IZVESTAJ GENERALA MATIJE PARCA OD 8. AVGUSTA 1944. DRAŽI MIHAILOVICU O RADU NA POVEZIVANJU SA DOMOBRANIMA RADI NJIHOVOG PRIDOBIJANJA ZA ČETNIČKI POKRET1 Gospodine Ministre!2 Dozvolite mi da Vam u sledećem iznesem moj dosadašnji rad i šta je sve postignuto. U prvom redu moram Vam saopštiti da sam od mog dolaska na određeno mesto imao dosta pa i velikih poteškoća da dođem do kanala za vatanje3 veze sa određenim ljudima kod domobrana. Razlog tome je bio taj, da te veze u štabu nisu postojale a i one koje su imali bile su usled bombardovanja Sl[a-vonskog] Broda potpuno prekinute, jer su postojale preko že-lezničkog personala koji je vršio službu SI. Brod—Beograd. Zauzimanjem g. Damića4 uspelo mi je da dobijem jednog železničara koji mi je prebacio pisma na određena lica. Ovaj železničar imao je dosta poteškoša dok je došao u Zagreb, jer je stigao u SI. Brod kada je grad bio bombardovan od preko hiljadu aviona i uništen do temelja, te je to imalo za posledicu da je 14 dana bio prekinut svaki saobraćaj sa Zagrebom. Ovom železničaru uspelo je da preda pisma. Odgovor mi je doneo samo od đen. Klaića,5 jednog mog prijatelja industrijalca pismeni i od pukov. Nik.6 Canića usmeni. Klaić me izveštava da je primio oba moja pisma od 30. V i jedno 17. VI ov. god.7 (šaljem obično svima po dva pisma po raznim osobama, sigurnosti radi, da dođem što pre u vezu). Klaić se jako rado prima svake saradnje i mišljenja je da će biti sigurno uspeha. Moli samo za veliku oprezu i da mu se šalju sigurni ljudi, zbog velike kontrole, naročito se velika vrši nad svima starijim domobranima od strane Nemaca. Prema njegovom mišljenju i merodavnih ljudi sa kojima je u nevezanom razgovoru dotakao našeg pokreta, svi domobrani simpatično gledaju na pokret D.M. i biće ih lako privući uz nas,sem najmlađih (oni koji su bili u ustaškoj i nemačkoj voj. Akademiji). U detalje se nije upuštao, mislim iz razloga što nije bio potpuno siguran u Čoveka koji mu je donio moje pis-nio. A to vidim i iz pisma gde kaže »pošalji mi sigurnog prijatelja i neka mi donese poprave za tvoju sestru, pa da znam da su pozdravi zaista od tebe.« U pismu mi nadalje obećava detaljnije vesti na moja postavljena pitanja i zahteve. Istog ovog železničara šaljem kroz jedno 8 dana ponova Klaiću i još trojici mojih prijatelja, sa tačnim i otvorenim uput-stvima, koje sam već dao i u mojim već poslatim pismima. Ujedno poslaću Klaiću i moj poziv — razpis na domobrane,8 koji Vam u prilogu Šaljem kao i brošuru »Ravna gora uskrsnuće nove Jugoslavije«. Vas g. Ministre molim, ako biste imali nešto na šta bi trebalo naročito naglasiti, da mi pošaljete po majoru g. Žiki Vukosavljeviću9 koji dolazi kod Vas. Sem toga uspostavio sam vezu sa Sr. Mitrovicom, Rumom i Osekom10, i to sa domobr. pukovnikom Ivanom Pilarom Komandant Vojnog okruga i mesta u Sr. Mitrovici, domobr. pukovnikom Mirkom Pajom Komandt. Vojnog Okruga i mesta u Rumi i domobr. pukovnikom Antonom Grumom u Oseku. Svima sam napisao po jedno pismo i ujedno im poslao moj poziv na domobrane, koji je U prvom redu namenjen za komandante domobranskih posada u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu. Sve ove požive