ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 3
PRILOG IV - DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA 1943. I 1944.

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNE GRUPE »KONRAD« OD 11. MAJA 1944. KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE O PREGOVORIMA SA MOMČILOM ĐUJIĆEM1

STROGO POVERLJIVO

Jedinice »Konrad« pri k-di 2. O.A. Strogo pov. br. 42/44         

Abv. K-da 2012 Primljeno 22. 5. Tgb. Br. str. pov. 3821/44                

O.U., 11. 5. 44 6 primeraka 3. primerak

Tiče se vojvode Đujića

Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije bio je tu skoro lično obavešten, prilikom njegovog boravka u Kninu, da vojvoda Đujić veš nekoliko nedelja traži vezu sa merodavnim nemačkim generalštabnim oficirima, da bi svoju situaciju jedanput temeljito izložio i, drugo, da bi postigao saradnju u znatno većem obimu. Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije morao je, s obzirom na političku opasnost jednog takvog susreta, da to izbegne. Sada je ipak 9. V uveče došlo do sastanka kome su sa nemačke strane prisustvovali načelnik Štaba XV AK,3 načelnik Obaveštajnog odeljenja XV AK i poručnik Konard,4 dok su sa suprotne strane bili prisutni vojvoda,5 major Kapetanović6 kao politički savetnik, kapetan Mijović7 kao ge-neralštabni oficir i neki gospodin Radovan kao tumač.

Vojvoda je pre svega izložio istorijski razvoj njegove borbe, njegovu sadašnju situaciju i njegove namere. U odgovoru na ovo, pukovnik Pfaferot, nakon izražavanja zadovoljstva o dosadašnjoj saradnji, insistirao je na razjašnjenju nekih pitanja:

1) Vojvodi je bilo saopšteno da, na osnovu dokumenata zaplenjenih u Srbiji, proizilazi da on stoji u vezi sa D.M.,8 da ga izveštava i da od njega prima naređenja. Doveden u škripac, najzad je rekao: »I ako bi to tako bilo, Vi bi morali jednu takvu vezu samo pozdraviti, jer mi ona, sama po sebi, daje mogućnost da izvršim svoj uticaj kod Draže Mihailovića, da on shvati opasnost saradnje sa Englezima.«

2)  Zašto se vojvoda do sada nikada nije stavio u vezu sa nemačkim oficirima. Razlozi koje je vojvoda naveo, i koji su već bili izneti u ovdašnjem dopisu br. 98/44 od 11. III, nisu bili dovoljno ubedljivi.

3)  Saopšteno mu je da je sa pravoslavne strane bio planiran napad na jednog nemačkog oficira. Očigledno časno revoltiran, ovo je bilo odbačeno kao nemoguće. Prilikom ovog prekora radilo se o ličnosti poručnika Liperta, o kome je vojvoda, u toku večeri, u dugom činjeničnom izlaganju ocrtao jednu nepovoljnu karakternu ličnost. Pomoću dokumen-tovanih podataka, on je izneo optužbu pasivnog podmićivanja. Kada mu je sa nemačke strane bilo ukazano na to da bi takve optužbe protiv nemačkog oficira morale biti dokazane, on je zamolio za istragu o delatnosti poručnika Liperta, u vezi s vođom bande Manom Rokvićem, podvlačeći da bi ovo« bilo i u nemačkom interesu.

4)  Na prigovor da je on, na osnovu pronađenih dokumenata, tražio preko Draže Mihailovića bombardovanje Bihaća, odgovorio je ironično, da bi on isto tako znao da spreči bombardovanje pravoslavnih mesta kao što su Knin i Kosovo.

Odgovor uz ovu tačku protivreči, kao u prvom slučaju, verodostojnim izvorima.

Za izjašnjavanje može se, načelno, reći da su iz njega merodavni oficiri korpusa mogli stvoriti jedan lični utisak o ovdašnjem pravoslavnom oficirskom koru. Pri rastanku sagovornika, naglasio je pukovnik Pfaferot da je ovaj utisak u osnovi bio pozitivan. Pre svega, bio je on ubeđen o karakternoj čistoti i disciplini unutar Đujićeve borbene skupine.

Krajem sastanka podneo je kapetan Mijović jedan pregled vojnih namera s molbom da se odluči da li bi se one mogle sprovesti. Radilo se pri tom o različitim operacijama u prostoru severne Dalmacije. Pri tom bi pravoslavne formaciji sadejstvovale pod nemačkom komandom. Treba tu onemogućiti stvaranje većih partizanskih slobodnih teritorija aktiviranjem i praktičnim angažovanjem jedinica potčinjenih korpusu. Mada se ovde radi o nadležnosti Operativnog ode-ljenja, ipak je kapetan Tajfer primetio, posle rastanka od pravoslavaca, da sprovođenju protivstaju ogromne teškoće snabdevanja municijom.

Karakteristično za sadašnju trenutnu situaciju i shvatanje vojvode bejaše činjenica da se sa šovinističke ■— hrvatske strane (ustaški pukovnik Servaci9 sa ostalim saradnicima — Janka Puste10) vrši organizovanje i ponovno ustrojavanje većih jedinica, oko pravoslavnih teritorija, sa očitom namerom da se ovde prouzrokuje ponavljanje događaja od 1941. godine. (Prema iskazima poručnika Ankofa, pukovnik Servaci je isto recima izrazio, dodavši da nakon stvaranja jakih ustaških snaga nemačke trupe koje su se ovde istrošile u partizanskim i borbama, uprkos svim dobrim željama, neće više moći pružiti nikakav otpor hrvatskim namerama).

U toku večeri došlo je do dve izjave sa nemačke strane. U ovom trenutku one obadve imaju svoj puni značaj, ali pri daljoj izgradnji ovdašnjih ustaških pozicija, jednog dana ne bi mogle opstati više jedna pored druge:

1)  Nemačke trupe neće nikada dozvoliti istrebljenje ovdašnjeg pravoslavnog življa. One će zaštititi ne samo pravoslavne dobrovoljce koji se sa njima skupa bore nego i žene i decu od eventualnog ponavljanja događaja iz 1941. godine.

2)  Nemačka i hrvatska vojska su saveznici. Ako stoga pravoslavni povedu ofanzivu protiv ustaških pripadnika, ne- mačka vojska morala bi stati na strani ustaša.

Doći će se, dakle, jednog dana (i po svoj prilici vrlo skoro) na definiciju ovdašnjih nemira. Od strane Hrvata priča se o jednoj pravoslavnoj ofanzivi (već danas su divizija i korpus preplavljeni dnevno sa više ili manje izopačenim izve-štajima, dok se stvarno nemački štabovi u povećanom obimu : bave političkim ubistvima pravoslavnih od strane ustaških pripadnika). Na žalost, na osnovu dosadašnjih iskustava, jedva da se može prihvatiti da će se istiniti sud nemačkih vojnih instanci, dobijen na licu mesta, moći sprovesti prema dobije-nim političkim odlukama u Zagrebu i Berlinu na osnovu one sive knjige tipičnih falsifikata i izvrtanja. Pri produženju sadašnjeg razvoja, postoji opasnost da, na kraju krajeva, nemačka vojska nije više gospodar situacije u severnoj Dalmaciji. Izgleda tako da je vojvoda jasno uvideo ovu vezanost nemačkih vojnih vlasti i na osnovu toga u ultimativnoj formi zahteva odluku za jedan od dva sledeća puta:

1) Povećanu saradnju sa nemačkim vlastima kako bi se -eliminisalo prvenstvo ustaša koji se prijateljski odnose prema partizanima. Ili

2) Osamostaljenje vojničke delatnosti pravoslavnih borbenih skupina da bi postigao koncentraciju snaga na jednom čisto pravoslavnom otoku, za predstojeću borbu za opstanak ovdašnjeg starosedelačkog pravoslavnog življa.

Poznajući ovdašnje prilike, sa nemačke vojničke strane priznaje se hitnost ovako formulisanih alternativa i treba se bojati da bi dalje izostajanje smernica i sredstava pomoći, koji bi omogućili povećano okupljanje pravoslavnih borbenih skupina za borbu protiv partizanštine, dovelo do stvaranja jedne takve situacije iz koje bi se nemačke jedinice izvukle samo uz velike gubitke.

Konrad

poručnik i starešina jedinice Ic/AO

 

1  Snimak originala (pisanog na mašini) u Arhivu VII, NAV-T--311, r. 194, s. 42-44.

2  Pečat Komande Abvera 201.

3  Pfaferot Verner (Pfafferott Werner).

4 Kops Rainhard.

5 Momčilo Đujić.

6 Miodrag.                         

7 Novak.                                                               

8 Draža Mihailović.                                                                             

9  Vjekoslav.

10  Janko Pusta je mesto (salaš) u Mađarskoj gde su se ustaški teroristi pripremali za ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju kao i za vršenje drugih terorističkih akata u Kraljevini Jugoslaviji.

11  Zbog prostora izostavljeno je kome je sve upućen izveštaj.


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument