IZVEŠTAJ KOMANDANTA SLAVONIJE OD 11. FEBRUARA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O NASTOJANJU DA ORGANIZUJE ČETNIKE U SLAVONIJI1   JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADŽBINI GORSKI ŠTAB BR. 3342 Str. Pov. Br. službeno 11 februara 1944 god. Položaj. NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE Kada sam primio dodeljenu mi dužnost, tražio sam puta i načina da uhvatim vezu sa majorom Janjićem3, koji je bio u Slavoniji. Preko kurira pozvat je i došao u Beograd. Izložio sam mu stanje i pokazao naredbu za rad u Slavoniji. Na predkonferencijama sa Načelnikom štaba ove komande pretresana su nekoliko pitanja, u kojima je tražio da mu se ostave odrešene ruke, a da ostane u vezi sa potpisatim kao njegov potčinjeni organ. Sobzirom na prilike u Slavoniji ovo taktiziranje bilo je neophodno potrebno, te smo se u tome pogledu i sporazumeli. Primio je punomoćje za rad, kao i potrebna uputstva, pa je otišao na teren. Ova sam uputstva izložio i Načelniku Štaba prilikom referisanja 27 i 28 novembra 1943 god. i Načelnik Štaba se potpuno složio sa datim direktivama majoru Janjiću. Major Janjić je radio na terenu ali se veza sa njim teško mogla uhvatiti. Kada sam uputio odred kapetana Mrđenovića4. stavljeno je i njemu u dužnost da ovu vezu uspostavi i tim puteni. Pratiti rad od ovuda bilo je teško, ali je bilo nekoliko pisama i izveštaja iz kojih se vidi da Srpski narod nije odobravao sto procentnu saradnju sa Nemcima, kako je major Janjić radio: »......5 ovde kod nas se priča da su ovo plaćenici Nemačke......kod nas nema Vaših nikakovih uputa za rad sem nekakog Janjića, ali narod nije s njim, zato što je on saradnik Nemačke......kako ćemo mi sa njime, kad su nas Nemci doterali do ovog položaja,......zato je potrebno da se vaši ljudi prebace u ove krajeve, koji bi sproveli vašu organizaciju, kojima bi se verovalo da su veliki Jugosloveni.....« Ovaki izveštaja bilo je nekoliko, ali znajući date mu upute za rad, nisam verovao da je toliko zaplivao u Nemačke vode, međutim docniji razvoj događaja to je potvrdio. Doznao sam da je u Beogradu 20 dana i 17 pr. m. otišao sam da se sa istim sastanem. Trebala je čitava organizacija omladinaca da radi da ga jedva nađem — izbegavao je sastanak. Najzad sam ga našao i poslije dugog razgovora sa njime zaključak je sledeći: Njemu se više nije ostajalo u delokrugu rada, koji je do sada radio. Odred je raspustio bez odobrenja i jedan deo ljudstva došao je u Beograd, a jedan deo ljudstva ostao je na terenu. Ambicija ga je ponela da bude komandant svih Srba u Hrvatskoj. Put za ovo našao je da se sasvim stavi pod okrilje Nemaca. U oči mi nije mogao to reći, već je vrdao levo i desno izgovor za ovo vrdanje — po njegovom tvrđenju, jeste neko famozno pismo, sa mojim štambiljem i mojim potpisom Devis, koje je upućeno njemu preko »dobrovoljaca«6 i da ga zbog ovoga pisma dobrovoljački Korpus zvao da dođe (odkuda D. Korpusu ta vlast da ga čak iz Slavonije zove da dođe?) I da su ga dugo ispitivali, te da je zbog toga došao u opasnost on i njegova porodica itd. Na sve ovo sam mu odgovorio, da nije tačno da je neko pismo poslato preko dobrovoljaca, već da se veza pokušala da se održi ili preko njegove žene ili preko Komande Severne Jugoslavije. U izvodu iz dnevnika rada i u izveštaju o radu navedeno je, da je to pismo napisano u komandi Sev. Jug. i predato sinu Đenerala Đukića7, jer su oni trebali da dostave izveštaj Janjiću za unapređenje u čin majora i zato imali »sigurnu vezu«. Kako je ovo pismo i dali je ovo pismo došlo u ruke dobrovoljaca to je još tajna, ali iz pisma kapetana Milana Stanica, vidi se da se to pismo nalazi u rukama majora Dušan Janjića, te prema tome gornji izgovor verovatno je blef i izgovor a verovatno da je na neki način i došao do njega, glavno je da to pismo nije sadržalo nikakvi šifri i tajni, glavno je da je to bilo predato mojoj prvo pretpostavljenoj komandi da ga dalje preda, te nije bila ni nesmotrenost niti nepažnja od strane moje niti mojih oficira. Dalji razvoj sa Janjićem tekao je: Moj oficir poručnik g. Branko Protić po povratku sa službenog puta u Beograd predao mi je prepis jedne predstavke upućene Nemcima, dobivenu od naših ljudi u Beogradu iz sigurne ruke i za koji mu je iskazata verovatnoća da je potpisao Janjić. Iz te pretstav-ke vidljivo je: Da bi iskorišćavanje drveta i ostalih sirovina bilo od velike važnosti za Nemačku vojsku, i da bi ogromne potrebe ratujućeg Rajha bile zadovoljene iz Slavonskih šuma; da bi trebalo povezati sve četnike u jednu organizaciju i sa njima raspolagati skoro sa regularnom vojskom; taj odred treba organizirati u Beogradu od Srba izbeglica i posle ih rasporediti po Slavoniji. Nudi se da izvrši ovu organizaciju u roku od 35—45 dana i na završetku navodi: »Preuzeo bih je ja lično, pa bih je kao takvu i sprovodio.« Nije trebalo dugo vremena da prođe pa da vidimo ko to hoće da prikupi Srbe za zaštitu nemačkih privrednih interesa i da se sa njima može raspolagati kao sa regularnom vojskom. U potrazi za piscem toga došlo se do letka: »Za sve Srbe u Hrvatskoj i kod Partizana«. Iz stilizacije letka vidi se da ga je pisala Nemačka komanda, te nemam potrebe da navodim stavove, glavno je da neće biti nikakve Jugoslavije više a da će se Nemci pobrinuti da Srbi žive u jednoj Srbiji ili kao narodna manjina u Hrvatskoj itd. I završava da se Srbi jave kod nemačkih mesnih zapovedništava ili kod zapovednika Srpskih dobrovoljaca majora Janjića. Ovde netreba više nikakvog komentara i tu je objašnjenje i o famoznom pismu i o svima postupcima Janjića. Mogu navesti samo to, kada sam sa njim razgovarao: »Jedni tvrde da me poslao Nedić, jedni tvrde da me poslao Draža, neki tvrde da me poslao Račić,8 a ja ću raditi kako ja znam« — te evo kako on zna da radi. Iz pisma kapetana Stanica vidi se: »-Ima još nekih štetnih postupaka materijalne prirode.« A narednik Pešut po povratku iz Beograda i sastanku sa licima koji su došli iz Janji-ćevog odreda, tvrdi da se govori o nekim od naroda primljenih suma novca i prokockani, ali se u ovo ne ulazi, niti je mogućnost i vreme da se ovo istražuje. Nisam sasvim prekinuo vezu sa Janjićem, ali sam svima na terenu i ovde naredio obazrivost prema njemu i njegovim ljudima.9 Iz pisma načelnika štaba Severne Jugoslavije vidim da je izvestio V. K. samo u toliko za Janjića, da je preduzeo neki rad i da se pusti da, radi, ali oni nisu verovatno imali niti imaju sada priloženu pretstavku i letak Nemačkih vojnih vlasti, iz kojih se jasno vidi šta Janjić radi. Oranizujem jedan odred, koji ću uputiti sa kapetanom Milanom Stanićem koji će otići na teren gde je radio Janjić i produžiti rad ilegalno. Prilažu se potrebni prilozi.10 S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU Komandant pukovnik Aleksandar Đ. Nikolić M.P. Ako je trebalo neko da radi ovo što Janjić radi, i to se odobrava, onda taj posao drage volje primam ja — dajte mi Carte blanche, pa će da vidite celu Hrvatsku u mojim rukama i da izigram Nemce! (Dece nemam i živim za Otadžbinu, Kralja i Dražu, pa ću to izvesti najbolje. Ali samo da se to zna i istorija i narod da me shvate. Ovako bih kazao — a sada je dockan.11 Aca O 1 2 1)  Primljeno znanju. 2)  Izgleda da sin đ-a Đu-kića daje obaveštenja i po-verljive podatke Ljotićevci-ma. Neka se odmah povede istraga kojim je putem poslao pismo sin Đukićev Dušanu Janjiću.13   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 160, reg. br. 7/3. 2  Šifra i brojčana oznaka za Komandu Slavonije. 3  Dušan. 4 Branko. 5 Tačkice u originalu. 6 i 9 Vidi dok. br. 74, depešu br. 1971 i 1972. 7  Svetislav. 8  Dragoslav. 10  Priloge Redakcija nije pronašla. 11  Tekst poslednjeg pasusa napisan je mastilom, ćirilicom. 12  Operativno. 13  Tekst od »O« pa dalje, napisao je Draža Mihailović, olovkom, ćirilicom. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument