IZVEŠTAJ ŠTABA HOMOLJSKE JURIŠNE BRIGADE OD 7. JUNA 1944. KOMANDANTU TIMOČKOG KORPUSA O RADU BRIGADE OD 30. MAJA DO 7. JUNA 1944. GODINE1 ŠTAB HOMOLJSKE JURIŠNE BRIGADE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI O. Broj 192 7 juna 1944 godine u 24 časa. KOMANDANTU TIMOČKOG KORPUSA POLOŽAJ. — 27 maja 1944 godine Komandant Mlavskog korpusa dobio je izveštaj od strane Komandanta Timočkog korpusa da se u okolini rudnika Bora pojavila jedna grupa komunista od 200 ljudi2 kojoj je cilj da radnike koji rade u Rudniku i okolini mobiliše u cilju svoje propagande.3 Na osnovi ovakvog izveštaja komandant Mlavskog korpusa odmah je naredio grupisanje celokupnog Mlavskog korpusa na liniji: Kulmina, Straža, Breza i Kozilovo4 u cilju zatvaranja pravca eventualnog nadiranja ove komunističke grupe u srez Homoljski i okolinu. 29 maja 1944 godine, Komandant Timočkog korpusa takođe je dostavio izveštaj Komandantu Mlavskog korpusa da se je u srezu Soko-Banjskom pojavila jedna grupa komunista jačine do 600 ljudi.5 Istoga dana posle nekoliko časova stiže i drugi izveštaj od strane Komandanta Timočkog korpusa da se je u Sokobanjskom srezu pojavila jedna grupa komunista u jačini od 1.800 ljudi,6 koji su obučeni u Italijansko odelo i dobro naoružani. Na osnovu ovakvih dobivenih izveštaj a Komandant Mlavskog korpusa, pored snaga koje su bile grupisane na prostoriji: Kulmina, Straža, Breza i Kozilovo, naredio je da Homoljska jurišna brigada napusti položaj Kulmina i krene u pravcu sreza Boljevačkog u cilju spajanja sa snagama Timočkog korpusa, radi zajedničke akcije u cilju uništenja neprijatelja. Ja kao komandant dotične brigade smatrao sam ovo za svetu dužnost i bez ikakvog obzira na dalek put, iscrpljenost ljudstva i tako slično krenuo sam odmah 30 maja 1944 godine, na put u pravcu sreza Boljevačkog u cilju spajanja sa jedinicama Timočkog korpusa radi zajedničke akcije za uništenje neprijatelja koji se je pojavio u gore navedenim me-stima. Sa položaja Kulmina krenuo sam na dan 30 maja 1944 godine, pravcem: Podgorac, Bogovina i Valakonje, gde sam po dolazku u selo Valakonje odmah obavestio Komandanta Timočkog korpusa u cilju stavljanja jedinice na raspoloženje radi zajedničke akcije — uništenja neprijatelja, kao i moga dolazka. U putu, u prolazu kao i dolazku u svako naseljeno mesto razvio sam svoju obaveštajnu službu, tako da sam po dolazku u selo Valakonje dobio tačan izveštaj o kretanju ove komunističke bande kao i njezinoj jačini, tako da su svi izveštaj i koji su dobiveni o jačini ove komunističke bande bili netačni jer nije istina da se je pojavljivala banda u jačini od 600 do 1.800 ljudi kako je to naznačeno već samo grupa ljudi od najviše 100—150. Ovi podaci dobiveni su od vojnika Timočkog i Deligradskog korpusa koji su bili zarobljeni od strane ove komunističke bande, a docnije pušteni na slobodu. Bez obzira na ovakav prikupljen podatak nisam uzimao u obzir brojno stanje jedinica Timočkog i Deligradskog korpusa, već sam opet smatrao za svetu dužnost da pristupim ovim jedinicama kao pojačanje u cilju što bržeg i lakšeg uništenja ove komunističke bande, i kao samostalna jedinica pridodata kao pojačanje, dobivam zadatak zatvaranja i posedanja položaja na liniji: Ilino, Mirovo i Jošanica, a