| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA JUŽNOMORAVSKOG KORPUSA OD 21. JUNA 1944. KOMANDI »JUŽNE SRBIJE« O BORBAMA PROTIV NOVJ U VREMENU OD 21. DO 28. MAJA 1944. GODINE1 GORSKI ŠTAB BR. 1652 JUGOSLOVENSKE VOJ. U OTADŽBINI Pov. Br. — 21 juna 1944 godine Slobodne srpske planine ' Duplikat3 Relaciju vođenih borbi, dostavlja. — KOMANDANTU GORSKOG ŠTABA BR. 110.4 Na osnovu naređenja toga štaba br. službeno od 17 juna 1944 godine, dostavljani relaciju o vođenim borbama u vremenu od 21 do 28 maja 1944 godine u sledećem: 1. — Južno Moravski korpus u vremenu od 9 do 18 maja ove godine nalazio se je u punom sastavu na bugarskoj teritoriji5 u reonu: Golemo selo — Drenovac — Oblička Sena — Gumerište sa jednim bataljonom u selu Mrtvici (sekcija Vranje raz. 1 : 100.000) jureći jednu komunističku grupu jačine oko 150 ljudi, koja se je grupa komunista prebacila iz reona Vranjska Banja na levu obalu reke Morave.6 Ovu grupu partizana proterao sam sa reona preko pl. Kukavice ka selu Čukljenik — Brza — Gorina. Radiogramom tražio sam od komandanta štaba br. 110. potpukovnika Đurića7 da izda potrebno naređenje komandantu Leskovačke brigade da zatvori pravac: Kaluđerica — Novakov Rid — Gorina — Brza. Komandant mi je odgovorio depešom da je kapetan Andrijević8 sam bez ičijeg odobrenja napustio ugroženi reon od partizana (selo Barje, Igri-šte, Miroševce, Gorina i Brza) i otišao na Babičku Goru. Od strane komandanta Gorskog štaba br. 110 tri puta mu je bilo naređeno da se sa Babičke Gore vrati i postupi po mome traženju ali da kapetan Andrijević ovo naređenje nije izvršio. Ovo neizvršenje naređenja, kao što će se kasnije videti iz relacije imalo je za posledicu brzi pad sela Barja, Gaginca i Oruglice. 18 maja 1944 godine do mraka Južno Moravski korpus, usled bugarske akcije u Poljanici protivu nas, ostavljajući dva bataljona iz Moravske brigade prebacio sam u reon sela: Mijovca — Lalinca — Studena — Tumba. 2. — Udar na štab br. 110 izvršen je 18 maja 1944 godine.9 U ovome udaru ni jedna jedinica niti starešina iz Južno Moravskog korpusa nije učestvovao jer smo se nalazili s one strane granice. 3. — 19 maja ove godine bila je konferencija gg. oficira štaba 110, Vardarskog, Južno-Moravskog i Jablaničkog korpusa. Na toj konferenciji između ostaloga zbog događaja u štabu br. 110, kao i komunističkih namera zahtevao sam, da se stanje što pre normalizuje i da se preduzmu mere opreze prema komunistima. 4. — Dok su se starešine ovoga korpusa nalazile na konferenciji u Klajiću, usleduje bugarski napad na selo Mijovce. Tom prilikom Bugari su ubili jednog mladića iz Mijovca, upalili nekoliko kuća i plevnji. 5. — 20 maja tg. upotrebio sam na sređivanje prilika u korpusu, kao i preorganizaciju. Ovoga dana stigla je u sastav korpusa leteća brigada koja je bila kod štaba br. 110. 6. — 21 maja tg. komunisti su u zoru napali naše snage u Jablanici sa dva pravca.10 a) Na selo Retkocer sa pravca: Gazdari — Pusto Šilovo i sa pravca Gajtan — Stubla — Miskić — Tulare. b) Na selo Barje sa pravca: Miroševce — Vina i sa pravca: Gorina — Bukova Glava — Kaluđerica. Prema zapovesti koju sam dobio od zastupnika komandanta11 štaba br. 110 i ličnom posmatranju borbe, odmah sam zaključio da komunistički napad u štabu br. 110 nije bio pravilno shvaćen. Ovo iz razloga što je vatra kako bacača tako i mitraljeska bila mnogo jača na pravcu pod a), nego na pravcu pod b). Prema Barju je bio samo pomoćni komunistički napad dok je prema Retkoceru bio glavni komunistički