| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ POLITIČKOG PREDSTAVNIKA KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 24. MAJA 1944. KOMANDANTIMA KORPUSA O RAZGOVORU SA KOMANDANTOM NEMAČKE 369. DIVIZIJE1 Perović Vukašin pol. pretstavnik Razgovor sa generalom Najdholdom.2 KOMANDANTU KORPUSA NEVESINJE I TREBINJE Dana 23. maja o.g. pozvan sam telefonom da u 4 sata budem u Blagaju u sedištu komande »Vražije Divizije«. Uz njemačku pratnju i njihovim autom stigao sam u Blagaj gde sam bio pretstavljen generalu g. Najdholdu. Primljen sam u njegov kabinet u kome sam zatekao p. pukovnik g. Busmana, kapetana g. Jaroša i g. obrl-lajtnanta Kurca, šefa divizijskog obaveštajnog biroa. General je otpočeo razgovor ovim rečima: »Pozvao sam Vas da se sa Vama upoznam i da sa Vama raspravim neke nejasne stvari, koje u naše odnose unose zabunu. Vi ste uputili dole jednu grupu četnika koja vrši nasilnu mobilizaciju, pljačka narod i unosi nered u mirno stanovništvo.« Zatim je nastavio o misiji njemačke vojske, o njemačkim pobedama i o pobedonosnom završetku ovoga rata. Da je sudbina srpskog naroda vezana uz sudbinu njemačkog naroda i slično. Prokritikovao je upućivanje naših ljudi u Mostarski srez bez znanja i dozvole nemaca i slično. Držanje mu je bilo vanredno ljubazno. Nakon njegovog uvoda, koji je trajao pola sata, ja sam mu odgovorio. U nekoliko navrata ja sam se pismeno obraćao Komandantu korpusa i njegovim višim oficirima da nam se dozvoli legalizacija Mostarskog sreza u svrhu čuvanja naših sela od infiltracije raznih bandita bez obzira dali se oni zovu partizani ili komunisti ili ustaški izazivači. Sve do sada nisam naišao na razumevanje kod komande korpusa, jer na žalost između srpskog naroda i njemačkih vojnih vlasti stoji jedan posrednik, mislim na ustaše koji su u nemogućnosti da zavedu red u Hrvatskoj državi i samo njihovo postojanje je smetnja uspostavljanju reda. Prošle godine u novembru mesecu partizanski banditi ubili su nam komandanta bataljona Spasoja Taušana o čemu nije povedena uopšte nikakva istraga bilo od njemačke ili hrvatske strane. Partizani su nam ubili u mesecu aprilu o. g. studenta tehnike Petra Knežića istaknutog nacionalistu. Nemci i Hrvati umesto da progone bandite, hapse naše najbolje nacionaliste iz Hodbine i drže ih u hapsu kao taoce. Postavili su nam jedan smešan uspeh3, koji ni malo ne liči na izražaj nemačkog duha t. j. da će nam ove ljude pustiti iz hapsa kada se budu uhvatili banditi. Uslov je smešan i neozbiljan jer se ne mogu pohvatati banditi kada se naši najbolji nacionalisti drže u zatvoru. 3. maja o. g. podneo sam jedan izveštaj nemačkoj komandi u Nevesinju, u kojem sam komandu oba-vestio da ćemo poslati jednu grupu mladića da pohvataju bandite, čak što više naveo sam i imena ljudi o kojima se radi. Na kraju ovoga izveštaja obavestio sam nemačku komandu da je komandant ove grupe dobio naređenje da će otvoriti vatru na svakog pa makar se tu radilo i o nemcima, ako su budu suprotstavili izvršenju ovoga našeg zadatka. U noći između 17/18 maja o. g. u Blagaju u usmenom razgovoru sa p. pukovnikom g. Busmanom rekao sam mu da sam napravio plan za hvatanje ovih bandita. Ovom prilikom primetio sam da je komanda divizije vrlo slabo raspoložena prema našim pro-tupartizanskim akcijama u Mostarskom srezu i da sam uopšte izlazio4 na slabo razumevanje kod šefa obaveštajnog biro-a. Ova napomena se slabo dojmila svima i otpočeli su neko međusobno raspravljanje. Zatim sam dodao da mi nikakvu nasilnu mobilizaciju ne vršimo i da nam na silu mobilisani borci ne trebaju. O ma kakvoj pljački nema ni govora jer su za ovaj pothvat uzeti naši najbolji borci. Verujem da su oba-veštenja koje je dobio komandant divizije netanča i zlona-merna i zamolio sam ga da mi da ime onoga koji je taj izveštaj podnio. Međutim to je on odbio. Rekao je da on tu stvar smatra svršenom i da je to preda[o] zaboravu. Međutim prošloga dana nemački vojnici sreli su na putu u Malom polju Ristu Gredu sa dva četnika koje su zadržali u komandi divizije. Razlog tog zadržavanja nije mi poznat. Izgleda da su hteli zadržati kao neku vrstu taoca dok im ja nisam razjasnio stvar. Odmah su ih oslobodili. Istovremeno su mi rekli nakon moga upornog nastojanja da će odmah biti pušteni na slobodu i ostali Hudbinjani. Zatim je g. Busman postavio pitanje slabe aktivnosti Nevesinjske prve brigade i sa ironijom dodao, da je na 21 maja izvedeno na položaj svega 25 četnika. Da stanje nije jasno izražava sumnju u lojalnost četnika5. Ja sam na ovo odgovorio da naši najbolji borci nalaze se na položaju pod komandom jednog našeg najboljeg oficira gosp. Koprivice Mihajla. Osim toga jedna partizanska grupa od 100 ljudi pod komandom popa Mastilovića6 probila se je severoistočnim de-lom Nevesinjskog sreza u nameri da se upusti niz Bjelemiće da bi stupili u kontakt sa Titinim glavnim snagama negde u Zapadnoj Bosni. Da bi onemogućili ovu diverziju jedan bata-ljon I Nevesinjske brigade upućen je da bi se suprotstavio ovoj partizanskoj grupi. Zatim jedan drugi bataljon ove brigade Fojnički nalazi se u sastavu Gatačke brigade na položaju prema Borku. Prema tome nije mogla I brigada da dade više ljudi na položaj na Južnim granicama Nevesinjskog sreza. Osim toga morali smo se postarati za pomoć Gatačkoj brigadi, jer jake partizanske snage nadiru iz Crne Gore i prete snagama Gatačke brigade. Ovaj partizanski pokret izgleda nastao je pod pritiskom, kojega četnici vrše iz Crne Gore. Na ovo je gos. Bucman7 dodao da nema tamo nikakva pritiska iz Crne Gore i sa izvesnom grimasom naslutio da tamo stvari ne stoje najbolje. P. pukovnik gosp. Gusman8 je napravio jednu aluziju da nije kod nas izvršena pravilno mobilizacija. Ja sam. mu na to rekao da on nema pravo, pošto smo se nas dvojica dogovorili 18 maja u ponoći [da] će naša vojska biti do 22 na položaju9. Mi smo to i izvršili. Ova moja napomena nije bila prijatna g. Busmanu i dodao je: »Mi imamo obaveštenje da su se Vaši ljudi samovoljno povukli sa položaja i ostavili Nem-ce same da ginu.« Ja sam mu na ovo odgovorio da on nema pravo zbog toga, što je naša II Nevesinjska brigada tačno izvršila zadatak po planu, izišla na položaj kod Divina i Fatnice u nameri da se tamo susretne sa Nemačkim odredima i četničkim jedinicama iz Bileće. Međutim je greška do Nemaca da nisu blagovremeno izvršili pokret prema severu u cilju koordinacije sa nama. Bilećka Brigada ostala je u defanzivi, što je naravna stvar naše ljude primoralo da se vrate sa položaja, jer im je pretila opasnost da će biti napadnuti na desnom krilu od partizanske skupine koja je u Stocu, jer stanje četnika u Stolačkoj brigadi kao odnos sa Nemcima nije najbolji: Dakle, ova moja primedba izazvala je opet međusobni komentar i general je zaželeo da se pređe preko toga. Na kraju sam ja napomenuo da su četnici bili vrlo zadovoljni sa držanjem generala prilikom njegove posete Gacku. Međutim, ja sam dobio utisak da je ovaj sav razgovor služio kao neka vrsta uvoda u jedan novi razgovor. General mi se zahvalio na mojim izlaganjima i postavio mi sledeće pitanje. »Da li je gosp. politički predstavnik u mogućnosti da mi objasni na čemu leži ta nesuglasica i neprijateljski Srpsko-Hrvatski odnosi i na kakv bi se način moglo rešiti to pitanje.