šaljem sa mojim vlastoručnim punim potpisom. Ujedno sam uspeo preko jednog mog prijatelja da pridobi-jem jednog našeg domobranskog oficira u Zemunu, preko koga sada možemo slati sve što hoćemo za Zagreb, ali samo jedanput mesečno kada ide na referat. Isti je molio najveću opreznost, jer su mnogi njegovi drugovi stradali i leže u Mitrovici i u Zagrebu, a neki su odvedeni u ropstvo. Kako sam već napred napomenuo u prilogu Vam šaljem jedan primerak moga »poziva« na domobrane,11 a koji šaljem na ličnost pojedinim komandantima domobranskih posada (garnizona) za koje su i namenjeni, da bi oni kao starešine, u korist našeg pokreta, ha svoje mlađe i potčinjene uticali. Ove po žive šaljemo kuvertirane sa punim mojim potpisom, — do sada sam oko 60 komada rasturio. Ove pozive stavio sam na raspoloženje i Kdtima Komarčeviću,12 Lapčeviću13 i Rakiću14 da bi ih iskoristili prilikom prelaza u Srem i Vojvodinu. Mišljenja sam da će ovi pozivi imati koristi i da će uticati na domobrane, pošto će u mnogo slučajeva isti doći u ruke domobranskih oficira koji mene poznaju. Iz raznog mog dopisivanja saznao sam još i sledeće: Pre napada njemaca na štab Tita ovaj imao oko 30.000 odabranih ljudi u Bosni. U Sremu, Slavoniji, Zagrebu ne zna se tačno stanje, ali je jedno sigurno da u Slavoniji i Sremu su skoro isključivo Srbi koji većim delom nisu komunisti nego su zato u pokretu što nemaju kud i što nema nikog da ih organizuje u naš pokret D.M. Trebao bi neko da ode u Rumu i da uspostavi kontakt sa uglednim ljudima i onima u šumi. Ako se oni zadobiju onda će se stvar na miran način resiti u Sremu i Titov pokret potpuno onemogućiti. Smatram za moju dužnost da Vas upozorim na jednu stvar koju sam slučajno saznao. Čuo sam da g. Belinić, koji radi za nas, nije neka uticajna ličnost koja bi mogla da svrši neke važne stvari, — kažu za njega da je hohštapler koji će sa parama i svojom rečitošću moći da okupi izvestan mali broj ljudi oko sebe, ali svi ti ljudi su beznačajni i od slabog uticaja. Jedan čovek mi kaže, ako mačekovci čuju da nas Belinić zastupa, da će kazati zar nismo mogli boljeg od njega naći. Prednje nisam proveravao jer ne spada u moj delokrug. Mislim da bi se ipak ovo trebalo proveriti. Novac 500.000 Dinara koji ste mi poslali po g. Sondermaje-ru (Spiri) za akciju Belinić primio sam i čuvam isti kao oko u glavi. Od tog novca sam isplatio samo g. Sondermajeru 20.000 Dinara koju sumu mi je tražio dva dana po njegovom dolasku a za troškove koje je imao oko ispraćaja g. Belinića i njegovog puta. Molim da mi u pogledu utroška ovog novca date eventualno detaljnija uputstva a i odobrenje da od toga novca mogu da trošim i za potrebe mojih poslova, oko održavanja veze sa Zagrebom i ostalim prečanskim krajevima. Mislim da će Vas interesovati sledeće vesti o SI. Brodu, a koje mi je kazao poverenik koji je nosio pisma za Zagreb i sam doživeo bombardovanje toga grada i usled toga 14 dana nije mogao produžiti put za Zagreb. SI. Brod više ne postoji, od krajnjeg predgrađa kao i ćela industrijska postrojenja koja su se tamo nalazila, sve je porušeno do temelja. Od kuća u gradu ostalo je čitavih najviše 20%, bilo je 2.300 poginulih, že-leznička