napad. Štab br. 110 u mesto da preduzme najcelishodnije mere u pogledu grupisanja i angažovanja snaga prema glavnom napadu, a da prema pomoćnom napadu odredi potrebne snage, greši što prema pomoćnom komunističkom napadu diriguje Južno Moravski korpus od četiri brigade, Oruglički bataljon i leteći odred Leskovačke brigade, prema ciglo 120 do 150 komunista. U mesto da se Južno Moravski korpus, Vardarski korpus i Jablanički korpus angažuju prema glavnim komunističkim snagama u Retkoceru. Ovo se ne čini nego se ostavlja sam Jablanički korpus (bez 1 Jablaničke brigade), da se tuče sa komunistima koji ga u dvodnevnoj borbi tuku počasno. Ova pogrešna procena situacije i odluka dovodi do dra-gocenog gubitka u vremenu za koncentraciju naših snaga i počasno tučenje Jablaničkog korpusa (bez 1 Jablaničke brigade). Leteći odred Leskovačke brigade, do podne 21 maja tj. sam bez ičije pomoći rasčistio je sa komunistima koji su napadali selo Barje, dok je Oruglički bataljon i Južno Moravski korpus u dve kolone, jedna pravcem: Lalince — Bu-natovac — Kaluđerica, a druga pravcem: Mijovce — Oru-glica — Gagince — Barje, nastupao ka Barju i pred mrak izbio na određeni cilj, nenaišavši na komuniste. 7. — 22 maja tg. zastupnik komandanta štaba br. 110 svojim pismenim naređenjem određuje me da primim komandu nad svima jedinicama u Jablanici (Južno Moravski korpus, Vardarski korpus, Jablanički korpus i leteći odred Leskovačke brigade) i da rukovodim operacijama protivu komunista. Pri tome nisam dobio nikakvih podataka o komunistima (njihovoj jačini i dotadašnjem dejstvu). Iako je zastupnik komandanta štaba 110 bio zdrav i kao takav primio se dužnosti na konferenciji gg. oficira 19 maja tg. u selu Klaiću, da zastupa komandanta štaba br. 110, dok Vrhovna komanda ne odredi komandanta, trebao je lično da komanduje jedinicama u borbi a ne da oređuje potpisatoga, što je protivno svima Pravilima i gledištima za vođenje borbe. Iako se ovim želelo da se sva odgovornost za Jablanicu (kako za uspeh tako i za neuspeh) prenese na potpisatog, ipak sam se primio ovog teškog zadatka, da spasim što se spasiti može. 8. — Odmah sam svima jedinicama izdao zapovest za koncentraciju snaga na liniji: Đulekare — Tupalski Vis — Radevačka Česma. Komandantu Jablaničkog korpusa potporučniku Savi Mi-lovanoviću naredio sam, da posle gubitka Retkocera, Tulara i Medveđe, da se pod borbom, pri tome prikupljajući potrebne podatke o komunistima povuče na Tupalski Vis. Sa Vardarskim i Južno Moravskim korpusom hitao sam po podne 22 maja i noću 22/23 na otsek: Tupalski Vis — Radevačka Česma. 9. — 23 maja tg. iz jutra raspored naših snaga je sledeći: 1 Jablanička brigada u Đulekaru (Direktorov zabran); Vardarski korpus na Tupalskom Visu; Jablanički korpus (bez 1 Jablaničke brigade) Tupalski Vis i Južno Moravski korpus kod Radevačke Česme (selo Radevci); Leteći odred Lesko-vačke brigade u selu Barju i Oruglički bataljon u selu Gagincu. Istog dana oko 8 časova u jutru stigao sam na Tupalski Vis, gde sam se upoznao sa situacijom. Jablanički korpus (bez 1 brigade) u trodnevnoj borbi bio je istrošio municiju, nanevši teške gubitke komunistima, ali zbog gubitka terena malo demoralisan. Jačina Južno Moravskog korpusa oko 480 boraca. Prilikom povlačenja Jablaničkog korpusa priključilo im se je oko 500 nacionalista bez oružja koji nisu smeli sačekati komuniste. Komandant Jablaničkog korpusa potporučnik Sava Milovanović nije znao da mi pruži nikakve podatke o komunistima. Pošto je tri dana vodio borbu a nije znao jačinu i pravce napada komunista, bacio sam ga u borbeno izviđanje na pravcu: k. 926 »L« od slova Tupale — k. 628— Dedić — Medveđa i pravcem: »T« Tupalski Vis — k. 787— k. 679 — Baltić (sekcija Lebane raz. 1 : 100.000). Jablanički korpus uspeo je da desnim krilom dođe do Medveđe ali je pod pritiskom nadmoćnih komunističkih snaga morao da se povuče u sami mrak na Tupalski Vis gde je bio prihvaćen od strane štaba čete ovog korpusa koja je stupila u dejstvo, i pod borbom izvučeni su i poslednji delovi. U međuvremenu Vardarski korpus prebacio sam u Đulekare da ojača 1 Jablaničku brigadu a Južno Moravski korpus sa Radevačke česme privukao na Tupalski Vis. Zreo momenat za pro-tivnapad bio je u sami mrak ovoga dana, ali ljudstvo nije bilo obučeno za noćnu borbu, i što je Jablanički korpus bio de-moralisan, a inače raspolagali smo municijom samo za jednu borbu, zbog čega sam odustao od protivnapada. Noću 23/24 maja tg. oba korpusa povukao sam u šumu na Radevačku Česmu s tim da 24 maja sa svima snagama pređem u napad. 24 maja tg. oko 10 časova komunisti su izvršili napad i sa pravca Crni Vrh — k. 689 — k. 708 na desno moje krilo (Vardarski korpus i 1 Jablaničku brigadu). Komunističko desno krilo izbilo je na položaj k. 570 — k. 870 — k. 958 i tako stvorili front: Đulekare — Tupalski Vis. Istoga dana oko 10.30 časova izvršio sam napad sa Južno Moravskim korpusom na desno komunističko krilo i bok. Posle tročasovne borbe bacili smo ih preko reke Jablanice zarobivši 5 komunista sa oružjem i jedno »Brno-puškomitraljez« Engleskog porekla. Kapetan Krstić12 u isto vreme izvršio je protivnapad kod Đule-kara i odbacio komuniste preko Crnog Vrha ka Bučumetu. 24 maja u veče, naredio sam, da sve snage zanoće na liniji: Crni Vrh — Medveđa — Dedić — Baltić. Jablanički korpus požurio se je i izbio u selo Maćedonci (k. 671). U ovoj borbi protivu naših snaga učestvovale su tri komunističke brigade iz 1 Jablaničke komunističke divizije, dok je 4 komunistička brigada bila u rezervi u reonu: Borovci— Vrapci — Bogunovac. Jačinu crvenih snaga koja je učestvovala u napadu protivu nas, cenim na oko 2000 ljudi, prema naših 1200. U borbi su se naročito istakli: Komandant Poljaničke brigade artiljeriski poručnik Radomir Pešić i komandanti ba-taljona potporučnik Vasilije Đorđević i narednik vodnik Boško Tadić, koji su izvršili prodor preko kose k. 87 isključno— Drvodeljska kosa (natpis selo Drvodelja). Kod Moravske brigade: komandant brigade kapetan Ilija Ristić i komandanti bataljona potporučnik Dimitrije Golubović i narednik Živojin Lenković. Kod Ristovačke brigade: graničarski podnarednik Petar Nikolić i komandant sreza Pčinjskog kapetan Ratko Stanojković koji se je nalazio u sastavu leteće brigade. Kod štabne čete: narednik Milorad Zdravković, redov Išljem Išljamović i kaplar Popović. Kod leteće brigade. Kod 1. Jablaničke brigade: komandant brigade kapetan Ilija Nikolić kao i njegovo ljudstvo pokazalo se je kukavički tako da je kapetan Krstić kako kapetana Iliju Nikolića tako i njegovo ljudstvo sa pištoljem u ruci vraćao na položaj. 25 maja t.g. komandant Jablaničkog korpusa, nemajući tačne podatke o komunistima na svoju ruku zaleteo se je u napad pravcem: Maćedonci — Retkocer, gde su ga komunisti pre podne napali s fronta i s leđa (4 komunistička brigada sa reona: Borovci — Bogunovac) i potpuno ga razbili. Ovoga dana pošto nisam imao izveštaja, i što sam smatrao da su crveni jači od nas, nisam napadao Retkocer, već sam naredio ponovo grupisanje snaga na reonu: Crni Vrh — Đulekara, privlačeći Oruglički bataljon u Drvodelju iz sela Gaginca. 