| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
IZVEŠTAJ KOMANDANTA 2. RAVNOGORSKOG KORPUSA OD 21. APRILA 1944. DRAŽI MIHAILOVlĆU O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ KOD UŠĆA U SARADNJI SA OKUPATORIMA1 Na ličnost! KOMANDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI Gorski štab br. 53 21 aprila 1944 god. - Položaj NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE Prema usmenom naređenju koje sam primio u Vrhovnoj komandi, do 2 aprila bio sam skoncentrisao ceo korpus pod Troglavom. Tada mi niko nije mogao pružiti jasnu sliku o stanju kod partizana u Studeničkom kraju2. Zato sam sa korpusom krenuo u pravcu njihovog nailaska, da im se približim, izvršim izviđanje i prikupim što bolje podatke o njima i izvestim Vrhovnu Komandu o tome. Na dan 4 aprila bio sam kod Studenice i istog dana sam imao borbu sa tom grupom partizana. Imao sam nekoliko njihovih zarobljenih od kojih sam prikupio nešto podataka. Za 5 april sam spremao da preduzmem napad sa svim snagama i da što bolje izmerim njihovu snagu, ali su partizani tog dana imali inicijativu u svojim rukama, jer su ranije počeli napad i dohvatili se boljih položaja.3 Toga dana 5 - IV - do kasno u noć trajala je borba u kojoj su bile angažovane jake njihove snage (oko 1.500). Ali uglavnom sam uspeo da se održim u selima Savovu i Đakovu a glavninu korpusa sam prebacio u Bresnik. U toku 6 do mraka partizani su dobili jaka pojačanja prema meni, a predveče se osetilo njihovo kretanje u kolonama prema Debelom Jasenu. Moglo se verovati da su krenuli prema Iva-njici ili prema Dragačevu. Odmah još iste noći krenuo sam sa korpusom za Roćeviće gde sam stigao u toku dana 7 - IV -. Ovog dana sam odmarao ljude, jer su bili zamoreni. Na dan 8 ujutru dobio sam izveštaj da su partizani u Dragačevu i da nadiru prema Jelici. Pohitao sam sa korpusom. Kad sam došao u Kaonu zatekao sam ovakvu situaciju. Na Jastrebaru je bio p.por. Babić sa oko 70 ljudi, neangažovan u borbi. Prema Belici i Milatovićima Janković je vodio borbu. P.por. Babić mi je dao podatke da se u Dragačevu partizani jedino nalaze prema Jankoviću u jačini oko 150. Na pitanje da li partizana ima prema Troglavu i Tolišnici, prema Borovoj Strani i ka Gornjem Dubcu, p. por. Babić mi je rekao da ih od Dubca prema Troglavu uopšte nema. Doneo sam odluku da opkolim grupu partizana koja je prema Jankoviću4 i u tom cilju sam uputio Drugu Žičku brigadu u pravcu Tolišnice i Borove strane za svaku eventualnost da mi se nađe na krajnjem le-vom krilu jednim delom a drugim većim delom snaga da se pojavi preko Borove strane nad Gornjim Dubcem, i stupi u kontakt sa eventualnim snagama u Gor. Dubcu partizanskim, ako ih tamo bude i više da ima demonstrativni napad. Prvu Ljubićsku brigadu kao udarnu grupu uputim pravac Kaona — — Sudnica u Gor. Dubicu da se sa svim snagama pojavi pozadi partizana koji se tuku protiv Jankovića u Belici. U tom momentu Janković je bio razbiven i potisnut iz Belice. Poslao sam mu u pomoć Drugu Ljubićsku brigadu da veže partizane borbom i da ih zadrži u Belici dok I Ljubićska izbije na određeno mesto — položaj. Međutim ova moja pretpostavka se iz osnova menja odmah, jer Druga Žička brigada čim je odmakla od Kaone jedan kilometar sudari se sa kolonom komunista koja je se kretala od Tolišnice u pravcu Jelice. Bila je dosta jaka grupa partizana. Prva Ljubićska je odmakla od Kaone svega 500 m. i sukobi se sa kolonom partizana dosta jakom koja je po iskazu mešta-na bila stigla u neke šume blizu Kaone prema Jelici još u zoru 8 - IV. I tako mi ne uspe namera da opkolim grupu partizana prema Jankoviću. Kako se na levom krilu razvila žestoka, borba to sam morao i rezervu da angažujem u prvo vre-me odmah u borbu. Zato sam naredio Drugoj Ljubićskoj da krene napred i uspela je da potisne partizane u roku od 2 sata za oko 3 km. prema Gor. Dubcu. Teren je bio takav da se preko dana nije moglo mnogo napred jer partizani su uvek imali nadvisujući položaj. Oni su čitavog dana vršili strašan pritisak na levo moje krilo i hteli su da ga slome i dokopaju se Jelice. Ali ipak moje levo krilo uspelo je predveče da potisne partizane za čitav kilometar i zauzme dosta zgodan položaj. Za noć sam spremao napad na desnom krilu, opet prema Dubcu. Radi toga sam sa levog krila izvukao nešto snaga sa položaja i hteo da ih bacim na desno krilo u cilju prodora. Međutim po saslušanju zarobljenih partizana u toku borbe na moje levo krilo partizani su uputili celu Crnogorsku proleter.5 brigadu (jačine oko 1400) u prvi mrak i vršili su nekoliko puta juriše da odbiju moje levo krilo sa položaja koga je uveče zauzelo ali im nije uspelo. Tada su navalili jakom vatrom iz bacača. Ljudstvo ne naviknuto popuštilo je pod vatrom bacača i levo krilo su mi odbacili prema Jastrebaru. Tada sam morao da izvučem desno krilo koje se bilo angažovalo i istureno dosta napred. Izvlačenje je trajalo do u zoru 9 - IV. kada sam se našao na Jelici samoj. Ali do zore partizani su se bili spuštili čak prema Roćevićima. Ljudstvo sa položaja iz same borbe nije moglo da se izvlači po jedinicama već po manjim delovima i da bi se mogle ponova kompletne jedinice da uvedu u borbu trebalo mi je nešto dalje od borbe da ljudstvo prikupim i malo odmorim pa tek onda da ga ponovo uvedem u borbu. Radi toga sam se povukao dublje u srez Trnavski. Uveče 8 - IV - po izveštaju mog desnog krila Vučković6 sa Dragačevskim brigadama to veče treba takođe da je pripremio neki prodor u pozadinu prema Gor. Dubcu. Pokušao sam sa njima da uhvatim vezu ali nisam uspeo. On je trebao da bude na pravcu Milatovića — Guberevci. Na dan 9 ujutru kada sam ja ostupio sa položaja i obave-stio Kraljevo da sam razbiven, tek onda su se okupatori se-tili i poleteli prema Roćevićima u borbu protiv partizana. Kad sam se ja još više izmakao od položaja i kad sam im rekao da nekoliko dana ne mogu učestvovati u borbi jer imam mnogo gubitaka, onda su oni poslali još jače svoje snage prema partizanima u Dragačevu. I 11 noću partizani su bez borbe napuštili Dragačevo od pravca Roćevići — Kaona prema Debelom Jasenu. Pošto se okupator našao prema partizanima isped mene to nisam išao napred već sam ostao na Jelici od Rajca prema Roćevicima. Nekoliko dana nisam imao kontakta sa partizanima zbog napred iznetog, pa kad se je okupator udaljio iz Dragačeva sa ovog pravca, to sam izbacio Drugu i Treću Žičku brigadu samo u cilju izviđanja i osmatranja prema Čemernu od Osonice pa prema Bresniku i ove dve brigade i danas se nalaze tamo na položaju, i obaveštavaju me o situaciji. Situacija je prema tim izveštajima sledeća: U Pono-rama, Savovu i Đakovu partizani imaju jake svoje snage. Njihova akcija se ispoljava prema Ušću ponova. U Rudnu noću 17/18 dva puka Bugara vodili su borbu sa partizanima u kojoj su Bugari imali 24 mrtva i 32 ranjena, partizani oko 84 mrtva i zarobljeni nešto7. Ove podatke sam prikupio od meš-tana pomoću patrola. Okupator ima jake snage u Ibarskoj dolini za zaštitu pruge i sprečavanja njihovog prelaza preko Ibra. Bez naređenja sam otišao prema Studenici: U cilju nasilnog izviđanja i prikupljanja što tačnijih podataka o ovoj grupi partizana, zatim da izvučem nešto municije od Nemaca jer nisu dali dok ne vide da sam u borbi i da stvorim kredita za poslove koje vodi g. gen. Trifunović8, jer sugerirano mi je da je to potrebno što se zaista i potvrdilo za vreme razgovora između čika Marka9 i njegovog poznanika iz Beograda, jer je ovaj pored drugih detalja o ovim borbama tražio i broj žrtava koje je korpus podneo u ovim borbama i to pribeležio. Što nisam odmah 9 ponova stupio u borbu pored ostalog razlog je i to što sam obavešten iz pouzdanog izvora i sam sam stekao ubeđenje da okupator neće u borbu sve dok se mi tučemo uspešno protiv partizana. Kad sam se ja izmakao, onda su oni poleteli, i angažovali se jače u borbi. Raspored mojih snaga sada: Dve Žičke od Dubca Gornjeg prema Bresniku u cilju izviđanja, Trnavska na Jelici oko Rajca. Ljubićske i prva Žička vrše pripreme za poslove po čika Markovim razgovorima. Ako od ovoga posla ne bude ništa što će se znati za 2—3 dana, ponova sam sa celim korpusom oko Čemerna od pravca: Kaona — Gor. Dubac — Debeli Jasen — Čemerno, sa nešto snaga sa Bravca10, Bresnika Đakovo. Tom prilikom nastaću da i okupator postane agilniji, jer ovako se samo šetaju putevima sa kamionima. Naročito Nemci i Ljotićevci. Ovo je moja namera. Inače uvek sam spreman da izvršim svako naređenje Vrhovne Komande. Brojno stanje celog korpusa boraca naoružanih danas je 1560, spremnih za borbu. U ovim borbama imao sam 176 gubitaka (mrtvih i ranjenih) oni koji su bili zarobljeni (17 zarobljenika bilo) svi su uspeli da pobegnu. Jedan od zarobljenika išao je sa njima do Ivanjice i kaže da su bili krenuli u pravcu Lima. Ali na Uskrs kada su se pojavili avioni baš tada su dobili naređenje da se vrate natrag prema Ušću. To isto kažu i tri zarobljena partizana iz Crnogorske prol. brigade na dan 17 o.m. u Bresniku od strane patrola treće 2ičke brigade. Nemci su 18 i 19 ov. m. bombardovali sela u Studenici gde se nalaze partizani. Dobio sam naređenje da uputim kap. Katanića sa 100 ljudi u srez studenički, koje mi nije jasno šta treba da radi tamo Katanić. Jer stanje je u Javorskom Korpusu sledeće: Još dok je Cvetić11 bio zdrav, ono ljudstva što je imao pod oružjem prebacio je na desnu obalu Ibra i zajedno sa okupatorom sprečavao prelaz partizanima preko Ibra. To me je on izveštavao dok sam bio i ja u Studenici, to su me izveštavali i njegovi kuriri. Sada kad ga zam. por. Filipović12 on ima isto to ljudstvo i na istom mestu. U najvećem delu sreza Studeni-čkog nalaze se partizani i nema nijednog četnika naoružanog. Ne razumem da li Katanić treba da komanduje sa ljudstvom koje ima sad Filipović ili da se tuče sa komunistima. Izvestio sam Vas da mi je nemoguće Katanića poslati jer je sad ostao samo sa jednim K-tom bataljona, a ima 350 ljudi pod komandom. Drugi K-ti bataljona su 2 ranjena teško a jedan bolestan. Naredio sam mom pomoćniku majoru Ćosiću13 koji je sa dve Žičke brigade otišao u pravcu Čemerna da pokuša sve što može da nešto radi tamo pa ću i ja čim stignem tamo gledati nešta. Inače tamo se ništa naročito ne može uraditi dok se partizani ne isteraju. Partizani ljude upotrebljavaju jedino iz sreza Studeničkog da im nose ranjenike i vrše sporedne poslove. Ne naoružavaju ih a kad pođu iz jednog sela u drugo onda ih ne vode daleko sa sobom. Inače opljačkaše sve. To je najbolja propaganda da seljak omrzne komunistu i da se dobro bori protiv njih. U protivnom da im komunisti daju nešto svi bi oni bili uz komuniste. Takav je naš seljak. Moja radio stanica svaki dan ima veze sa Dejanom pa molim narediti potrebno. Uvek sam spreman da izvršim svako naređenje. Radim na tome da izvučem što više municije od okupatora, i ako se može nešto oružja. Mnogo se interesuju kad ću ponova u borbu sa celim korpusom. Daju pomalo municije. Ucenjujem ih i zatežem se pomalo sa izgovorom da nemam oružja. Inače ova grupa partizana je dobro naoružana. Na svakih 7—10 imaju automat. Imaju izgleda i dosta municije. To su iskazi nekoliko njihovih zarobljenika. M. P. Pre — Pre14
1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ca, k. 127, reg. br. 16/3—1 (S-X-21). 2 Na tom prostoru borbu protiv nemačkih i bugarskih trupa, ljo-tićevaca i četnika vodile su jedinice 2. proleterske divizije. O tim borbama vidi tom I, knj. 7, dok. br. 64 i 78; knj. 20, dok. br. 150. 3 Napad je izvodila 2. proleterska brigada (tom I, knj. 20, dok. br. 150). 4 Milutin. 5 Odnosi se na 4. proletersku (crnogorsku) NOU brigadu. 6 Zvonimir. 7 Prema operacijskom dnevniku 2. proleterske divizije, u borbama 17. i 18. aprila jedinice su imale gubitke od 7 mrtvih i 10 ranjenih boraca (tom I, knj. 20, dok. br. 150). 8 i 9 Miroslav Trifunović. 10 Tako stoji u originalu. Verovatno treba da glasi »pravca«. 11 Radomir. 12 Stojko. 13 Trifun. 14 Predrag Raković.
|