| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
ODGOVOR DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 3. MARTA 1945. PA-VLU ĐURIŠIĆU NA OBAVESTENJE O ODLUKAMA NACIONALNOG KOMITETA CRNE GORE, BOKE I STAROG RASA U VEZI SA IZBEGLICAMA, RANJENICIMA I SPOSOBNIM JEDINICAMA I NJIHOVIM PREBACIVANJEM U ZAPADNE KRAJEVE JUGOSLAVIJE1 ŠTAB VRHOVNE KOMANDE Pov. br. 273 3. marta 1945. Položaj. KOMANDANTU CRNE GORE, BOKE I STAROG RASA. — U principu za vođenje trupa ne smatram da stojim ni pod kakvim sednicama viših vojnih starešina niti političkih tela koja smo obrazovali. U tome smislu vlada puna saglasnost između mene i Centralnog komiteta. Ne slažem se da Vi ko-mandujete svojim trupama na taj način što ćete se podvrgnuti odlukama na sednicama viših vojnih starešina.2 Vama je poznato da vojni saveti i vojne konferencije su najveće zlo u ratu. Po tač. 8 odluke koju ste mi dostavili odbijam odlučno da Vrhovna komanda nije ništa radila u pogledu izbeglica, bolesnika i ranjenika. U vezi zaključaka u poslatoj mi odluci obaveštavam Vas sledeće: Po tač. 1. mi smo preduzeli sve za prebacivanje, smeštaj i ishranu izbeglica, bolesnika i ranjenika na sigurno područje naše države. Sto ta stvar do sada nije još rešena nije naša krivica, jer treba i vremena da se ta stvar uredi. Po tač. 2. je čist diktat Vrhovnoj komandi da naredi koncentraciju svih snaga u zapadnom delu naše zemlje gde se može reorganizovati, odmoriti i usposobiti za dalju borbu. Voleo bih da znam koja je to prostorija. Ako je to Slovenačka, onda ja tamo ne mogu narediti koncentraciju borbenih snaga iz razloga što je kraj siromašan, jer nema hrane i dalje što odlazak tamo politički sada za nas bio bi katastrofalan, jer bi značilo služiti okupatoru. Tamo i kad bi sada išao, išao bi čisto kao ilegalan i tamo bi se borio protivu komunista i drugih neprijatelja našeg naroda. Prema tome ni tamo nema odmora. Ako je to kraj oko Banjaluke, onda nam prestoje iste borbe kao i ov-de sa tom razlikom, što ovde imamo više mogućnosti za snab-devanje ako bi bio ometan u tome. Ista mi oblast Banjaluke opet stoji na raspoloženju — ona nam ne gine — a odavde neću da idem ako ne moram. Po tač. 3. — U 3. tač. poslate mi odluke postavlja mi se ultimatum da je potpukovnik Pavle Đurišić ovlašćen od komiteta Crne Gore, Boke i Starog Rasa da sam sa svojim trupama ide na teren najpodesniji odakle će najviše koristiti opštoj stvari. Ne primam ovaj diktat za sebe, a potpukovniku Pavlu Đu-rišiću stoji na volju kako će on u ovom slučaju postupiti, jer ga u tome ne mogu sprečiti niti hoću. Jedino što tražim to je, da ako već hoćete da idete po svojoj volji, onda da mi se da vremena da privučem trupe da Vaš dosadanji front preuzmem. Neophodno je potrebno da potpukovnik Pavle Đurišić dođe k meni, jer u buduće neću primati nikakve odluke ovakvog sadržaja a koje bi bile donete na skupovima viših vojnih sta-rešina kao potpuno protivne vojnim pravilima. Sto se tiče nacionalnog komiteta i intelektualaca Crne Gore. Boke i Staroga Rasa, ja smatram da ne stojim pod njima u pogledu vođenja trupa. Njihov rad i nadalje ima biti politički na opšte dobro kao što je i rad Centralnog Nacionalnog komiteta, koji se u vojne stvari ne meša a uvek u tome pogledu ima poverenje u mene. Ja tražim da se operacija započeta na dan 2. marta o.g. dovrši a u pogledu mojih operativnih daljih namera, potpukovnik Pavle Đurišić biće upoznat kod mene lično. NAČELNIK ŠTABA VRHOVNE KOMANDE armiski đeneral, Draža M. Mihailović 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 6, reg. br. 9/3 (VK-V-487). , 2 Vidi dok. br. 153.
|