| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
PROCENA STANJA ČETNIČKIH JEDINICA KOMANDANTA 1. SUMADIJSKOG KORPUSA OD 10. JANUARA 1945. SA PREDLOZIMA ZA DALJI RAD1 SITUACIJA NAŠIH TRUPA I STA TREBA RADITI NA POČETKU 1945 GODINE Nalazimo se na istinskoj prekretnici biti ili nebiti, nalazimo se u času kada treba mnogo umno misliti i razumno raditi. Jedna, ma i mala greška, imaće široke posledice po trupu ili sve snage — već prema tome ko donosi odluke. Da bismo doneli najbolje rešenje koje pruža najbolje vojničke i političke izglede, moramo znati koji nam je stvarni ZADATAK a onda duboko savesno i visoko umno rasmatrati sve okolnosti koje nam čine ovu tešku situaciju. Uz to, moramo biti energični u rešavanju i izvođenju. Osnovni elemenat, oko koga se sve okreće, jeste naša ŽIVA SILA: vojnik, trupa. Poznati i hteti poznati duhovne i fizičke moći vojnika, pa na njima zasnivati sve odluke, — to je naš imperativ. U protivnom, sva rešavanja biće prazna, biće filmska slika na platnu. Drugi presudni faktor jeste naš politički momenat kod saveznika. Kod ovog pitanja ni u kom slučaju ne smemo biti »politički gerilci« jer se politika moćne Britanije i Amerike ne vozi nemačkim kamionima, već u glavi jednog Cerčila i Ruzvelta. Naime, ne smemo vršiti POKUŠAJ. Treći elemenat jeste zima, u vezi sa topografskim sklopom i ekonomskom moći teritorije na kojoj smo. Najzad, vreme potrebno za izvođenje naših planova i voj-no-političke promene koje će u tom nastati. Rasmatrati sve te okolnosti pa konsumirati i po srednjoj liniji doneti odluku, znači učiniti jedino moguće i jedino danas izvodljivo. Sve, na drugi način i površno rešeno, katastrofalno je. Još nešto, pre svega, kad su u pitanju brojne trupe, i sudbinska rešavanja, dopustiti da odluke donose samo FORUMI a ne pojedinci. Mogu biti jedino ova dva foruma: Vrhovni i neporečivi forum — naš ČIČA, a u svakom drugom slučaju FORUM KOMANDANATA I POLITIČKIH ZNALACA, bez-uslovno uz punu saglasnost ČIČINU. VOJNIK. Rđavo hranjen, go i bos, vođen na duge marševe i u borbe pod teškim vremenskim neprilikama, uz to košen bolešću, vojnik nam je prestao biti jak, izdržljiv i bodar. On nije više sposoban za velike pothvate, sve do potpunog fizičkog oporavljanja i opremanja. Rđavo fizičko stanje umanjilo je moral. Deluje još ono protiv čega se ne možemo boriti: čežnja za svojim zavičajem. Neprijateljsko držanje stanovništva Bosne i inertnost bosanskih vojnih jedinica ubili su kod srbijanskih trupa ljubav prema opštem Ravnogorstvu i polet za zajedničku borbu. Ovo je nadalje nepopravimo. REZIME: Za duže vreme trupe nam nisu sposobne za velike zadatke. Naš politički položaj je jasan, samo treba stvarnosti gledati u oči. Ako učinimo ono što pojedini predlažu — odemo k najbližim savezničkim trupama, šta imamo da očekujemo? — Zar će Britanija za račun 15000 četnika da u nevreme i bez svoga plana kvari političke odnose sa milionskim Sovjetskim Savezom? Sigurno da neće! Pa kad bi nas i prihvatili, to bi bilo iz samilosti prema ljudima, no šta bi onda mogli činiti sa nama? — Sigurno ne naoružati nas i opremiti, već: 1) Ili staviti pod komandu Tita koga jedinu priznaju, 2) Ili uzeti kao svoju najamničku vojsku, 3) Ih' — da ne bi stvarali sebi teškoće oko naših trenja sa Titovcima — prebaciti nas u Italiju kao »rekovalescente« do promene političkog kursa na Balkanu. Ja ne vidim nikakvog načina da bi Saveznici povoljnije rešili naše pitanje. Ima, ali po cenu našega Ravnogorstva i odricanja Ciče. Dakle, to što mi nikada nećemo učiniti. Ako neko ima druge planove — van okvira Ravnogorstva — ne dajemo mu pravo da sam odlučuje. Zato FORUM. A kud bismo tek da nas Saveznici uopšte ne prime! — Sa svim što bi se imalo izdržati u probijanju do njih, mi bi tada postali napoleonska vojska posle Moskve... dakle izgubljeni. Vlada snežna zima a nalazimo se u najpasivnijim krajevima. Ovde se ne možemo ishraniti, a još manje doći do ma kakve vojničke opreme. Ako je u pitanju pokret ka Saveznicima znači boriti se sa snežnim, besputnim i nenastanjenim planinama Bosne i Hercegovine. Kraj rđavih odela i obuće, boleštine će nas još više kositi a nemamo nikakvih sredstava ni za lečenje ni za prenos bolesnika i ranjenika. Posebno je pitanje probijanje pod borbom. Dakle, terenske i vremenske neprilike onemogućavaju dug uspešan marš sa ovakvim trupama. Najzad, u ovo doba godine ne preduzimaju odlučne vojničke radnje ni najopremljenije vojske sveta, već se u zamahu nedovršenih jesenjih ofanziva izvode najneophodnije taktičke radnje sa kojima se dočeka proleće. A mi, goli, bosi i iznureni hoćemo da preduzmemo najsudbonosniji i to — POKUŠAJ. VREME nam je učinilo sve ovo, vreme će nam doneti i bolje dane. A mi hoćemo presudnu radnju ničim ne pripremljenu, ničim do našom nevoljom i mukom potkrepljenu. Sa verovatnog gledišta da nas Saveznici sada ne bi primili kao saveznike, onda — ma šta dalje sa nama bilo — PROTECI CE VREME u kome sigurno ima da se promene i političke i vojničke prilike u Majci Srbiji, a mi ćemo tada — u najpotrebnijem času — biti odeljeni prostorom i nemoćni za ono najglavnije: za oslobođenje i buđenje Srbije. Svaka situacija povoljnija od izloženoga, u navali na Saveznike, opet nam ne pruža mogućnosti da izvedemo svoje Delo za koje postojimo. OPŠTI ZAKLJUČAK: Neisplativo je i možda katastrofalno vojničkom snagom vršiti ma kakve političke opite. Normalno je da politika pripremi vojnički teren, a ne vojska — pogotovu naša vojska — politički. ŠTA PREDUZETI? 1. — Stvoriti mogućnost da se vojnik oporavi i opremi. Za ovo je uslov izbor bogatije prostorije na kojoj se može duže opstati. 2. — Ne tražiti borbu, već je samo u nuždi primati. 3. — Razviti propagandu u trupi i širiti našu Ideologiju. 4. — Sa razvijanjem vojno-političkih događaja bližiti se Srbiji koja jedino treba da je naš cilj, te biti spreman za upad u danom momentu. 5. — Tražiti načine da se sa Srbijom uspostavi kurirska veza. Gornji uslovi ne mogu se ni jednom prostorijom u potpunosti zadovoljiti, ali najviše uslova za to pruža Bosna se-verno od linije Višegrad—Sarajevo. 10 januara 1945. godine. kapetan Marko Lj. Muzikravić 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 45, reg. br. 7/6 (S-V-5315/l).
|