| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
BR. 13 IZVEŠTAJ POTPUKOVNIKA ŽIVANA KNEŽEVIĆA OD 21. NOVEMBRA 1944. KONSTANTINU FOTICU, ČLANU ČET-NICKOG CENTRALNOG NACIONALNOG KOMITETA, O IZVRŠENIM ZADACIMA U ITALIJI PRILIKOM NEUSPELOG POKUŠAJA PREBACIVANJA U JUGOSLAVIJU1 ŽIVAN KNEŽEVIĆ đeneralštabni p. pukovnik 21 novembra 1944 VASINGTON ČLANU CENTRALNOG NACIONALNOG KOMITETA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE G. KONSTANTINU FOTIĆU2 Čast mi je da Vam u prilogu pod /I dostavim izveštaj o našem putu, koji smo podneli Ministarstvu rata na njihovo traženje. Iz ovog izveštaja vidi se zbog čega nismo mogli da odemo u Otadžbinu i pored svečanog obećanja đenerala VILSONA Komandanta Sredozemlje. Što se tiče našeg zadatka, zbog čega smo pošli, smatram da je on izvršen u mnogome. Tako: 1.— Đeneralu Mihailoviću dostavili smo: (1) Procenu međunarodne situacije koju ste Vi dali za istog; (2) memorandum koji ste Vi predali Stetiniusu kada je ovaj polazio na razgovore sa Cerčilom u London; (3) sumu od dolara: 5.000; (4) pismo poč. Jovana Dučtića, ministru dvora Kneževiću u kom pokojnik izlaže svoje poglede na bosansko-hercegovačke Srbe (poslato od pretsednika srpske narodne odbrane u Americi); <5) pismo opširno kapetana Todorovića o celokupnoj situaciji u Americi i Italiji u kome kapetan Todorović molio đen. Mi-hailovića da Vam odmah dostavi depešu sledeće sadržine: »Pošiljke od maja i juna primljene su.« (6) moja dva lična pisma u kojima sam saopštio poruku đen. Mihailoviću, koju mu donosimo iz Amerike: da odmah obrazuje privremenu jugo-slovensku vladu s tim da ova vlada vrši Kraljevsku vlast do povratka Kralja u zemlju i da ga ta vlada odredi za Načelnika štaba Vrhovne komande s tim da zastupa Vrhovnog Komandanta do Njegovog povratka u zemlju. U ovom pismu dao sam mu i svoj lični savet: da on nipošto lično ne ide u Beograd i ne dolazi na teritoriju oslobođenu od strane Crvene vojske već da Vlada ode u Beograd sa nekim energičnim Komandantom. Napomenuo sam mu da ovo savetujem s obzirom na ličnu Titovu mržnju prema njemu i na stav Rusa. 2. — Pretsedniku C. N. Komiteta Kraljevine Jugoslavije dr. ŽIVKU TOPALOVIĆU predali smo kopiju Vaše procene međunarodne situacije. Dr. Topalović složio se potpuno sa ovom procenom napominjući da mi u Americi nismo mogli da procenimo »koliko je britanski pritisak oštar na nas.« 3.— Pretsednik dr. Topalović posetio nas je u britanskom logoru Salerio 25. oktobra po podne i tom prilikom izložio sam mu: situaciju u Americi, krizu vlade Slobodana Jovanovića i ulogu Engleza, Krnjevića i Kralja u toj krizi, Kraljevu ženidbu, uticaj Engleza na našu sudbinu i na sve pro-mene Vlada u inostranstvu kao i likvidaciju režima od 27. marta 1941, a zatim i nacionalne Vlade dr. Purića, saopštio sam sadržaj Kraljeve molbe Ruzveltu prilikom Čerčilovog pritiska. Potpuno sam osvetlio ličnost Nj. V. Kralja i naročito njegovu okolinu. 4.— Dr. Topalović saopštio mi je u glavnom sledeće: da se đeneral Mihailović sa 70.000 boraca i 30.000 intelektualaca povlači ka Ist. Bosni zato što boljševičke trupe streljaju Dra-žine oficire, razoružavaju njegovu vojsku i stavljaju u koncentracione logore u Paraćinu i Mladenovcu. Svi pokušaji Mi-hailovića da dođe u dodir sa Rusima ostali su bezuspešni: misiju poslatu u Turn Severin Rusi su vratili. Srpski narod dočekao je sasvim hladno ruske trupe i Rusima to teško pada. Oni uviđaju da đen. Mihajlović u stvari pretstavlja ceo srpski narod. Ovu činjnicu g. Pretsednik smatra utešnom. Da nam sada jedino ostaje: da prekinemo borbu i spase-mo komandno osoblje i intelektualce, pa ćemo posle sloma Nemačke videti da li se može što popraviti u cilju zavođenja demokratskog režima u Jugoslaviji. Niko od šefova stranaka niti on lično ne misli da sada ulazi ni u kakve kombinacije koje bi poslužile samo ciljevima komunističke stranke. Naglasio je da je Kralj i dr. Subašić zakuvao celu stvar i sada neka gledaju šta će i kuda će: on neće da uvlači Jugoslovensku demokratsku uniju u ovaj Kraljev posao. Da mu je rečeno od strane visokih engleskih funkcione-ra: da do promene situacije u korist nacionalnih i demokratskih elemenata u Jugoslaviji može doći samo u slučaju brzog sloma Nemačke ili pada Vlade g. Cerčila jer je, prema izve-štajima Staljin i ovaj put pretio separatnim mirom. Da su partizani na prolazu kroz Srbiju saopštavali narodu da se niko ne šali od Srba da vrši neku protiv revoluciju, jer će oni prirediti takve pokolje nad Srbima kakve istorija sveta do sada nije zapamtila. Da su se Englezi, Kralj. Vlada i Kralj potpuno dezintere-sovali za sudbinu vojske đen. Mihajlovića, da Englezi mrze Srbe i da pomažu Hrvate sa ciljem da što dalje zadrže Ruse. I pored ovakvog stava ruskih trupa, i pored svih odbijanja do sada, mi moramo po svaku cenu stalno i neprekidno tražiti vezu sa Rusima, jer Tito ne sluša ni Engleze ni Amerikance i samo Rusi mogu da ublaže teror koji partizani zavode sada u Srbiji a koji će postepeno zavesti u celoj Jugoslaviji. Na kraju Pretsednik dr. Topalović saopštio mi je: »Sa kapetanom Todorovićem vratite se u Ameriku i radite pored g. Fotića. Ako možete da stupite u američke servise koji rade za Jugoslaviju bilo bi dobro za opštu racionalnu stvar. Recite g. Fotiću: da ste vi jedini slobodni Srbi, koji možete da kažete istinu i obavestite svet o onom što se dešava u Jugoslaviji. Mi u Italiji i Egiptu a i omi u Londonu nalazimo se pod stegom engleske policije i možemo da radimo samo kod zvaničnih organa. U Ameriku treba odmah dovesti Vladiku Irineja i delegaciju Centralnog nacionalnog komiteta koju je đen. Mihajlović poslao. Sem toga zamolite g. Fotića da stvori mogućnost za postepen dolazak moj i ostalih intelektualaca koje bi đen. Mihajlović poslao, jer se samo u Americi za sada može slobodno raditi i braniti naš nacionalni stav.« Prilažem kopiju pisma Pretsednika dr. Topalovića od 23. sep. iz koga se vide njegovi pogledi na problem Jugoslavije. 5.— Pretsedniku dr. Topaloviću predali smo 2.000 dolara o čemu sam podneo zaseban izveštaj. Ovaj novac će se upo-trebiti prvenstveno za vezu sa đen. Mihajlovićem, o čemu sam usmeno govorio sa Vama. 6.— Bavljenjem u Italiji, dolaskom u dodir sa Pretsedni-kom dr. Topalovićem i ostalim Komandantima korpusa đen. Mihajlovića — saznali smo stvarnu situaciju o našoj zemlji i tu situaciju doneli u Ameriku. Zahvaljujući ovom u mogućnosti smo da u velikoj meri kod američkih organa ovde pomognemo našu nacionalnu stvar. 7.— Sa zastupnikom američkog ambasadora u Kazerti, savetnikom g. Ofi imao sam dvočasovni razgovor 5 novembra. On mi je u glavnom rekao-. Amerikanci su naredili da puk. Mak. Daul iziđe iz zemlje i sada više nemaju nikakve zvanične veze sa Mihajlovićem, ma da će se interesovati za sve što se dešava u našoj zemlji. Puk. Mak Daul izneo je poruke za Pretsednika g. Ruz-velta. Amerika se potpuno povlači sa Balkana jer neće da snosi odgovornost za ono što se dešava u našoj zemlji posle ustupanja izvesnih koncesija Rusima od strane Engleza. Englezi su gospodari Balkana i Cerčil je dobio obećanje od Staljina da se neće mešati u grčke poslove. Naša situacija je za sada izgubljena. Cerčil je sve bacio na Titovu kartu; da tu nije uspeo prešao bi na nacionaliste. Možda će docnije Englezi pokušati da nešto spasu. U Beogradu engleska misija na čelu sa Mak Linom, koji se momentalno nalazi u Londonu. Ne zna šta je sa trupama đen. Mihajlovića u ruskim koncentracionim logorima. Misli da će prisustvo stranih misija spre-čiti istrebljenje Srba od strane partizana a da i sam Tito neće SAD da vrši veća čišćenja. Rusi obećali Titu da će ga odvesti u Zagreb. Za vojsku Mihajlovićevu misli da će se povlačiti ka moru. Ne zna da li će Englezi spašavati tu vojsku. Nada se da će Englezi u drugoj fazi, docnije da pomognu nacionaliste; za sada ne. Rešenje našeg problema može se postići samo u Londonu. 8.— Pošto se Pretsednik dr. Topalović nosi mišlju da izvuče komandno osoblje i intelektualce iz zemlje to sam mu u pismu od 7 novembra napisao sledeće: »Uzimam slobodu g. Pretsedniče da Vam izložim svoj lični pogled na budući rad đenerala Mihajlovića. Mislim da Draža i vojska treba bezuslovno da ostanu po planinama kao i do sada. Da se ne biju protiv Rusa i Saveznika ali da partizane uništavaju do poslednjeg. Da štite narod od zuluma i pokolja. Ako Tito pristupi čišćenju inteligencije i viđenijih ljudi — da ima ko da ih prihvati u planinama i vodi. Da postojanje nacionalne vojske bude stalna opomena Saveznicima da rat nije završen i da 7,000.000 Srba nije slobodno. Danas zbog rata narodne mase ne znaju istinu. Kad padne Nemačka teško će se od naroda sakriti istina. Izvući samo intelektualce, ugledne i nacionalno apsolutno sigurne, da vode našu stvar u inostranstvu, i to ne hiljade već nekoliko desetina ili stotinu. Ostalo sve: da vodi narod! Ovo stanje primoralo bi Ruse na sporazum, da i ne govorim o našim Saveznicima. Cerčil će pasti čim Nemačka pobedi. On se i do sada držao samo »svojim govorima«. Njegov pad značiće i promenu engleske politike prema nama. Ako bi Draža izašao iz zemlje sa vojskom — sve će biti roblje Engleza za dogledno vreme. A dotle, narod će ostati bez (vođa i potčiniti nepopravime greške pod pritiskom i terorom, da i ne govorim o masovnim pokoljima koje će Tito izvesti. Samo nastavak borbe protiv Tita može spasti naš narod i naterati Saveznike: da se nađe kompromis. Ako sve prestane sa nama je svršeno: svet će imati utisak da je sve rešeno na demokratskoj osnovi i da je narod zadovoljan. Stvaranje vojske i novih vođa biće nemoguće docnije. Sada bi dosadanji vođi samo nastavili posao. A i ruska okupacija neće trajati godinama. Molim Vas g. Pretsedniče da ovo moje lično mišljenje dostavite izvodno i đen. Mihajloviću.« Zaključak: Prema svemu naš odlazak i naše duševne patnje u Italiji u britanskom logoru nisu ostale uzaludne. Mi smo dobar deo svoga zadatka izvršili. Imamo potvrdu od zva-ničnog lica, čije sam ime saopštio, da je đen. Mihajlović primio sve poslate stvari. Sve izveštaje o situaciji u zemlji pro-verio sam preko Ministarstva rata i našao da su tačni. O celoj ovoj situaciji u Jugoslaviji izvestio sam usmeno u Ministarstvu rata puk. Džadvina, Džemersona i Haringtona. Puk. Džadvin molio je da što pre podnesem Memorandum o ovoj situaciji. Molim da se ovaj dokument čuva kao TRAJNE VRED-NOSTI. Đeneralštabni potpukovnik Živan L. Knežević 1Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, AEV, k. 163, reg. br. 36/3—3. 2Konstantin Fotić je juna 1944. penzionisan kao ambasador jugo-slovenske izbegličke vlade u Vašingtonu. U četnički CNK je kooptiran.
|