| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA TIMOČKOG KORPUSA OD POLOVINE JUNA 1944. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ KOD RADMIROVCA, BUKOVIKA I VRELA1 KOMANDA -GORSKOG ŠTABA BR. 652 STR. POV. O. BR. 1011 juna 1944 god.3 Položaj. GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA Izveštaj o borbama sa partizanima. Na dan 25. maja t.g. dobio sam izveštaj od strane potči-njene mi Zaječarske i II Boljevačke brigade, da je jača grupa partizana4 prodrla u Banjski srez i da se nalazi na položaju: Krstatac — Slemen (između Rtnja i Tupižnice). Odmah sam izdao naređenje komandantu II Boljevačke i Zaječarske brigade, a potom i k-tu I Boljevačke brigade, da odmah krenu i napadnu partizane ma gde ih našli, a ja sa svojom štabnom grupom i delom Krajinske brigade, prema dobivenim podacima, izvrših pokret iz Krajinskog sreza na mesto borbe. U putu sam dobio izveštaj da je borba kod Krstatca i Slemena završena, da je partizanska grupa pretrpela teže grubitke (preko 50 mrtvih) i da se povukla u pravcu Device — s. Davidovac.5 Jačina partizana bila je oko 800 ljudi, sa većim brojem automatskih oruđa i velikim bacačem, a sve sa dovoljnim brojem municije. Ovi podaci dobijeni su u toku same borbe. U toku 27 i 28 maja, uhvatio sam čvršću vezu sa komandantima Deligradskog i Knjaževačkog korpusa, a preko njih tražio sam i Vesića6 radi stvaranja plana zajedničke akcije protivu partizana. Za ovo vreme vršio sam pripreme i koncentraciju svojih brigada koje su trebale da uzmu učešća u akciji i prikupljao podatke o partizanima. Na dan 1. juna po prijemu komande nad operacijama, izvršio sam sa svojim snagama pokret na liniji: Trubarevac — Žučkovac — Trgovište — Blendija — Čitluk, a jedan deo snaga ostavio sam na liniji: Slemen — Rtanj do s. Jošanice. Još pri dolasku u Banjski srez, izgubili smo orijentaciju u vezi sa situacijom na terenu, jer je obaveštajna služba bila ravna nuli; dobijani su sasvim kontradiktorni izveštaji, a partizani su sedeli u jednom selu i mestu danima, a da nas niko o tome nije obaveštavao. Tek u toku 3. juna, dobijeni su pouzdani podaci da su se partizani utvrdili na položaju: Rajkovac — Rudina i da baziraju u pogledu snabdevanja na sela: Galibabinac—Davidovac —Radmirovac. Odmah je izvršen pokret brigada i ovaj položaj uz saradnju Knjaževačkog korpusa7 i jednog dela Deligrad-skog korpusa, blokiran je sa sviju strana, ali su se u toku iste noći partizani izvukli u pravcu Device, jer su se snage Deli-gradskog korpusa povukle iz nepoznatih razloga sa Oštre Čuke, gde su bile određene da zatvore ova vrata ka Bukoviku i Banji. U toku daljeg izvlačenja, partizani su prošli preko Resni-ka, zapalili arhivu i razoružali nekoliko vojnika Banjske brigade, koji nisu dali nikakav otpor i koje su partizani planski odmah pustili kućama. Ovaj slučaj predavanja vojnika Deligradskog korpusa bio je i u prvoj borbi kod Slemena. Napominjem, odmah po dolasku u Banjski srez, čuo sam da se čak u redovima starešina ovog korpusa, sa zadovoljstvom i izvesnim olakšanjem govori kako: »partizani ne ubijaju, već naše vojnike koji se predaju, razoružaju i puštaju«!8 Slučaj kod sela Resnika me je iznenadio isto kao i kod Oštre Čuke, jer po predviđenom planu za akciju, u Resniku je trebao da ostane jedan bataljon Banjske brigade, o čemu me je i k-dant Deligradskog korpusa usmeno izvestio, — međutim moje naređenje nije izvršio, te su partizani uspeli da se bez ikakvih gubitaka i uznemiravanja izvuku u pravcu Bukovika. Odmah po izvlačenju partizana krenuli smo ka Bukoviku i to sa pravca: Mozgovo—Đonđola—Trubarevac—Vrbovac— Jošanica ka Velikom Vrhu i Bukoviku. U toku 8. juna izvedeno je opkoljavanje partizanske grupe i oni primorani na borbu koju je vodila Zaječarska, I i II Boljevačka brigada od 6 časova izjutra do 20 časova uveče, na kosama Beljevine—Velikog Vrha i Bukovika.9 Borba se vodila prsa u prsa, ogorčeno i očajnički u gustim i veoma teško prohodnim šumama. U toj borbi naročito se istakao hrabrošću kapetan Leonida Petrović, koji je pri jurišu teško ranjen u grudi — i poručnik Radomir Petrović sa svojom I Boljevačkom brigadom. Pored ovih, istakli su se i svi svršeni đaci naše škole za rezervne oficire, kojima je ovo bila većini prva borba. Naši gubici u ovoj borbi: 65 mrtvih i oko 100 lakše i teže ranjenih, a kod partizana se može reći da su desetkovani.10 Rano zorom 10. juna, partizani ponovo pokušavaju da se probiju u pravcu Bovana ka Obloj Glavi, što im u početku ne polazi za rukom. Posle dvočasovne borbe, kada su se umešali Nemci11 iz Subotinaca sa svojom artiljerijom i jakom vatrom, prekinuta je veza između nas i partizana i ovi su uspeli da se izvuku ka Obloj Glavi i dalje na jug. Usled slabe obave-štajne službe, dobijeni su nakon dva dana podaci, da je ova partizanska grupa vodila jednodnevnu borbu na dan 12. juna12 sa odredima S.D.S. iz Niša i Aleksinca, na prostoru s. Vrelo — s. Kravlje, u kojoj je bilo mnogo obostranih teških gubitaka. Pri kraju ove borbe sudelovao je i major Vesić sa svojom Niškom grupom.13 U toku sledećeg dana i noći, ova partizanska grupa, verovatno zbog neprestanih borbi sa našim delovima i velikih gubitaka, prebacila se preko Morave kod s. D. Trna-ve, za mali Jastrebac.14 Za sve vreme ovih borbi, jedinice Deligradskog korpusa nisu učestvovale u borbama i ako su imale svoj raspored u rezervi, a koji sam im dao obzirom da su bile demoralisane, zaplašene i nepouzdane za borbu. Jedino je Aleksinačka brigada vodila jedan sat borbu. U borbama na Bukoviku, Knjaževački korpus nije učestvovao, ali je imao pre preuzimanja moje komande, tri oštre borbe sa počesnim snagama na svome terenu, koje su dopri-nele da se partizani prebace u Ražanjski srez. U borbi 3. juna, imao je 3 poginula, 20 ranjenih, 4 nestala i 14 zarobljenih. U borbi kod Gojmanovca, na dan 13. juna, imao je 3 ranjena. Ukupni gubici: 13 poginulih, 43 ranjena, 17 zarobljenih i 4 nestala. Partizanski gubici nepoznati — izgleda da su bili mnogo veći. Knjaževački korpus (pod mojom komandom) i Vesić ostavljeni su na svojim reonima da zatvore važne pravce eventualnog izvlačenja partizana. Na kraju, i pored Vašeg raspisa o intrigama, hvalisanju i potcenjivanju suseda, — ne mogu da propustim, a da Vam ne kažem (u opštem interesu) jednu našu gorku istinu. Za vreme ove akcije, K-dant Deligradskog korpusa, stalno je bio sa svojim štabom u Soko-Banji, gde se vodio život kao i pre rata: starešine i vojnici šetali su se sa devojkama i ženama na korzou sa puškomitraljezima u rukama, pili po kafanama, stanovali po vilama. Ceo teren prepušten je sudbini — i partizanima! Pasivnost organizacije dozvolila je partizanima da uzmu maha. U ovom korpusu ima više nego duplo oružja nego što je pokazano—aktivirano, ali ga narod daje partizanima, jer je naša organizacija potpuno kompromitovana! U borbama kod Bukovika, iz pojedinih sela, kao: Mozgova, Crnog Kala, Trubarevca, Vrbovca, Milušinaca i Čitluka — seljaci su aktivno i sa puškama učestvovali u borbama na strani partizana (pucali su na moje vojnike iz kuća), a da ne govorim o obaveštajnoj službi ovčara i ostalih meštana koji su moje brigade vodili na zasede partizana. Dok su moji vojnici gladovali i dok su nas na svakom koraku meštani sabotirali, dotle su partizani dobij ali sve: obilnu hranu, pa čak i municiju! Meštani su naše izginule vojnike i ranjene skidali do gole kože i takve ostavljali, a partizane kolima prenosili, izvlačili i sahranjivali. Komandant Deligradskog korpusa, bio je prema meni istina korektan, ali je stalno servirao neistine i nije izvršavao moja naređenja. Napustio je borbu — položaj u borbi kod Bovana i otišao u Banju radi sahrane rezervnog poručnika Lukića, a o tome me nije izvestio. Sve telefonske linije su nesigurne i formalno u partizanskim rukama, jer ih partizani prisluškivanjem i slanjem lažnih izveštaja potpuno iskorišćuju u svoje svrhe. Ponavljam, moje jedinice su formalno gladovale, te sam bio primoran (da nebi svojim prvim nastupom, rekvizicijom potencirao ogorčenje ovoga naroda prema organizaciji) da svu hranu i snabdevanje svojih vojnika vršim kamionima iz moga reona. S druge strane sam na ovaj način vršio i neku vrstu propagande, jer su vojnici ovim putem dobijali čak i pakete, pisma i t.d. od svojih kuća, što je izazivalo divljenje i stvaralo sliku prave vojske. Odbacujem sve sitnice i spletkarenja koja potiču iz štaba Deligradskog korpusa i njegovog komandanta u vezi sa mojom ličnošću! Narod ovoga kraja u koliko je za nas, ogorčen je, utučen i potpuno apatičan. Posle »Dede« — kapetana Jovano-vića15 (i brata) i sada, — ne može ga niko ubediti ko smo mi i šta hoćemo. Čuju se često očajni uzvici: »bolje da je i Deda ostao ili onaj Anđelković !«16 Nažalost, naša organizacija u ovome kraju je bez temelja, te je neophodna brza i energična intervencija u pogledu smene i povlašenja komandanata i nezdravih starešina. Velika je šteta za ovaj narod, jer je rđavom upravom i organizacijom prosto (iz očajanja) gurnut u krilo partizana. Molim za nadležnost. M.P.17 Komandant, potpukovnik,18
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 95, reg. br. 28/6—1 (S-V-15791). 2 Šifra za Timočki korpus. 3 Redakcija nije utvrdila dan kada je izveštaj pisan. 1 Odnosi se da 9. srpsku brigadu i Niški NOP odred. Vidi dok. br. 178 i 181. 5 Vidi dok. br. 176. 6 Vlastimir. 7 Vidi dok. br. 170. 8 Vidi dok. br. 176, objašnjenje 4. 9 i 10 Vidi dok. br. 179, objašnjenje 5, 6 i 7. 11 Redakcija nije mogla da utvrdi na koju se nemačku jedinicu odnosi. 12 U knjizi Istočna Srbija, str. 203, navodi se da je borba vođena 13. juna 1944. 13 Vidi dok br. 182. 14 Vidi dok. br. 181, objašnjenje 4. 15 Jovan. Do septembra 1943. bio je komandant Deligradskog korpusa, kada je na taj položaj došao Brana Petrović. 16 Nikola, major, pomoćnik komandanta Deligradskog korpusa. 17 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — gorski štab br. 65«. 18 Komandant je bio Ljuba Jovanović Patak.
|