ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 3
PRILOG II DOKUMENTI VELIKE BRITANIJE 1943. I 1944.

OBAVEŠTENJE MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA VELIKE BRITANIJE OD 7. DECEMBRA 1943. SVOM AMBASADORU U VAŠINGTONU O SARADNJI ČETNIKA SA OKUPATORIMA I RAZLOZIMA ZA PREKID ODNOSA SA DRAŽOM MIHAILOVIĆEM1 (DEŠIFROVANO) DIPLOMATIJA (POVERLJIVO) MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA — VAŠINGTONU BR. 647 IZUZETAK 7. decembar 1943. Ponovljeno gospodinu Stivensonu u Kairu, pod Br. 107 (šifrovano) q q q Nedavno smo razmatrali našu celokupnu politiku prema pokretima otpora u Jugoslaviji, na osnovu novoprispelih iz-veštaja brigadira Maklejna, višeg oficira za vezu koji se nalazi kod partizana, i serije izveštaja od oficira za vezu koji se nalaze kod snaga gen. Mihailovića2. 2. Kopije izveštaja brigadira Maklejna vam šaljemo hitnom poštom za Ministarstvo unutrašnjih poslova Sjedinjenih Američkih Država. Suština izveštaja je da partizanske snage, koje dominiraju po celoj Jugoslaviji, izuzev oblasti stare Srbije i delova Crne Gore, broje 200.000 ljudi i veoma su dobro orga-nizovane u oblastima koje su potpuno oslobođene od neprijatelja. Partizani su u ovim oslobođenim oblastima organizovali političke organizacije koje imaju jednak tretman prema članovima sve tri nacionalnosti i njihovim verama. Iako je članovima starih političkih stranaka dozvoljena neka aktivnost, partizanska politička organizacija je, u suštini, komunistička organizacija koja striktno sledi liniju Partije. Partizani su spremni da sarađuju sa svim oslobodilačkim grupama, izuzev sa grupom gen. Mihailovića koga optužuju da je izdajnik i spremni su da ga likvidiraju. Njihov stav prema monarhiji je: To pitanje će odlučiti narod posle rata. Dotle, nije dozvoljena nikakva antimonarhistička propaganda. Izveštaj završava zaključkom da partizanski pokret nije samo znatna politička snaga, kakvom je i mi smatramo, već je vrlo verovatno da će biti i odlučujući faktor u Jugoslaviji. 3. Nedavne informacije iz Srbije kazuju: (1)  Da Mihailovićeva organizacija još uvek ima kontrolu nad većim delom stanovništva, ne samo zbog njihovog nacionalističkog stava već i zbog njihovog otpora prema komunizmu. (2)  Da Mihailović ne samo da nije ni od kakve vojne i pomoći za saveznike već je postao izražena prepreka bilo j kakvom obliku jugoslovenskog jedinstva.                                 ' (3)  Da je Mihailović toliko opsednut opasnošću od komunizma da je otvoreno priznao da više voli da brani Nedića i Nemce nego da se potčini partizanima. (4)  Mada još uvek nema dokaza da Mihailović lično sa-rađuje sa Nemcima, velika je verovatnoća da sarađuje sa Nedićem i da su neki njegovi komandanti već potpisali sporazume sa Nemcima.3 (5)  Da svi njegovi sledbenici ne dele njegove ekstremne stavove. Njegov komandant u Prištinskoj oblasti je pokazao dobru volju da se postigne sporazum sa partizanima i nespremnost da sarađuje sa Nedićem.4 Neki stavovi su izve-štavani direktno sa Kosova. (6)  Mada partizani ni pod kojim okolnostima neće sara-đivati sa Mihailovićem, možda bi ipak bili spremni da sara-đuju sa nekim od njegovih vođa, ukoliko se Mihailović ukloni. 4.  S obzirom na to da je Mihailovićev izveštaj konačno pokazao da ne postoji više nikakva praktična politika kojom bi se uspešno sprovelo pomirenje između Mihailovića i partizana, mi smo suočeni sa sledećim dilemama: (1) Možemo prekinuti sa Mihailovićem i celokupnu našu pomoć prebaciti partizanima. Rezultati ove politike bi mogli biti: a) značajan vojni doprinos ratnim naporima, sada a i u kasnijoj fazi rata; (b)  mogućnost da Tita odvratimo od dokrine čistog komunizma i da ga ubedimo da prihvati kralja Petra i njegovu monarhiju; (c)  prosperitet Jugoslavije koja će se, najverovatnije, posle rata ujediniti u nekakav oblik komunističke države koja bi bila u tesnoj vezi sa Sovjetskim Savezom.      (2) Sa druge strane, mogli bismo da nastavimo sa davanjem pomoći i partizanima i Mihailoviću. To bi nam, u najboljem slučaju, dalo: (a)  adut protiv partizana, ako oni posle rata pokušaju da na silu uspostave komunistički režim u Jugoslaviji; (b)  mogućnost da barem staru Srbiju spasemo od takve komunističke države, i (c)  mogućnost da nateramo Mihailovića da se u ratu bori protiv Nemaca. 5.  Najnovije vesti iz Srbije ukazuju na to da ima malo nade da se ova dilema okonča time što bi se napravila jasna razlika između Mihailovića, na jednoj strani, i četničkog pokreta i stanovništva u Srbiji, na drugoj. Izgleda da je Mihailović, sam po sebi, postao nepremostiva prepreka za ostvarivanje bilo kakve saradnje između partizana i četnika. Uprkos tome što u svojoj vlasti drži Srbiju, on očigledno ne predstavlja mišljenje i stav Srba, kako smo mi do sada smatrali. Stoga bi trebalo omogućiti da se sa Mihailovićem prekinu odnosi, a da se u isto vreme nastavi saradnja sa onim četničkim vođama koji su spremni da se bore protiv Nemaca. Tako, ukoliko možemo da eliminišemo Mihailovića i na njegovo mesto stavimo čoveka sa razumnijim i fleksibilnijim stavom, možemo se realno nadati da ćemo izmiriti dve strane i ujediniti ih u zajedničku borbu protiv Nemaca, a da pri tom ne žrtvujemo kralja i srpsko stanovništvo i ne dozvolimo da dođe do dominacije komunista. 6.  Stoga razmatramo mogućnost da kralju Petru sugeri-šemo da Mihailovića zameni drugim komandantom koji bi bio voljan da sarađuje sa partizanima i kome bi sadašnji Mihailovićevi komandanti bili odani. Viši britanski oficir koji se nalazi kod Mihailovića poslao je izveštaj u kojem izražava mišljenje da je mala mogućnost da se Mihailović eliminiše time što bi ga javno oklevetali, jer on u svojoj vlasti drži jednu veoma uspešnu propagandnu mašineriju u Srbiji i on bi, jednostavno, kraljev potez okarakterisao kao proizvod pritiska komunista i Britanaca. Umesto toga, on predlaže da Mihailovića pošaljemo u Kairo na konsultacije sa kraljem i da ga posle toga razrešimo dužnosti. Stoga nameravamo da razmotrimo i ovu mogućnost. 7.  Molim vas da ne preduzimate ništa u vezi sa ovim što je napisano u ovom telegramu, sve dok ne dobijete jna-rednu vest, bilo od nas bilo direktno iz Kaira, da su ovi predloži odobreni. Tada će biti obavešteno i Ministarstvo inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Države, a tražiće se i saglasnost od vlade SAD.   1  Kseroks-kopija u Arhivu VII, PRO, FO, k. 9, 371/37617. 2  Vidi ovaj prilog, dok. br. 6. 3  Vidi prilog IV. 4  Verovatno se odnosi na Radoslava Đurića. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument