| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA NEVESINJSKOG KORPUSA OD 24. NOVEMBRA 1943. KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE O SARADNJI SA NEMCIMA I MORALNO-POLITIČKOM I VOJNIČKOM STANJU JEDINICA1
KOMANDA 210 Str. pov. Br. SI. 24 novembra 1943. god. . POLOŽAJ . KOMANDANTU 200. Šef obaveštajne službe i načelnik štaba2 ove komande dostavlja izveštaj i relaciju borbe na teritoriji ove komande,3 koju dopunjujem sa sledećim: Stanje koje je na mojoj teritoriji nije zadovoljavajuće iz više razloga, a prvenstveno zbog slabog starešinskog kadra, kao i prošlogodišnjeg načina rada kod svih jedinica, tako n.pr. — 1) Gatačka brigada jačine 200 boraca u Nevesinjskom Srezu i u Gacku ostalo je boraca koji se nisu predavali komunistima oko 300. Znači na 500 Gačana može se računati sigurno.4 Ovde ne računam na ljudstvo koje je pod komandom Popa Perišića,5 koje broji 150 boraca6 i na koje se sigurno može računati. — Komandant ove brigade7 nije sposoban za komandovanje brigadom jer u opšte nema takta ni načina ophođenja sa narodom ni vojskom. U pogledu likvidacije komunista nije ništa učinio,8 i ako je to primio kao uslov pri prijemu brigade. Njegovom nesavesnošću, njegovim štetnim radom, što je ličilo na pravu sabotažu prema organizaciji, doprineo je da je u ovakvoj meri podbacila gatačka brigada. Ova ga komanda stavlja Vam[a] na raspoloženje, pošto mi u Gatačkoj brigadi nemože korisno poslužiti, a za drugu jedinicu nema upražnjenog mesta za komandovanje kao oficir. Pošto ste tražili p. poručnika Radovana Kovačevića da Vam se javi na dužnost, to molim da na mesto njega tu dužnost obavlja poručnik Koprivica, jer sam za komandanta bataljona Gatačke brigade odredio p. poručnika Kovačevića koji se sa svojim radom pokazao kao odličan i borac i starešina. S obzirom na gore izloženo stanje u Gatačkoj brigadi nije mi ništa drugo preostajalo već sam dužnost komandanta brigade primio pored redovne dužnosti,9 kako bih pokušao popraviti stanje kod iste, jer se to može učiniti sa malo truda i volje, jer zaista s obzirom na sve ostalo brigada ova je još najbolja kako u naoružanju tako i u kvalitetu boraca. 2) Prva Nevesinjska brigada. Kapetan Lazarević10 odmah po prijemu ove brigade, ne znam iz kojih razloga, izgubio je svaku volju za rad te nije ništa od sebe dao kako bi ovu brigadu organizovao, mobilisao i korisno upotrebio u borbu. Njegov rad bio je ispod svake kritike, i u opšte nije radio ništa, pod izgovorom da je izgubio živce i da nema vojske koja će da sluša i da se bori. Odkazao je poslušnost posle nekoliko podnošenja ostavka na službu, koju sam ipak morao usvojiti. U toku najvećih borbi protiv crvenih11 g. Lazarević nije dao ništa od sebe niti pak njegova brigada, opet krivicom stare-šinskog kadra. Kapetan Lazarević uviđa svoju krivicu, tako da on sam potpisatom govori da voli pre da ga streljaju nego da komanduje sa Nevesinjskom brigadom, pošto on nemože da vidi očima taj narod. Nisam to hteo da izvršim poznavajući ga kao dobrog oficira, ali ga opet ne razumem da se u tolikoj meri razočara, tim pre kad poznaje ovaj narod, te u najkritičnijem vremenu da bude toliko indolentan, te da me ne-pomogne u radu kao i našu opštu stvar. Napominjem, da iz ove brigade ima vrlo mali broj crvenih, kada bi ovu brigadu uzeo u ruke sposoban i rešen oficir, te sa delimičnom smenom nižeg starešinskog osoblja, mogao bi formirati zadovoljavajuću jedinicu, a koja za vreme ovoga obračuna sa crvenim nije u opšte bila upotrebljiva niti pak ma šta dala od sebe, sem jednog dela IV bataljona i to samo krivicom starešinskog osoblja a nikako krivicom boraca. Za izvršenje mobilizacije ove brigade, sve sam pokušao, te nemajući oficira poslužio sam se i Vojvodom Samardžićem12 kome sam dodelio ovu brigadu i pored redovne dužnosti i koji je delimično uspeo. Bataljon Krsta Rudana i bataljon Dabića (bivši bataljon Kneževića) nalazi se na svojim teritorij ama gde crveni još nisu dopirali ali, i pored mojih svakodnevnih tražnji, dotični komandanti nisu uspeli pokrenuti ljudstvo sa svojih teritorija u momentu odsudne borbe sa crvenim, niti su dolazili u sastav brigade. Samardžić je nesposoban za komandovanje, ali sam ga morao iskoristiti radi mobilizacije, radio kao i uvek, ali rezultat njegovog rada je negativan s obzirom na poznate Vam njegove osobine. Molim da se ovoj brigadi odredi komandant, pošto ja nemam oficira koji bi tu dužnost mogao vršiti, jer ukoliko bi spojio sve u jednu brigadu i dao poručniku Gu-tiću,13 komandovanje bi mu bilo otežano iz više razloga, a naročito zbog velike prostorije i velikog broja ljudstva gde njegov autoritet nebi mogao doći do izražaja. 3) Druga Nevesinjska brigada je vrlo dobro mobilisana blagodareći radu poručnika Gutića. Ta brigada ima oko 500 boraca, i kod iste brigade je stanje dobro, jedina koja se borila u Nevesinju i koja je u nekoliko spasila obraz Nevesinja. Poručnik Gutić se pokazao kao vrlo dobar i sposoban da ko-manduje brigadom. Naročito napominjem da je ovde doprineo i p. poručnik Veljko Šipovac, koji se ovaj puta pokazao kao pravi junak i zaslužuje svaku pohvalu. 4) Mostarska Brigada: Pasivna usled okupatora i crvenih. Stanje u pogledu crvenih kao i uvek, oni u nadmoćnosti usled uticaja grada Mostara gde je 90% crveno. Milutinović14 nemože da radi zato što mu je otežano kretanje, te jedino vodi računa da sačuva glavu i putem propagande pokušava nešto raditi. Stalno se nalazi u selu Zijemlje — Ravno. Mišljenja sam da zaista nema uslova za rad a da je dobar oficir. Na ovu brigadu kao takvu nemogu u opšte računati. Komandant sreza Mostarskog Vukašin Perović povratio se iz ropstva sa kojim sam lično bio i naredio mu da pokuša učiniti što može da se popravi stanje u ovom srezu, a naročito da pokuša sa pomoću br. 11.15 da izvrši čišćenje crvenih. 5) Konjička brigada. Pasivna sem malog broja četnika. Poručnik Remetić16 ima sve dobre uslove za komandanta brigade. Mnogo se trudi i radi i sa jednom manjom vojničkom pomoći koju mi traži (a koju mu nisam u stanju sada pružiti) mogao bi da uredi srez. Pre izvesnog vremena sam mu slao bataljon Dabića ali sa obzirom da su to bili Nevesinjci nisu izveli zadatak onako kako je to trebalo i kako je bilo naređeno. Ovaj komandant je bez ikakve materijalne pomoći bez koje je teško raditi a koju mu ja nemogu pružiti iz poznatih Vam razloga. U Konjičkoj Župi ima oko 150 partizana17 koji se prebacuju na njegovu teritoriju i mnogo mu smetaju. Također je i ova brigada u ovakvim prilikama neupotrebljiva i na nju nemogu računati. Na osnovu gore izloženog uviđam posledice ovakog stanja. Prema tvrđenju broja 11, nadam se da će ipak krenuti u čišćenju crvenih te ću ih iskoristiti do maksimuma kako bi prikupio i reorganizovao ono sve što je nacionalno i stvorio vojsku sa kojom bi produžio započeti posao za opštu stvar. Pregoršekovica ne radi usled bolesti, nastojaću da ozdravi i odpočne posao. Da br. 11 nije obećao odmah čišćenje teritorije,18 bio sam rešio da se prikupljenim snagama odmah krenem u probijanje Vama u sastav. Vaš sastanak očekujem nestrpljivo, a mišljenja sam da krenete pravcem selo Rioca — Šipašno — Grabovica gde ću Vas sresti, u koliko br. 11 pre očisti teritoriju onda krećem najhitnije Vama u susret. S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU KOMANDANT KAPETAN Mil. Popović
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 202, reg, br. 6/5 (BH-V-9043). 2 Načelnik štaba bio je poručnik Tomo Guzina. 3 Pomenuti izveštaj Redakcija nije pronašla. 4 U originalu su brojke 200, 300 i 500, napisane mastilom. 5 Radojica. 6 Reč je o Golijskoj ili tzv. 2. gatačkoj brigadi. U nekim dokumentima se pojavljuje kao odred Radojice Perišića. 7 Odnosi se na Mihajla Koprivicu. On je komandovao Gatačkom brigadom od jula 1943. godine. 8 Vidi dok. br. 20 i 22. 9 Popović je tu dužnost preuzeo 12. novembra, kada je izdao i naredbu o tome. Po istoj naredbi postavljeni su komandanti bataljona: 1. bataljon - kapetan Marko Lojović, 2. bataljon - poručnik Mihajlo Koprivica, 3. bataljon - potporučnik Radovan Kovačević ( Arhiv VII, reg. br. 50/4, k. 202). 10 Miloje 11 Vidi dok. br. 22 12 Samardžić je bio komandant sreza nevesinjskog i član prekog vojnog suda u korpusu. 13 Vasilije. 14 Vladimir, kap. I klase, komandant Mostarske brigade. 15 Tada su se na području Mostara nalazili delovi SS divizije »Princ Eugen«. 16 Veljko, kap. II klase. 17 Verovatno je u pitanju Krajiški NOP bataljon. 18 Dvadeset i četvrtog novembra je, s linije Mostar — Stolac — Bileća, nemačka SS divizija »Princ Eugen«, ojačana delovima nemačke 181. pešadijske i domobranske 6. pešačke divizije i sa 2000 četnika iz Nevesinjskog i Trebinjskog korpusa, napala novoformiranu 29. NOU diviziju s ciljem da je izbaci iz Hercegovine. Glavnina 29. divizije je odbačena istočno od puta Bileća — Gacko, gde je u šestodnevnim od-brambenim borbama neprijatelju nanela velike gubitke. Opširnije o tome vidi: tom IV, knj. 19, dok. br. 111, 113, 141; knj. 21, dok. br. 4.
|