| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA DOBROVOLJAČKIH ODREDA GACKE ZONE OD 1. JULA 1944. VOJVODI DOBROSAVU JEVĐEVIĆU O STANJU ORGANIZACIJE I SARADNJI SA NEMAČKIM OKUPATORIMA1 KOMANDA DOBROVOLJAČKIH ODREDA GACKE ZONE 2 Pov. Br. 4 1. jula 1944. g. BRLOG Dostavlja izveštaj o stanju Gacke zone. Bratu Vojvodi JEVĐEVIĆU3 Organizacija u Gackoj dolini razvija se dosta povoljno. Ima poteškoća na koje nailazimo, ali se nadamo da ćemo ih odkloniti. Jedna od najvećih poteškoća a to je politička zaostalost naroda, kome se greška može pripisati neznanjem. Nacionalna svest kod naroda je stvarno velika kako sam to i u prvim izveštajima naveo4, ali da narod mora žrtvovati sebe i sve svoje sa opštu stvar s tijem još nije na čisto. Druga stvar koja onemogućava i otežava organizaciju su samovoljni ljudi koji traže svaki za sebe izlaz i smatra da se nije važno povezati i učvrstiti u zajedničke blokove protiv revolucionara koji hoće da oduzmu sve naše najljepše pa onda i živote. Cela stvar leži na meni za to je odklanjanje ovih ljudi dosta teško. Ovih dana kretao sam zajedno sa Eremićem5 u Plaščansku dolinu sa namerom da se izvrši organizacija u inim krajevima, kako bi se olakšala organizacija i ovde. Međutim, izgleda da će organizacija u Plašćanskoj dolini ići dosta teško, jer su Njemački garnizoni dosta daleko na koje bi se trebali nasloniti, a komunisti rade svim silama na sprečavanju ovoga, jer znadu čim se odpočne sa ovim u Plašćanskoj dolini da je njihova stvar propala ne u Plaškom nego i dalje na Kordunu i Baniji. Prilikom našeg upada u L. Jasenicu i Plaški uspeli smo razjuriti terenski bataljon, koji se tamo nalazio, i narod nas je dočekao s plačem, jer je mislio da smo mi oni koji ćemo ih spasiti muka i komunističkog terora. Komunisti smatraju naš upad opasnim za svoju stvar na brzu ruku dovukli su snage i mi smo se morali povući6. Dirljivi je to odlazak bio iz Jaseničke7 i Plašćanske doline kad nas narod sa djecom u naramcima, trči za nama i kroz plač govori »braćo što će te od nas sada, što nas napuštate i t.d.« Tako nazivaju partizane. Ljudi iz Plašćanske doline povukli su se kod nas u Gacku dolinu odakle je opet po drugi put učinjen poduhvat za izvršenje organizacije i prihvaćanje ljudi koji se nalaze po šumama Plaškog i Korduna. I ovaj poduhvat je propao i ako je borbeni elemenat Plašćana i Kordunaša vrlo dobar. Sada se radi na tome da Njemci posednu Plaški kako bi mu uspeli jednom za uvek raskopati Titovo gnezdo u Plaškom i Kordunu. Ima izgleda po prikupljenim podatcima da se partizani pripremaju na jednu ofanzivu koja bi imala kao glavni zadatak uništiti odpočetu organizaciju u Gackoj i Plašćanskoj zoni a za dalje sigurno posjedanje obale zauzimanjem Velebita i Njegovih obronaka. Na osnovu ovoga izvjestite nas dali bi za nas bilo vreme odstupanja od Njemaca i posjedanje Velebita i bili mi u tome času mogli dobiti potrebnu pomoć kao sredstvo za život. Ja verujem da do ovoga neće u opšte doći niti će komunisti u ovome uspjeti, jer kako mi izgleda Njemci pripremaju ozbiljne podhvate protiv njih, ali je naša dužnost računati na sve. Velebit bi bio zgodan za prihvaćanje padobranaca i odatle preduzimanje potrebnog. Njemački podhvati protiv partizana po našem mišljenju izgleda da su naređenje sa viših foruma s jedne i druge strane, a ako Vi nešto više o ovome znadete molim Vas izvestite nas. Moja veza sa Njemcima je vrlo