docnije linija Mirovo, Ilino, Kukulješ i Tumba, gde sam na tom položaju ostao sve do 7 juna 1944 godine, bez ikakvog rezultata. Za sve ovo vreme stizali su razni izveštaji o jačini ove komunističke bande koja nije bila nikad manja od 400 ljudi, sa kretanjima u raznim pravcima, a jednom prilikom dobijam izveštaj da je od ove grupe u selu Jezeru od strane jedinica Timočkog korpusa zarobljeno 160 komunista među kojima je bilo i 16 ženski7. Ipak sam mislio da je ovoj komunističkoj bandi jednom došao kraj njezinom potpunom uništenju, a pogotovo ovakav uspeh u zarobljavanju mislio sam da je u mrtvim i ranjenim bio još veći. Docnije saznajem da su ovo sve bile alarmantne vesti. O celokupnom mome radu redovno sam izveštavao Komandanta Mlavskog korpusa kao prvog svog pretpostavljenog starešinu. Na osnovu ovih mojih izveštaja Komandant Mlavskog korpusa depešom svojom pod O. Broj 167 od 2 juna 1944 godine8, koja je depeša upućena direktno iz Vrhovne Komande naredio mi je da se sa brigadom odmah vratim na svoj teren, jer je neophodno potrebno da se ovih dana nađem na svome terenu. Ovo izdato naređenje smatrao sam da je izdato u saglasnosti sa Vrhovnom Komandom a pogotovo što mi je i izdato iz Vrhovne Komande, i kao takvo odmah sam istoga dana takođe dpešom izvstio Komandanta Timočkog korpusa a sutra dan i pismenim raportom u kome sam izvestio Komandanta Timočkog korpusa da na osnovi gore navedenog naređenja Komandanta Mlavskog korpusa na dan 8 juna 1944 godine, moram napustiti ovaj teren i odmah se vratiti na svoj teren. Od toga vremena pa do danas nikakav izveštaj a niti odgovor na moje traženje nisamo dobio. 7 juna 1944 godine u 10.30 časova, dobivam izveštaj, da se kod sela Jošanice u neposrednoj blizini na položaju komunisti utvrđuju, posedanjem položaja i čekaju naše jedinice radi prijema borbe. Na osnovi ovakvih izveštaja Komandant Timočkog korpusa naređuje da sa Homoljskom brigadom krenem u ovom pravcu i da napadnem ovu komunističku grupu koja se utvrđuje na položaju kod s. Jošanice, stim što će jedinice Timočkog korpusa izaći u susret i u slučaju nailazka na ovu komunističku grupu da se sastanemo na gore navedenom položaju. Ovakav sam izveštaj smatrao, kao tačan i ozbiljan, te sam odmah prikupio celokupno svoje ljudstvo bez jednog bataljona koga sam ostavio na položaju Tumba, i istoga dana u 11.30 časova ubrzanim maršom krenuo na gore navedeni položaj u cilju pronalazka i uništenja neprijatelja po dobivenom izveštaju. Po dolazku na položaj u neposrednoj blizini kod s. Jo-šanice gde sam komuniste trebao da nađem, to nisam uspeo jer ih uopšte tu nije ni bilo, već su komunisti opet u jačini od 100—150 ljudi, noću između 6 i 7 juna upali u s. Jošanicu, upalili arhivu, snabdeli se sa hranom pa potom otišli u pravcu sreza Paraćinskog. Ovo mi je sve bilo zagonetno, što sam odmah bio prinuđen ispitivanjem meštana o ulazku komunista u s. Jošanicu, i tom prilikom dobivam sledeći pozitivan izveštaj : 6 juna 1944 godine, ova komunistička grupa u jačini od 100—150 ljudi bila je celog dana na predanku na jednom brežuljku iznad s. Jošanice udeljeno svega najviše 2 kilometra, dok se je u selu Jošanici nalazio jedan bataljon naših vojnika jačine od 80 ljudi, a iz sastava Timočkog i Deligradskog korpusa, i