| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
OBAVEŠTENJE KOMANDANTA NACIONALNIH TRUPA CRNE GORE OD 5. MAJA 1944. KOMANDANTU LIMSKOG ODREDA O MERAMA PREDUZETIM KOD NEMACA RADI POMOĆI ČETNICIMA I O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ KOD CETINJA1 KOMANDA NACIONALNIH TRUPA CRNE GORE Pov. Broj 489 5 maja 1944. god. CETINJE KOMANDANTU LIMSKOG ODREDA MAJORU G. LAŠIĆU.2 U vezi Vašeg pisma Br. 210 od 3. marta 1944. godine3 primite na znanje sledeće: Iz dosadanjih borbi protivu partizana pored uspeha imali smo dosta i neuspeha. Sto taj komandant tvrdi, da je krivica do nas viših starešina za nemanje jedinstva u našoj akciji, to je tačno, jer pojedini komandanti, ma da su potpisatoga priznali za komandanta nacionalnih trupa za Crnu Goru, stvarali su planove i preduzimali akcije, ne našavši za shodno ni da obavijeste potpisatog, već sam o njihovom poslovanju i radu bio obaveštavan, sa ulice, a tek kasnije su mi se obraćali kad im je moja intervencija kod Nemaca bila potrebna. Tako je bilo i sa poslednjom akcijom. Potpisati je bio obavešten od đenerala g. Kajpera, tek kada je sve bilo počelo, a da ni jedan od komandanata, koji su u toj akciji trebali da uzmu učešća, nije našao za shodno da me o tome obavijesti. Zbog toga je potpisati, đeneralu g. Kajperu, bio stavio na raspoloženje svoj položaj, kao potpuno nepotreban, jer nije ni pravedno, da jedan čovek snosi odgovornost za pothvate, za koje niko nije našao za potrebno ni da ga obavijesti. Takođe i o akciji majora Đurišića4 saznao sam od ulice, pa mi je tek to kasnije saopštila i nemačka vojna komanda. No i pored svih netaktičnosti, prema potpisatome, ja se nisam na sve to obazirao, smatrajući sve beznačajnim, prema zadatku kojeg imamo i sa svoje strane sve sam preduzeo, što mi je bilo u mogućnosti, kako za opremu jedinica, tako i za preduzimanje akcije protivu komunista, i to: 1. — U pogledu opreme: Od 1. februara t.g. od kako je ova komanda obrazovana, potpisati se je obraćao i Narodnoj Upravi za Crnu Goru i Samostalnoj Feldkomandanturi za Crnu Goru, više puta i usmeno i pismeno, navodeći teške prilike pod kojima vodimo borbu sa komunistima, tražeći spremu, naoružanje, municiju, i dr. Potpisati je u ovom pogledu nailazio i na obećanja i razumevanje, ali nikad na dobar uspeh. Ovo je dobro poznato majoru g. Lašiću. Sem toga, tom je komandantu dobro poznato koliko je urgirano od strane ove komande za nabavku opanaka za vojsku što je bio već odobrio đeneral g. Kajper, ali ni do toga se nije došlo, blagodareći zabrani nemačke civilne vlasti, da se zameni šećer za opanke, koji je način bio jedini da se do njih dođe. Posle neuspele akcije na Čevu u mesecu februaru t.g.5 potpisati je ponovo tražio spremu za vojsku i predlog za reorganizaciju vojske. Sve je obećano, ali ni do danas se nije moglo ostvariti. Izvesna sprema po tom traženju nalazi se stvarno na Cetinju u magacinu Samostalne Feldkomandanture, ali namenjena za jedinice kadrovskih bataljona, koji su predviđeni po uredbi za nacionalnu službu. Ovu spremu, koja je stigla na Cetinju pre mesec i više dana ova je komanda tražila nekoliko puta da se podeli srazmerno na sve jedinice nacionalnog pokreta i to: za 1 bataljon na Cetinju, za 1 bataljon u srezu podgoričkom, za 1 bataljon u srezu danilovgradskom i za 1 bataljon tom komandantu. Međutim ovu spremu, i pored svih traženja nisu hteli izdati, dok ne stigne odobrenje za formiranje napred navedenih bataljona, o čemu je predlog dat od strane ove komande još odmah posle neuspele akcije u Katunskoj Nahiji krajem meseca februara. Tek 3. maja t.g. došlo je odobrenje za formiranje regrutnih bataljona, s tim da otpočne regrutacija istih 16. maja t.g. i za te bataljone predviđena je sprema, koja se je do sada čuvala u magacinu. Sem preduzimanja mera kod Nemaca, ova je komanda činela više pretstavki Narodnoj Upravi za nabavku opreme: odela i obuće, da to učini ako ne može kod Nemaca, onda putem zajma od Srbije ili od kog drugog, gde to nađe za shodno, kako bi se bar nešto učinelo za naše slabo opremljene i gole nacionalne jedinice. I ovo je ostalo mrtvo slovo na hartiji, i pored urgiranja nekoliko puta. U ovom pogledu iscrpeli smo sve moguće načine, ali sve bez uspeha. Sam sam u nemogućnosti ma šta da učinim. Tražiti da sunce ogreje u pola noći uzaludno je. 2. — Sto se tiče akcija protivu komunista, mi smo se uverili da bez Nemaca ili nečije druge pomoći nismo u stanju ništa učiniti. Golu, bosu, slabo naoružanu vojsku i ovakav elemenat sa kakvim mi raspolažemo, sa slabim naoružanjem nemoguće je povesti u borbu protivu ovako jakih komunističkih snaga, koje su savršeno naoružane sa teškim i automatskim oruđem. Ova je komanda do sada pravila više predloga sa planovima za akciju protivu komunista, ali su svi ti planovi odbijeni iz razloga što nam nisu davali ono što smo zahtevali pa da nam uspeh bude osiguran. Planove manjih razmera su povremeno odobravali, ali su se svodili uvek na manje akcije i završavali se nepovoljno iz nemogućnosti Nemaca da nas potpomognu za preduzimanje ozbiljnijih akcija širih razmera. U manjim akcijama smo doživljavali demoralisanje nacionalnih jedinica. Sto se tiče akcije za pomoć Đurišiću, ova je komanda učinila svoj predlog, tražeći da naše snage budu potpomognute jačim nemačkim snagama sa dobrim naoružanjem. Ali svi su ovi predlozi uzaludni, dok to sami Nemci ne preduzmu. Plan širih razmera rade sami Nemci i nas obaveštavaju u poslednjem momentu, na dva tri dana pred samom akcijom. 3. — Sto se tiče akcija jedinica u srezu Barskom i Ce-tinjskom, ni ovde se ne sedi. Prvo je preduzeta akcija za čišćenje komunista na reonu južno od puta Rijeka Crnojevića — Cetinje — Kotor u vremenu između 26—28. aprila t.g. Zatim je odmah nastupila akcija za čišćenje Katunske Nahije. U ovom pogledu uspelo se je da je Cevo zauzeto 1. maja t.g.6 Cevo je sada čvrsto u našim rukama. Komunisti su pokušali da ga zauzmu noću 3/4 maja t.g., napadajući ga sa 1.200 partizana, ali se je održalo uz velike gubitke komunista, tako da su ostavili pred položajem 70 mrtvih, koji su pronađeni i izbrojani. Akcija će se nastaviti i dalje prema razvoju situacije. 4. — Što se tiče predloga ostalih u Vašem pismu od 3. ovog meseca7 ova će komanda učiniti sve što je u njenoj moći, da se izađe u susret jedinicama Vašeg odreda, odajući im priznanje, na dosadanjim junačkim borbama i za patnje koje su do sada pretrpele u borbama sa komunistima, gole, bose i slabo nahranjene. O rezultatu obavijestiću toga komandanta.8 Komandant major, J. Đukanović9
1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 136, reg. br. 9/1 (CG-V-641). 2 Đorđe. 3 Navedeno pismo Redakcija nije pronašla. 4 Vidi dok. br. 114, 116, 118, 120, 128. 5 Četnici i nemačke trupe su 27. februara 1944. prodrli od Cetinja, Rijeke Crnojevića, Podgorice i Danilovgrada na teritoriju sreza cetinj-skog radi zauzimanja Ceva i prodora ka Grahovu. Posle dvodnevnih borbi protiv delova Primorske operativne grupe 2. udarnog korpusa NOVJ, neprijatelj je zauzeo Cevo. U protivnapadu je 2. dalmatinska brigada, uz sadejstvo Lovćenskog i Zetskog NOP odreda i 1. bokeljskog ba-taljona, razbila neprijatelja i ponovo zauzela Čevo 3/4. marta 1944. Opširnije o tim borbama vidi tom III, knj. 7, dok. br. 94, 97 i 109; tom XII, knj. 4, dok. br. 30. 6 Pošto su potisli delove Primorske operativne grupe, Čevo su četnici i nemačke trupe iz sastava 181. pešadijske divizije zauzeli 30. aprila 1944. Vidi tom III, knj. 7, dok. br. 246; tom XII, knj. 4, dok br. 48. 7 Pismo nije pronađeno. 8 Poslednja rečenica napisana je mastilom, ćirilicom. 9 Jovo.
|