ograničena. Trudim se svim silama da ih uverim u to da je glavna stvar sprovesti organizaciju i političko prodiranje u partizanske redove kako bi na taj način oslabili komunistički front, a ne se staviti pod njihovu direktnu komandu naravno pod parolom »borba protiv komunizma-«. Formirane jedinice svojim patroliranjem se nalaze daleko od Njemačkih garnizona. Štab odreda jest u blizini njih, ali se ja u njemu vrlo malo zadržavam, tako da sam svoju dužnost u vezi sa Nemcima dao drugom čovjeku kao ađutantu štaba Đuri Banjaninu. Veza sa Kosinj em je uhvaćena. Jučer sam baš poslao nove kurire u Kosinj sa kojima sam im poslao 50.000. Kn i nešto kancelarijskog materijala kroz koje sam tražio detaljan izveštaj celog stanja u onim krajevima. Po dobivanju izveštaj a biće Vam dostavljen izveštaj. O radu Potrebića vrlo malo znam. Poslao sam mu kurira i prepis izveštaj a kapetana Džakovića8 u kom je naznačio patrolu koja se putem Slovenije prebacuje i koja bi na Viš-njevici trebala pohvatati veze. Naredio sam da o ovome mnogo povede računa kao važnom sastanku i da uputi ljude koji bi na naznačenom mjestu trebali uhvatiti vezu sa izaslatom patrolom. Istovremeno molim i Vas da mu izdate jedno naređenje s kojim da ga zadužite radi vezivanja grupica i hvatanja veza sa patrolama koje vi otuda izašiljate a o svemu ovome da Po-trebić izvesti nas, kako bi grupicama Gomirja, Drežnice i ostalih krajeva mogli izdati naređenja i zadužiti ih kao odgovorne za krajeve u kojima se oni nalaze. Izveštaj od Potrebića nisam još dobio. Od strane legionara koji su pri diviziji9 na radio stanici ponuđen mi je prelazak sa istom na našu stranu. Ja mislim da ću u ovome uspeti. Molim Vas upoznajte [nas] sa zadatcima Cičina korpusa10 koji treba ovamo izaći i njegov odnos sa Njemcima, kako bi se na sve potrebno pripremili. Izvestite nas o našoj situaciji i blizini događaja, kako bi znali zauzeti stav. U mjesto nesposobnih ljudi starati se da nam pošaljete sposobne ljude i to više organizacione. Ako je ikako moguće uputite ovamo Milu Marijana. Ilija Vlašić Upozorite svakoga ko otuda dolazi da ne vrši po terenu nikakove propagande a niti da radi nešto na svoju ruku, jer izgleda da su opet ovi ljudi koji su otišli za Josipdol odveli sa sobom neke ljude i mi to saznajemo tek po završenom činu.
1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 153, reg. br. 50/7. 2 Reč je o četničkoj komandi koju je, uz pomoć Nemaca i ustaša, obrazovao u proleće 1944. Ilija Vlašić, ranije komandant četnika kod Donjeg Lapca. U izveštaju obaveštajnog odeljenja nemačke 392. legionarske divizije od 24. maja 1944. komandi 15. brdskog armijskog korpusa govori se o uslovima pod kojima će se dozvoliti obrazovanje četničke komande i načinu njenog delovanja. Navodi se da se komanda obrazuje u s. Brlog, sa zonom dejstva Škare — Brlog. U izveštaju se još, pored ostalog, kaže: »Divizija je od 18. 5. 44. izvestila da dotadašnji četnički komandant iz D. Lapca Ilija Vlašić, stigao u svoje rodno mesto Brlog i sa Divizijom uspostavio vezu. Komanda korpusa je odobrila radiogramom od 20. 5. 44. nameru za formiranje jedne pravoslavne jedinice u vezi sa tim Vlašiću su saopšteni sledeći uslovi:... 