« Dakle, nastao je jedan mali tajac koji mi je omogućio koncentrisanje: »Gosp. generale Srbi, Hrvati i Slovenci su tri razne kulture i tri razna mentaliteta koji svaki na sebi ima pečat onoga što su hteli zavojevači kroz istoriju. Ova tri naroda našli su se prvi put u svojoj istoriji u jednoj političkoj organizaciji. Jugoslavija je imala odlične uslove da se od nje napravi napredna država. Međutim rat je izbio prerano i na nacionalnim suprotnostima Vi i Italijani, skupa sa Vašim saveznicima na Balkanu izgradili ste novu politiku, koja se po Vas svršila katastrofalno, jer ste došli u situaciju da branite jedno stanje koje se nemože održati. Stvorili ste Hrvatsku državu10 koja je obuhvatila toliku masu ne Hrvatskog elementa da su Hrvati došli u položaj nacionalne manjine. Da bi Hrvati napravili od katoličkog elementa nacionalnu većinu pristupili su ubijanju Srba11. Nezapamćeni teror izazvao je reakciju koja je stvorila razbojničku psihozu i danas se Vi sami nalazite u čudu kako da taj problem rešite. Nemci su se u balkanskoj politici pokazali sasvim loši političari i slabi poznavaoci psihe balkanskih problema. Partizanstvo koje je danas vrlo aktivno u hrvatskoj državi, je reakcija na jedno stanje a ne borbe iz nekih ideoloških socijalnih motiva. Jedna planska politika ustaške vlasti stvorila je jaz između nas i Hrvata, koji će trajati sve donde dok se hrvatska država ne likvidira. Srpski narod nema ništa protivu Hrvata kao naroda, ali sve donde dok na čelu te države stoji ustaša i provodi ustašku ideju u hrvatskoj državi dotle se nemože ni pomišljati na poboljšanje odnosa između nas i Hrvata. Ovom prilikom upro sam na veliku poglav-nikovu sliku koja visi iznad stola g. generala. Dakle, upozorio sam na jednu izvanrednu okolnost, koja je vrlo karakteristična za sadanju hrvatsku politiku. Likvidirali su sav upravni aparat koji se je sastojao od Srba a na njihova mesta u upravnu službu doveli mladiće, nesvršene studente i neiskusne činovnike dok na drugu stranu vojsku su poverili starcima, koji se u današnjem dobu tehnike moderno savršeni nemogu ni snaći. Na ovo se je g. general nasmejao. Zamolio sam ga da primi ovaj moj izražaj kao tumačenje raspoloženja našega naroda prema njemu, jer smo mi zaista postali braća po oružju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Zatim sam napomenuo da su srpski četnici jedina garancija za red u ovim krajevima i napomenuo sam da treba da ovakav odnos i dalje ostane jer se naš narod, privikao na ovu politiku. Dalje sam napravio jednu aluziju na govor i g. ministra Frkovića12 u Dubrovniku, koji je bio potpuno deplasiran i tom prilikom rekao sam gosp. generalu da će dobiti jednu moju pretstavku u vezi sa tim govorom. Ovu pretstavku sam predao preko nemačke vojne komande. Međutim tekst te pretstavke predao sam generalovom tumaču na srpskom jeziku. General je ustao, pružio mi ruku, srdačno se je zahvalio i doneo jednu litru rakije da se počastimo. Zatim je postavio poslednje pitanje