|
BR. 9
PLAN OPERACIJA ČETNIČKIH I ITALIJANSKIH JEDINICA OD 11. JANUARA 1943. ZA ČIŠĆENJE PODDINARSKE OBLASTI OD PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA1
PLAN OPERACIJA ZA ČIŠĆENJE PODINARSKE OBLASTI OD KOMUNISTA
I. — Cilj ove operacije:
1. — Partizane iz zone Dinara—Sinj—Solin—Kozjak—Pr-gomet—Drniš sterati, opkoliti i tući na prostoru između Svi-laje i Moseća.2
2. — Po pacifikaciji ove zone uspostaviti četničke garnizone i zatvoriti puteve sa Dinare ka Primorju i obratno.
II. — Koristi od ove operacije:
— Čišćenjem ove zone od komunista uništava se glavni komunistički oslonac za celu Dalmaciju; onemogućava se svaka njihova akcija i propaganda ne samo na ovoj teritoriji nego na teritoriji ćele Dalmacije.
— Oslobođavaju se od partizanskog pritiska sve suho-putne i željezničke komunikacije na ovoj teritoriji.
— Presecaju se partizanima sve veze između Dalmacije i Bosne.
— Moral komunista u Šibeniku, Splitu i okolini, kao glavnih komunističkih centara na Primorju, spao bi na minimum. Ovo bi imalo odjeka ne samo na Primorju, nego i na dublju unutrašnjost.
5.— Prestala bi materijalna pomoć u novcu i naturi sa Primorja, a ta pomoć nije mala i beznačajna za dalji uspešan rad komunista.
III. — U slovi da se operacija u punoj meri iskoristi:
Nije dovoljno da se ova zona samo očisti od partizana, nego je neophodno potrebno da se na njoj uspostavi i vlast koja će se sigurno održati.
Četnička komanda se obavezuje da tu vlast uspostavi u Srpskim selima i da obezbeđuje putne veze Knin—Vrlika—Sinj, kao i da partizanima preseče sve veze između Dalmacije i Bosne na toj zoni, ali pod uslovom da se ovoj komandi za tu svrhu dodeli odmah (pre početka operacije):
— 10 automatskih oružja, sa po 3.000 metaka i dovoljnom količinom maziva.
— 3.000 ručnih bombi.
— 1.000 pušaka, sa po 150 metaka na svaku.3
IV Prema napred iznetom došlo se do zaključka, da bi akcija najbolje uspela, ako bi se izvodila po sledećem planu:
A) Snage koje bi učestvovale u akciji
a) Četničke:
1.000 četnika iz Dinarske oblasti4
2.000 četnika iz Hercegovine i Bosne5
b) Italijansko-Hrvatske :6
1 bataljon iz Drniša
Jedna brdska (tovarna) baterija iz Knina
3 radio-stanice sa italijanskim osobljem (za četnike)
4 bacača 81 mm sa poslugom
4 kamiona od po tri tone
Ostale Italijanske snage, za II fazu rada, prema proračunu Italijanskih vojnih vlasti.
B) Početak akcije
Odrediće se naknadno, po odobrenju plana od strane nadležnih Italijanskih vojnih vlasti.
C) Trajanje akcije
Prema predviđenom planu, akcija bi trajala 4 dana, pod pretpostavkom da bude vreme kao sad — lepo.
D) Način izvođenja plana
Akcija će se sastojati iz dve faze i to:
a) Prva faza
Ova faza obuhvata rad (od jednog dana) za ovladavanje reonom s. Vrlike i izvodila bi se po sledećem:
— Jedna kolona, jačine 1.000 četnika nastupala bi od Kosova pravcem: s. Riđane—s. Paklar—s. Totmirović—s Vuković—s. G. Maovice—s. D. Maovice—Golo Brdo.
Zadatak je ove kolone čišćenje terena i naseljenih mesta od partizana s tim, da je cilj ove izbijanje na Golo Brdo i Mačju Gredu u cilju sprečavanja povlačenja partizana iz reo-na Vrlike ka selu Otliću i dalje na jug.
Sa ovom kolonom išao bi i jedan Italijanski bataljon iz Drniša.
— Jedna kolona jačine 250 četnika nastupala bi od Kosovapravcem: s. Markovac—k. 426—grebenom Kozjaka i njegovimjužnim padinama—s. Dragić—s. Kantor—s. Vrlika.
Zadatak je ove kolone održavanje veze između glavnih kolona, čišćenje partizana na terenu i u naseljenim mestima. Po izbijanju na određeni cilj ulazi u sastav srednje kolone, koja nastupa od Knina putem za Vrliku.
Jedna kolona jačine 500 četnika, sa artiljerijom i glavnim štabom7 nastupala bi od Knina pravcem: s. Topolje—Crna Glavica (451)—s. Radulović i Tiče—s. M. Polača—s. Kijevo—s. Vrlika.
