IZVEŠTAJ KOMANDANTA 1. BRIGADE BOSANSKOKRAJIŠKOG ČETNIČKOG KORPUSA OD 10. FEBRUARA 1944 KOMANDANTU KORPUSA O SARADNJI ČETNIKA I NEMACA U DALMACIJI1 Pupavac D. Jovan pešad. poručnik komandant 1. brigade Bos. kraj. čet. korpusa 10 februara 1944 god. KOMANDANTU BOS. KRAJIŠKOG ČETNIČKOG KORPUSA lzveštaj o napuštanju Dinarske oblasti Prema naređenju komandanta zapadne Bosne Pov. Broj 18 od 18 decembra 1943 godine, a u vezi depeše gospodina Ministra Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva,2 dostavljam izveštaj o napuštanju Dinarske oblasti. Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima,3 najpre preko Mane Rokvića koji je došao sa njima iz Bosanskog Petrovca. Kasnije je delegirao kod štaba 114 Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od niih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika. Ljudstvo je raspoređeno za čuvanje pruge Knin—Šibenik, kao stalna posada u bunkerima za čuvanje objekata, koje su izradili Talijani za vreme svoje uprave. Isto tako raspoređeni su kao stalna posada za čuvanje puta Knin—Donji Lapac—Bihać. U samom Kninu u štabu divizije registrovano je 1989 četnika. Registrovanje se vršilo još u komandama: Šibenik, Drniš, Gračac, Donji Lapac i Bihać. Koliko je u tim komandama registrovano neznam. U glavnom važno je to, da je od oko 5.000 četnika na kraju ostao ilegalan pop Đujić sa pratnjom, komandanti korpusa, jedna grupa Bosanaca pod komandom Marka Ćućuza i Soko-lana vojvode Brane Bogunovića, svega oko 200 ljudi. Neve-rujem ni u taj broj, jer mnogi od njih nose nemačke legitimacije i slobodno ulaze u gradove. Nemci prema broju prijavljenih četnika izdaju hranu i vrše nadzor pri vršenju službe. 2) Svirepa pljačka naroda se vrši od pojedinih boraca i narodnih vođa. Iznosim samo jedan primer. Krajem septembra čuo sam od poručnika Poljske vojske Jana Borkevskog, koji je došao u ovu oblast za vreme potpukovnika g. Mladena Žujevića, da pop Đujić sprema akciju, i to ne na komuniste nego na pljačku stoke. Za tu stvar sam se zainteresovao malo više i uverio se da je tačno. Za izvršenje ovog zadatka određena je pratnja Đujića, koja broji oko 60 —80 ljudi, pod komandom Marka Ćućuza. Koliko sam čuo još je neki odred išao, ali nisam siguran. Važno je to da su otišli u sela ispod Svilaje i opljačkali od naroda 1.800 krupne i sitne stoke i svinja. Od toga su doterali i predali popu oko 1.200, a ostale su verovatno zadržali za sebe, kao nagradu za dobro izvršenje zadatka. — Šta je bilo sa ovom stokom neznam, ali samo znam to, da ni osoblje štaba oblasti4 posle ne-delju dana nije imalo mesa. Jedinicama nije deljeno, pošto su one primile od Nemaca. Seljaci iz opljačkanih sela tužili su popa Đujića nemačkoj komandi u Drnišu i Nemci su poveli formalni postupak protiv toga. Tobože naredili su da se stoka vrati, ali u ostalom šta se tiče njih kada im to u prilog ide. Oni su verovatno, preko svoje špijunaže, upoznati, da je pop Đujić prestavnik Gospodina Ministra i da posle takvih postupaka narod neće za njim. Iz ovoga se može videti odakle pljačka potiče, jer navođenje ostalih slučajeva odvelo bi me daleko. Ovakve i slične stvari komunisti koriste za svoju propagandu. Još na kraju toga mogu reći i to: Da je časnije i poštenije rađeno sa narodom i za narod nebi bilo leglo komunizma u ovim krajevima. 