šta će četnici raditi u slučaju anglo-američkog iskrcavanja na jadranskoj obali. To je pitanje koje Nemcima zadaje najviše briga. Ja sam na ovo odgovorio: »Propartizanska politika Londona kao i bombordovanje srpskih gradova stvorilo je kod našega naroda veliko neraspoloženje prema Englezima. Srbi vrlo dobro znadu da Nemci nemaju teritorijalnih aspiracija na zemlje koje mi smatramo srpskim. Naš neprijatelj je neko drugi a ne Nemci. Ja Vas uveravam, gospodine generale, da će jednoga dana vaši saveznici, ustaše i razne milicije, domobranstvo i sve moguće ustaške formacije u slučaju iskrcavanja na Jadran pucati Nemcima u leđa.13 Ovo će nam dati odličan povod da mi sa našim unutrašnjim neprijatelj om obračunamo a nama lično nemci ne pret-stavljaju opasnost. U ostalom srpski narod je viteški narod koji ne napada svoga protivnika podmuklo već junački vedra čela. I ja Vas uveravam da Vi trebate tražiti opasnost sa druge strane a ne od strane četnika. Mi koji vodimo izvesne uloge u četničkoj organizaciji nosimo odgovornost za budućnost našeg naroda i sva se naša borba sastoji u tome da bi što veći broj srpskih života sačuvali. Mi smo isto vremeno zahvalan narod, a kao dokaz toga služi vam naša beskompromisna borba protiv partizana.« Za tim se je vodio razgovor o raznim stvarima prilikama i tako dalje. Naposletku je g. general dodao, da on potpuno ceni našu borbu i da mu je vrlo drago da je samnom razgovarao, jer da su moje misli potpuno indentične sa mislima g. Toše Perovića u Trebinju14. Ja sam na ovo dodao da ljudi koji žive pod istovetnim okolnostima gaje iste misli. Gospodin general ustao je i zahvalio se. Nakon toga me je pozvao g. Jaroš i oberlajtnant g. Kurc da nastavimo razgovor iz neke druge oblasti. Dakle, g. Kurc me je zamolio da mi politički ljudi moramo svakako uticati na našeg vođu, kako ga on naziva, četničkog Ministra g. Draža Mihajlovića. Ja sam na to dodao. »Mi nemamo nikakve veze sa Dražom Mihajlovićem i prema tome mi nemamo nikakva uticaja nanj da vršimo. Draža Mihajlović operiše negde u Srbiji, i da o njemu ne znamo uopšte ništa. Dakle, Draža Mihajlović nije uopšte ni ministar, jer je po želji maršala Tita i na nastojanje Engleza razrešen te dužnosti.« G. oberlajtnant Kurc se na to nasmejao i dodao, da je Draža više od ministra i da je on duhovni vođa svakog srbina nacionaliste. Njegova uloga je fatalna po srbe samo zato što nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske vojske i smatra se eksponentom politike Jugoslavije, čiji kontinuitet rat nije prekinuo. Ja sam na ovo dodao: Draža Mihajlović je popularna ličnost u svakom slučaju, ali da on za nemce nije interesantan iz razloga što Draža nema neku naročitu svoju vojsku. Tumač simpatija Srpskoga naroda prema nemcima danas je general g. Nedić, koji komanduje Srbijom. Na ovo se je g. Kurc nasmejao, i dodao: »Draža Mihajlović je čovek iz 1941 god. i zato je interesantan za nemce15, dok general Nedić je nov čovek i baš zbog taga nije interesantan.« G. Kurc je apelovao na mene i na naše saradnike uopšte da bi bilo vrlo potrebno da utičemo na Dražu Mihajlovića da prizna Kapitulaciju Jugoslavije, jer pitanje srpske države je političko pitanje, koje će se rešiti nakon rata, te da ga Draža Mihajlović sa svojim stavom ne može rešiti, tim pre što stoji u opoziciji prema nemcima kao eksponent anglo-saksonske politike. Ja sam na ovo dodao: »Sve donde dok Draža Mihajlović ne bude priznao jugoslovensku kapitulaciju i da bude zastupao tezu o večnom ujedinjenju svih srpskih pokrajina u jednu jedinstvenu ce-linu dotle Draža Mihajlović je za nas interesantan. Sta bi bilo sa politikom Draže Mihajlovića kad bi on danas priznao kapitulaciju kad već stoji pri kraju rata.