26 maja tg. iz jutra jake komunističke snage iz Makedonije i Crne Trave, pojačane snagama iz Puste reke i Kukavičkim komunističkim bataljonom preduzele su napad na Barje i Oruglicu sa pravca: Igrište — Barje jednom kolonom, drugom kolonom Miroševce—Vina—Barje, trećom kolonom Kaluđerice — Barje i četvrtom kolonom Lalince — Mijovce —-Dupeljevo — Oruglica. Leteći odred Leskovačke brigade jačine oko 120 ljudi bio je odmah odbačen iz Barja; jedna polovina povukla se je za selo Klaić a druga preko sela Beštice za Gagince. Trideset boraca iz Orugličkog bataljona uzaludno su se suprotstavljali kud i kamo nadmoćnijim komunističkim snagama i bili su primorani da se povuku. Pred mrak stigao im je u pomoć i ostatak Orugličkog bataljona i izvršili zajedničkim snagama protivnapad ali bez uspeha. Izveštaj o napadu komunista na Barje i Oruglicu dobio sam u Đulekaru istog dana oko 11 časova i odmah sam sa Južno Moravskim korpusom pošao za Klajić, a komandantu Orugličkog bataljona naredio sam da preko Lipovice i Gornje Oruglice izbije u Gagince i zadržava komuniste do pristizanja ostalih naših snaga. Istoga dana Poljanička brigada pred mrak prebacila se je preko sela Grgurovaca na Banjurovo13 i preduzela inicijativno noćni napad. Ostalim trima brigadama naredio sam napad na selo Gagince, ali labavo vođene nisu uspele da dostignu postavljeni cilj i pred zoru 26/27 povukli se u selo Klajić (Klajićska kosa) — na polazni položaj. Pošto sa Južno Moravskim korpusom nisam uspeo da ovladam selom Gagincem i Oruglicom, naredio sam koncentraciju svih raspoloživih snaga za napad na komuniste: otsek Gagince — Melovo — Donja i Gornja Oruglica i to ovako: Vardarski korpus i cela 1 Jablanička brigada sa otseka selo Lipovica — Vrbovica — Devojkin kamen — Bela zemlja napadnu na Gornju Oruglicu pravcem ka Donjoj Oruglici. Južno moravski korpus i Leskovačka brigada koja se je javila tek 27 maja po podne, da izvrše napad na selo Bešticu — Gagince sa pravca Barje — Gagince i Klajić — Gagince. Ovaj napad trebao je prema mome naređenju, da otpočne 28 maja u 3 časa u jutru. Međutim, načelnik štaba br. 110 kapetan Jovan Stevanović na svoju ruku 27 maja po podne preduzeo je napad na Oruglicu sa 1 Jablaničkom brigadom i bio razbijen. Tako je u stvari kompromitovao moj nameravani napad sa svim raspoloživim snagama i doveo do počesnog tučenja u borbi. 28 maja ov. godine sa Južno Moravskim korpusom i Les-kovačkom brigadom preduzeo sam napad po predviđenom planu. Leteća i Ristovačka brigada, ma da su dobile liniju na kojoj su trebale da budu 28 u 3 časa u jutru, nisu poslu-šale nego su se istrčale unapred, gde su ih komunisti sačekali i vratili nazad na polazni položaj. Napad Poljaničke i Moravske brigade tekao je normalno. Selo Beštica bilo je zauzeto i naši prednji delovi bili su podišli severnim prvim kućama sela Gaginca. Za poraz 1 Jablaničke brigade do ovog momenta nisam znao. Kapetan Krstić Stojan sa svojim korpusom nalazio se je u Jugozapadnom delu sela Lipovice gde je štitio leđa 1 Jablaničke brigade koja je učestvovala u napadu na Oruglicu. Pre podne 28 maja tg. delovi 4 Jablaničke komunističke brigade14 napali su na Vardarski korpus sa Radevačke česme. Kapetan Krstić razbio je jedan komunistički bataljon, ali malo zatim komunisti su ga napali sa leđa, pošto se je 1 Jablanička brigada slabo borila i dala u begstvo. U ovoj borbi hrabro je pao kapetan Krstić komandant Vardarskog korpusa, a teško ranjen hrabri komandant Žegligovske brigade poručnik Nikola Janićijević. Ovim napadom komunisti su uspeli da naše snage u reonu sela Lipovice podele u dva dela. Jedan deo povukao se je za selo Trstenu na bugarsku teritoriju a jedan deo preko sela Lipovice za Klajić. Kada sam prve begunce saslušao video sam da je moje desno krilo pretrpelo neuspeh, a u međuvremenu komunisti su izbijali na liniju: Đulekari — Tupalski Vis — Radevačka Česma. Bio sam u položaju da budem potpuno opkoljen sa sviju strana. Rešio sam se na izvlačenje iz ove potkovice. I sa svim snagama pred mrak i noću 28/29 maja pored Les-kovca izvukao sam se za selo Bogojevac istočno od Leskovca. U ovome napadu protivu nas učestvovali su: Crnotravska brigada, Kumanovska brigada i Makedonska brigada pod komandom »Tempa«15 Titovog delegata za Makedoniju. Njihovu jačinu cenim na oko 150 ljudi. U automatskom oruđu i municiji bili su mnogo bolje naoružani. Imali su teške bacače što je moralno pogađalo naše borce. U napadu na naše snage u Jablanici, komunisti su bacili svoje dve divizije »Južno Moravsku«. Ukupnu jačinu njihovu cenim na četiri do pet hiljada. Po do sada prikupljenim podacima, gubici komunista su: Mrtvih: 150 Ranjenih: 200 do 250 Zarobljeno: NAŠI GUBICI: Mrtvih: 40 Ranjenih: 41 Nestalih: 310, od kojih vojnici Južno Moravskog korpusa i Orugličkog bataljona (svega 160) najverovatnije pošto su bili otsečeni prebacili su se preko granice na bugarsku teritoriju, gde se nalaze dva bataljona ovog korpusa. Ljudstvo Leskovačke i 1 Jablaničke brigade, najvećim delom izgleda da se je predalo komunistima. Za mali broj postoji verovatnoća da je svoje oružje slomilo i sada se prikriva po šumama pored svojih kuća. Za Jablanički korpus (2 i 3 brigada) nemam podataka, jer su se ove dve brigade pod borbom probile ka Dobrom Dolu u sastav potpukovnika g. Keserovića.16 Prednje se dostavlja s molbom na znanje i nadležnost. Komandant, kapetan Bor. S. Manić17
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 100, reg. br. 21/5—1 (S-V-16949). 2 Južnomoravski korpus 3 Napisano olovkom, ćirilicom. 4 Šifra za Komandu »Južne Srbije«. 5 Reč je o teritoriji koja je pripojena Bugarskoj. 6 Redakcija nije utvrdila o kojoj se jedinici NOVJ radi. Na pl. Talambasu (kod Vranja) 9. maja 1944. formirana je 10. srpska (7. juž-nomoravska) NO brigada. 7 Radoslav. 8 Miodrag. Brigada je bila u sastavu Južnomoravskog korpusa. 9 Reč je o četničkom udaru na Štab »Južne Srbije«, 18. maja 1944. Tada je s položaja smenjen major (potpukovnik) Radoslav Đurić i ubijena Vera Pešić, četnički agent. Dužnost komandanta preuzeo je major Ranko Stošić, što je Vrhovna komanda potvrdila. Đurić je 27. maja 1944. sa oko 50 četnika prešao na stranu NOVJ (Arhiv VII, Ca, k.276, reg. br. 5/1, depeša br. 54; tom I, knj. 9, dok. br. 18; tom II, knj. 13, dok. br. 93 i 117). Radoslav Đurić je umro 15 maja 1980. kao pukovnik JNA u penziji. 10 Reč je o napadu 21. divizije NOVJ (bez 5. srpske brigade) koji je otpočeo 20. maja 1944. Borbe su trajale do 28. maja, u kojima je od 23. maja uzela učešće i 22. divizija, bez 8. srpske brigade. Opširnije vidi: dr Milivoje Perović, Južna Srbija, edicija Srbija u narodnooslobodilačkoj borbi, Prosveta, Beograd 1961 (dalje: Južna Srbija), str. 387—393. 11 Misli se na Ranka Stošića. 12 Stojan, komandant Vardarskog korpusa. 13 Na karti 1 :100.000: Beljurevo. 732 . 14 Reč je o 4. srpskoj NO brigadi 21. divizije NOVJ. 15 Svetozar Vukmanović. 16 Dragutin. 17 Borivoje.
|