| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA OPLENAČKE GRUPE BRIGADA OD 3. FEBRUARA 1944. KOMANDANTU KORPUSA GORSKE GARDE O BORBAMA PROTIV PRIVREMENE ŠUMADIJSKE BRIGADE U DAROSAVI1 ŠTAB OPLENAČKE GRUPE BRIGADA2 Str. Pov. br. 67 3 januara31944 god. POLOŽAJ. KOMANDANTU KORPUSA GORSKE GARDE NJ. V. KRALJA položaj: U februaru 1944 godine sa 1 Jurišnom brigadom pošao sam iz sela Garaša. U putu čula se je pucnjava u pravcu brda Šutica. Milija Markivića i Obradovića4 izbili na greben Šutica—Orlovica, gde je uhvaćena veza sa 1 brigadom.5 U 15 časova Komandant 1 jurišne krenuo je jedinicu za Darosavu6 gde smo stigli oko 16 časova. Izvršen je razmeštaj za prenoćište u samoj varošici. Saboteri su uveli telefon u kuću gde je potpisati trebao biti u kući sa štabom. Komandantu Brigade sam naredio da ljudstvo bude u pripravnosti imajući u vidu naklonost ovoga mesta, kao i da straže budu pojačane do polovine brojnog stanja brigade. Odgovorio je: Nebojte se biće sve u najboljem redu. Noću između 1/2 februara 1944. godine oko 4 časa napali su komunisti 1 jurišnu brigadu sa više strana u manjim grupama.7 Otpor je bio slab ma da su komunisti pravili dreku i sa malo utroška municije naterali naše da se povuču. Mada je Filipoviću naređeno da se iz varošice ni stopu ni jedan vojnik nesme povući. Verujući da se izvršava moje naređenje, a budući da me niko nije izvestio da je se jurišna povukla i da se povlači ostao sam sa 8 vojnika i 6 pušaka u kući do :same pruge na spratu i čekao izveštaj i da posle izađem na položaj ili stupim u borbu u samoj ulici kako je predviđeno. Istovremeno, tačno u 4.05 javio sam telefonom S.D.S. u Aran-đelovac da su komunisti upali u Darosavu i da što pre požure u pomoć. Odgovoreno je otišli su. Opet sam pozvao Aranđe-lovac i odgovorio komunisti napadaju kuću u kojoj sam, požurite počeli su da je pale. Odgovoreno je: otišli su. Međutim u tom međuvremenu komunisti upadaju u kuću [u] kojoj sam se nalazio i penjući se na sprat puštam ih vrlo blizu. Plotun opaljen od potpisanog i još jednoga borca smrvio je dva komunista. Na sprat više nisu smeli ni pokušati nego su počeli bacati bombe kroz prozor i gađanjem p.mitraljezima sa mesta koje nadvišava kuću, nadali su dreku predajte se nećemo Vam ništa! Moja hrabra pratnja odgovorila im je plotunom na sve strane prozora i pesmom: Iz Kaira glas se čuje. U svojoj nemoći uspeše da ubace bombu kroz prozor baš u momentu kada su borci očekivali napad uz stepenice. Nije ni dotakla patos eksplodirala je 3 hrabra pratioca teško su ranjena a jedan lakše. Borbu sam nastavio sa još dva vojnika, vatra je gorela na sve strane. Jeza smrti grozno se cerila na sve strane, ranjenike je dim gušio a vatra im je pekla ranjena tela. Pre-meštali su se sa mesta na mesto, ali nigde nije moglo biti bolje. A spas niotkuda. Najzad posle 3,5 časa borbe kad je i krov na pojedinim mestima goreo ubaciše komunisti iz druge susedne kuće ponova bombu u odelenje koje nam je još za nekoliko minuta omogućavalo opstanak, i ponova raniše iste ranjenike kao i ostatak pratnje. Svih 8 vojnika bili su ranjeni dok pojedinci su već bili u samrtnom ropcu, i poslednje odelenje razbukta se i vrata se upaljena srušiše na nas i zapaljive materije koje se nalaze među nama. Brza odluka: Skači sa II sprata na susednu zgradu. Prvi skačem na prozor gađam u komuniste i 1 ubijam. Ostali se u toj grupi momentalno sklanjaju skačem i kroz krov upadam na tavan druge niže kruće. Zamnom iskočiše još 5 vojnika, 2 ostadoše izdah-nuli od bombe u vatri a 1 pri pokušaju iskakanju ostade mrtav na prozoru gde je do pola izgoreo (Milinko Nedić). Komunisti i dalje navaljuju da zapale ovu kuću. Jedan se od njih penje lestvicama i puca iz pištolja ranjava mi jednog vojnika. Ubacuju zapaljenu slamu na tavan ali je vraćamo. Nabaciše na krov oko 6—7 bombi ali sa slabim dejstvom. Gađahu kroz plafon, rasturiše celu stranu sa crepom i bismo izloženi vatri sa svih strana. Od oružja se nema više ništa sem potpisani pištolj sa 4 metka. Sve ostalo je ostalo u vatri kuće koja je gorela iznad nas. Nisam svestan toga trenutka kako je došlo da 1 moj vojnik siđe i tom prilikom bude ubijen. Istoga trenutka komunista sa nemačkim kapčetom i 2 crvene trake na ruci pope se do polovine merdevina i ja mu sručih metak u čelo vrativši mu milo za drago. Ovako čarkanje trajalo je do 8 časova kada su se komunisti povukli iz Darosave, a ja sa 3 ranjenika i 1 sa opečenim licem se izvukao rekom u pravcu Bukovika gde sam u putu sreo potporučnika Klisića a malo kasnije stigla me je i s.d.s. iz Aranđelovca Stanković koji mi se izvinjavao da nisu mogli da dođu sa izgovorom »da nisu dali bugari da pođemo«. Vratio sam se ponovo u Darosavu da pokupim mrtve i ranjene i pošaljem automobilom za Satornju. Jurišna brigada je bila prsla po četama kud koji. Komandant brigade nije uopšte imao jedinicu u ruci pošto su bile isečene veze između bataljona. Da je samo malo jači otpor pružen komunisti bi pretrpeli mnogo više žrtava i ne bi uspeli da uđu u Darosavu a potpisani ne bi izgubio ovoliko ljudi koji su se borili kao divovi i sa komunistima i sa dimom i sa vatrom. Imena poginulih i ispečenih: 1. — Dušan Jovanović iz sela Vlakče srez Oplenački 2. — Milinko Nedić iz sela Plaskovca srez Oplenački 3. — nepoznat (ima verovatnoće da je jedan od ubijenih komunista) Poginuli: Miodrag Jovanović iz sela Vlakče srez Oplenački Ranjeni: Radisav Kostić iz sela Vlakče srez Oplenački Zoran Gajić iz sela Vlakče srez Oplenački Branko Pavlović iz sela Ovsišta srez Oplenački. Potpisati nije nigde ranjen sem malo okrznut u prst, sa izlu-panim rukama i kolenima pri prelamanju krova i sa dosta nadraženim plućima od dima i vatre, propraćene sa jakim kašljem. Poginuli iz drugih jedinica: Ćurulić D. Radisav iz sela Blaznave 1. sam. min. bat. Svetozar Ranković iz sela Vukasovaca iz 1. jurišne brigade. Dragomir Milovanović iz sela Vrbice iz 1. jurišne brigade. Radomir Stanimirović iz sela Gor. Trešnjevice iz 1. jurišne brigade. Ranjeni: Branislav Tomković iz sela Banje iz 1. jurišne brigade Božidar Sević iz sela Blaznave 1. sam. min. bat. Skupa ima 8 mrtvih i 5 ranjenih iz svih jedinica. Od strane komunista ubio sam lično 4 partizana i 1 teško ranio što su kasnije potvrdili i stanovnici kao i 1 leš koji nisu mogli da prenesu, 1 koji su u ćebetu za vreme dana odneli i 2 kola u kojima su još mrtvih i ranjenih oterali, u čezi Tomkovića oko 7,30 časova oterali su teško ranjenog partizana u oko. Veruje se da imaju većih gubitaka. Ovo su njihovi gubitci koje sam video kada su padali a imajući u vidu da je borba vođena i u toku noći može se pretpostaviti da imaju žrtava mnogo više i pogotovu kada bare krvi daju povoda da se veruje u to. Seljaci i građani po naknadnom utvrđivanju znali su za komuniste i nisu hteli izvestiti nikoga, ma da je četovođi naređeno da se pošalju kuriri i prikupe podaci naročito u gornjem kraju. Od spreme koja je pripadala štabu Oplenačke grupe brigada i lično potpisanom propalo je u vatri (izgorelo) 1 aktaš-na sa kancelariskim materijalom, 1 oficirska torba sa aktima i dokumentima, pečatom, sekcijama, fotografijama, 100,000 din., pisaća mašina tipa »Mercedes«, kožni kaput sa izvesnim sitnicama, durbin, vojnički ranac sa 2 para preobuke i čarape, sanitetskim materijalom, kancelariskim materijalom, jednim džemperom i drugo, 2 konja sa sedlima i 1 konj sa sedlom koji je pripadao komandantu sam. min. bat. 1 telefon, dinamo za električno palenje i pelerina. Komandant, poručnik Milivoje T. Milovanović-Fikus
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 27, reg. br. 4/5 (S-V-1317). 2 Grupa je formirana 31. decembra 1943. U njenom sastavu bile su 1. i 2. oplenačka i Jurišna brigada. 3 Omaška. Treba: februara. 4 Rečenica tako glasi u originalu. Verovatno je reč o nižem stare-šinskom kadru u brigadi. 5 Odnosi se na 1. oplenačku brigadu. 6 Sada Partizani. 7 Napad je izvela Privremena šumadijska brigada. Brigada nije imala gubitaka (tom I, knj. 7, dok. br. 31).
|