Zadatak je ove kolone čišćenje partizana na terenu i naseljenim mestima, izbijanje u reon s. Vrlika, i isturanje jakih odelenja (od po 50 četnika) sa automatskim oruđima u s. Ko-ljane i s. Garjak radi blokiranja mostova preko reke Cetine (sprečavanje prelaza partizanima), kao i radi pretresa ovih sela.
— Jedna kolona jačine 1.000 četnika, nastupala bi od s.Golubića pravcem: s. Kesići—Kraljeva Dol—Novakovići st.—Crna Glavica (Sirnica st.) — Sinobad st., Mirkovići st. — Vedropolje—k. 511—Teskerin st.—Ercegovci—k. 463—k. 430—k. 454(Kovanjske njive)8—s. Civljane—s. Kosore. Od k. 463 deo snaga (100 četnika) odvaja se za selo Cetina.
Zadatak je ove kolone čišćenje partizana na terenu i u naseljenim mestima, opkoljavanje partizana sa severa i blokiranje mostova u s. Cetina i s. Vinalić.
b) Ideja manevra
Krilnim kolonama opkoliti reon s. Vrlike u cilju hvatanja partizana i sprečavanje njihovog bekstva.
Radi ovoga podesiće se i vreme polaska pojedinih kolona tako, da obe stignu (krilne) bar jedan do dva časa ranije od kolone koja nastupa od Knina. Zbog ovoga kolona koja nastupa od Kosova, za prvo vreme, preuzeće na sebe blokiranje mostova preko reke Cetine u s. Koljane i s. Garjak, dok kolona iz Knina ne bude stigla na određeni cilj.
c) Pomoć iz Sinja
Italijanske9 ili Hrvatske jedinice iz Sinja trebale bi, radi sprečavanja bekstva partizanima, da jednovremeno sa početkom naše akcije preduzmu pokret i ovladaju linijom: s. Maljkovo (u kome je Hrvatska milicija i žandarmerija)—s. Potravlje — s. Zelevo — s. Lučan. U isto vreme da obezbede i blokiraju most na reci Cetini kod Drage, severno od s. Maljkova.
Trajanje ove operacije predviđa se za jedan dan.
d) Druga faza
Ova faza obuhvata rad za čišćenje i uništavanje partizana na prostoriji: s. Vrlika—Sinj—s. Muć—Moseć pl.—Perković— Drniš. Trajanje akcije dva dana, i izvodiće se po sledećem:
— Jedna kolona (250 četnika) nastupala bi iz s. Žitnicapravcem: želj. st. Zitnić—s. Sedramić—sv. Martin—Dugeći—s. Umljanović—s. Čavoglave.
Zadatak je ove kolone čišćenje terena i naseljenih mesta od partizana i zatvaranje pravaca preko Moseć pl., u cilju sprečavanja bekstva partizanima.
— Jedna kolona 1000 četnika, iz reona s. G. i D. Maovice—Sekavica—s. Baljci—s. Umljanovići.
Zadatak je ove kolone čišćenje terena i naseljenih mesta od partizana.
— Jedna kolona (400 četnika) iz reona s. Vrlike nastupalabi pravcem s. Podosoje—s. Jovičić—s. Subotić—s. Stoisavljević—s. Otišić—s. Krunić—Jelenjak (k. 1289)—s. Pribude.
Zadatak je ove kolone čišćenje terena i naseljenih mesta od partizana i sadejstvo kolonama desno i levo.
— Jedna kolona, 800 četnika, nastupala bi iz reona s. Košare—s. Vinalie—pravcem: s. Garjak—s. Koljane—s. Katuni-šte—s. Krunić—s. Duljaca10—zaseok Belandžić — s. V. i M.Milešina.11
Zadatak je ove kolone kao i ostalih, stim da održava vezu i kooperiše kolonama desno i levo (Italijansko-Hrvatskim).
Italijanska-Hrvatska pomoć u ovoj fazi
Da bi akcija što bolje uspela potrebno je sadejstvo i sa drugih pravaca, kako se ne bi partizani izvukli i pobegli. Radi ovoga potrebno je
1). Sadejstvo jedne kolone sa prostorije: s. Lučane—s. Zelevo ka selu Muću.
2). Sadejstvo jedne kolone pravcem: Klis—s. D. Prugovo— s. Gizdavac—s. Muć.
3). Sadejstvo jedne kolone pravcem: s. Prgomet—s. Kladnjice—Moseć pl.—s. Radnici.
Snage za sadejstvo molim da odredi Italijanska vojna vlast obzirom na potrebu da se zatvore gore označeni pravci, kako bi se sprečilo bekstvo partizana.
Svaka kolona, od napred označenih, dobiće zonu dejstva tako, da između njih ne ostanu praznine. U gornjem tekstu dati su samo pravci kretanja koji predstavljaju direktrisu zone dejstva.
e) Ideja manevra za drugu fazu.
Opkoljavanje partizana na iznetoj prostoriji sa svih strana, u cilju njihovog uništenja, radi čega rad krilnih kolona mora da bude vrlo energičan i brz.
E) Rad i zadatak svih kolona
Pored određenog zadatka sve kolone u toku prolaza kroz naseljena mesta u istima će izvršiti pretres, da nema oružja, municije i ostale vojničke opreme. Pored ovoga starešine će održavati zbor narodu na kome će govoriti protivu komunizma. Sve ljudstvo nacionalno i pošteno biće uzeto u četničke redove.
G) Ishrana
Suva hrana izdaće se za četiri dana.
Dotur hrane dovozom, radi čega je potrebno da nam se stavi na raspoloženje 4 kamiona.
H) Sanitet
BR. 10
Brojno najjače kolone imaće svoje lekare.
Molim da nam se stave na raspoloženje dva sanitetska automobila, prvi zavoj i najpotrebniji sanitetski materijal za prvu pomoć (ručne poljske apoteke).
I) Potrebna materijalna sredstva
Tri radio-stanice sa Italijanskim osobljem za četnike.
Jedna brdska (tovarna) baterija.—
Četiri bacača 81 mm sa Italijanskom posadom.
Pet signalnih pištolja.
Po 200 crvenih, zelenih i belih raketli.
Municiju za puške »Mauzer« 330.000 metaka.
Za pušku »lebed« 120.000 metaka.
Za puškomitraljez i mitraljez 50.000 metaka.
9.000 bombi. . ,
4 kamiona za prevoz hrane i municije (privremeno).
2 ručne apoteke sa prvim zavojima.
10 nosila za ranjenike.
2 sanitetska automobila za prevoz ranjenika.
Molim da se po ovom planu donese resenje i izdaju potrebna naređenja najhitnije.12 Sa akcijom bi trebalo što pre otpočeti, što je u zajedničkom interesu, a pored ostalog i radi toga što se partizani u reonu s. Vrlika—Sinj—koncentrisu radi odlučujućih akcija u pravcu Dalmacije o čemu imamo tacne— proverene podatke.
11 januara 1943. god. Položaj
1 Prepis originala (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča,k. 152, reg. br. 14/3—1 (H-V-272). Svaku stranu prepisa overilo je Vojnotužilaštvo MNO FNRJ. .
2 Za izvršenje operacije po ovom planu izdata je zapovest 23. januara 1943 (Arhiv VII, Ca, k. 152, reg. br. 39/3). Operacija je otpočela 25.januara 1943. ali nije do kraja sprovedena (vidi dok. br. 62). Istovremeno, 25. januara 1943. jedinice 2. proletreske NOU divizije, bez jedne brigade, ojačane kombinovanom brigadom Grahovskog sektora (Dalmatinski, Primorski i Drvarski bataljon i Tiškovačka četa) izvršile su napad na četnička uporišta u Strmici, Golubiću i Plavnom. O rezultatima tih borbi vidi: tom V, knj. 11, dok. br. 75, 107, 110, 111, 112, 200 i 209.
3 Snabdevanje oružjem, municijom i opremom vršile su italijanske okupacione jedinice. Vidi dok. br. 13, 26 i 61.
4 Dinarska četnička oblast obuhvatala je teritoriju: Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Gorskog kotara i delova zapadne Bosne, tj. one delove tih teritorija gde su bile formirane i operisale jedinice Dinarske četničke divizije. Dinarska oblast formirana je krajem 1942, verovatno s ciljem da u njenu nadležnost pređu poslovi vojno-teritorijalne prirode, dok bi Dinarska divizija zadržala isključivo operativni karakter. U praksi su se često ova dva pojma jednako upotrebljavala, pa i onda kad su izdavana operativna naređenja ili zapovesti.
5 Odnosi se na četničke jedinice Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine.
6 Odnosi se na oružane formacije Nezavisne Države Hrvatske i italijanske okupacione trupe.
7 Reč je o štabu vojvode Đujića.
8 Kovanjske njive, na karti 1 :100.000 nije pronađeno, verovatnose odnosi na Kovaničke njive.
9 Delovi italijanske divizije »Bergamo«.
10 Luljaca na karti 1 : 100.000 nije pronađeno.
11 U toku 26. januara 1943. ova kolona (četnici majora Baćovića)ubijali su seosko stanovništvo i popalili neka od navedenih sela. Opširnije o tim zločinima vidi: tom V, knj. 11, dok. br. 209.12 Projekt ovog plana poslat je na odobrenje Vrhovnoj komandi (Arhiv VII, Ca, k. 152, reg. br. 15/3, pismo kapetana Ivanisevica od 12. januara 1943. majoru Ostojiću o stanju kod četnika u Dinarskoj oblasti). Vrhovna komanda je odobrila plan ove operacije (Arhiv VII, Ca, k. 299, reg. br. 18/1, depeša 297.
|