4. Nema angažovanja u borbi bez nemačkog naređenja... Vlašić se saglasio sa ovim tačkama 22. maja 1944. o nameravanom formiranju obavešten je komandant 4. ustaške brigade Rukavina, koji je kad mu je objašnjeno dao takođe svoju saglasnost« (Arhiv VII, Na, mikrofilm NAV-N-T-314, r. 565, s. 836). U izveštaju Štaba Dobrovoljačkih odreda Gacke zone od 23. juna 1944 vojvodi Momčilu Đujiću o stanju organizacije u Gackoj dolini, pored ostalog, piše: »Dolaskom brata Ilije Vlašića iz Vaših odreda ovamo, otpočeta je ponovo organizacija četničkih odreda u Gackoj dolini i do danas uspeli smo dosta dobro. Imademo do sada oko 200 naoružanih boraca... »Oko odobrenja naše organizacije imali smo mnogo poteškoća, jer ustaške vlasti mnogo su se tomu protivile, no ipak smo uspeli da nam se organizacija dozvoli« (Arhiv VII, Ča, k. 153, reg. br. 57/4). Naziv »Dobrovoljački odred« uzet je iz političkih i propagandnih motiva. Znajući da su četnici zbog saradnje sa okupatorom i ustašama omrznuti kod naroda, četničko vođstvo je pokušalo da pronađe neki drugi naziv za svoje pripadnike. Tako je bilo predloga da se zovu »Vojska Bana Jelačića«. što bi simbolično vezalo ustaše i četnike. Nemci su ih od početka zvali »Jugoslovenski dobrovoljački pokret«, »Hrvatska borbena zajednica«, odnosno »Pravoslavne skupine«. Četnici su se sami, pored Dobrovoljačkih odreda, nazivali i »Antikomunistički pokret«. 3 Dobrosav Jevđević se tada nalazio u Opatiji. O njegovom radu i vezama sa Nemcima vidi dok. br. 198. 4 Izveštaj nije nađen. 5 Joco. Do kraja aprila 1944. bio je komandant (u činu majora NOVJ) Kordunaškog vojnog područja. Tada je, zbog svog izdajničkog rada na rušenju bratstva i jedinstva i podrivanju snage NOP-a na Kordunu, trebalo da bude uhapšen. Međutim, on je, preko svojih veza sa Nemcima i ustašama, pobegao i stavio se na raspolaganje Nemcima. U izveštaju obaveštajnog odeljenja nemačke 392. legionarske divizije od 13. maja 1944. komandi 15. brdskog armijskog korpusa o razgovoru sa Eremićem, između ostalog, piše: »12. maja, a prema pređašnjem sporazumu (mesto i vreme susreta sa nemačkim osiguranjem) stavio se na raspoloženje nemačkoj vojnoj sili — Vermahtu, komandant kordunaškog područja major Eremić. On i kuriri koji su ga pratili predali su svoje oružje, i ako to nije bilo zahtevano, s tim što je Kremiću ostavljen njegov automat«. Dalje se navodi da je Eremić »otprilike pre 5 meseci« postao vođa »antikomunističkog pokreta na Kordunu«, za koji piše: »Pokret priznaje sadašnji poredak, tj. Poglavnika i Hrvatsku državu u njenom današnjem obliku. Pokret je spreman da stavi crtu preko događaja iz 1941 godine (misli se na ustaška zverstva — prim. red) i da prestupi ustaša kao da se nisu ni desili... Što se tiče jevrejskog pitanja Eremić je samo kratko primetio, da su Jevreji bili samo jedan balast evropskog naroda i da on bezuslovno stoji na stanovištu Hitlera« (Arhiv VII, Ča, Na, mikrofilm NAV-N-T--314. r. 565, s. 832-35). S Eremićem, a isto tako i sa Nemcima, bili su povezani, pored ostalih, Stevo Kosanović Jabučar, zamenik komesara Grupe kordunaških odreda (Kordunaški, Plaščanski i Karlovački NOP odred), Đuro Đuđa Šumonja, komandant Plaščanskog NOP odreda, neki članovi Štaba Pla-ščanskog odreda, kao i neki članovi iz Komande Vojnog područja Korduna. Po dolasku u Josipdol, Eremić je 13. maja napisao nekoliko pisama svojim saradnicima na polju izdaje, kojim putem ih obaveštava da se stavio Nemcima na raspolaganje i da formira četničke jedinice, koje će zajedno sa Nemcima i ustašama voditi borbu protiv NOVJ. U pismu Stevi Kosanoviću, pored ostalog, piše: »Nalazim se u Josipdolu. Osnivamo sopstvenu vojnu jedinicu. Nadam se da će te vi svi ispuniti odgovarajuće... Ovde je takođe i Milan Potrebić (četnički nacionalni poverenik za Liku — prim. red.) a osnovaće se i jedna jedinica. Mene je on već uvrstio u svoju zajednicu. On stoji na strani Nemaca kako je Italija kapitulirala i raspolaže već sa većim brojem ljudi« (Arhiv VII, Na, mikrofilm NAV-N-T-314, r. 656, s. 743-77). O ulozi četnika, kao nemačke policije u Josipdolu, vidi dok. br. 198. Stevo Kosanović, koji se nalazio kod Plaščanskog NOP odreda na terenu Plaščanske doline, napisao je 14. maja (u 23,15 časova) pismo, koje je verovatno upućeno istomišljenicima u Komandi Vojnih područja Korduna, kojim putem ih obaveštava o prelasku Nemcima. »Obaveštavamo Vas da u ponedeljak 15. o. mj. odlazimo (na večer). Imade nas mnogo. Od vas se traži isto to... Pismo Peškia (Fridrih Peške, oficir Abvera iz Karlovca — prim. red.) držati kod sebe... Mi odlazimo sigurno i nemojte računati da će nas možda još odgoditi vaši negativni odgovori« (Arhiv VII, Ča, k. 153, reg. br. 13/2). Tako je 15 maja 1944. izvršen puč u Plaščanskom NOP odredu, kada je izdajom nekolicine starešina pokušano prevesti, uz pomoć Nemaca, na stranu četnika nekoliko desetina boraca 2. bataljona Plaščanskog odreda. Međutim, još u toku pokreta iz s. Grbe (kod Plaškog) u predeo pl. Kapela pobegla je većina boraca koje su izvršioci puča, pre-varom poveli u izdaju (Institut radničkog pokreta SR Hrvatske, Izveštaj Sreskog komiteta KPH za Plaški od 19. maja 1944. Okružnom komitetu KPH za Karlovac). Već 16. maja 1944. u pl. Kapeli, blizu Modruša, održan je sastanak rukovodstva puča i nemačkih oficira. Sastanku su prisustvovali Joco Eremić, Stevo Kosanović. Đuđa Šumonja i Milan Momčilović, bivši informativni oficir Plaščanskog NOP odreda (koji je u borbi odreda protiv Nemaca 2. maja 1944. u Plaškom, inscenirao zarobljavanje od strane Nemaca), a sa nemačke strane komandant 846. puka 392. divizije, jedan poručnik, jedan tumač i jedan vojnik. Grupa odbeglih oficira i vojnika, brzom intervencijom 1. i 3. bataljona Plaščanskog NOP odreda i delova 8. divizije NOVJ, razbijena je, a ostaci su se krajem maja 1944. priključili Iliji Vlašiću u Gackoj dolini. Do toga vremena krili su se po šumama. Dolaskom u Drenov Klanac (kod Otočca), Eremić, Kosanović, Sumonja i Vlašić održali su 7. juna sastanak sa predstavnicima Komande nemačke 392. divizije, na kojem je raspravljano o načinu organizova-nja jedinica i dejstvu četnika i Nemaca prema Plaškom i Kordunu. U izveštaju obaveštajnog odeljenja 392. divizije od 8. juna 1944. godine 15. brdskom armijskom korpusu o tom, između ostalog, piše: »a) Bivši četnici (Vlašićeva grupa) i bivši partizani (Eremićev pokret) postigli su saglasnost političkih ciljeva i hoće tesno da sarađuju. b) Kao hrvatska borbena grupa biće osnovan po jedan odred u rejonu Dabar pod rukovodstvom Vlašića i Plaški pod rukovodstvom Šumonje. Eremić i Jabučar obrazovaće komandu za obe grupe na političkom i propagandnom polju za vezu sa obaveštajnim odeljenjem« (Arhiv VII, Na, mikrofilm, NAV-N-T-314, r. 565, s. 1204-05). U izveštaju 392. divizije od 10. juna 15. korpusu o planu dejstva prema Kordunu, između ostalog, piše: »Takođe je nepoželjno i ne bi se moglo predstaviti da se antikomunistički pokret iscrpe u formiranju slabih jedinica za osiguranje. Prilika, njihov zahtev, da se Kordun koji se do skoro mogao označiti kolevkom partizanskog pokreta u Hrvatskoj, vojnički oslobodi i politički pridobije za Nacional-socijalizam« (isto, s. 47—50). Tako se komanda Ilije Vlašića proširila u »Komandu Dobrovoljačkih odreda Gacke zone«. Komandant je bio Vlašić, načelnik štaba i jedan od oficira za vezu sa Nemcima Đuro Banjanin, operativni oficir i oficir za vezu sa Nemcima Stevo Kosanović, a oficir za propagandu Branko Krajnović. Joca Eremić, kao vođa »antikomunističkog pokreta«, postao je član štaba ove komande (Arhiv VII, Ča, k. 153, reg. br. 57/4). Zbog malog brojnog stanja (oko 200 četnika) i udaljenosti nemač-kih garnizona od Plaškog, gde se planiralo formiranje odreda pod komandom Đuđe Šumonje, došlo se na ideju da se formira »1. Jugoslo-venska brigada Vožd Karađorđe«. Međutim, zbog stalnog osipanja ljudstva i od toga se odustalo, pa je krajem jula 1944. formiran »1. Jugoslovenski bataljon Vožd Karađorđe«, čiji je komandant postao Đuđa Šumonja (isto). Borbena aktivnost »Dobrovoljačkih odreda« svodila se, uglavnom, na izvođenje pojedinačnih prepada na pozadinske jedinice i ustanove NOP-a, vršenje pojedinačnih atentata i terorisanje i pljačku stanovništva. Za svoj opstanak mogli su zahvaliti nemačkom okupatoru. Krajem 1944, pod udarcima NOVJ, razbijeni su i potisnuti »četnici« vojvode Momčila Đujića, kojima su se, pri povlačenju kroz Gacku dolinu, krajem decembra 1944. priključili ostaci »Dobrovoljačkih odreda« i, preko Slovenije, izbegli u Italiju. U Gackoj dolini i na široj teritoriji Plaškog ostale su terorističke grupice, a među njima — jedan od vođa — Đuđa Sumonja. On se krio po šumama Kapele, terorisao, pljačkao i vršio pojedinačna ubistva pripadnika narodne vlasti. Prvog januara 1948. je uhvaćen i pri pokušaju bekstva ubijen. 6 Pripadnici »Dobrovoljačkih odreda« nisu uspeli da izvedu nijednu vojničku akciju, osim pojedinačnih prepada na pripadnike NOP-a. Bilo je zamišljeno da nemačke trupe 392. divizije i »Dobrovoljački odredi« izvedu akciju prema Plaščanskoj dolini i Kordunu, razbiju jedinice 8. divizije i Grupu kordunaških odreda, ali od svega je ostao samo plan. Još na sastanku u Drenovu Klancu održanom 7. juna između vođa »Dobrovoljačkih odreda« i Nemaca dogovoreno je da se izvode akcije širokih razmera prema Plaščanskoj dolini i dalje, prema Kordunu. U već pomenutom izveštaju 392. divizije o tome se, između ostalog, kaže: »Odred (Vlašićev — prim. red.) će biti potčinjen najbližoj nemač-koj jedinici, biće ograničeno na stalno izviđanje u dolini rejona i uništavanje komunističkih organizacija. Veće akcije izvoditi samo uz sa-glasnost pretpostavljene nemačke trupe. Šumonja će pod istim uslovima formirati jedan odred u rejonu Plaškog od meštana pravoslavne veroispovesti... Zatim je predviđena da se, za vreme akcije preko Kapele i Jesenice (Ličke — prim. red.) usput prodre u rejon Plaškog i on zauzme, s istovremenim pročešljava-njem terena na severoistok. To će učiniti nemačke snage, a na liniji Tounj — Primišlje... Sumonja će tada sa svojim snagama držati visove zapadno od Korane u označenom rejonu. Slunj bi morao biti posednut ustašama« (Arhiv VII, Na, mikrofilm NAV-N-T-314, r. 566, s. 47—50). 7 Lička Jesenica. 8 O radu Dušana Đakovića i njegovim vezama sa Nemcima i ustašama vidi dok. br. 198. 9 Misli se na nemačku 392. legionarsku diviziju. 10 Redakcija nije utvrdila na koga se odnosi. U četničkim dokumentima Čiča je Draža Mihailović.
|