BR. 69 IZVEŠTAJ KOMANDANTA ZETSKOG ČETNIČKOG ODREDA OD 5 MARTA 1943 DRAŽI MIHAILOVIĆU O BROJNOM STANJU I BORBENOM MORALU, AKCIJAMA ODREDA I SARADNJI SA ITALIJANSKIM TRUPAMA U BORBI PROTIV NOVJ U DOLINI NERETVE1 G-nu ARMISKOM ĐENERALU DRAŽI MIHAILOVIĆU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA Gospodine Ministre, Prema Vašem naređenju2, sa teritorije moga reona, sa jednom neverovaitnom brzinom sakupio sam i doveo u Mostar   1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII Ca k mreg. br. 51/5 (CG-V-343). ^imvu vn, <_a, K. 133, 1 Vidi dok. br. 36. 318 oko 2200 Crnogoraca, cvet žive ljudske snage onoga kraja.3 Elan i oduševljenje svih koji su samnom pošli, kao i onih koji su ih poslali i ispratili prevazišao je sve što sam do danas kao vojnik i ratnik u ovim krajevima video. Sa bolom u srcu njihovi dragi su ih šiljali da priteknu u pomoć braći u Herceg-Bosni, u borbi protiv komunista. Ali koliko god je bilo oduševljenje i veličanstven ispraćaj onih koji su ih pratili, ipak se na njihovim licima mogla pročitati i zabrinutost da li će nam se ikad i kako povratiti. Nikakvo čudo za svakog onoga ko poznaje psihu Crnogoraca. Crna Gora je u ovoj prokletoj borbi izgubila suviše mnogo da bi se dalje mogla razmetati još i sa jednim ljudskim životom, ako to zaista ne zahtevaju stoprocentni interesi Srpskog naroda, Kralja i Otadžbine. Četnici su kako u putu, tako i u samome Mostaru i svuda gde su došli, svojom primernom disciplinom i strogo vojničkim držanjem ulili poštovanje, kako našim prijateljima, tako i protivnicima. Svuda i na svakom mestu, kuda su prošli i gde smo stigli, izazvali su kod stanovništva toliko poverenja i poštovanje, da se danas od nas vrlo teško i sa suzama rastaje. Mojim četnicima i njihovim porodicama dao sam časnu oficirsku reč, da u ovom pohodu za sada idemo samo u borbu protivu komunista i onih koji njih pomažu i simpatišu. Svoje oduševljenje četnici su posvedočili požrtvovanom borbom na svima sektorima 26.II.1943 godine i sledećih dana u pravcu Drežnice, zadajući protivniku teške udarce i sa svoje strane dajući znatne žrtve. Zahvaljujući tome borbenom duhu, komunisti od juče ne daju ni otpora. Istina ova nas činjenica ne zadovoljava potpuno, jer još nije došlo do njihovog masovnog uništenja, što nam je ustvari cilj, već samo do prebacivanja na drugi teren4. Plan koji je izrađen od Ostojića nisu, i pored zauzimanja svih nas Italijani hteli da usvoje. Plan koji su predložili Italijani bio je za nas i sa našeg gledišta povoljniji.5 3 Zajedno sa Zetskim četničkim odredom u dolinu Neretve došla je i Nikšićka brigada. Te su jedinice iz Nikšića u Mostar prevezene železnicom. Prvi ešelon (3. bataljon) stigli su u Mostar 21. februara, a ostali ešeloni nekoliko dana kasnije. Više o upućivanju četnika, dolaskuu Mostar, uključivanju u borbu protiv jedinica 2. proleterske NOU divizije kod Drežnice i ceo dalji tok borbi tih jedinica krajem februara,u martu i početkom aprila 1943. vidi dok. br. 75, 85, 113 i 140. 4 Tih dana vršen je protivudar 1. i 2. proleterske i 7. NOU divizijena pravcu Prozor — Gornji Vakuf, radi odbacivanja nemačke 717. divizije i borbene grupe »-Vogel«, čije su jedinice neposredno ugrožavaleranjenike. 5 Reč je o dve varijante dejstva italijanskih i četničkih snaga uborbi protiv jedinica NOVJ u dolini Neretve. O detaljima tih varijantividi dok. br. 74, 75, 85 i 140. 319 Čika Branko je zahtevao da u slučaju odbijanja njegovog plana od Italijana tražimo sedmodnevnu hranu i dva miliona metaka i da ih, ako ne ispune zahtev, napadnemo." Ja sam o svemu dugo razmišljao i došao do zaključka da bi taj potez bio preuranjen i u svakom slučaju nesrećan po naš i onako prepolovljeni i izmučeni narod. Zamišljao sam posledice, pa mi je pred oči izišla ova slika: 1.— Narod je upoznat sa vašim shvatanjem da neprijatelja treba napasti onda kad za to dođe pogodan momenat, t.j. kad on ima doneti plodove i sačuvati narod. Danas ne bi rekao da narod uviđa da je taj momenat došao. 2.— Pretpostavljam, da bi se u slučaju našeg napada u ovim momentima našli na jednoj strani mi, a na protivničkoj: Italijani, Nemci, Arnautd, komunisti i ustaši. Pitam se — i kad bi imali dovoljno i naoružanja i hrane i elana za borbu, — da li bi i koliko mogli izdržati, jer su saveznici tako daleko. Zar se ne bi dogodilo da opet doživimo i još, po ko zna koji put, Topličko uništenje. Postavljam sebi pitanje šta bi u tom slučaju bilo i sa našim nesrećnim življem u Hercegovini, koji i ovako kuka prilikom našeg odlaska iz pojedinih mesta, strahujući od gnjeva ustaša. 3.— Posmatrajući psihičko stanje naroda došlo bi do boljševiziranja masa u Hercegovini, a kad se izgubi duhovna i fizička vlast nad njom, komunistička neman našla bi se u punom zamahu. To verujem za sve, izuzev [gru]pe Baćovića, koju ne poznajem, ali za koju verujem, prema onome što znam o njoj, da je najzdravija.7 4.— Primanjem čika Brankovog plana, ova bi grupa bila uništena, jer mi u tom slučaju ne bi mogli pružiti efikasnu pomoć za koju težimo. 5.— Osećanje našega četnika za porodicu, koja je na domet okupatoru a koji može da je uništi ovoga momenta, smanjuje njegovu borbenu snagu. Uzeti našem čoveku hleb i ostaviti mu porodicu bez zaštite, znači oduzeti mu volju za život. Imajući sve navedeno pred očima, ja ovu odluku za sada nisam mogao primiti. Vojvoda Jevđević, komandant srednje kolone major Pantić, kao i ostali komandanti stali su na isto gledište i to pre mene. Najzad, moje je čvrsto ubeđenje Gospodine Ministre, da je ovo i Vaše shvatanje. 6 Vidi dok. br. 74, 75 i 85. 7 Toga dana (5. marta) hercegovačke jedinice pod komandom majora Baćovića nalazile su se u širem rejonu Kočerina, orijentisane zadejstvo u pravcu Široki Brijeg. Opširnije o tome vidi dok. br. 75 i 85. 320 Ovo nije prvi put da ja dobijam naređenja sa kojima se Vi bez sumnje nebi složili. Zato Vas molim da buduće odluke dalekosežnih posledica budu donošene sa svestranom studijom, a naročito sa Vašim punim upoznavanjem.8 Molim Vas, da me ne razumete pogrešno, što je g. Ostojić, koga ja lično cenim mlađi, pa da je zbog toga i ovaj nesporazum. Ne, daleko od toga. Ja znam da je u ovom slučaju stariji i da je za mene i običan kaplar stariji ako to Vi naredite. Ja se sa tim mirim bez i trunke roptanja. Gospodine Ministre, Molim Vas imajte poverenje u mene i moje saradnike i budite uvereni da nećemo ništa učiniti što bi išlo na štetu srpskih interesa i na uštrb i čast Srpskog naroda i srpskog oružja. Izvolite Gospodine Ministre, i ovoga puta, primiti izraz moga poštovanja i odanosti M.P.9 5. marta 1943. godine Pukovnik Položaj Bajo Stanišić   * Vidi dok. br. 80. Okrugli pečat: »Komanda narodne vojske Crne Gore i Hercegovine — Glavni štab«. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument