| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA 2. BRIGADE KORPUSA GORSKE GARDE OD 15. OKTOBRA 1943. JEVREMU SIMlĆU O NEUSPELOJ AKCIJI ZA UNIŠTENJE JEDINICA NOVJ NA PL. RUDNIKU1 ŠTAB 2 BRIGADE GORSKE GARDE NJ. V. KRALJA PETRA II Br. Službeno 15 oktobra 1943 godine Slobodne Srpske planine . Podnosi izveštaj . . o borbi.2 — RUKOVAOCU AKCIJE ZA UNIŠTENJE KOMUNISTA.3 — Za današnju akciju protivu komunista, a pošto poznajem teren i prilike u ovome kraju, naređeno mi je juče od strane Vaše da rasporedim jedinice na noćne zasede i da danas rukovodim radom jedinica. Jutros oko 7 časova pošao sam da obiđem zasede. Kada sam došao do prve zasede (1-vi kojički eskadron) čula se je borba u selu Ručićima, gde se je Kačerska brigada sudarila sa komunistima.4 Odmah sam izašao na mesto odakle sam mogao da osmotrim situaciju i naredio sam da krene moja brigada pravac zamnom. 1-vi konjički eskadron desno od moje brigade, a ostala dva konjička eskadrona pozadi moje brigade radi upotrebe na mestu gde bude bilo potrebno. Sve su jedinice krenule na svoja mesta streljačkim strojevima i ja sam ih dalje pomerao prema situaciji. Svi pravci eventualnog izvlačenja komunista bili su zatvoreni, sem pravca prema zadruzi u selu Vrnčanima. Zbog toga sam potporučniku Filipo-viću, komandantu 3. bataljona moje brigade naredio: "Pošalji odmah najhitnije kurira konjičkom divizionu, pa neka ona dva eskadrona dovede na levo krilo rasporeda naše brigade, dalje ću ih ja rasporediti". Međutim, vreme je prolazilo a konjice nije bilo na levom krilu. Zbog toga sam nekoliko puta razređivao redove moje brigade i u obuhvatu je rastezao prema levom krilu u pravcu vrnčanske zadruge. Međutim, sa konjicom se desio ovakav slučaj: 1-vi eskadron otišao je na desno krilo, ali se je odjednom na desnom krilu našao i 2-gi eskadron koji je bez ičijeg naređenja narednik vodnik Nikolić poveo desno tako da je on zatvorio pravac koji je trebao zatvoriti 1-vi eskadron. Ovaj 2-gi eskadron radio je tamo vrlo dobro, položaj držao sigurno u svojim rukama i odbio komuniste kada su pokušali na njegov pravac da se izvuku, dok je za to vreme 1-vi eskadron stajao uz 2-gi nezaposlen. O ovome ja uopšte nisam bio izvešten i računao sam da je komuniste odbio 1-vi eskadron, jer je prostor bio toliki da je dovoljan jedan eskadron da ga zatvori. Međutim vreme je prolazilo a 3-ćeg eskadrona nigde nije bilo. Kada sam u završnoj fazi borbe otvorio brzu paljbu na grupu komunista koji su bežali prema vrnčanskoj zadruzi, levo krilo mog 2-gog bataljona bilo je već na svega 200 metara do zadruge i videći da konjice nema i da su komunisti osetili jedini prazan prostor naredio sam rastezanje i pomerio ceo 2-gi bataljon trčećim korakom prema zadruzi, ali bilo je kasno — komunisti su se već bili izvukli i dohvatili se jaruge i šume prema Takovu. Za vreme brze paljbe mog 2-gog bataljona pozadi njega i u levo čula se slaba puščana paljba — to je pucao 3-ći konjički eskadron i zrna su letela preko mog bataljona. Ljut što su mi se komunisti izvukli došavši do zadruge našao sam levo i pozadi Načelnika Štaba poručnika g. Milovanovića Milivoja i pitao ga zašto konjički eskadroni nisu izašli na moje levo krilo kada sam to naredio komandantu diviziona, našto mi je on odgovorio da je naređenje došlo preko potporučnika Filipovića i da potporučnik Filipović ne može njemu komandovati. Ja sam mu rekao da je naređenje samo preneto preko potporučnika Filipovića i da je to bilo moje naređenje, koje da je izvršeno ne bi se komunisti izvukli. Pošto sam ja bio ljut i govorio sam povišenim tonom, poručnik g. Milovanović izderao se je na mene rekavši mi da pazim s kim govorim i kako govorim i da je on radio sa konjicom kako je našao za potrebno. Ovo me je revoltiralo i rekao sam mu da neznam zašto se on drži u štabu kada ometa pravilan rad i u mesto da pomaže uništenje komunista, on samo da bi i njegova reč imala svoje i da bi se videlo kako on ume da stvara planove radi odvojeno od opšteg zadatka, ne pitajući nikoga za situaciju, koja mu ovaj puta nije bila poznata, te je time omogućio izvlačenje komunistima. Još sam mu rekao i to da on nije bio tu, da bi situacija bila drugačija jer bi zastupnik komandanta diviziona potporučnik g. Josić svakako izvršio naređenje i uhvatio vezu samnom kao što je to i uvek do sada činio. Za vreme svega ovoga poručnik g. Milovanović samo mi je govorio da pazim kako sa njim razgovaram i da pazim ko je on, jer on ne prima nikakva naređenja od mlađih, naročito ne od mene i Filipovića. Tu sa padale i oštre reči, gde sam ja rekao »More u pičku materinu ovakav rad«, našto je on meni rekao da idem ja u pičku materinu, dalje više neznam šta je sve govoreno jer je on meni rekao da idem u Hrvatsku i da tamo radim, a ne po Srbiji, psovao mi Hrvatsku majku i ja sam njemu psovao majku. Potporučnik g. Grgić5 bio je prisutan svemu ovome i uhvatio me je za ruku rekavši da idemo, jer je video da bi došlo i do gorih stvari i ja sam otišao. Docnije sam saznao da je on sa 3-ćim eskadronom radio nešto oko stanice u Nakućanima i oko škole u Vrnčanima, dok smo mi za sve to vreme vodili opkoljavanje i borbu oko 4 sata. Za sve to vreme on je bio potpuno odvojen od zajedničke akcije i nije ni jednom pokušao da uhvati vezu i da pita kakva je situacija, jer se mestu vođene borbe nije uopšte ni približavao. Narednika Nikolića Peru pitao sam zašto ne dođoše da zatvore pravac, on mi je odgovorio: »Kurir je došao da idemo na levo krilo ali šta mi možemo da radimo kada je tu Načelnik Štaba.« Isto slično mi je odgovorio i potporučnik Žika Josić rekavši da on nije komandovao jer je imao starijeg od sebe i to Načelnika Štaba. Izveštavajući o prednjem tvrdim da se komunisti ne bi izvukli da je bar samo jedan eskadron, pa i manje snage produžio moje levo krilo jer je razmak od mog levog krila i Ka-čeraca6 bio svega oko 300 metara. Da nije ovde bio načelnik štaba, koji je bez veze samnom izvodio nešto na svoju ruku, potporučnik Josić izvršio bi naređenje i komunisti bi bili uništeni, jer još ni u jednoj akciji do sada nisu bili ovako dobro obuhvaćeni kao sada a pored toga ostali su bili bez municije. Priznajem da sam kriv što sam se onako poneo prema načelniku štaba starijem i po činu i položaju od sebe, ali bio sam van sebe od ljutine i tvrdim da je samo poručnik g. Milovanović kriv što su se komunisti izvukli.7 Za moje postupanje molim da se kaznim, ali molim isto tako da se preduzmu potrebne mere prema poručniku g. Milovanoviću za to što je svojim radom bez veze samnom i van okvira opšte situacije dao komunistima mogućnosti da se izvuku, a drugo što me je lično uvredio dirnuvši u moju nacionalnu ispravnost. Komandant 2 brigade Gorske Garde NJ. V. Kralja artileriski poručnik,8 1 Kopija originala (pisanog na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 27, reg. br. 24/3 (S-V-1277). 2 Vidi dok. br. 12. 3 Odnosi se na pukovnika Jevrema Simića. 4 Reč je o delovima 1. šumadijske NOU brigade i Čačanskom NOP odredu »Dragiša Mišović (tom I, knj. 5, dok. br. 113 i 122). 5 Ljubomir. 6 Reč je o Kačerskoj brigadi Rudničkog korpusa, čiji je komandant bio potporučnik Milovan Nedeljković. 7 Posle ovog neuspeha četnici su produžili napade. Vidi dok. br. 15 8 Potpis nečitak.
|