| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
NAREĐENJE KOMANDE ZAPADNE BOSNE OD 2. DECEMBRA 1944. KOMANDANTIMA KORPUSA I BRIGADA POVODOM SAMOVOLJNIH POSTUPAKA STARESINA I VOJNIKA PREMA NARODU I NEIZVRŠAVANJA ZADATAKA U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ1 KOMANDA ZAPADNE BOSNE Pov. Broj 713 2 decembar 1944. g. KOMANDANTU četnika u Lijevču g majoru Mrđenoviću POLOŽAJ Posmatrajući život i rad naših pojedinih jedinica u posled-njih par meseci kako kod Bosansko Krajiškog tako i Srednjo Bosanskog Korpusa, utvrdio sam mnoge i mnoge nepravilnosti, a naročito neaktivnost odgovornih i najodgovornijih starešina. Kao najveća i najteža greška u današnjim sudbonosnim časovima smatram da je nepokretnost jedinica i njihova vezanost za teritoriju sa koje se dotična jedinica popunjava. Častan izuzetak u ovome pogledu čini 3 brigada Bos. Kraj. Korpusa, koja je za svaku pohvalu. Ispitivao sam uzrok ove nepokret-nosti jedinica, i došao do zaključka, da ovde nije krivica do sami[h] vojnika — boraca, već do njihovi[h] starešina pošto su u velikoj većini starešine podbacili u moralnom pogledu, nedovoljno svesne svoje delikatne dužnosti koju kao starešine nose na svojim plećima, kao i odgovornosti, koja ih očekuje za nesavestan rad u narodu i vojsci. Mnoge starešine odale su se lično uživanju zapostavljajući partizane svoju najosnovniju dužnost prema vojsci, kao da isti sa vojskom nemaju ništa zajedničkog. Napuštaju svoje jedinice baš u najkritičnijim momentima — momentima kada se vode ogorčene borbe sa neprijateljem, a vojnici se postavljaju sami sebi, da vode borbu kako znaju i umeju. Cesto se viđaju vodnici, komandiri četa, komandanti bataljona pa i komandanti brigada u bezrazložnom šetanju van svojih jedinica da se negde kockaju umesto da to vreme provedu kod svojih jedinica, te da se posvete obuci vojnika, koji su kao omladinci neobučeni. Dakle starešine čine veliki greh prema omladini kada je neizvežbanu vode u borbu. Nije nikakvo čudo. Nekada se desi, da jedinica, koja ode u selo na ručak bude zbog nedovoljnog osiguranja iznenađena i pretrpi teške gubitke. Ovakve nesavesne starešine zaista zaslužuju najveće kazne. Zašto se ovakvi slučajevi dešavaju? Na ovo je vrlo prost jednostavan odgovor. Na čelu pojedinih jedinica, ne znam iz kojih razloga, nalaze se starešine koje nikada nisu vojsku služile. Jedan takav starešina na moje pitanje čime se jedinica na mestu osigurava, odgovara patrolama; a to otuda što on nema ni pojma o obezbeđenju na mestu o pre-stražama, a da patrole služe samo za kontrolu obezbeđujućih delova. Pa kada se ovakve starešine nalaze na čelu vojske, onda nije nikakvo čudo da su iste nesvesne svoga zadatka i položaja koga zauzimaju, a više starešina ne nastoje da ga upute na pravilno vršenje njegovih dužnosti, možda i zato što i taj dotični viši starešina nije svesan svoga zadatka i starešinskih dužnosti. Ima starešina čak i komandanata brigada, koje kada je malo teža situacija prosto naprosto pobegnu od svojih jedinica na susedni sektor gde sačeka razbistravanje situacije, a vojsku i jedinice ostavi same sebi. Posle se čudi što ga potči-njene starešine neslušaju i ne izvršavaju naređenja, U poslednje vreme od kako su pojedine starešine postale oficiri, primećuje se, da vrlo slabo, i često puta nikako ne izvršavaju naređenja predpostavljenih starešina. Ovo čine pod raznim izgovorom, a onda se čude kako to da njihovi potči-njeni ne izvršavaju njihova naređenja, pa se s njima često i vrlo žučno prepiru pa i svađaju, što sve ide na uštrb i štetu autoriteta dotičnog starešine. U neizvršavanju naređenja ide se toliko daleko, da i ako je već više puta naređivano da brigade budu na okupu i koncentrisane, pojedini komandanti ba-taljona na svoju ruku i samovoljno rasturaju čitav svoj ba-taljon u neke petorke i smatra da je učinio neko slavno isto-rijsko delo i ako je u stvari u potpunosti upropastio zamisao i plan svojih predpostavljenih starešina, a jedinicu pustio potpuno iz svojih ruku. Ovakvi komandanti bataljona zaista su krajnje neznalice, kada smatraju, da će oni sa nekim žalosnim petorkama neprijatelja tući i pobedu izvojevati. Ovakav starešina zaista nezna ni gde se i sa kakvim zadatkom petorke upućuju. Njemu je glavno, da je on skinuo brigu sa sebe, a šta njegovim