| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
OPŠTA DIREKTIVA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVlĆA OD KRAJA MARTA 1945. ZA RAD ČETNIČKIH JEDINICA U ISTOČNOJ BOSNI1 Pregled opšte situacije i direktive za dalji rad. Borota da ovo umnoži i da Mitranoviću, Žugiću,2 Tušev-ljakoviću,3 a Lazića4 i ostale da upozna a da im ne daje. Okupator: Drži Sarajevo, Bijeljinu, Brčko, Gradačac i celu železničku prugu i put Sarajevo — Doboj — Derventa — Brod. U Sremu drži liniju istočno od Vinkovaca sve do ušća Drine u Savu. Komunisti: U želji da se dočepaju velikih gradova Bosne, rasturili su svoje snage u sve strane, kako prema Sarajevu tako i u oblasti Tuzle, Bijeljine i Brčkog.5 Samim ovim učinili su vojničku pogrešku jer teže više političkome uspehu na sve strane nego li stvarnome uspehu koji se samo prikupljanjem velikih snaga može ostvariti. U redovima komunista ima mnogo nasilno mobilisanih čiji je moral vrlo slab. Cesti su slučajevi dezertiranja iz njihovih redova i imaju mnogo obolelih od pe-gavog tifusa. Ustaše: Najokorelije ustaše podigle su glavu i prete uništenju Srba. Razne muslimanske i katoličke milicije: su često u vezi sa nama jer teže da sačuvaju narod od svakoga terora i često su puta progonjeni i ovi elementi od ustaša. Naš zadatak: Objediniti sve narodne snage bez obzira na veru. Hvatati vezu sa svima milicijama muslimanskim i katoličkim u cilju bratske saradnje i povezivanja i pridobijanja za našu stvar. Sačuvati narod od pokolja ustaša i zaštiti ga od komunističkog terora i pljačke, i nasilne mobilizacije. Dokle god se okupator bavi na terenu Bosne, dotle komunisti ne mogu sve svoje snage skocentrisati samo prema nama a mi nećemo dozvoliti da ako okupator ode, da naše pokretne snage budu izložene uništenju od strane skoncentrisa-nih jačih komunističkih snaga. Zbog toga mi moramo osmatrati dobro i rad okupatora, jer dokle god on drži Sarajevo, Bijeljinu i Brčko, dotle je on u Bosni i dotle naše pokretne snage neće biti izložene jedinstvenom udaru komunističkom. Znači mi moramo gledati i biti uvek obavešteni o položaju okupatora. Pošto okupator još drži gornje gradove to sad nam se daje vreme da što bolje organizujemo gerilu na celoj oblasti Bosne i za to isto vreme prikupimo pokretne snage koje će se sjediniti sa snagama Komande Srbije za dalji rad. Razvojem naše gerile i prikupljanjem pokretnih snaga a ostajući još u Bosni mi ćemo uspeti da naš narod zaštitimo od ustaškog pokolja i komunističke tiranije i pljačke. Kada okupator bude napustio Sarajevo, to je znak za pokretne trupe iz oblasti Sarajeva, Zenice i Ozrena kao i Trebave da se prisajedine srbir-janskim snagama a da gerila ostane sama na terenu. Napuštanje Bijeljine i Brčkog znak je za majevičke pokretne snage i Posavske Trebavske snage da se prisajedine Srbijanskim snagama. Majevičke i Trebavsko-Posavske snage mogu na pri-sajedinjenje doći i kroz Slavoniju i za to Majevica neka bude u stalnoj vezi sa nama, a Pavle Gajić da se stalno kurirska veže za Leku Damjanovića. Prolazak kroz Slavoniju samo u koliko ne bi oni mogli proći pravo na zapad preko r. Bosne. Komanda Zapadne Bosne pukovnika Vranješevaća ima još vremena, ali ipak i ona ima da prikupi sve pokretne snage i da organizuje gerilu. Pukovnik Vranješević ne treba da se povede za defovima snaga Komande Crne Gore koja je prepuna izbeglica niti sa delovima pukovnika Baćovića koje su bez borbene vrednosti. Cilj Vrhovne komande je da ujedini sve Šumadiske i Bosanske snage i da ne napušta Bosnu sve dokle ne bi na to bila prinuđena, silom događaja. Srbijanci i Bosanci boriće se do kraja rame uz rame da bi zaštitili naš narod od ustaša i komunista. Imamo dovoljno vremena da posejemo što jaču gerilu u celoj Bosni, a ona je u punom razvoju i u Srbiji.6 Budno posmatrajte rad okupatora, ustaša i komunista. Trupe potpukovnika Đunišića i pukovnika Baćovića ne sudeluju u ovome radu zbog velikog broja izbeglica i po sop-stvenom priznanju zbog slabije borbene vrednosti. Kad se potpukovnik Pavle Đurišić oslobodi izbeglica onda će on biti sposoban za borbu,7 a dotle Srbijanci i Bosanci ima da dele sudbinu u zajedničkoj borbi za narod, za Kralja, za slobodu protivu svih neprijatelja. Ovo za Leku (Smit) i Borotu. 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 164, reg. br. 14/5 (BH-V-475). Sadržaj direktive prenet je iz VK radio-vezom (vidi dok. br. 192, nap. 222 i 226). 2 Ilija, komandant Kladanjske brigade. 3 Radomir Rade. 4 Treba: Mazić (Spasoje). 5 Na području Sarajeva u to vreme su dejstvovale jedinice Operativne grupe korpusa JA (2, 3. i 5. korpus) radi oslobođenja Sara-jeva,a na sektoru Bijeljina, Brčko, Tuzla jedinice 2. armije JA (23, 25, 28. i 45. NOU divizija) sa zadatkom da razviju ofanzivne operacije opštim pravcem Doboj — Banjaluka radi povezivanja sa 1. i 4. armijom JA. Dejstva Operativne grupe korpusa i 2. armije nisu bila nikakvo »rasturanje snaga«, već su proizlazila iz opšteg plana Vrhovnog komandanta JA za konačno oslobođenje Jugoslavije. 6 Draža Mihailović nije uspeo da razvije »gerilsku borbu« ni u Srbiji niti u ma kom delu Jugoslavije. Njegove trupe su obično razbijale ili zarobljavale jedinice KNOJ-a uz pomoć naroda i narodne vlasti pri samom pokušaju ubacivanja na pojedina područja ili ubrzo po dolasku na određeni teren. 7 Tih dana je Pavle Đurišić sa svojim jedinicama napustio Dražu Mihailovića i uputio se ka Sloveniji (vidi dok. br. 181).
|