kada su ovi komunisti svojom brošurom a preko svojih simpatizera proturili vest u s. Jošanicu da će istu napasti, ovaj bataljon od 80 ljudi, pored toga što nije hteo napasti ovu komunističku grupu, istoga dana u 16 časova napustio je i selo i tako reći pobegao je sa ljudstvom i time izbe-gao borbu. Pitam se sada čemu ovo ide, a pogotovo što iz Vrhovne Komande ima mnogo izdati naređenja gde piše da jednom uhvaćen dodir sa komunistima nesme se gubiti iz vida do potpunog njihovog uništenja, dok na protiv ovde se radi obrnuto, što se u ovaj bataljon od 80 ljudi može i da se posumnja. Na osnovu svega gore iznetoga, kao i ponovnih prikupljenih podataka vidi se da jačina ove komunističke bande koja operiše po srezovima Boljevačkom i Soko-Banjskom ima ih-najviše 100—150 ljudi, a sobzirom na brojno stanje jedinica Timočkog i Deligradskog korpusa, smatram da Homoljska ju-rišna brigada nije potrebna da se veže za ovaj teren, a pogotovo što ova grupa komunista može lako preći i u srez Ho-moljski, to na osnovu toga molim, da se Homoljska jurišna brigada oslobodi pretresa ovoga terena i uputi na svoj teren radi predostrožnosti, a na osnovi već izdatog naređenja Komandanta Mlavskog korpusa. Po naređenju komandanta Timočkog korpusa od 5 juna 1944 godine takođe sam postupio, jer sam teren koji mi je bio dodeljen da ga pretresem obišao i pretresao, gde je opet sve bilo uzaludno, jer komunista nije bilo. Najnoviji izveštaji govore da su se komunisti prebacili u pravcu sreza Paraćinskog, a moguće je da su ovaj trag i zavarali i uputili se preko sela Planinice, Malog Izvora, Pod-gorca ka... 9 i eventualno r. Boru. I ovaj ću teren u toku 8 juna 1944 godine, da pretresem, pa u slučaju da ih nenađem što će te blagovremeno dobiti izveštaj, molim da se sa jedinicom povučem na svoj teren u cilju predostrožnosti. Molim da mi se povodom ovoga izveštaj a, kao i izveštaj a koga sam uputio pod O. Broj 188 od 6 juna 1944 godine,10 a takođe i depeše koju sam istoga dana uputio donese najhitnije rešenje i odgovor. MOLIM OVO SMATRATI KAO NAJHITNIJE.— Ljudstvo mi je usled forsiranih ovih potera skroz zamoreno. S molbom na znanje i nadležnost. M. P.11 , Komandant poručnik, Bla. M. Radovanović   1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 88, reg. br. 9/1 (S-V-13783). 2  Verovatno su to bili delovi 9. srpske NO brigade. 3  O radu partijske organizacije u Boru i slanju boraca u 9. srpsku brigadu vidi: Istočna Srbija, str. 183. 4  Pomenuti nazivi na karti 1 :100.000 nisu nađeni. 5  i 6 Reč je o 9. srpskoj brigadi i Niskom NOP odredu, koji su početkom juna razbili delove Knjaževačkog i Cegarskog korpusa (dok. br. 170 i 176), a 8. juna na pl. Bukoviku ponovo razbili delove Deligradskog i Timočkog korpusa. Vidi dok. br. 187. Opširnije o tome vidi: Istočna Srbija, str. 199—200. 7  Podatak nije tačan. U borbama do 6. juna, 9. brigada i Niški odred imali su svega dva izgubljena borca (Istočna Srbija, str. 199—200). 8  Depešu Redakcija nije pronašla. 9 Na tom mestu original je oštećen. Brigada je, posle borbe na Bu-koviku, sišla u s. Crni Kao. 10 Izveštaj nije nađen. 11 Okrugli pečat: »Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — gorski štab br. 5/69«. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument