ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


BR. 209

IZVEŠTAJ PORUČNIKA PREDRAGA RAKOVIĆA IZ PRVE POLOVINE DECEMBRA 1942. DRAŽI MIHAILOVlĆU O RADU ZA VREME LEGALIZACIJE OD DECEMBRA 1941. DO DECEMBRA 1942. GODINE1

IZVEŠTAJ

Posle održane sednice na Ravnoj Gori 30. novembra 1941. godine i prema dobivenim instrukcijama,2 noću između 30/31. krenuo sam sa odredom iz Koštunica gde sam bio na položaju, u srez Ljubićski, na svoj reon. Na dan 1. decembra osvanuo sam u Gor. Gorevnici.3 Toga dana 5 dobrovoljački odred4 iz Čačka uz pratnju 3 Nemačka aviona došao je do osn. škole u Gor. Gorevnici gde sam se sa njima sastao. Sa nape-renim puškama prišao sam ja sa jednom desetinom jednom vodu dobrovoljaca i kad su videli da neću da pucam na njih počeli smo prijateljski razgovor. Komandant 5. dobr. odreda kaplar, inače štuka p. pukovnik Marisav Petrović Postavio mi je pitanje ko sam, šta ovde radim i odakle idem. Odgovorio sam mu da imam odred od 200 ljudi sa 20 autom, oruđa što je zaista bilo istina.5 Rekao sam mu da sam odred pukovnika Draže i da sam prestraža njegovih odreda. Na pitanje koliko ima vojske Draža, odgovorio sam da ima oko 20.000 naoružanih vojnika. Tada se Marisav odvoio na stranu sa svojim štukama oficirima i nešto kratko konferisao, pa je zatim zamolio mene da sa svojim odredom pođem u pretres terena Gornje Gorevnice i čišćenje od komunista6 što sam i učinio. Imao sam koristi od ovoga, jer četnici pomešani sa dobrovoljcima, snabdeli su se od njih municiom, koje nisam imao vrlo malo, tako da sam pri rastanku mogao i borbu voditi sa njima. I još nešto, četnici su pričali dobrovoljcima, kako su vođene herojske borbe protiv Nemaca i komunista u ovom kraju,7 pod najtežim vremenskim prilikama iako se oskudevalo u odeći, hrani i municiji. To je imponovalo dobrovoljcima obučenim u toplo odelo dobro obuveni i sa municijom snabdeveni, za kojima je išla kuhinja vozeća, jer su se ovi ljudi, koji nisu svi Ljotićevci divili golim, bosim i izgladnelim četnicima.

Istog dana uveče po završenom pretresu terena, Marisav me je pozvao da pođem sa njim u Čačak i uredim odnos svog odreda prema Nemcima, jer on ima naređenje da razoružava i Dražine odrede kao i komunističke, jer se smatraju ilegalnim. Za vreme od nekoliko sati iz razgovora sa Marisavom zaključio sam da moram ići u Čačak i zaista urediti odnose sa Ljotićevcima i Nemcima. I 1. decembra uveče otišao sam u Ćačak sa Marisavom. U njegovoj kancelariji bio je pukovnik Mušicki8 koji me je odmah napao sa mnogim pitanjima i ceo razgovor vodio se o tome da se Draža mora predati njima i sa njima sarađivati, našto sam im odgovarao da to Komandant neće uraditi, jer ima mnogo više vojske nego i Nedić, Ljotić i Pećanac, a uz to i sav narod. Za mene su odmah pripremili berberina da me obriju pošto sam bio zarastao u kosu i bradu, ali im se nisam dao. Za mene i moj odred Marisav je u mom prisustvu napisao izveštaj dobrovoljačkoj komandi da sam se ja sa odredom predao njima i stavio se pod njihovu komandu, a pre toga ni reči o tome nismo govorili. Pravio sam se manji od makova zrna, jer sam bio u njihovim rukama, a odred na terenu u Gor. Gorevnici, pa ako negodujem na ovo nisam ništa dobro napravio, a koliko ću ja biti pod njihovom komandom to će se videti iz kasnijeg mog rada.

Uglavnom to veče sam sa njima dogovorio se da ostanem na terenu sa svojim odredom radi čišćenja terena od komunista, što mi je u stvari i bio zadatak kad sam pošao na svoj teren sa Ravne Gore.

Od decembra pa do 1. aprila odred mi se stalno nalazio na terenu sreza Ljubićskog jačine 400 ljudi pod oružjem, ilegalan, vojnici nisu primali nikakvu pomoć ni materijalnu ni novčanu. Srezom sam gospodario ja sa svojim odredom, a ponekad su vršili pretres Nemci i Dobrovoljci.

Pred Marisavom sam se ugibao i previjao, ali sve to u četiri oka da ne primeti široka narodna masa, radi autoriteta. Marisav po prirodi svojoj glup seljak, a »našla se vila u čemu nije bila« te i on komandant, zelenaš koji se odmah polakomio za novac. Ukazao sam mu prstom na nekoliko čačanskih ćivti, Kir-janji, koje je lupio po kesi sa po nekoliko stotina hiljada dinara i time je sam sebi potkopao teren. Protiv njega i njegove pljačkaške bande počele su strahovite optužbe građana i tuženi su i kod Nemaca i na svima mestima u Beogradu gde se god moglo tužiti. Uspeh sam postigao, jer Marisav je sa svojim odredom postao predmet pažnje kao krivac i kod Nemaca i kod Nedića.

U početku još u decembru video sam jasno ovo: Ljoti-ćevci naslanjajuci se na Nemce imaju za cilj da najpre sa nama sarađuju dok se unište komunisti, pa posle pomoću Nemaca da likvidiraju i našu organizaciju i naše odrede. Uništenje komunista bilo je jpotrebno i meni i Nemcima i Ljoti-ćevcima, te smo se u ovom poslu složili i postali »saveznici«. Krajem februara 42. god. komunizam je uglavnom bio ugušen9 i sada sam došao ja na red sa svojim odredom da se likvidiram.

I  zaista je Marisav uspeo da izdejstvuje naređenje od Nemaca da počne generalno čišćenje terena od linije: Zapadna Morava, Ćačak — Užička Požega prema Valjevu i na koga se god naiđe da se razoruža i u lager otera, mislim naoružanog. Za moj odred izričito je stajalo da se ima razoružati i samnom skupa internirati, jer sam bio ilegalan. Jer dok sam se ja borio kod Pranjana u novembru protiv komunista,10 dotle je vojvoda Jelički Mojsilović, Boža Javorac i Đura Smederevac, uhvatili već vezu sa Nedićem, legalizovali svoje odrede i primali platu za četnike. Taj teren za Nemce je bio potpuno čist. Ja sam bio prvi na nišanu. U to vreme sam dolazio kod Komandanta11 u okolinu Gor. Milanovca, gde sam se sa njim i sastao i sve mu referisao. Rekao mi je da radim kako me Bog uči i kako nađem za shodno. Odobrio mi je da mogu i odred legalizovati. Kad sam se vratio natrag za nekoliko dana Ne-mci su me uhapsili i sproveli u Beograd pravo u Gestapo. Tamo sam saslušavan 4 sata. Optužen sam kao Dražin čovek. Jedan major koji me je saslušavao bio je dosta korektan. Lagao sam sve oči početka do kraja. Mnogo mi je koristilo što sam pomalo znao nemački jezik, a preko tumača sam saslušavan, pa sam u moru onih pitanja ipak se mogao potsetiti šta sam ranije rekao, za vreme dok je onaj postavljao pitanje tumaču, pa kad mi je tumač prevodio već sam bio pripremio odgovor. Ipak onaj major na kraju vrteo je glavom i rekao je da nisam izgleda samo istinu govorio već da ima i laži dosta. To veče zatvorili su me u sobu hotel »Balkan« i imao sam udobnu hranu i smeštaj. Sa mnom je bio zatvoren major Korać12 i kapetan Glišić.13 Baš me je spasio to što sam sa njima bio zatvoren, jer Korać je već bio okružni načelnik, a Glišić legalan i ljubimac Nedićev, pa kad se Nedić zauzeo za njih to sam uz njih i ja pušten. Bili smo u apsu svega 2 dana i to u hotel »Balkanu«. Ovim sam opravdao i sebe i svoj odred, te sam izbegao hapšenje i razoružanje odreda.

Inače ja sam Nemce sve do 1. aprila otvoreno u oči lagao da sam neposredno pod komandom Nedićevom i ako u stvari nisam bio legalizovan i za mene Nedić nije ni znao. Ali sam ih u oči i ubedljivo lagao i oni nikad da se prisete pa da pitaju Nedića.

Kako sam već napred naveo Čačanske ćivte uz moju malu pomoć uspeli su da 1. marta odjure Marisava iz Čačka. Preko Marisava ja sam ipak uspeo da se upoznam sa Nema-čkim komandantom Frikeom i čim je Marisav odlazio iz Ča-čka, preporučio je mene kod Frikea da je najbolje da ja primim Čačak posle njega, jer Marisav nije nikad mogao osetiti moj glavni zadatak. Njega sam bez po muke driblovao tako da je on misleo da nema većeg prijatelja od mene.

Na dan 1. marta primio sam komandu mesta u Čačku sa svojim odredom mada sam bio ilegalan. Frike u početku nikako me nije trpeo I njega sam ubedljivo uverio da sam legalan i da sam pod komandom Nedićevom, čime se zadovoljio. U početku drao se strašno na mene, jer čim je otišao Marisav iz Čačka sa svojim odredom, pop Bulić14 je odmah počeo optužbe protiv mene kao Dražinog čoveka pa često puta Frike me je pitao da li primam naređenje od Draže ili od Nedića. Odgovarao sam uvek kratko: Od Nedića. Na to Frike bi uzrujao se i dreknuo: »Ne od Nedića, nego od Draže«. Odgovorio sam još kraće: Da. Ceo mesec mart kao ilegalan držao sam se u Čačku i dalje bih tako ostao da ih vučem za nos, ali pop Bulić dovede oko lO.marta 6 dobrovoljački odred, kojim je komandovao rez. p. puk. Jeličić, ali samo bio figura odreda, a u stvari je komandovao pop Bulić. Ovom odredu i popu Buliću nikako nije konveniralo da ja i dalje ostanem u Čačku i to još znaju da sam ilegalan. Za ovo su angažovali i okružnog Načelnika Dikovića,15 okr. nač. okr. Kraljevačkog, koji je sada po zvaničnoj dužnosti otišao u Beograd i tužio me da je moj odred i ja Dražinovci i napao na Ceku Đorđevića kako je mogao dozvoliti da se odred ilegalni od 400 ljudi nalazi u sred Čačka, a to čeka da ne zna, jer čeka je vodio evidenciju o svim oružanim odredima bez obzira kome oni pripadali, mislim na Srpske.

Naravno u ovoj okolnosti morao sam krajem marta da odem u Beograd i 7 dana sam svakog dana bio priman kod Ceke Đorđevića, Masalovića i kod Nedića tri puta. Ceka je vrištao na mene. I ja sam bio u onom spisku kao Dražinov čovek, koji je izašao u »Vremenu« u aprilu. I sam se danas čudim kako sam ih sve muntao i uspeo da legalizujem odred jačine 150 ljudi pod mojom komandom. Dodeljena mi je teritorija srez: Ljubićski sa sedištem u Čačku. Sada je Diković bio ogorčen na mene što sam legalizovan i zajedno sa Buli-ćem i 6 odredom poveo ogorčenu borbu protiv mene putem optužbi. To je tako trajalo gotovo ceo april mesec. Gotovo svakog dana nemački komandant p.puk. Frike zvao me u komandu, uvek je našao neku sitnicu i strašno se drao na mene. Morao sam sve to da podnesem, jer sam video udružene Ne-mce i Ljotićevce protiv naše organizacije i sada sam kroio plan kako da zamutim vodu između Ljotićevaca u Čačku i Nemaca, jer to mi je bio jedini spas da se održim. I u tome sam uspeo. Možda je čudnovato što sam se toliko borio da ostanem u Čačku kao legalan. Možda bi se posumnjalo da sam postao zagrejani pristalica Nemaca ili Nedića! Ne.! Video sam da je Čačak po svom položaju najvažniji grad u dolini Zapadne Morave i ko drži Cačak u svojim rukama ima čitavu situaciju cele Čačanske okoline, nekoliko srezova u svojim rukama. I radi toga pop Bulić je hteo po cenu života da me izjuri iz Čačka te da Ljotićevci njime zavladaju. Frike zaista dobar vojnik, razumeo je pre mene kao vojnika nego ove druge koji su bili samo političari. I dok su oni mene neprestano tužili i sa Frikeom razgovarali samo o Ljotićevoj pobedi i novom poretku u Srbiji u novom uređenju Evrope, ja sam se sam uvek brinuo kako će mo održati red, kako će mo se izboriti sa onima koji su u šumi, neprestano sam šumske16 napadao i govorio sam da su Srbi oni bi došli kao što sam ja došao u grad da se bore za jednu zajedničku stvar srpsku. Naravno ovo je godilo Frikeu i počeo me je ceniti. Ponekad me je pitao za mišljenje o mojim protivnicima, Dikoviću, Buliću i 6. dobrovoljačkom odredu. Ja sam ih prosto okivao u zvezde, mada sam znao da me oni tuže. Nemac Frike naivčina, ograničen, verovao je na osnovi ovoga da ,sve što govorim zaista je istina jer mi je jednom stavio do znanja da me ovi optužuju. Ali ja sam ovo nastavio i dalje te sam tako svoj položaj učvrstio kod Frikea. Počele su optužbe protiv mene i kod Ne-mačke divizije u Kraljevu i kod Gestapoa i S.S. komande Ne-mačke u Beogradu, ali najedared Frike se pojavljuje kao moj branioc pred ovim komandama, jer ga strašno ljutilo zašto pe neko drugi meša u njegove stvari. Kad su ovi moji protivnici videli da mi sa optužbama ne mogu ništa, pristupili su realnijim merama. Okr. Nač. Diković na veliki četvrtak je došao u Čačak, napio se kao svinja, održao konferenciju sa Bulićem i 6 dobr. odredom i rešili da noću između velikog četvrtka i petka smene sve civilne vlasti u Čačku pa u petak veliki da razoružaju mene. Kad površe ta posla u Čačku onda će to isto uraditi odmah sledeće noći u Kraljevu i to isto trebalo je da se odigra tih dana u celom Beogradskom Nedićevom pašaluku.

U 5 sati uveče 2. aprila ove godine, Diković je postroio odred 6 dobrovoljački i sa oficirima istog odreda na čelu došao je kod sreskog načelnika sreza Trnavskog, prosto ga izjurio napolje u roku od 2 minuta i na njegovo mesto postavio jednog štuka kapetana iz 6. dobr. odreda. Zatim je sa odredom u istom poretku otišao do prestojništva policije pa je i njega na isti način izgrdio, iz kancelarije izbacio i na njegovo mesto za prestojnika postavio takođe jednog štuka kapetana iz istog odreda. Grad je bio u velikom uzbuđenju. Očekivalo se šta ću ja reći. Ja sam dohvatio telefon i izvestio Ceku Đorđevića o svemu tome. Ceka mi rekao da ga pozovem na telefon. Našao sam ga u jednoj kafani i izvestio ga o tome. Bio je u velikom društvu, sve Ljotićevaca ispijao čokanj za čokanjom i bio preterano pijan. Izvestio sam ga da ga zove Ceka na telefon. A on da bi ispao laf u društvu, jer je bilo tu i civila, oterao je Ceku u p.m. i još nekoliko pogrdnih reči uputio mu. Ja sam po vojnički odgovorio samo razumem i otrčao na telefon i o tome izvestio odmah Ceku. Sad je Ceka zagrmeo, koji sebe smatra »glavno komandujućim« nad oružanim odredima u Srbiji, pa je preko Upravnog Nemačkog štaba zagrmeo i Nemačka komanda u Čačku dobila je naređenje da ga odmah uhapsi. U tom vremenu on je ipak došao na telefon u poštu i počeo se pregoniti sa Cekom najedared je tresnuo slušalicu. Pometnja je bila stvorena. Nem'ci su odmah dočepali Dikovića. Bulić je uhvatio telefon pozvao Ljotića i o svemu telefonirao tu istu noć u nekoliko mahova govoreći da nema ništa od toga. Sad sam ja imao uza sebe prestojnika policije i sreskog načelnika koji su samnom zajedno poveli borbu preko telefona protiv Dikovića. Uključivao sam se na telefon i svaki Bulićev razgovor i oficira 6 dobr. odreda slušao sam pa sve ono što bi ovi razgovarali sa Ljotićem a što negoduje Ceki i Aćimoviću izveštavao sam čim ovi završe razgovor sa Beogradom, odmah Čeku i Aćimovića. To isto su činili i smenjeni sreski načelnik i prestojnik policije. Sad je nastala svađa u Beogradu između Ceke Đordevića i Aćimovića sa jedne strane i Ljotića sa druge strane. Uglavnom sa sreskim načelnikom Kolarevićem i prestojnikom policije Stamenkom Dimitrijevi-ćem i pomoću osoblja na pošti u Čačku, zamrsio sam im sve te stvari da su ih oni u Beogradu nekoliko meseci raspravljali pred Nemcima kriveći jedni druge.