stanica ne postoji, ložionica isto, fabrike vagona nema, od Svih industrijskih postrojenja u SI. Brodu ostao je samo jedan odžak. Napad je usledio do preko 1.000 aviona koji su nailazili u pet talasa. G. Nikola Canić usmeno mi je odgovorio na moje pismo, da će on sve što je potrebno dostaviti svojim putem, direktno. Zato se na njega neću više obraćati jer sam čuo da imao direktnu vezu sa Vama. Sto se tiče stanja u ovom štabu nije sve u onom redu kako bi trebalo da bude, a o tome će Vam major g. Žika Vukosavlje-vić referisati. Osećam jedno, da od kako sam došao u ovaj štab, da komandantu nisam prirastao uz srce njemu bi bilo najmilije da nisam tu, — ja prelazim preko svega toga, ćutim, gutam i radim svoj posao. Ima dosta nezgodnih pojava u štabu, kao što je, da ima povlašćenih lica koji rade šta' hoću, među njima je prvi njegov posinak, sin njegove žene iz prvog braka, rus, on radi šta hoće a ubraja se među omladince, a to ima rđavo dej-stvo na ostale omladince i ljudstvo u štabu. Jedinu mitraljetu koju štab ima nosi taj njegov posinak i smatraju svojom svojinom, odnese ju i ostaje danima odsutan iz štaba i štab ostaje tako bez jednog jačeg vatrenog oruđa a i onako nema oružja, jer raspolaže u celosti sa 6 pušaka. Njegova ćerka jaši konja i dolazi gaseći u mesto štaba, a njen pratioc je jedan mobilisani mladić iz jedne dobre domaćinske kuće iz Stublenice, koji inače igra ulogu nekog posilnog kod kuće i njegove porodice. Ovo vrlo rđavo odjekuje kod ovdašnjeg naroda, kad se zna da ostali mobilisani mladići mora da idu da se bore. Sam kdt. zadržava se u mestu štaba vrlo malo 2—3 dana, onda ide i nema ga 15— 20 dana, uopšte vodi vrlo malo brige o štabu. Kad i dođe u štab glavno mu je zanimanje da po ceo dan igra šah, — a sem toga uvek traži materijalna sredstva i nikada mu ih nije dosta. Ovo su moja sopstvena opažanja, a ove činjenice nepovoljno utiču na okolinu i na ovdašnji narod koji ništa ne govori ali svoje misli. Molim gos. Ministre primite izraz moga naročitog poštovanja od Vašeg uvek 8. VIII. 1944. god. Položaj Odanog i pokornog Matija A. Parac đeneral 1  Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 18, reg. br. 31/7 (VK-X-76). 2  Odnosi se na Dražu Mihailovića. 3  U dokumentu tako stoji (»vatanje«). Pored ove, u daljem tekstu ima više reci nepravilno napisanih (sa izostavljenim pojedinim slovom, velikim ili malim slovom gde to ne treba i si.). Ispravke nisu vršene pošto je to karakteristično za ovaj dokument. 4  Dr Dragan. 5  Njegovo ime nije utvrđeno. 6  Nikola. 7 Pomenuta Klaićeva pisma nisu nađena. 8 i 11 Taj dokument nije nađen. Postoji, međutim, poziv (bez datuma) koji je Dragutin Kuzmić, general, uputio domobranima. Pošto je podsetio na stav Draže Mihailovića prema domobranima, koji im je uputio »otprilike prije 9 mjeseci«, Kuzmić poziva domobrane da stupe u redove JVUO istakavši da im se garantuje da neće biti nikakve osvete nad onima koji nisu krivi (Arhiv VII, Ca, k. 163, reg. br. 3/1). 9 Vukosavljević Živorad Žika, tada načelnik Štaba »severnih pokrajina«. 10 Tj. Osijekom. 12 Vladimir. 13 Milorad. 14 Dragiša. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument