SRPSKI NARODE!

RADNICI I SELjACI, RADNE ŽENE, RADNA OMLADINO I RADNA INTELIGENCIJO!

Dvadeset dve godine krvave pljačkaške vladavine veliko-srpske gospode, pomagane od hrvatske i slovenačke gospode, nad radnim masama i ugnjetenim narodima, dvadeset dve godine, a, naročito poslednjih burnih godina, trgovanja sa zemljom na pijaci imperijalističkih razbojnika (Engleske, Francuske, Amerike, Nemačke i Italije) — sve se to krvavo sveti srpskom narodu i ostalim narodima Jugoslavije.

Dvadeset dve godine postojanja Jugoslavije značile su dvadeset dve godine tamnovanja ugnjetenih naroda. Srpska buržoazija, naslanjajući se_ na imperijaliste, izigrala je želje i očekivanja srpskih vojnika, koji su 1914—18 g. lili krv od Save i Drine do Albanije i Soluna, verujući da to čine za svoje oslobođenje i na pomoć oslobodilačkoj borbi bratskih južnoslovenskih naroda. Umesto bratstva i ravnopravnosti, Makedonci, Hrvati, Crnogorci i Slovenci dobili su, od prvog dana, četničke bande, nesavesno, bahato činovništvo i dahijske namete. 1928 god. organizovano je klanje hrvatskih poslanika u skupštini, kao krvava predigra šestojanuarske vojno-monarhističke diktature. I do poslednjeg dana života Jugoslovenske države, sve srpske buržoaske partije, vodeći i potpomažući takvu politiku nacionalnog ugnjetavanja, trovale su odnose među narodima, ubijale kod njih volju za otporom i omogućile stvaranje i rovarenje zavojevačkih sila (Nemačke i Italije) u Hrvatskoj (frankovci-pavelićevci), Crnoj Gori, Makedoniji itd.

Jugoslavija je za radne mase grada i sela bila prava robijašnica najcrnje bede, gladi i nasilja, načičkana žandarmeriskim stanicama i glavnjačama od prestonice do najmanjeg sela, u kojima su mučeni i ubijani najbolji sinovi naroda, a u zadnje vreme hiljade ljudi bacani su u logore, što danas rade okupatori. Nasiljem i pljačkom ubijala se otporna snaga naroda. U borbi protiv radnog naroda stvarale su se tuđineke agenture (ljotićevci, frankovci i dr).

Sve srpske buržoaske partije su dvadeset dve godine smenjivale jedna drugu na vlasti i sve su one odbijale da uspostave odnose sa Sovjetskim Savezom. U našoj zemlji su belogardejske bande dobile povlašćen položaj. Iz naše zemlje su godinama regrutovani razni agenti-teroristi, koji su slati u SSSR da nanose štetu velikom delu sovjetskog naroda, tvrđavi radnih masa i ugnjetenih naroda čitavog sveta, velikom delu Lenjina i Staljina. A kad nas je Nemačka napala, belogardejske bande su odigrale ulogu agenture nemačkih imperijali-sta, izdajući našu zemlju kao što su već to hteli da učine sa svojom zemljom, prodajući se nemačkim imperijalistima — intervencionistima. Kad je Cvetković — Mačekova vlada pod pritiskom naroda uspostavila odnose sa SSSR-om, produžila je neiskrenu i dvoličnu politiku. Ona je učinila sve da se ne posluša glas čitavog naroda na čelu sa komunistima i na vreme sklopi sa SSSR-om pakt uzajamne pomoći, što bi nam garantovalo mir i nezavisnost. U strahu od svog naroda, buržoazija se pretvorila u petu kolonu nemačkog i talijanskog imperijalizma. Cvetkovićeva vlada, iako u duši za Englesku, odjurila je u Nemačku i uvela zemlju u Trojni pakt, pakt pljačke i porobljavanja varoda. Tako su vlastodršci bacili zemlju u kanџe jedne zaraćene sile — mirno i nasilno komadanje i porobljavanje bilo je samo pitanje dana. Vlada generala Simovića, iako uglavnom nije kriva za rat, pokazala se potpuno neodlučna i nesposobna za pripremu i vođenje odbrane. Ona je gubila dragoceno vreme u pogađanju s Mačekom i slovenačkim popovima i dr., dajući maha četničkim i dr. bandama, mesto da se nedvosmisleno oslonila na radne mase. Danas kad je nad njom nestalo narodne kontrole, ona se pretvorila u oruđe engleskih imperijalističkih razbojnika. I tada se jedino našao Sovjetski Savez da nam nesebično pruži prijateljsku ruku. Onaj isti Sovjetski Savez koga su bedne sluge buržoazije godinama pokušavale da oklevetaju i uprljaju.

I za nezapamćeni slom na frontu krivica pada na srpsku buržoaziju. Videći da je to rat za nacionalnu slobodu, krupni kapitalisti, razni petokolonaši (ljotićevci, belogardejci, jerezovci i dr.), viši oficiri, policajci, sav onaj šljam što se godinama tovio na leđima naroda, požurio se da otvori vrata neprijatelju. Sada razni otpaci velikosrpskih hegemonista i agenti Londona bacaju krivicu zbog sloma na ugnjetene narode, u prvom redu na bratski hrvatski narod. Međutim front je prvo otvoren u Srbiji, i otvorili su ga oni isti koji su više od dvadeset godina prigrabljivali lavovski deo pljačke nad narodima Jugoslavije. Okrivljavati danas hrvatski narod, porobljen danas kao i srpski, zbog šačice frankovačke gospode, znači produžavati ono sejanje mržnje, onaj duh nasilja nad narodima, koji je tako skupo stao Srbe i Hrvate i ostale narode.

Razni nemački agenti (ljotićevci, komesarske sluge, visoki činovnici i policajci, jerezovci itd.) na sav glas dreče kako se nije trebalo boriti, nego se ulaskom u špilju Trojnog pakta predati na milost i nemilost razbojnicima, kako smo mi izazvali Nemačku koja nije tražila ništa od nas itd.... A čime smo mi izazvali Nemačku? Time što narod nije hteo pokorno da primi tuđinski jaram, koji bi gospodi osigurao vlast.i pljačku. A zašto nas je Nemačka gonila u Trojni pakt kad nije od nas tražila ništa? Zbog novog evropskog poretka! — odgovaraju plaćena pera i prodane duše. I eto, sad smo u tom "cvetnom" evropskom poretku "radnih" i koncentracionih logora, miliona zarobljenika, huškanja naroda jednog protiv drugog — poretku nazatka, pljačke i smrti! Te prodane duše, ti Brankovići, pišu u "Novom vremenu" o svemu i svačemu samo da bi od naroda sakrili da su za našu nesreću krivi baš oni koji su prodali telo i dušu imperijalistima oba bloka, da su krivi srpski kapitalisti i njihov poredak pljačke, nasilja i nepravdi, koji oni danas obezbeđuju pomoću nemačkih okupatora, dok se pak druge kapitalističke klike nadaju da taj poredak sutra obezbede pomoću isto takvih razbojnika — engleskih kapitalista.

Agenti Londona (razne kapitalističke klike, četnici i policajci, neki bedni oficiri i dr.) već se prikupljaju da spreče radnike i seljake da, kad za to kucne čas, osnuju svoju radničko-seljačku sovjetsku vlast, naslanjajući se na veliki i bratski Sovjetski Savez. Te bande hoće da se vrati staro, koje nas je do ovoga i dovelo. Oni hoće da krv i muke narodne budu uzaludne! Narod treba da ovim bandama, koje se organizuju da prolivaju njegovu krv, još sada pruži odlučan otpor, izoluje ih od sela i gradova i uskrati im svaku potporu.

Slično njima, već pomenuti agenti Berlina organizuju nekakve "Ljotićeve garde" — policajce i kriminalne tipove za borbu protiv naroda. Oni lažu naše radnike o dobrim zaradama u Nemačkoj, samo da bi ih upregli u nemačku ratnu mašinu. Oni nagovaraju seljake da daju žito i pomažu u tome okupatorima i domaćim kapitalistima. Oni su radnike koji traže posla proglasili zločincima koji se hapse i gone na ne-plaćen prisilni rad. Jednom rečju, kao i agenti Londona, ove ulizice okupatora već rade na tome da spreče radnike i seljake da dođu do svoje slobode, do svoje vlasti. I ovim neprijateljima mora se pružiti otpor na svakom koraku i potsecati otrovne pipke iz kojih cede nevericu u narodne snage i narodno oslobođenje.

U borbi protiv jednih i drugih tuđinskih agenata, sav radni narod treba da ujedini svoje snage protiv okupatora, za istinsko nacionalno oslobođenje u miru i socijalizmu, za vlast radnika i seljaka u naslonu na SSSR. Protiv domovine radnika, seljaka i ugnjetenih naroda — SSSR-a nemački imperijalisti, s privolom i po želji Engleske i Amerike, spremaju mučki napad. Oni se boje svog naroda i evropskih naroda koje su bacili u krv, glad, bedu, ropstvo i nezapamćene nesreće. Nikada kao danas stvar SSSR-a nije bila stvar čitavog srpskog naroda — njegovog konačnog oslobođenja od svih zala koja su mu nametnuli imperijalisti i domaća gospoda. Jačanje SSSR-a je naše jačanje, napad na njega je napad na nas.

Drugovi radnici!

Vi ste bili uvek prvi u borbi za narodnu stvar, u borbi za prava radničke klase, protiv imperijalizma, za socijali-zam! Vaše žrtve i žrtve vaše Komunističke partije nisu bile i neće biti uzaludde! Ostvarite jedinstvo radničke klase u borbi protiv socijal-demokratskih slugu kapitala i po-slodavačkih razbijača iz voćstva "Jugorasa"! Stvarajte savez sa seljacima, revolucionarni savez obespravljenih i ugnjetenih grada i sela! Zbijte se, proleteri, oko vaše partije, u borbi za oslobođenje vas i čitavog radnog naroda, u borbi za bolji svakodnevni život, u borbi za socijalizam!

Drugovi seljaci!

Vi ste braća po bedi i nevolji sa radnicima i sirotinjom u gradovima. Vas gule razne1 gazde i zelenaši, koji su dokopali opštine i vaše zemljoradničke zadruge. Vi i vaše familije propadate bez zemlje, bez šume, bez ispaša, dok seoske gazde (kulaci) postaju sve bogatiji — kako u miru tako i u ratu. Gospodske partije su vam godinama obećavale brda i doline, — a šta ste dočekali? Glad, nemaštinu, mukotrpan rad i nacionalno ropstvo. Lažu vas kad vam kažu da komunisti oduzimaju seljacima zemlju. To govore kapitalisti, kulaci, popovi, zelenaši i njihove sluge — koji danas služe Berlinu i Londonu i koji su se prepali za ono što su opljačkali od naroda, samo da bi vas sprečili da u zajednici sa radnicima dođete do zemlje, do slobode, do prosvete, do života dostojnog čoveka, do osigurane budućnosti za vas i vašu decu.

Ne čekajte! Udružujte se među sobom, udružujte se sa radnicima u borbi protiv okupatora i engleskih agenata, u borbi za jedan lepši i pravedniji svet, koji ćemo mi radnici i seljaci moći da ostvarimo upornom borbom oslanjajući se na domovinu radnika i seljaka — Sovjetski Savez.

Radne žene!

Porobili su vam sinove, muževe i braću! Vas su bacili u najteže bespravlje i poniženje. Izbacuju vas sa posla, iz kancelarija i radionica, vređaju i bacaju u bedu i glad! Ubrišite suze i zbijte se u iste redove sa vašom radnom braćom za oslobođenje i dobro vaših milih, za bolji život vašeg naroda, za vašu ravnopravnost, dostojanstvo i slobodu, za srećniju budućnost!

Radna inteligencijo!

Izbačena si na ulicu ili te silom teraju da radiš protiv svog vlastitog naroda! Neprijatelji kulture i napretkahoće da ometu tvoj slobodan razvitak, tvoj plodotvorni rad zanapredak, za dobro naroda! Ne očajavaj, gore glavu! U borbi saradnim narodom i za njegove ideale naći ćeš spas iz bede i ne-volje, spas iz srednjevekovnog mraka u koji bi hteli da zatvore tebe i tvoj narod.

Radna omladino!

Imperijalisti i njihovi agenti hoće da te učine oruđem razbojničke ratne mašine. Hoće da te bace u radne logore, prave robijašnice mladosti! Tvoju želju za vedrijim životom hoće da iskoriste i otruju ti dušu mržnjom protiv svega što Je napredno, mlado, na nesreću radnog naroda i tvoga naroda! Tvoju mladost hoće da iskoriste za spasavanje dotrajalog kapitalizma! Širi i učvršćuj svoje poletne redove u borbi pro-tiv nasilja i dresure, protiv gladi i mračnjaštva, za sreću i radost koje donosi sobom socijalizam.

Okupljajte se, radni ljudi i žene grada i sela, oko Komunističke partije, s jedinom nadom i verom u svoje snage i nesalomljivu silu domovine socijalizma — Sovjetskog Saveza.

KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE,

POKRAJINSKI KOMITET ZA SRBIJU