dragim petorkama Bog i sreća daju, to ga se savršeno ništa ne tiče. Kod ovake dezorganizacije komandantove u jednoj brigadi nije nikako ni čudo, da se neprijateljska mnogo brojno slabija brigada zadrži uopšte ne napadana u kotlini bez ikakvog osiguranja po 15 i više dana da nemilosrdno pljačka i da napusti teritoriju tek onda kada ona nađe za shodno. Komandant brigade protiv ovakog stanja ne preduzima nikakve mere nego šta više pokušava, i ako je stvarno izgubio komandu potpuno iz ruku da ovo pravda nemanjem municije. Pa zar komandant brigade misli da petorkama ne treba municije, kada se zna da su petorke najsnabdevenije municijom i bombama. Sta neprijatelju mogu da učine petorke, koje nemaju municije? Prost odgovor. Ništa, već samo da bežaju i da se kriju. Da su starešine svesne kao što nisu, uvidele bi potrebu izvršenja naređenja, kao i potrebu pokretnosti jedinica i bile bi svesne da se samo pokretnošću i borbom može izvojevati pobeda nad neprijateljem. Ima komandanata brigada koji su namerno među svoje vojnike ubacivali paniku o nekim fantastičnim izmišljenim snagama neprijatelja samo da bi izbegao dobiveno naređenje. Pitam ja sve starešine i borce šta zaslužuju ovakve starešine. Odgovor svih pravih i čestitih stare-šina i boraca biće »najteže kazne za ovakve sabotere i kukavice« jer vojska i narod nije prćija nas pojedinaca, a ako se ne osećaš dorastao položaja koji zauzimaš ukloni se, pa da dođe bolji od tebe na položaj, koji će znati ceniti poverenje i naroda i vojske Ima i takvih stafešina, koji vole da budu komandanti i komandiri, ali da se bave svim mogućim drugim stvarima, a najmanje vojskom. Istina ima i pozadinskih organa i pojedinih organizatora Ravnogorskog pokreta i ako nemaju prava da se mešaju u vojničke poslove, pa idu toliko daleko da pokušavaju da vrše čitavu reorganizaciju vojske a to je za svaku osudu i najstrožiju kaznu. Dakle ni ovi ne vrše svoje dužnosti niti izvršavaju naređenja predpostavljenih komanda, što se mora suzbiti i svakoga postaviti na svoje mesto, da svak vrši isključivo svoju dužnost. Kod sviju jedinica caruje pljačka a starešine se ne staraju, da iste spreče. Sta je razlog ovome i ovakvome stanju gotovo kod sviju jedinica. Razmatrajući ovo pitanje došao sam do sledećeg zaključka. Da se vojnici ne nalaze pod kontrolom svojih najnižih starešina desetara i da ih ovaj rte drži čvrsto u rukama već da su isti u slobodnom vremenu ostavljeni sami sebi. Što starešine i protiv onih koji se Uhvate u pljački i krađi preduzimaju nikake mere nego prelaze preko svega, često puta i izgovarajući se da mu nije ništa poznato o dotičnoj krađi ili pljački. Ovo pak dokazuje, da dotični starešina ne uživa dovoljno poverenje u svojoj jedinici a iz prostog razloga, što ništa ne preduzima protivu krivaca. Sto su i mnoge starešine sklone pljačkama i krađama, pa protiv podčinjenih nesmeju ništa da preduzmu bojeći se da ga ovaj ne oda itd. Sto neke od starešina misle, da će lažnim ustima, da od-brane čast svojih jedinica i ako je svesan, da je i on sam zbog neuzimanja krivca na odgovornost njegov saučesnik. Samovolja pojedinih starešina pa i manjih jedinica česta je pojava, a čemu je razlog nedovoljna samo disciplina i domaće vaspitanje dotičnog starešine. Tako ima pojedinih četica, pa i bataljona, koji se na svoju ruku odvrgnu od svoje pred-postavljene jedinice. Ovo je zlo, koje se mora u koraku spre-čiti i dotični starešina pa i jedinica vaspitati, da dobije smisao za zajednicu i da bude načisto sa time, da svako naređenje pretpostavljenog starešne ima da izvrši tačno i na vreme. Prema licima, koja se pokažu samovoljna biti krajnje strog, a po potrebi i smrtnu kaznu primeniti jer ovakvo lice je saboter naše borbe i pokreta. Međusobno potpomaganje jedinica je ispod svake kritike. Redovna je pojava dok se jedna jedinica bori ostale stoje i posmatraju. Ovo je redovna pojava, i kod jedinica u okviru jedne brigade, da se pojedini bataljoni bore pak i pojedine čete, a sve ostale jedinice ćute i posmatraju, umesto da hrle ovoj u pomoć odnosno idu tamo gde se čuje borba. I ovde moram da kao svetao primer uzajamnog međusobnog potpomaganja istaknem III kraj.[išku] brigadu Bos.[ansko] Kraj.[iškog] korpusa, koja ne čeka naređenje, da susedu koji je u borbi pritek-ne u pomoć, već to čini samo na svoju ruku, pošto je na ovo pokreću osećaji bratstva i drugarstva. Još i danas kada su vremena veoma ozbiljna i teška i kada među svima Srbima treba da vlada sloga i jedinstvo, ima starešina koje svoje lične interese i ambicije dabi se lažno pre-stavile kao neke veličine pokušavaju da to jedinstvo ruše. Ovo čine nažalost u najviše slučajeva oni ljudi, koji nisu ništa do-prineli do danas, da se naš pokret na teritoriji ove komande ma i najmanje razvije, kojima je ukazano gostoprimstvo i koji su došli na gotovo i pokušavajući na sve moguće načine, da sebe rehabilituju kako bi se narodu i vojsci popeli na grbaču. Ovi ljudi sebe smatraju Bogom danim, da je vreme i momenat, da oni preuzmu vlast nad narodom i vojskom iako zato nemaju dovoljno kvalifikacija. Varaju se i ovakima se mora stati na kraj i jedinstvo i bratstvo među svima jedinicama po svaku cenu održati. Konstatujući sa žaljenjem ove napred navedene nedostatke kod naše vojske i u našoj organizaciji, a da bi se stanje bezuvetno popravilo NAREĐUJEM: Da komandanti korpusa najenergičnije nastanu da se ove navedene neispravnosti bezuslovno odklone, te da se ubuduće ne ponove. Da komandant korpusa odmah preduzme potrebne mere, da komandanti brigada bez obzira na sve razloge i tegobe uvek imaju brigade koncentrisane i čvrsto u rukama. Da komandanti brigada zaista vode svoje brigade i sa istima vično operišu na celoj teritoriji svoje brigade onda gde se potreba ukaže, a u koliko ne bude neprijatelja na teritoriji brigade, da sa vojskom krene i operiše na teritoriji one brigade na čijoj se neprijatelj nalazi. Da se u buduće u pogledu operacija bezuslovno ukazu granice Korpusa i Brigada i da se celokupna teritorija Zapadne Bosne smatra — zajedničkom teritorijom sviju jedinica i da sve jedinice u pogledu operacija mogu da se kreću po celokup-noj teritoriji ove komande. U Blučaju da ipak neki od komandanata brigada ne izvrši ovo naređenje i brigadu ne koncentriše u najkraćem roku smatraće se saboterom naše borbe i izdajnikom pa ću ga kao takvog staviti pod preki ratni sud, izveštavajući o tome Vrhovnu Komandu. Neka niko ne zaboravi, da se o svačijem radu vodi računa i da će svak za svoja dela odgovarati u najskorije Da komandanti brigada odmah po izvršenoj koncentraciji svojih brigada preduzmu mere čišćenja svoje teritorije. U koliko ne bi raspolagali sa dovoljnom količinom municije da pristupe većim akcijama, koje ne iziskuju velike količine municije, a daju vrlo dobre rezultate. Dakle sve jedinice staviti odmah u pokret. Ukoliko nebi bilo neprijatelja na teritoriji dotične brigade, sa jedinicama brigade vršiti svakodnevne pokrete onamo gde ima neprijatelja. Vojsku i jedinice naročito vež-bati noćnim pokretima i borbama — uopšte noćne borbe izbegavati. Svaku samovolju najenergičnije suzbijati ne ustručavajući se stavljanja pod sud krivca i primene najstrožije kazne. Da komandanti brigada obuče sve svoje jedinice da jedna drugoj pritrče li pomoć Čim čuje kod suseda borbu i da zato ne čeka naređenje. Da sve starešine i vojnici bezuslovno izvršavaju naređenja predpostavljenih starešina. Da sve jedinice budu u stalnom pokretu. Da starešine budu na visini položaja koji zauzimaju, a da se sve one nesvesne i nesavešne kao i nesposobne starešine za položaj koji zauzimaju odmah, smene. Da komandant korpusa spreči svima i svakome rušenje organizacije i cepanje jedinstva, ma sa koje strane to dolazilo. Komandant Korpusa će se starati o tačnom izvršenju ovoga naređenja, a ukoliko se neko ogreši, uzimati ga bez milosti na odgovornost i najstrožije kazniti o čemu me izvestiti. Na tačan postupak po naređenju. Komandanti brigada saopštiće ovo naređenje svima svojim starešinama uz potpis, a vojnicima pred strojem ukoliko se na njih odnosi. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU! DRAŽA NAS VODI KA VELIČINI I SLOBODI! Dostavljeno: K-tu Bos. Kraj. korpusa K-tu Sred. Bos. Korpusa K-tima svih brigada preko korpusa Komandant, pukovnik Slavoljub Vranješević M.P.2 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom i umnožen na šapirografu) u Arhivu VII, Ca, k. 206, reg. br. 44/1 (BH-V-9825/1). Pod istom signaturom postoji i primerak koji je adresovan na komandanta Do-bojske brigade. 2 Okrugli pečat: »Komanda zapadne Bosne — Obaveštajno ode-ljenje«.
|