PISMO MAJORA DRAGOSLAVA RAČIĆA OD 27. DECEMBRA 1944. ZAHARIJU OSTOJICU O STANJU U REJONU FOČE I GORAZDA I ODLUCI DA NE PREDUZIMA NIKAKVE AKCIJE SVE DOK SE NE SPOJI SA ČETNIČKIM SNAGAMA IZ CRNE GORE1 I 27. XII Dragi moj Zaharije, Primio sam od tebe sve depeše i tri pisma. Vidim da smatraš kao najvažnije držanje mosta kod Goražda. Nadam se da ću u tome potpuno uspeti i ako nailazim na velike teškoće. Prva i najveća teškoća je ishrana. Ovuda je prošlo mnogo vojske pa je sve obrstila pusta vojska. Nije istina da hranu uzimam samo od Srba. Uzimam brate i od Turadije, pa opet sam gladan i ja i moji ljudi. Druga teškoća je netaktično postupanje meštanskih četnika sa Turcima. Ima već nekoliko slučajeva pokolja. Tako je-neki Vuković iz Hranjena pre dva dana zaklao 7 Turaka. Zbog ovog se Turadija vrlo sumljivo drži a daj Bože da se sa njima ne potučemo. Već su počeli da se prikupljaju oko Prače i Guste.. Mnogo me raduje što je Voja Lukačević uspeo da se probije. Javi Pavlu neka gura što brže može. Naši, koji su otišli ka severu već su se spojili sa Lekinim. snagama. Komuna im daje slab otpor i beži. Naši su severno od Kladnja i Vlasenica. U Goraždi ima oko 300 Nemaca, jer i oni čuvaju most zbog; njihovih snaga koje idu iz Crne Gore preko Pljevalja. V. K. jednom depešom naređuje da ti objediniš sve snage u oblasti Foče i Goražda da bi što pre zauzeli Kalinovik. Po mom mišljenju mi nemamo računa sada zauzimati Kalinovik, tim pre što nemamo niodkuda dobiti municije, a borbom se municija mnogo troši. Najbolje je da držimo Foču i Goražde i da tu sačekamo-Pavla pa tek onda da nešto preduzimamo. Da ti otvoreno kažem, ja ne smem poći ka Kalinoviku, a ostaviti miliciju i ustaše pozadi leđa. Zbog ovog sam ti i poslao depešu da ništa ne preduzimaš-dok se ne sastanemo i dogovorimo. Toliko za sada. Javljaj se češće. Ovde je došla komora Duje Smiljanića i Miše Markovića — požeška. Pozdravi Duju, Mišu Markovića i sve tvoje, a tebe voli i. pozdravlja tvoj Drag. S. Račić. 22-XII-944. g. u 16h. 1 Dejstvujući po toj zapovesti, četničke jedinice su do 28. decembra 1944. bezuspeSno pokušavale da zauzmu Tuzlu. Njih su u tome sprečile jedinice 27 (istočnobosanske) i 38 (bosanske) divizije NOVJ u sadejstvu sa jedinicama 23 (srpske) i 17 (istočnobosanske) divizije NOVJ, Tuzlanskog i Posavsko-trebavskog NOP odreda. Opširnije o tome vidi Zbornik NOR-a, tom I, knj. 15, dok. br. 203, tom IV, knj. 31, dok. br. 83, 85, 101, 108, 123, 136, 150 i 155; knj. 32. dok. br. 5, 20 i 88. U ovoj knjizi vidi dok. br. 125 i 139 i u Arhivu VII, Ca, k. 102, reg. br. 24/5. Posle poraza kod Tuzle Draža Mihailović je svoje jedinice povukao na prostoriju Ozren — Doboj — Maglaj (vidi dok. br. 131). 2 Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 77, reg. br. 25/4 (S-V-11331). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument