovima.

3.— Danas u Dinari ima oko 4—5.000 naoružanih četnika koji neće da se bore van njihovih sela. Bore se i prestaju da se bore kad je njima stalo, a ne kad to narede starešine. Na te četnike mi se uopšte ne smemo osloniti, jer nas dovode u tešku situaciju, ostavljajući usred najjače borbe naše jedinice na cedilu, kao što je to bilo slučaj prilikom napuštanja Srba, čime je divizija »Sasari«. bila izložena bočnom udaru i pretrpela oko 600 gubitaka u dvodnevnoj borbi. Nekoliko bataljona divizije »Sasari« bili su opkoljeni i jedva smo uspeli sa novim trupama da ih oslobodimo. General Piaconi, sadanji komandant VI korpusa koji je u to vtreme komandovao divizijom »Sasari« izvestio me je da u napadu od Bruvna i Mesina ka Lapcu 1.000 četnika iz Dinare nije htelo da se bori kao što treba. Jedini čovek koji je hrabro nastupio i išao napred sa jednom grupicom vojnika bio je komandant Đujić. Ostali ga nisu hteli slušati niti slediti uopšte.

4.— Između sitarešina u Dinari postoje nesloge. U kancelariju našeg đenerala u Kninu dolaze naizmenično vojvode i razne starešine i rade jedni protiv drugih. Vojvoda Brana Bogunović i vojvoda Mane Rokvić ne priznaju vojvodu Đujića i neće da rade sa njim uopšte niti ga slušaju.

5.— Trebalo bi da su četnici svi složni, da su mobilni tako da u borbi budu svih 4—5.000 a ne samo 1.500 boraca koliko jedva prikupe.

Saslušao sam pažljivo reci generala i uviđajući da uglavnom govori istinu, nisam mogao da protivrečim.

... Ja sam pokušao da ublažim donekle te konstatacije sledećom izjavom:

Ekselencijo,

Jedini put da se brzo i energično sprovede organizacija četnika u Diinari, to je da uprava i komandovanje pređe u ruke valjanih oficira. Zbog toga su već komandanti jedinica oficiri, a komanda operativnih trupa poverena je majoru Paloševiou. Nekoliko veoma valjanih oficira već radi i uskoro ćete videti rezultate njihovih napora.

Pošto pojedine narodne sitarešine ometaju rad oficira i sprečavaju izvođenje organizacije, potrebno je da vi sa svoje istrane podržite oficire i da samo sa njima radite, a na ostale da se ne obazirete već da im zabranite dolazak u vašu komandu.«

General me je u dva maha priupitao da li je sa ovim rešenjem saglasan vojvoda Đujić, na šta sam mu odgovorilo da jeste. Đujić je teritorijalni komandant i nacionalno politički poverenik, dok su oficiri komandanti operativnih jedinica koje su u formiranju.

General Singo izdao je pismeno naređenje komandantu severnog sektora generalu Đanuciju da podrži i olakša rad oficira u svakom pogledu, kako bi se od dosadanje teritorijalne milicije i narodne vojske prešlo na organizovanje jedinica.«50

Očigledno italijanske i četničke snage nisu uspele da prodru na sve delove slobodne teritorije. Veliki deo planine Plješevice sa komunikacijama i selima od Donjeg Lapca do Drenovače ostao je netaknut i stalno slobodan. Ovaj prostor je odlično poslužio za bazu jedinicama NOV i za sklonište mnogih zbegova.

Mada je realizacija neprijateljskog plana »Vajs I« nanela ogromne patnje narodima Banije, Korduna, Lake i Bosanske Krajine, čiji su mnogi sinovi i mnoge kćeri, u zbegovima promrzli izgladneli, našli smrt u vejavici i bespuću, ipak je i ova neprijateljska ofanziva pretrpela pun operativna neuspeh.

Jedinice NOV koje su ostale na svojim terenima, ponovo su, iza nemačkih i italijanskih kolona, otpočele snažan pritisak na komunikacije i neprijateljska uporišta.

Poučena ovim iskustvom i duboko uverena da je pretrpljeni neuspeh posleđica nedovoljno jakih snaga angažovanih protiv NOP, nemačka komanda naređuje da se u Jugoslaviju upute nove operativne i policijske trupe i da se domobranski i ustaški pukovi reorganizuju i ojačaju.