Rezultat ovoga: Diković uhapšen i smenjen sa položaja okružnog načelnika u Kraljevu a kasnije i izjuren sa ove teritorije. Šesti dobrovoljački odred odjuren je u Arilje, a moj položaj kod Nem. kom. u Čačku je mnogo ojačao. Više dobrovoljačka reč kod Frikea nije važila, pa i onda kada me je Bulić sa jasnim dokazima tužio Nemcima da sam primio nekog kurira ili da sam se sastao sa g. p. puk. Pavlovićem,17 g. maj. Vasićem18 ili da sam stoprocentni Dražinovac. Kada je raspop Bulić video da mi ne može ništa u Nemačkoj komandi u Čačku počeo je optužbe protiv mene i p.puk. Frikea kod Nemaca u Beogradu i Kraljevu, kod viših nemačkih komandi. To je Frike doznao i sad je on njega pojurio. Bulić je imao savršenu obaveštajnu službu o mestu boravka komandantovom na svakom mestu i tačno i na vreme je podnosio izveštaje o tome diviziji Nemačkoj u Kraljevu, ali sve je to dolazilo u ruke Frikeu na postupak. Frike sada Buliću nije ništa vero-vao, već je uvek pitao mene za mišljenje da li je to moguće, što sam svakako davao »mudre« savete i »korisne« za njih.

Posle 6 dobr. odreda u Čačak je došao 3 dobr. odred, ali se u Čačku zadržao svega 15 dana i Frike ga je odjurio, jer je zbog Bulića omrznuo sve dobrovoljce. Kada je odjuren 3 dobrovoljački odred Bulić nada još veću dreku i optuži celu Beogradsku vladu da je naklonjena Draži, jer je misleo da Nedić neda da se dobrovoljci skrase u Čačku i da Nedić mene podržava, kao Dražinog čoveka. Na to Nedić pošalje 7 dobrovoljački odred i to ne u Čačak već u Preljinu kod Čačka pod komandom štuka kapetana Nikića,19 zloglasnog koji je u prošloj godini prvi obukao uniformu i prvi formirao Ljotićev odred i pošao u borbu protiv komunista u okolini Beograda. Ali Nedić je sad mene sa odredom prebacio u Mionicu da bi jednom prestale te optužbe i da se njemu ne bi prebacivalo kako on mene podržava u Čačku kao Dražinog čoveka i moj odred kao Dražinov. Baš tih dana kada sam morao krenuti sa odredom, došao je u Čačak Turner20 sa Aćimovićem u neku inspekciju. Čitav grad Ćačak a naročito ćivte došli su kod Aći-movića da mole da me zadrži u Čačku pošto poto. Zašto? Zato što, odmah posle 5 dobrovoljačkog odreda koji je sa Marisa-vom opljačkao Čačak gore nego partizani, došao sam ja, koji ne samo da nisam ništa nasilno uzeo, nego nisam hteo ni nikakvu pomoć ili poklon primiti koje su mi zaista neki Čačani nudili misleći time da me potkupe za svoje zelenaške interese.

Ali Aćimović je i meni i njima odgovorio da je sada to nemoguće učiniti i da ja moram otići, pa će me kasnije vratiti. Sada je Frike koji je imao dosta simpatija prema meni kao prema vojniku uhvatio Turnera prestavio me Turneru u Ne-mačkom oficirskom domu i izneo sve. najlepše o meni, i da sam mu ja neophodno potreban i najbolja garancija za održavanje reda i mira u Čačku i okolini, jer narod mene ceni i sluša. Doktor Turner je u mom prisustvu rekao Frikeu da ne idem za Mionicu, već da ću da ostanem i dalje u Čačku. I zaista posle nekoliko dana došla je depeša od Nedića da i dalje ostanem u Čačku.

Pop Bulić i Ljotićevci su bili ogorčeni ovim slučajem samnom.

Ali sada je došao u okolinu Čačka kapetan Nikić sa 7 dobr. odredom, koji je dobio pismo lično od Nedića i Masalo-vića u kome se obraćaju kap. Nikiću kao svom prijatelju, daju mu punu vlast i ovlašćenje za čišćenje terena na liniji: Pruga Čačak — Babajić — Ljig i pruga Čačak — Požega, sa zadatkom da rasčisti sa Dražinim ljudima i njegovim pristalicama i kuririma na ovom terenu na način kako zna, a ovi će mu pružiti punu podršku za izvršenje ovog zadatka u svakom pogledu. Nikić polaskan ovim pismom od Nedića i Masalovića mislio je u najmanju ruku da je treći čovek u Srbiji i zaista je počeo punom parom da goni kurire i nekoliko ih je pohvatao. Ali je samo bio nesposoban prema meni, jer dobio je informacije da ja odlično stojim kod Frikea, a da bi postao i veliki Nemački čovek uhvatio se za mene misleći da će to moći da postigne pomoću mene. I tako svaku akciju koju je preduzeo i koju je hteo preduzeti ja sam mu pokvario bilo lično ili zajedno sa Frikeom, jer je misleo da sam ja zaista veliki pristalica Nemaca. Ipak uvideo je brzo da mu ja kvarim račune i mrsim konce i da neće moći da opravda nade Nedićeve, to je i on zajedno sa raspopom Bulićem počeo da me optužuje i u Beogradu i u Kraljevu i kod Nemaca i kod Nedića i kod Ljotića.

Frikeu se počelo prebacivati da šuruje sa četnicima a naročito samnom, jer nigde nije hteo ići dok mene ne pozove. Im'ali su dovoljno materijala da me urnišu, jer naši kuriri su prosto defilovali od decembra 1941. g. pa na ovamo kroz moj štab i u 'Ljubicu a posle i u Čačku.

Moralo se preći na radikalnije mere. Ispade zgodna prilika. Nikić sa svojim automobilom, sa popom Bulićem i još četiri zadrta Ljotićevca vojnika, agenta, nitkova, otišao je u Bajinu Baštu. Pri povratku sačekan je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, gde su pokošeni. Samo u autu nije bio Bulić već samo Nikić i vojnici nesrbi. Likvidacija njihova dovela je do zate-gnutosti između četnika i dobrovoljaca otvoreno, a naročito posle govora koji je održao pop Bulić pri sahrani izginulih dobrovoljaca, u kome je nazvao četnike da su zaplotnjaci, zakulisni ljudi, da su se samo uvili nacionalnim velom, da su sluge Moskve i Londona, da su klečali pred dobrovoljcima u decembru 1941. g. za oproštaj života, a sada skidaju glave tim svojim spasiocima.

Zbog ovog govora ja sam kategorički zahtevao i od Fri-kea i od Nedića da ga mora ukloniti iz Čačka ili ću ja u šumu sa svojim odredom. I zaista Frike ga je uhapsio, sproveo u Beograd gde je Bulić bio 18 dana u tamnici u Gestapou.

Kada je pušten počeo je ponova strahovite optužbe protiv mene. U to vreme ubijen je i kapetan Vučko Ignjatović. Organizator ovog atentata je Bulić lično, jer sam slušao razgovor njegov sa Ljotićem u kome on preko telefona otvoreno priznaje i da je Bulić još prošle godine u Požeški odred ubacio potporučnika Đurića, kao svog eksponenta, pa je ovaj vrbovao ostale ubice i u tom telefonskom razgovoru molio da se Đurić pušti što je i učinjeno. Svega posle pola sata ovog razgovora telefonskog sa Ljotićem, pao je ovaj nitkov.

Da bi ga Ljotić osvetio on je čak u Nemačku poslao jednu grupu svojih satelita gde su se obučili atentatorskim poslovima i samozvanog poručnika Dinića sa dve trojke od te grupe poslao je u Čačak kod mene, ali se i taj Dinić proveo kao onaj koga je on hteo osvetiti, a to je Bulić.

Po nestanku Bulića, malo se odahnulo. Ostali su neki njegovi pacovi ali je sve to umrlo i nisu se osećali živi više-

Ovo je uglavnom rad i borba moja protiv Ljotićevaca u ovoj godini sa kojima je mnogo teže bilo voditi borbu nego protiv komunista, jer su ovi imali Nemce uza sebe.

U ovom poslu moji odlični saradnici por. Radiša Čeko-vić moj pomoćnik, potporučnik Cvenk, moj ađutant i oficir za vezu sa Nemačkom komandom Slovenac po poreklu koji zna odlično Nemački, potporučnik Lazarević,21 koji je vodio se u odredu legalizovanom, a u stvari radio samo na ovim našim ilegalnim poslovima22 i ostali oficiri i podoficiri koji su izvršavali potpuno moja naređenja. Inače sam sve ovo ne bih mogao izvoditi niti bih stigao. Od drugih ljudi van odreda bio je moj odličan saradnik četnik Ćeda Vujović iz sreza Dra-gačevskog, koji je pohvatao veze sa jednim vrlo važnim agentom Nemačkim, a koji nam je dao dragocene podatke o svemu koliko interesuje našu stvar.

Pored ovih svih poslova, uspeo sam da slomim nar. vodn. Mojsilovića, koji je bio veliko zlo u Jelici. Stvar se odigrala ovako: Dača23 je od g. p. puk. Pavlovića dobio naređenje da likvidira Mojsilovića i za ovaj zadatak ja sam mu dao moje ljude i autom, oruđa. Lično je Dača rukovodio ovim poslovima i u 9,30 časova pre podne na ostojanju od 5 metara ne vidi da je to Mojsilović već ubije 3 čoveka, Mojsilovićeve pratioce ni krive ni dužne. Mojsilović je na ovo ogorčen bio i pozove Nemce da likvidira Daču i sačini spisak najboljih naših ljudi kod kojih je Komandant bio i koji su po odlasku komandanta bili najbolji ljudi Dačini. Frike pozove i mene da ovu stvar raspravimo. Sreća je što sam pošao. U Guči je napao mene pred p.puk. Frikeom da sam i ja saučesnik u ovim ubistvima jer sam dao i ljude i automatska oruđa. Tačno je bio obavešten jer Dača misli ako je u šumi da ne mora ništa da krije i ne obazire se na druge koji se nalaze u kandžama Nemaca a pomažu njegovu stvar — Dačinu. Video sam da se sa njim drukče ne može, već samo da se likvidira pomoću Nemaca, pa sam otpočeo paljbu protiv njega i natovario sam mu da je on ubio sve četnike jer jedan od ubijenih je pomoćnik blagajnika, pa je Mojsilović naveo da je imao ovaj kod sebe 500.000 din., a ja sam preokrenuo stvar da on je samo time hteo da pokrije svoj deficit, jer smo utvrdili na terenu da je on plaćao aktivnim četnicima najviše do 800 din. mesečno umesto 1.800 din.

Dalje nije uopšte bio agilan u gonjenju Dače i njegovih ljudi što znači da je u dogovoru sa Dačom ubio one četnike radi novca — deficita, a u stvari on sa Dačom održava vezu Zatim se za vreme potera za Dačom koje je Frike preduzeo nije pokazao agilan. Tih dana poslao je jednu depešu Zvonku24 na r.s. za Komandanta u kojoj me je optužio da sara-đujem sa Nemcima i da sam Nemački čovek, a on je Dražin i ne može da goni Daču. Ovu depešu mi je predao Zvonko i posle nekoliko dana kad je već bio uhapšen, ja sam predao ovu depešu Nemcima, te je tako stigao »Složni brat«25 Miloje Moj-silović u Nirberg.

Inače celog vremena primani su kuriri za g. p. puk. Pa-vlovića, g. maj. Vasića i druge naše ljude otpravljeno sve na svoje mesto. Na terenu sreza boravili su najveći deo vremena naši ljudi, jer kada su bile potere po drugim srezovima, dotle je u srezu ljubićskom uvek bio mir i red i nikakvih potera nije bilo.

Obzirom na prednje ja i moji oficiri nikako se nismo bili uležerili i ako smo bili legalizovani, jer smo obavljali sve poslove kao ilegalni, prihvatali sve naše ljude i upućivali ih kuda treba, inače bi možda pali neprijatelju u ruke. Sve se ovo obavljalo sa izvesnim rizikom. Na jednoj strani smo otpravljali u potpunosti naše poslove i još pomagali susedima u mnogome koji bi inače teže opstojali bez nas. Držali smo situaciju Čačka i okoline i sprečili smo svaku drugu organizaciju, kao: Pećančevu, Ljotićevu i komunističku, mada je bilo velikih pokušaja sa strane svih ovih organizacija da se plasiraju u ovom kraju. Mnogi koji bi posrnuli i klonuli duhom, oslonili su se na nas, od nas tražili zaštite najpravednije i savete. Ovi su znali šta radim ja i moji oficiri, samo nisu imali dovoljno moći i kuraži da me slome.

Sve stvari u ovom izveštaju iznele su ukratko. Ima masa stvari koje nisu mogle biti unete jer nije mesto sada da se sve iznosi.

Svaki dan od 1. decembra prošle godine pa do danas prestavlja izvestan interesantan momenat u našem radu.

Izvestilac

Predrag M. Raković

 

Frike

Odličan rad Dati

čika Vasi26

1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 127, reg. br. 1/3 (S-X-ll). Dokumenat je, najverovatnije, pisan u prvoj polovini decembra 1942.

2   Instrukcije su se odnosile na legalizovanje četničkih jedinica kod okupatora u okviru kvislinških vojnih formacija u Srbiji (vidi dok. br. 33. i Stenografske beleške, str. 67—71, 129—131).

3  Na karti 1:100.000: Gornja Gorijevica.

4  Jedan od dobrovoljačikih odreda koje je formirao Dimitrije Ljo-tić (vidi dok. br. 5, nap. 6).

5 Reč je o Ljubičkom četničkom odredu.

6 Radi se o dejstvima nemačke 113. pešadijske divizije i Šumadij-skog dobrovoljačkog korpusa protiv grupe boraca Čačanskog NOPO, de-lova šumadijskih NOPO i pripadnika i simpatizera NOP-a. Opširnije o tome, vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 298.

7  i 10 Samo su neke četničke jedinice sa područja Čačka oktobra 1941. učestvovale u borbama protiv Nemaca, i to zajedno sa partizanskim jedinicama u oslobođenju Čačka i G. Milanovca i u blokadi Kraljeva (vidi dok. br. 8, nap. 7 i dotk. br. 9, nap. 2 i 3). Ta saraidnja je kratko trajala: već 1/2. novembra četnici su napali partizane u Užicu (vidi dok. br. 13—18) a 7. novembra i u Čačku (vidi doik. br. 20—26).

8  Kosta

9 Izolovani i svakodnevno napadani od nemačkih, Nedićevih, Ljo-tićevih i četničkih jedinica Draže Mihailovića, partizanski odredi u zapadnoj Srbiji i šumadiji našli su se, početkom 1942, u veoma teškom položaju. U takvoj situaciji održano je, sredinom, februara, .u selu Po-ćuti (kod Valjeva) savetavanje partizanskih vojnih i političkih rukovodilaca iz zapadne Srbije i Šumadije na kome je odlučeno da partizanski odredi dejstvuju u svom kraju samostalno. Nepovezane partizanske odrede nadmoćniji neprijatelj je do kraja marta uspeo razbiti, osim Va-ljevskog NOP odreda kome je uspelo da se sa jednom četom, (početkom marta, prebaci u istočnu Bosnu. Opširnije, vidi Oslobodilački rat, knj. 1, str. 220—222.

11  Odnosi se na Dražu Mihailovića.

12 Manojlo, tada okružni načelnik u Užicu, uhapšen je 6. decembra

13 Miloš.

14 Dragutin, pre rata profesor veronauke u Čačku.

15 Milija.

16 Tako su nazivane Dražine jedinice koje nisu bile i formalno legalizovane.

17  Dragoslav.

18  Dragiša.

19  Budimir Buda.

20 Harold, šef Upravnog štaba opunomoćenog komandanta u Srbiji od aprila 1941. do 9. novembra 1942.

21  Dušan.

22   Reč je o radu na formiranju 2. ravnogorskog korpusa (ljubički trnavski i žički srez). Od formiranja (oktobra 1942) do decembra 1944. njegov komandant je bio Predrag Raković Postojao je i 1 ravnogorski korpus (takovski i dragačevski srez).

23 Dušan Simović Dača.

24  Vučković Zvonimir, poručnik, komandant 1. ravnogorskog korpusa.

25   Novembra 1942 Miloje Mojsilović, komandant Jeličkog četničkog odreda, Božidar Ćosović i Đuro Smederevac sa svojim grupama i Mašan Đurović, komandant Ibarskog četničkog odreda, formirali su odred »Složna braća« za borbu protiv pripadnika NOP-a.

26 Dopisao Draža Mihailović crvenom olovkom i podvukao, na poleđini.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument