ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument


BR. 35

PISMO STEVANA MOLJEVlCA IZ DRUGE POLOVINE DECEMBRA 1941. DRAGIŠI VASIĆU O GRANICAMA I DRUŠTVENOM UREĐENJU POSLERATNE »VELIKE SRBIJE«1

2Poslati g. Dr. Vasiću3

4Moje primedbena priloženoj karti5

D.Mihailović.

Dragi Gospodine Dragiša,

Gospodinu Draži, Vama i vašim drugovima i saradnicima srpstvo ima biti večito zahvatno što mu spasoste čast i pridigoste zastavu koja je bila bačena. Ali ima još mnogo da se uradi. Tek sve, izgleda, na početku.

U Londonu Hrvati g.g Krnjević,6 Vinder,7 Bičanić8 i dr, a isto tako i Slovenci g.g. Krek,9 Kuhar10 i dr. rade, jedni za Hrvatsku, drugi za Vel. Sloveniju. U Americi rade g.g. Šubašić,11 Savica Kosanović12 i dr., a kod Ruzvelta radi g. Adamić.13

Hoće da nastave staru pesmu.14 I sve to imaju opet da plate Srbi svojom krvi. Za Srbe radite samo vi u Šumadiji i mali Dangić u Istočnoj Bosni. Znamo kako vam je težak položaj i kako su vam teški zadaci, a male snage, pa ipak vam se obraćamo, uvereni da nas Srbija neće i ne može ostaviti. U prilogu vam šaljemo memoar15 u vidu mišljenja iznešenog na osnovu razgovora vođenih sa Srbima iz Bosne i Hercegovine, Primorja, Crne Gore, Sandžaka i Južne Srbije, jer smo kroz ovih osam i po meseci uspostavili vezu počevši od Splita sa protom Urukalom16 i g. Ilijom Birčaninom,17 pa preko Herceg-Novog, Kotora, Budve, Cetinja, Podgorice, Nikšića, Berana i Bijelog Polja dovde.

Prilazem vam kartu o razgraničenju sa Hrvatima. Pitanje je kako da se ovo sve izvede.

1.) Što se tiče granica prema susedima, to će pitanje da se reši mirovnim ugovorom, iako bi i tu18 bilo najbolje stvoriti svršen čin pre nego što pregovori i počnu; ali nam za to nedostaje vojnička snaga koja je ludo upropašćena.

2.) Što se tiče našeg unutrašnjeg pitanja, razgraničenja sa Hrvatima, tu držimo da treba odmah, čim se ukaže prilika, prikupiti sve snage i stvoriti svršen čin:

a) zaposesti na karti označenu teritoriju;

b) očistiti je pre nego li se iko pribere.

Zaposedanje bi se, mislimo, moglo izvesti samo tako ako bi se jakim odredima zaposela glavna čvorišta i to:

Osijek, Vinkovci, Slav. Brod, Sunja, Karlovac, Knin i Šibenik, te Mostar i Metković, a onda iznutra pristupiti čišćenju zemlje od svih nesrpskih elemenata. Krivci bi imali da budu na mestu kažnjavani, a ostalima bi valjalo otvoriti put — Hrvatima u Hrvatsku, a muslimanima u Tursku (ili Albaniju).19

U pogledu muslimana valjalo bi da naša vlada u Londonu odmah reši pitanje s Turskom, u čemu će nas i Englezi pomoći.20 (Pitanje je!)21

Organizaciju za unutrašnje čišćenje valjalo bi odmah pripremiti, a moglo bi se, jer u Srbiji ima mnogo izbeglica iz svih srpskih krajeva, samo nama iz Beograda poručuju da tamo ne idemo.

Mi ćemo, čim nam to bude moguće, put Užica, bilo preko Rudog ili Priboja, pa ako se ikako može da do vas dođemo. Javite nam vaše mišljenje čim pre i primite naše tople pozdrave sa željom da sretno provedete božične praznike i čim pre dočekate čas oslobođenja.

Vaši prijatelji


1 Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 12, reg. br. 32/2 (VK-P-41). Pismo je, verovatno, pisano krajem decembra 1941.

2 i 4 Beleške u levom i desnom uglu, crvenom olovkom, dopisao D. Mihailović.

3 Dr Dragiša, književnik, advokat i akademik; potpredsednik Srpskog kulturnog kluba u Beogradu. U momentu kapitulacije našao se u Ornoj Gori. U Štab Draže Mihailovića došao u leto 1941, gde je smatran zamenikom Draže Mihailovića i važio kao politički i idejni vođa četničkog pokreta. Nakon što je tu ulogu postepeno preuzimao S. Moljević, 1943. se donekle pasivizirao i nalazio se u Gruža. Na kongresu u s. Ba (Va-ljevo) izabran za člana CNK u kom je bio predsednik pravnog i zakonodavnog odbora. Sve do kraja aprila 1945. ostao u Štabu D. Mihailovića. Pretpostavlja se da je, sa grupom istaknutih četničkih komandanata koji su krajem aprila 1945. napustili D. Mihailovića, zarobljen od ustaša i ubijen u Lijevču polju (Banjaluka).

5 Tu kartu redakcija nije pronašla. Postoje, međutim, drugi primerci sa granicama zamišljene posleratne »Velike Srbije« (vidi dok. br. 1, nap. br. 10).

6 Dr Juraj.

7 Verovatno dr Vjeoeslav Vilder, član HSS.

8 Rudolf, član vodstva HSS.

9 Dr Miha, potpredsednik i ministar građevina dzbegličke kraljevske vlade.

10 Dr Alojzije, član vodstva Slovenačke ljudske stranke.

11 Dr Ivan Šubašić (ne Subašić), ban Banovine Hrvatske.

12 Sava, ministar bez portfelja izbegličke kraljevske vlade.

13 Luj Adamič, američki književnik jugoslovenskog porekla.

14 Tu rečenicu je, olovkom, podvukao Draža Mihailovlć i na margini dopisao: »Potpuno tačno«. U prvoj rečenici tog stava on je podvukao i reci »Hrvatsku« i »Vel. Sloveniju«.

15 Memoar redakcija nije pronašla. O tom memoaru S. Moljević govori i u pismu od 23. aprila 1942 (vidi dok. br. 70).

16 Sergije.

17 Vidi dok. br. 52.

18 Tekst od te reci do znaka »tačka-zapeta« podvukao je, olovkom, major Z. Ostojić i na margini dopisao: »Ako se resi pitanje komunista, a pomoć stigne na vreme, bilo bi snage i za to. Tim pravcem treba i raditi«.

19 i 21 Reči između zagrada dopisao je, olovkom. Z. Ostojić.

20 O stavu četničkog pokreta DM prema Muslimanima, vidi dok. br. 6, nap. 7.

SadržajPrethodni dokumentSledeci dokument