« G. Kurc je na to odgovorio: »Budite uvereni g. Peroviću ovaj rat dobiva nemačka i sudbina srpskoga naroda stoji u rukama nemačkim a stav Draže Mihajlovića ima samo štetan uticaj na normalan razvoj situacije. Mi se ne možemo upuštati u politička pitanja, jer smo mi vojnici, a za te stvari imate vi g. Nojbahera u Beogradu. Ukoliko želite g. Peroviću ta pitanja raspraviti izvolite se uputiti u Beograd g. Nojbaheru.« Na ovo sam ja dodao da sam ja hteo da idem u Beograd pre dva meseca radi transportovanja žita koje je obećao general Nedić za našu sirotinju. Na ovo je rekao g. Kurc: »Imate već 100 vagona žita u Podgorici koje vam je poslao g. Nedić.« Zatim smo nastavili razgovor o eventualnoj promeni situacije ovde o čemu nemci ne daju ni progovoriti. Međutim po vrlo ljubaznom držanju svih oficira, prilikom ovog razgovora, naslućujem da se ipak nešto među zidinama sprema. Neposredno pred nemačkom komandom u Blagaju u momentu mog dolaska sreo sam jedan vrlo elegantan luksuzni auto, u kojem je sedeo jedan hrvatski žandarm, a šofirao je neki civil. Jedan mi je naš prijatelj u Blagaju rekao da je ministar g. Frković u poslednjih nekoliko dana napravio 4 posete nemačkom generalu. O tome dalje neznam ništa. Pre nekoliko dana ubijena su dva Srbina u Imotskom navodno da su bili partizanski simpatizeri. Međutim, po našim izjavama ubijeni su samo zato što se radilo o srbima. Ne raspolažem ni sa kakvim dokazima. Razgovor sam završio u 19 sati i uputio se u Nevesinje, gde sam stigao oko 21 sat. Molim, da se sa ovim izveštajem upoznadu nadležni vojni komandanti. Dana 24 maja 1944 godine. Vukašin Perović.
1 Dokument (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 232,. reg. br. 31 i 32/16 (BH-X-448 i 449). Veći deo dokumenta nalazi se u fascikli 31/16, a ostali deo u 32/16. 2 Fric (Fritz Neidholdt), general-major. 3 Omaška. Treba: uslov. 4 Nailazio. 5 Rečenica tako glasi u dokumentu. 6 Novak. Bio je predsednik NOF Hercegovine i većnik ZAVNO-BIH-a. 7 i 8 Busman. 9 U toku 22. maja Gatačka brigada je bila na položajima Troglav — Kobilja Glava, 1. nevesinjska brigada kod Nevesinja, 2. nevesinjska na položajima Nekudina — Selakovići — Džinova Mahala, Mostarska brigada kod Bišine (AVII, Ča, k. 203, reg. br. 49/5: operacijski dnevnik Nevesinjskog korpusa). 10 Misli se na tzv. Nezavisnu Državu Hrvatsku. 11 Reč je o ustaško-domobranskim zverstvima. 12 Ivica, ministar ruda i šuma u vladi Nezavisne Države Hrvatske. Redakcija nije utvrdila o kome je govoru reč. 13 Dalji deo teksta u dokumentu nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 232, reg. br. 32/16. 14 O vezama Todora Perovića sa Nemcima vidi dok. br. 52, objašnjenje 51 i 74. 15 Mihailović se 11. novembra 1941. u s. Divci sastao sa predstavnicima Vermahta i izjavio da je njegova borba usmerena isključivo protiv komunizma i tražio od Nemaca da ga u tim naporima pomognu, s tim što bi mu dali oružje i municiju. Opširnije vidi: Dr Jovan Marjanović, n. d., str. 11—22; Branko Latas, Draža Mihailović i Nemci u vreme užičke republike, Užička Republika, »Eksport-Pres«, Beograd 1978, knj. 2, str. 125—139.
|