| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ ŠTABA RUDNIČKOG KORPUSA OD 22. DECEMBRA 1943. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA PROTIV NOVJ U PREDELU PLANINE RUDNIKA1 ŠTAB RUDNIČKOG KORPUSA JUG. VOJSKE U OTADŽBINI Str. Pov. Br. SI 22 decembra 1943 god. Položaj GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA I NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE U radiogramu Vrhovne Komande Br. 208—211 od 1 decembra 1943. god.2 stoji kako je Kalabić progonio jednu komunističku grupu jačine 200 ljudi3 od Kosmaja do Rudnika, a koja komunistička grupa je po tom nezapaženo stigla preko Ravne Gore do Tometinog Polja itd. Iz ovoga radiograma vidi se da se skroz netačno podnose izveštaji Vrhovnoj Komandi, jer u radiogramu uočljive su tri glavne netačnosti i to: prvo, proterana prva komunistička grupa o kojoj se govori u radiogramu brojala je oko 400 ljudi a ne 200, prema tačnim podacima sa kojima raspolaže ovaj štab (Šumadiski komunistički odred plus prebačeni komunisti iz Srema u jačini 220 ljudi); drugo, netačno je da je ovu grupu progonio samo Kalabić već i ceo Rudnički korpus, koji je ovu grupu gonio sve do Raj-ca; treće, komandant I Ravnogorskog korpusa imao je podatke da se od strane ovoga korpusa i Garde goni ova grupa prema njegovom reonu, a sem toga i izvešten je od strane kapetana Ninkovića. Zbog netačnog podnošenja izveštaja od strane pojedinih komandanata podnosim izveštaj o radu ovoga korpusa prilikom proterivanja obe komunističke grupe i to prve koja je bila pod komandom R. Jovanovića zvanog »Bradonje« (Šumadiski i Sremski komunistički odred)4 i Topličko-jablaničke grupe,5 koja se zadržala samo kratak period vremena u Šumadiji. 18 i 19 novembra 1943. god. prošla je kroz reon ovoga korpusa Anglo-Američka misija,6 koja je bila ispraćena skoro od svih jedinica ovoga korpusa do Kalabićevog reona u selo Gornju Trešnjevicu. Baš za vreme zbora u selu Trešnjevici, na kome je bila Anglo-Američka misija, saznali smo da se cela komunistička grupa nalazi u blizini i da postoji mogućnost da ometa zbor, ali na sreću to nisu odmah učinili. Ipak Kala-bić je za svaki slučaj odmah po svršenom zboru i večeri, na kojoj je prisustvovao kapetan Ninković i ja, Anglo-Američku misiju uputio u pravcu Oplenačkog sreza. Tu smo Kalabić, kapetan Ninković i ja odlučili da ovu komunističku grupu koja je bila skoncentrisana proteramo po svaku cenu sa naših reona. Imali smo mogućnosti, jer smo imali dosta našeg ljudstva. Dva bataljona ovoga korpusa, koji nisu još bili stigli, došli su takođe u sastav svojih brigada. Izvršili smo napad na komuniste u tri kolone. Komunisti, koji su videli veliku našu nadmoćnost, počeli su da odstupaju. Samo u selu Zagrađu primili su jednu kraću borbu sa ovim korpusom. Dalje gonjenje vršeno je u tri kolone — u vidu potkovice; hteli smo po svaku cenu da ih isteramo sa našeg reona i tako smo ih gonili do Rajca. Napominje se da je ova komunistička grupa, pre ovoga, sa ovim korpusom i Kalabićem bila potpuno iscrpljena i ostala gotovo bez municije. Prilikom ovoga gonjenja komunista ovim korpusom komandovao je potpisati dok je kapetan Ninković bio sa poručnikom Medićem,7 koji je komandovao sa delovima garde. Od ove komunističke grupe vratilo se 65 lokalnih komunista nazad. Gonjenje ove grupe nastavila je kačerska brigada i stigla je u selu Dragolju, gde je ovu grupu potpuno rastrojila tako da se ista razbegla po trojkama i petorkama i nije se više nigde pojavljivala sve do dolaska topličke komunističke grupe. Na dan 21 oktobra 1943 god. iz nepojmljivih i nepoznatih razloga doneo je g. potpukovnik Palošević od pukovnika g. Simića naređenje po kome razrešava kapetana Ninkovića dužnosti komandanta ovoga korpusa a potpisatom istim naređenjem naređuje da privremeno primi dužnost komandanta ovoga korpusa. Baš tih dana ceo korpus bio je u akciji protiv komunista pod Rudnikom. 20 dana pre toga izvršena je svečana zakletva 1811 regruta iz kačerskog sreza. Na dan 12 novembra 1943 god. primljeno je naređenje Br. 493—500 od 7 novembra 1943 god.8 U ovome naređenju govori se o pokušajima komunista da upadnu u Srbiju preko Mučnja i Zlatibora i naređuje se pored ostalih komandanata korpusa i kapetanu Ninkoviću kao komandantu Rudničkog korpusa da bude pripravan za eventualni pokret u pravcu Dragačeva. Isto tako primljena je nova šifra koja je upućena na kapetana Ninko-vića kao komandanta Rudničkog korpusa. Zahvaljujući činjenici što kapetan Ninković i potpisati se nalaze u dobrim službenim i drugarskim odnosima služba zbog ovoga nije ništa trpela. Ovo se najbolje vidi iz postupka kapetana Ninkovića pri nailasku Anglo-Američke misije. Kada je ista misija naišla ja sam se nalazio oko Lazarevca sa ćelom kolubarskom i delovima kačerske brigade. Izveštaj da misija nailazi na reon sreza kačerskog dobio sam dockan i nisam niukom slučaju mogao stići da misiju sačekam i pretstavim joj korpus i stanje na reonu. Međutim kapetan Ninković se nalazio u blizini, ne obazirući se da nije obavezan da sačeka misiju, na brzinu je dobavio 5 bataljon kačerske brigade jer mu je bio najbliži, a isto i 3 bataljon kačerske brigade koji je bio blizu i sa njima dočekao ovu misiju. Istovremeno poslao je kurira na konjima svima komandantima bataljona i komandantima brigada, tako da se u toku noći skupio ceo korpus, sem dva bataljona kolubarske brigade, koji su bili suviše daleko i nisu mogli stići. Izjutra Anglo-Američka misija videla je ceo korpus bez dva bataljona.9 Proterivanje topličko-jablaničke grupe koja je prodrla na reon ovoga i gardiskog korpusa. 28 novembra 1943 god. primljeno je naređenje da se ovaj korpus krene na liniju Kamenica—Ramaća radi dočeka topličke komunističke grupe, koja se od Keserovića orijentisala prema Rudniku.10 Ovo naređenje koje je pisano 27 od pukovnika g. Sirnica kao što je napomenuto, primljeno je 28 u veče u sredini kolubarskog sreza a isto je upućeno iz Ramaće. U tome naređenju stajalo je da korpus bude 28 na liniji Ramaća—Kamenica. Ovaj korpus je krenuo usiljenim maršom, pošto se prikupio, i stigao na Rudnik 30 novembra oko podne. U putu je dobio druga naknadna naređenja da se komunisti kreću preko planine ka varošici Rudniku. Odmah po dolasku ceo korpus je izbačen na planinu u očekujući položaj. Međutim komunisti su probivši se kroz planinu spustili se u pravcu sela Šatornja, gde su naišli na Kalabićevu pratnju. Zbog toga su skrenuli prema selu Manoj-lovcima. U tome je nastala noć. Po dolasku na Rudnik kapetan Ninković je primio komandu nad Rudničkim korpusom u duhu napred označenog naređenja Vrhovne komande. Preko telefona sa Rudnika uhvaćena je veza sa Kalabićem, koji se nalazio u Šatornji. Ugovoreno je da se napad na komuniste vrši u zoru 1 decembra,11 i to po sledećem planu. Rudnički korpus i deo garde pod komandom poručnika Medica u jačini 500 imao je da nastupa pravcem od Rudnika prema selu Voj-kovcima—Bosuti—Vukosavcima, s tim što bi se po dobivenom dodiru izvršila podela na dve kolone: jedna ovaj korpus, druga kolona deo garde, jer tačnih podataka gde je zanoćila ova komunistička grupa nismo imali. Po ovome planu Kalabić sa 300 ljudi koji su se nalazili u Šatornji imao je da nastupa pravcem Šatornja—Trešnjevica—Vukosavci. Izjutra 1 decembra počeo je napad ovoga korpusa i garde koja se nalazila na Rudniku pod komandom poručnika Medica u 6 časova. Napred se kretao Rudnički korpus sa kačerskom brigadom napred. Patrole kačerske brigade naišle su na komunističke zasede na granici između s. Vojkovaca i s. Bosute. Kačerska brigada je odmah razvila dva bataljona u streljački stroj i krenula napred. Odavde oko 1500 metara kačerska brigada naišla je na jaku neprijateljsku vatru nakon čega je razvila i ostala svoja tri bataljona, nastupajući neprekidno do jednoga puta gde je bila naknadno zaustavljena od veoma jake komunističke vatre. Radom ove brigade rukovodio je lično potpisati. Kapetan Ninković, koji je rukovodio ovom borbom, naredio je komandantu jurišne gardiske brigade, koji je imao bacač i dosta nemačkih mitraljeza, da izađe u visinu streljačkog stroja kačerske brigade. Ovo je bilo vrlo potrebno i hitno jer su komunisti imali dominirajući položaj u vidu polukruga i kačerska brigada nalazila se u velikoj opasnosti. Jurišna brigada garde pošla je u streljačkom stroju ali se zaustavila i pokolebala usled jake komunističke vatre. Ipak ona je izišla na jedan put u visini kačerske brigade zahvaljujući energičnosti kapetana Ninkovića, koji se stavio na čelo ove brigade i sišao na napred označeni put u visini kačerske brigade. Sa boljih pozicija komunisti su jurišali kao besni na naš streljački stroj, dolazeći u neposrednu blizinu istog. Oni su naročito izveli jedan jak juriš na desno krilo garde gde je tada poginulo iz garde 7 vojnika a 6 ranjeno. Videći ovo posle trajanja borbe od dva sata kapetan Ninković je pozvao potpisatog i poručnika Medića i pitao za mišljenje o daljem postupku. Naš streljački stroj bio se mnogo povukao pod komuniste, nastupanje napred izazvalo bi velike žrtve jer nas je delila jaruga, razvijanje drugih jedinica u borbu nije bilo moguće jer je kosa bila uska. Komunisti su poseli položaj u vidu polukruga. Kalabić, koga smo očekivali da napadne sa desnog boka, nije stigao da učestvuje u ovoj borbi. Komunisti su nemilosrdno rasipali municiju i zasipali nas kao retko u kojoj borbi do sada (i ako su primljeni podaci da oni nemaju municije). Odlučili smo da povučemo ceo streljački stroj za 150 metara u nazad na širi i nadvišavajući položaj. Na tome položaju razvili smo još jednu brigadu garde. Borba se je produžila sa nesmanjenom žestinom još 5 časova. Pred mrak u sporazumu sa poručnikom Medićem odlučili smo da poručnik Medić prenoći u selu Trešnjevici a Rudnički korpus u selu Zagrađu s tim da se sutra izvrši napad na komuniste drugim pogodnijim pravcima. Rezultat u ovoj borbi je sledeći: kod nas poginulo 8, ranjeno 11 četnika. Kod komunista prema docnije tačno proverenim podacima oko 40 mrtvih i 36 ranjenih. Sutradan 2 decembra, Kalabić koji nije učestvovao u borbi u Bosuti produžio je pokret prema Darosavi, gde je uhvatio vezu sa Srpskom državnom stražom. Komunistička grupa krenula takođe u istom pravcu. 3 decembra izjutra Garda sa poljskom stražom napala je komuniste na tromeđi orašač-kog, kosmajskog i kolubarskog sreza — Žuti Oglavak. Ova borba je takođe bila oštra, ali mnogo manje od borbe u Bosuti na dan 1. decembra. Ovaj korpus je istoga dana stigao u Darosavu ali borba je već bila svršena. Komunistička grupa se povukla prema s. Venčanima srez kolubarski. Dalje gonjenje komunista preko celog sreza kolubarskog i kačerskog sve do Rajca i to u stopu i neumorno, vršio je ovaj korpus. U tome gonjenju komunisti su sustignuti u s. Liplju srez ka-čerski gde su napadnuti od strane ovoga korpusa, ali su u paničnom strahu napustili svoje položaje posle kraće ali oštre borbe, ostavivši spremljen ručak na samim položajima. Kapetan Ninković predosećajući da će i ova toplička grupa da krene za predhodnom »Bradonjinom«, poslao je izveštaj Kala-biću koji je o tome. izvestio Rakovića12 da sačeka komuniste u Koštunićima. Komandant korpusa kapetan Ninković vratio je kolubarsku brigadu sa Prostruge na svoj reon, jer se tamo pojavile neke manje grupice koje su zaostale, a kačerskoj brigadi naredio je da ostane na Prostruzi u očekujućem položaju na slučaj povratka ovih komunista. Ova toplička komunistička grupa prešla je Rudnik, kao što je napomenuto 30 novembra i na reonu ovoga korpusa i garde zadržala se svega 5 dana, s tim što je gonjena neumorno, energično i neprekidno za svih 5 dana, tako da se nigde nije mogla odmoriti ni stati. Ova komunistička grupa je formalno najurena iz ovih krajeva pošto je ostavila veliki broj žrtava. Ovo je postignuto najtešnjom saradnjom ovoga korpusa i garde. Ovoga momenta potpisati je primio radiogram Vrhovne Komande Br. 275 od 4 decembra13 u kome stoji da je Kalabić vodio borbu u Šator-nju i Bosuti. Povodom toga izveštavam: da u Šator. nije vođena borba sa napred označenom grupom od strane Kalabi-ćevih ljudi već je ispaljeno samo nekoliko rafala iz daleka. U Bosuti većeg učešća imao je Rudnički korpus nego garda. Karakteristično je da Kalabić Rudnički korpus nije bar spomenuo u svojim izveštajima ranije i sada. Na ovom terenu sada pojavljuju se još manje komunističke grupice i to: Konstantina Lukića, Mandića14 (koje ope-rišu najčešće u takovskom srezu) a grupica učitelja Krstića15 koja operiše u srezu kačerskom i orašačkom i još neke manje grupice. Ima ih ukupno oko 70—80. Sa ovom grupom koja se skompanisala zadnjih dana vodila je jednu borbu kačerska brigada i dve borbe kolubarska brigada. U ovim borbama ubijeno je 20 aktivnih komunista (16 je poginulo od strane ko-lubarske brigade i 4 od strane kačerske brigade). Pre četiri dana iz nepoznatih razloga stiglo je ponovo naređenje da se kapetan Ninković nalazi na bolovanju a da ga potpisati zastupa u dužnosti. Povodom toga izveštavam da kapetan Ninković nije bolestan. Zadnjih dana nastala je prava uzbuna u narodu povodom verzije da su se pukovnik g. Simić kao i Kalabić sastajali sa Nemcima u sred Topole i da su se dogovorili o saradnji i nenapadanju.16 Povodom ovoga izdata su i službena naređenja zvaničnim vlastima. Ovo nije imalo nikakve potrebe, jer mi smo sami proterali komuniste, i nije nam bila potrebna ničija saradnja niti toleriranje.17 Od pukovnika g. Sirnića ovaj korpus dobio je do sada svega tri naređenja koja su se odnosila na borbu sa komunistima, za celo vreme od kako je pukovnik g. Simić došao ovde. U pogledu organizacije i drugog rada u korpusu nije nikada ni usmeno ni pismeno primljeno nikakvo naređenje. Pukovnik g. Simić prošao je kroz ovaj korpus, odnosno ka-čersku brigadu samo jedared i to u poteri za komunistima kroz sela Vojkovce, Zagrađu, i Silopajsku opštinu, odnosno on se tada pomerio na reon kačerske brigade usled potera od strane Bugara na reonu Gardiskog korpusa. Od komandanta Valjevskog korpusa poručnika Miloša Radosavljevića primljen je izveštaj 18 decembra da mu je iz Vrhovne Komande naređeno da sa svojim korpusom krene u poteru za nekom komunističkom grupom koja se pojavila u selu Zagrađu srez kačerski. Povodom ovoga izveštavam da se na reonu ovoga korpusa nigde nije pojavljivala nikakva komunistička grupa u jačini od 400 partizana. Komandant korpusa kapetan Ninković naredio je aktiviranje konjičkog eskadrona u jačini 150 konjanika pod oružjem. Ovo će imati više propagandni korakter. Komandant korpusa kapetan Ninković naredio je organizaciju velikih zborova na kome će on lično govoriti. Zadnji izveštaj pod potpisom »Leonardo«,18 koji je poslat Vrhovnoj Komandi pisao je kapetan Ninković. Kapetan Ninković spremio je materijal za štampanje jednoga lista koji bi bio organ ovoga korpusa. Međutim kritika tako zvane intelektualne čitalačke publike je našla da ovaj list pišu diletanti i nepismeni ne obzirući se na činjenicu da su ideja i motivi za izlaženje ovih listova važniji od njihove forme. Ipak da nebi došlo do ove kritike angažovani su neki jači intelektualci iz Beograda koji treba da dođu na reon ovoga korpusa u cilju sarađivanja na izdavanju ovoga lista.19 Od okupatorskih snaga na teritoriji ovoga korpusa nalazi se 150 Nemaca u Lazarevcu i 40 u s. Vreocima srez kolubarski. Najavljena Nedićeva mobilizacija nije vršena još. Ako neka jedinica ima suviše radiotelegrafista, molim za naređenje da se ovom korpusu uputi jedan dobar radiotelegrafista. Ovog momenta potpisati je primio izveštaj komandanta kolubarske brigade koji izveštava da je u toku borbe koja je vođena sa komunistima 19 o.m. na reonu sreza kolubarskog u s. Prkosava, o kojoj je borbi bila reč napred, zarobljen je jedan komunista. Ovaj komunista je izjavio da su ove male komunističke grupice, koje su se zadržale u ovome kraju po odlasku topličke komunističke grupe, ojačane sa još 20 komunista iz Beograda, a koji su pobegli iz Beograda, po otkrivanju komunističkih ćelija u Beogradu i zadnjih hapšenja u Beogradu povodom toga. Ovaj korpus vodio je za zadnja dva meseca više borbi sa komunistima kao Gardiski korpus. m.p.20 Zast. komandanta, kapetan II kl. Mil. Lj. Jovanović O Da mu se odgovori sa pohvalom Vr. dobro neka produži rad. Štampanje lista da se odmah počne. U pogledu Ninkovića da , , ponovo rešimo šta ćemo.21
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 74, reg. br. 34/4 (S-V-10509). 2 Depeša se nalazi u knjizi poslatih depeša Vrhovne komande (Arhiv VII, reg. br. 21/1 — 160, k. 275). 3 Radi se o 1. šumadijskoj NO brigadi. Ona je 26/27. novembra, na putu za istočnu Bosnu, savladala otpor oko 500 Nemaca i delova Zlati-borskog korpusa i probila se na pl. Taru gde je istog dana uhvatila vezu sa delovima 5. NOU divizije (Hronologija NOR-a, str. 612). 4 Reč je o 1. šumadijskoj brigadi i Čačanskom NOP odredu »Dragiša Mišović«. 5 Odnosi se na 1. južnomoravsku brigadu. 6 i 8 Vidi dok. br. 42. 7 Milan. 9 Na margini ovog pasusa Draža Mihailović je dopisao, olovkom, ćirilicom, »dobro«. 10 Vidi dok. br. 38 i 39. 11 Prva južnomoravska brigada je u oštroj borbi razbila neprijatelja i produžila pokret ka s. Darosavi (sada: Partizani), gde je 3. decembra napadnuta od oko 3.000 četnika i pripadnika Srpske državne straže (SDS). Posle ogorčene osmočasovne borbe brigada se povukla ka s. Tr-bušnici (Vidi: dr Milivoje Perović, Južna Srbija, Prosveta, Beograd 1961, str. 331). 12 Predrag, poručnik, komandant 2. ravnogorskog korpusa. Zapovest svojim potčinjenim za sprečavanje prodora 1. južnomoravske brigade izdao je 5. decembra 1943. godine (Arhiv VII, Ča, k. 25, reg. br. 25/2). 13 Navedenu depešu Redakcija nije pronašla. 14 Radenko, bivši komandant Cačanskog NOP odreda. 15 Slobodan Uča. Pri formiranju 1. šumadijske NO brigade postavljen je za zamenika političkog komesara (tom I, knj. 5, dok. br. 109). 16 Vidi u ovoj knjizi prilog IV. 17 Na margini pasusa Draža Mihailović je napisao »NB«. 18 Vidi dok. Br. 39. 19 U visini pasusa, na margini, Draža je napisao »VR. dobro«. 20 Okrugli pečat: »Komanda Jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab br. 80«. 21 Tekst ispod potpisa dopisao je Draža Mihailović olovkom, ćirilicom.
|