3) U sastavu Dinarske oblasti, posle dolaska Nemaca, Ljo-tićevci su postali najaktivniji. Predstavnik njihov je Samodol Krešimir, Ljotićev sekretar za Dalmaciju. U Šibeniku ima-du svoju komandu. Njihov je rad isti kao i u Srbiji i dolazi vrlo često do tuče između naših boraca i njih. Pop Đujić sve to tolerira i ako su oni pod komandom njegovom. Popovi kao Ljotićevci postali su vrlo aktivni od dolaska Nemaca, a na žalost ima ih dosta pošto su ih zaštitili Talijani za vreme uprave u Dalmaciji. Pop Đujić ih smatra najvećim saradnicima i oni zajednički rešavaju sve stvari. Protivu ovog rada najveći deo oficira je ustao, ali je sve ostalo bez rešenja pošto su nemoćni, imajući u vidu da su mu podčinjeni. Nekoliko ih je napustilo oblast još pre mene i bili su odmah predloženi za lišenje čina. Kada bi mi bio cilj da živim udobno i da preživim do kraja rata bilo bi mi najbolja Dinarska oblast. Ziveo bi u nekoj varošici, imao udoban stan i dobro se hranio. Kada bi mogao trpiti i biti saradnik u tim nečasnim stvarima, siguran sam da pop Đujić nebi tražio smrtnu kaznu za mene. Sada na kraju biću slobodan da dodam svoja dva mala predloga i molim nadležne da mi to ne uzmu za rđavo: 1)  Mišljenja sam da bi u svakoj oblasti trebalo obezbe-diti obaveštajni centar i da ti centri imadu neposrednu i kratku vezu sa Vrhovnom komandom, pomoću koga bi se mogli kontrolisati zvanični izveštaji pojedinih komandanata i delegata, kao i da izveštavaju i o onim stvarima preko kojih se prelazi. Za ovu službu bi trebalo uzeti ljude koji su jakog karaktera radi objektivnosti izveštavanja. Za njihovu službu trebalo bi propisati precizan uput za rad, tek onda bi Vrhovna komanda mogla imati prave slike pojedinih oblasti. 2)  Na kraju rata da svakom vođi narod sudi i da u tom sudjeluje i narod, pa neka svako odgovara za svoj rad pred narodom. U tom slučaju biće ih više koji će mesto lovorika dobiti smrtnu kaznu. Materijalna dobra narodnih vođa i njihovih saradnika podvrći kontroli. Još jedan put ponavljam da je neophodno potrebno zavesti kontrolu u pojedinim oblastima putem obaveštajne službe. 19 novembra 1943 godine stigao sam u komandu Zapadne Bosne i dana 22 novembra predao depešu delegatu kapetanu gospodinu Bori Mitranoviću za Gospodina Ministra, u kojoj sam izneo razloge napuštanja oblasti i tražio novi raspored. Zašto pomenuta depeša nije otišla nije mi poznato. Ovaj izveštaj ponova pišem pošto je prvi uništen sa arhivom Zapadne Bosne pri komunističkoj najezdi.5 Molim da se ovaj izveštaj dostavi Gospodinu Ministru Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva na ličnost. S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu KOMANDA Bosansko Krajiškog četnič. Korpusa Položaj Pov. br. 5/II 12 februara 1944 god. Komandi Zapadne Bosne Pešadiski poručnik Jovan D. Pupavac   Položaj Pošto je po prednjem postupljeno, to se predmet dostavlja toj komandi, s molbom na nadležnost. NAČELNIK ŠTABA kapetan Rad. Mirić7 S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu. KOMANDANT četnički vojvodi                 U. Drenović6 [Grb] KOMANDA ZAPADNE BOSNE K. str. pov. Broj 141 POLOŽAJ   Priključiti aktu Str. Pov. br. 141/44 Komandant, major Slavoljub Vranješević   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 238, reg. br. 2/17 (BH-W-756). 2  Mihailović je 26. novembra 1943. naredio Borislavu Mitranovicu (Hugo) da odbegle oficire iz Like, među njima i Pupavca, rasporedi na dužnosti u jedinicama pod komandom zapadne Bosne. Dalje zahteva da se ispita pod kojim su uslovima i zbog čega napustili Liku (Arhiv VII, Ča, k. 275, reg. br. 21/1, depeša br. 44). Vidi dok. br. 42, dep. br. 3  Sporazum o saradnji Nemaca i Komande Dinarske četničke divizije sklopljen je 8. septembra 1943 (Hronologija NOR-a, str. 541). 4 Misli se na Dinarsku četničku oblast. 5 Verovatno je reč o napadu jedinica NOVJ na Banja Luku 6 Uroš. 7 Radomir Ratko. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument