BR. 62 IZVEŠTAJ KOMANDANTA DINARSKE ČETNIČKE DIVIZIJE OD 28. FEBRUARA 1943. ŠTABU KOMANDE BOSANSKIH, LIČKO-DALMATINSKIH I HERCEGOVAČKIH VOJNOCET-NICKIH ODREDA O VOJNO-POLITlCKOJ SITUACIJI I BORBENIM AKCIJAMA IZVEDENIM U JANUARU I FEBRUARU 1943 GODINE1 Štab dinarske četničke divizije đeneralstab O. Br. 273 28 februara 1943 god. Izveštaj o situaciji u Dinarskoj oblasti. — ŠTABU KOMANDE BOSANSKIH, LIČKO-DALMATINSKIH I HERCEGOVAČKIH VOJNO-ČETNIČKIH ODREDA. — Situacija na teritoriji ove Oblasti je sledeća: 1. Vojna 1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k. 152,reg. br. 21/4 (H-V-318). Original je na više mesta podvučen, delomolovkom, delom plavim mastilom. Pojedini pasusi su sa strane označeniolovkom, vertikalnim crtama. 2 U izostavljenom delu teksta vojvoda Đujić je, na osnovu izjavenarednika Torbice, koji je navodno pobegao iz partizana u četnike, dao   294 295 Naoružane snage Dinarske oblasti iznose 4.200 boraca.3 Jedinice ove Oblasti drže Drnišku, Kosovsku, Vrličku i Kninsku dolinu i dalje Strmicu pa preko Jelovih Tavana na Maslovaru i Crni Vrh da se odavde spusti u dolinu Gračaca i produži linijom Gračac—Obrovac. Italijanska ofanziva u Lici protivu partizana potpuno je promašila.4 Ovo je došlo kao posledica slabih snaga koje su učestvovale u operacijama, slabosti ljudskog materijala u borbenom smislu, teških terenskih i vremenskih prilika i, nadasve, nesposobnosti višeg komandnog elementa. Nije isključeno da su Italijani hteli špekulisati na račun Nemaca, ali im se ovo grdno osvetilo. Italijani su prekinuli operacije protivu partizana u Lici i imaju naređenje da evakuišu svu zonu od Ogulina do Knina i da se povuku na liniju Ogulin—Ledenice, a odavde duž mora da drže liniju Ledenice—Senj—Karlobag —Obrovac—Knin—Drniš—Sinj. Njihova akcija u Ličkom polju još traje,5 a u pripremi je operacija u pravcu Livna, Glamoča i Bos. Grahova, u kojoj će uzeti učešća i četnici ove Oblasti.6 Hrvati se iz dana u dan sve više naoružavaju i organi-zuju u ustaške jedinice. Propaganda radio Londona veoma nepovoljno utiče na Srpski živalj i naše borce, a Hrvate, koji se nisu ogrešili o Srpski narod, potpuno je pokolebala u simpatijama za nas. U prkos ovakve situacije duh kod boraca ove Oblasti ostao je na zavidnoj visini, dok moral kod naroda od straha, kako za sudbinu i razvoj događaja, tako i za ishranu, nešto pokoleban. b. Pregled operacija izvedenih za vreme boravka Hercegovačkih trupa na ovoj teritoriji: 25 i 26 januara o.g. izveli su, uglavnom, Hercegovci i Dinarci, pomognuti slabijim Italijanskim delovima, operaciju u dislokaciju • i raspored snaga NOVJ na teritoriji Like i dela zapadne Bosne i Dalmacije. 3 Vidi dok. br. 61. 4 Reč je o četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi. O učešću italijanskihjedinica i rezultatima borbi protiv jedinica NOVJ na području Like viditom V, knj. 12, dok. br. 89 i knj. 13, dok. br. 50. 5 Odnosi se na borbe 6. NOU divizije protiv delova italijanske divizije »Re« (tom V, knj. 13, dok. br. 4). ' Vidi dok. br. 85. 7 Odnosi se na delove italijanske divizije »Bergamo«. pravcu Vrlike.8 Cilj ove operacije je bio da se Moseć, Svilaja i Vrlička krajina očiste od partizana, pa da se zatim pristupi organizaciji oslobođene teritorije. Ova operacija nije privedena kraju, jer su komunisti,9 u međuvremenu, veoma jakim snagama napali i okupirah Strmicu, Golubić, Plavno i Radijevac, te je operacija morala biti prekinuta. U ovoj operaciji stiglo se je do Vrlike. Na jači otpor naišla je samo naša leva kolona, sastavljena od Hercegovaca, koja se na padinama Dinare sukobila sa proleterima,1" pa je usled toga i zadoonila u ovlađivanju postavljenim ciljevima. Držanje ove kolone, sem poručnika Kopri viče11 i trupa pod njegovom komandom, bilo je vrlo dobro, a naročito se istakla Ro-gatička brigada sa poručnikom Dobricom Đukićem, koja je i inače, zajedno sa svojim komandantom, bila i ostala najbolja jedinica u svima borbama. 28 i 29 januara 1943 god. izvršena je akcija u pravcu Golubića i Strmice u cilju oslobođenja Strmice, Golubića i Plavna i tučenja komunističkih snaga. Ovu akciju su izvršili Hercegovci i Dinarci, potpomognuti od dva Italijanska bataljona, slabijeg sastava, sa jednom baterijom.12 Sve trupe u ovoj akciji izvršile su svoj zadatak po planu i u određeno vreme ovladale postavljenim ciljevima. Do jačih sukoba sa partizanima nije došlo, jer su isti, blagodareći terenskim prilikama, uspeh da se blagovremeno izvuku iz klopke, koja im je bila pripremljena.13 12, 13 i 14 februara o.g. Hercegovci i Dinarci potpomognuti jednim Italijanskim bataljonom14 i jednom baterijom topova vršili su akciju u cilju oslobođenja Srbske doline.15 Akcija je izvršena u dve kolone, a bilo je predviđeno u tri. Direktrisa akcije bila je Otrić—Srb—D. Suvaja—Brotnja—Doljani—Dobro selo. U ovoj akciji sve kolone izvršile su svoj zadatak kako je to naređeno, sve do trenutka kad su nam Italijani to onemogućili,16 sem desne kolone, sastavljene od Hercegovaca, pod komandom poručnika Popovića, čiji je pravac napada bio Str-mica—G. Tiškovac—D. Tiškovac—Kaldrma—Osredci—Srb. Ova kolona je 12 februara zadocnila, zabavivši se pljačkom u Str- 8 Vidi dok. br. 9. 9 U pitanju je 2. proleterska divizija ojačana Kombinovanom brigadom grahovskog sektora. O tim borbama vidi dok. br. 28; tom V, knj.11, dok. br. 75 i 200. 10 Otpor je pružio Dinarski bataljon, koji je privremeno bio pri-dodat 3. dalmatinskoj NO brigadi (tom V, knj. 11, dok. br. 200). 11 Mihailo, komandant Nevesinjske brigade. 12 i " Iz sastava divizije »Sasari«. 13 Vidi dok. br. 28. 15 i lć Vidi dok. br. 48.   296 297 miči, čistom četničkom selu, a 13 februara sa Donjeg Tiškovca najkraćim putem krenula za Otrić, da bi se sutra dan u marševskom poredku spustila u Srb. Italijanska divizija »Sasari« dejstvovala je pravcem Gračac—Bruvno—Mazin—Lapac—Kulen Vakuf. Naša zamisao je bila da akciju sprovedemo sve do Dobrog Sela i spojimo se sa divizijom »Sasari« i tako stvorimo neprekidan front. Na taj način bili bismo primorali komunističke snage, zaostale u nedovoljno očišćenoj pozadini, da se predaju, a komunističke snage pred nama nabacili bi na Nemce. Međutim, Italijani su u trenutku kada su naši prednji delovi izbili u selo Doljane, zahtevali da u toku 15 februara t.g. bez-uslovno napustimo Srbsiku dolinu, jer da će nas u protivnom bombardovati avijacijom, što se je stvarno i desilo još 14 februara, posle podne, pri čemu smo imali četiri lakše ranjena i dva mrtva.17 Najzad su pristali da jedan deo četnika može ostati u samom Srbu i mi smo ostavili 1.000 Dinaraca, a ostali su krenuli iz Srba i to: desna kolona, sastavljena od Dinaraca, pravcem Zeleni Tavani—Vagan—Crni Vrh (1239)—Gologlav (1196)—Orlovica (1201)—Strmica, a leva kolona, sastavljena od svih Hercegovaca, pravcem Osredci—Trubar—Resanovci— Jelino polje, ali se ova kolona nije kretala označenim pravcem, već pravcem Srb—Osredci—Kaldrma—Gornji Tiškovac—Donji Tiškovac—Strmica. Na ovaj način stvoren je nebranjen prostor između četnika u Srbu i divizije »Sasari«. Komunisti, gonjeni od Nemaca i oni koji su zaostali u pozadini, koncentri-sali su se i jačim snagama udarili naše snage u Srbu sa fronta i oba boka jednim delom, a drugim delom diviziju »Sasari«. Komunisti su imali i teške bacače, te su naše snage, posle borbe 15 februara od 17 časova do 12 časova 16 februara, da ne bi bile otsečene od pozadine, morale biti povučene na liniju Maglaj—Kurozeb—Jelovi Tavani. U ovoj borbi imali smo dva mrtva i tri ranjena i izgubili smo jedno postolje teškog mitraljeza. Dobili smo 140 boraca, koji su nam prebegli sa svojim familijama. 110 od njih je naoružano.18 Jednovremeno ostale partizanske snage napale su diviziju »Sasari«,19 presekli je na tri dela i opkolili dva bataljona u Gornjem Lapcu,20 a jedan bataljon u šumi između Gornjeg " Bombardovanje Srba vršili su nemački avioni. Greškom se desilo da je jedna bomba pala u blizini štaba vojvode Đujića i majora Baćo-vića (Arhiv VII, Ca, k. 289, reg. br. 8/1, depeša br. 1323). 18 Redakcija nije mogla utvrditi tačnost navedenih podataka. " Napad su izvršile 1. i 9. brigada 6. divizije, 5. i 15. brigada 8. divizije i artiljerijske jedinice tih divizija. Više o tome vidi tom V, knj. 12, dok. br. 56. U G. Lapcu su se tada nalazile sledeće neprijateljske jedinice; 298 Lapca i Marina. Ovi bataljoni bili su opkoljeni 4 dana, sve do 21 o.m. kada su oslobođeni od 6 Italijanskih bataljona i 1.000 Dinaraca.21 U ovoj borbi Italijani su imali, do sada dobivenim tačinim podacima, 186 mrtvih i 227 ranjenih, kao i nepoznat broj zarobljenih.22 Uništena im je jedna autckolona, jedan tenk, ,0 mazgi, izgubili su mnogo ratne spreme, kao oružja i municije, 4 teška bacača i 4 topa. Partizani su imali dosta gubitaka, ali broj se nije mogao utvrditi. Računa se oko 200 mrtvih i ranjenih. Mi smo imali dva mrtva i 4 ranjena. Zarobili smo 17 karabina, 2 puškomitraljeza i preoteli Italijanske topove, koje su partizani razbili kada su videli da će pasti u naše ruke. Zarobili smo i šest partizana, dok su nam se četvorica predala. Od 16 februara t.g. Hercegovačke jedinice nalazile su se razmeštene po selima u neposrednoj blizini Kinina, ne radeći ništa, već pljačkajući Srpska četnička sela, koja sam dve godine branio od ustaša i partizana. Ovo su uglavnom sve operacije izvedene za vreme boravka Hercegovaca na teritoriji ove Oblasti. Sve ostale operacije bile su strogo lokalnog značaja i to u cilju uništenja mai jih komunističkih grupa u neposrednoj blizini. v. Postupci Italijana, četnika i komunista za vreme operacija: Italijani su, u krajevima gde su sami operisali, pljačkali i palili sve do čega su stigli. Čak su skinuli i zvona sa Srpskih crkava u Bruvnu i Mazinu i sekli voćnjake. Postupak okupatora prema Srbina i Hrvatima potpuno je različit. Između Drniša, Šibenika i Trogira nema ni jednog telegrafskog stuba, ali ni jedna kuća duž linije nije zapaljena. Primorje je dalo vrlo veliki broj partizana i, tako rekuć, otpočelo partizansku akciju u Srpskim krajevima blagodareći kulturnoj zaostalosti i glupavoj Lakovernosti našega sveta, pa ipak u Primorju nema sela u kome je zapaljeno više od dve kuće. Ovakovi postupci okupatora i ustaša, s jedne strane, a propaganda radio Londona s druge strane, dovode do uverenja da okupator i naši saveznici podjednako rade na istrebljenju Srba. Pavelić je postigao najveći uspeh time što je uspeo da među Srpske ustanike ubaci svoje agente, koji su poubijali vođe nacionalnog ustanka i tekovine istog predali u ruke Tita, 16. bersaljerski bataljon, 26. bataljon crnih košulja, 2. bataljon 151. peš. puka divizije »-Sasari-« i 3. bataljon 25. peš. puka divizije »Bergamo«. 21 Okruženim jedinicama u G. Lapcu pritekle su u pomoć jediniceiz sastava divizije »Re« i »Bergamo«. O deblokiranju i izvlačenju jedinica iz okruženja vidi: tom V, knj. 12, dok. br. 166, 168, 173 i 177 iknj. 13, dok. br. 50. 22 U toj borbi italijanske jedinice imale su oko 600 ljudi izbačenih iz stroja. Vidi dok. br. 61. 299 da bi mu ovaj kao protivuslugu stvorio uslove za dalje klanje Srba.23 Ovo bi trebalo da znaju i gospoda Hrvatski ministri u Londonu i da to javno ispovedaju. Hercegovci, u pogledu pljačke za vreme operacija, nisu ni u koliko zaostajali za Italijanima. Ova pljačka je vršena nerazumno i divljački. Na primer u jednoj kući se uzme brašno, ali se u drugoj naiđe na dragoceniji plen, pa se brašno prosipa, ma gde, da bi se novi plen uzeo. Komunisti su iz krajeva u kojima su vršene operacije izvršili mobilizaciju svih sposobnih muškaraca i oterali skoro i poslednjeg stanovnika sa sobom, izvlačili sve što se je moglo izvući, delimično i sami vršili paljevinu. Njihove boračke jedinice su se, blagodareći Italijanskoj akciji na parče, izvlačile pod jačim pritiskom, uvlačile u međuprostore i udarale u slaba mesta naših i Italijainskih snaga. Blagodareći partizanskim vođama hrvatima, hrvatska sela ostala su u ovoj akciji kao i ranije pošteđena, jer su se, čak, i primorske partizanske jedinice prebacile u Srpske krajeve u kojima je i primljena borba. Srpski krajevi, kroz koje srno operacije vršili ostavljaju neizbrisivo tužan utisak: sela su porušena, popaljena, gradovi uništeni, sve je opljačkano, stoka nestala, zemlja zapuštena i neobrađena. Glad je neizbežna, a u koliko se rat u toku ove godine u Evropi ne završi biće katastrofalnih posledica. Narod već u veliko gladuje. Dalmacija naročito, jer je odvojena od Bosne i onih delova Like iz kojih je ona nešto hrane dobijala. g. Odnosi Hercegovaca i Dinaraca: Jedan deo Hercegovačkih starešina ili nije shvatio svoju ulogu i zadatak u ovim krajevima, ili je zlonamerno, ili iz ličnih računa, radio suprotno od onoga što je trebao da radi. Oni su umesto da potpomognu konsolidaciju prilika na teritoriji ove Oblasti, čije jedinice, već skoro godinu dana, vode neprekidne krvave borbe, uz velike ljudske i materijalne žrtve, odmah po dolasku otpočeli sa rovarenjem, napadajući skoro javno pokojnog vojvodu Birčanina. Na prvoj zajedničkoj konferenciji Jevđević je podneo pred-log da se Baćović proglasi komandantom operacija, jer je vojvoda Birčanin teško bolestan i kao takav ne može da baci zdrav pogled na ćelu situaciju, a sem toga da je podneo i neopozivu ostavku. Ovo sam odbio sa motivacijom da to ne mogu da primim bez naređenja vojvode Birčanina ili starijeg i tu je nastalo prvo razmimoilaženje. Po ovome otpočelo je slanje depeša u kojima se stanje na teritoriji ove Oblasti pretstavljalo najcrnjim u pogledu orga- _ a Ovakvom vrstom propagande četnici su želeli da prikriju svoje zločine, što im nije polazilo za rukom. 300 nizacije i komandovanja, i ako su se mogli uveriti da je ovo teritorija na kojoj nemamo vremena ni Bogu da se pomolimo, a i sami su je nazvali »klanicom«. Vrbovane su ćele jedinice, pojedinci (starešine i borci) da se priključe Hercegovačkim jedinicama, umesto da shvate situaciju u kojoj se nalazimo, te da nam ponude, makar, moralne podrške recima o povezanosti naših Srpskih interesa, bez obzira na pokrajine u kojima živimo. Naročito je vrbovan vojvoda Brane Bogunović i vojvoda Mane Rokvić, pa i komandir Glamočke čete Bogdan Ivić. Kao posledica ovakvog rada, odmah od početka, pojedinci i jedinice počeli su da otkazuju poslušnost i da sve svoje akcije i pokrete vezuju za Hercegovce. Našao sam se u teškoj situaciji i čuđenju šta se događa. Donošene su rezolucije o stvaranju Grmečko-glamočkog korpusa,24 izdavana naređenja bez mog znanja i t.d. u ovom, po mom mišljenju, krajnje nečasnom i nenacionalnom poslu istakao se đeneralštabni major Miloš Radojlović, koji se sticajem, slobodno mogu reći, nesretnih prilika, uklonjen iz Like, našao u Hercegovačkim redovima, kao načelnik štaba majora Baćovi-ća. On nije prezao ni od toga da oficirima preti dolaskom ustaša u ove krajeve, te da treba svi da beže odavde. Njegovi su postupci pravi zločin. Želeći da se što bolje plasira kod majora Baćovića, pri svim sumnjivim postupcima govorio je da se ne treba ništa plašiti, da će on to sve uraditi sa čika Brankom,25 jer da su oni odlični prijatelji. Po mom mišljenju jedina svrha svih ovih nečasnih intriga i vrlo štetnih po našu opštu stvar bila je ta da se ko-mandovanje majora Baćovića proširi, u najmanju ruku, na ćelu Bosnu. Zahtevani su i suviše veliki izdaci na račun Hercegovačkih trupa. Ja sam tim zahtevima udovoljavao, koliko je bilo više moguće, i pored naređenja vojvode Birčanina, da to ne činim, pošto je major Baćović dobio dovoljnu sumu novaca za operacije. U koliko nisam uspeo da udovoljim nekom zahtevu, to se je smatralo da ja namerno neću da učinim uslugu. Vojnici su odmah otpočeli sa pljačkom i to su se u prvom redu 24 Dvadeset šestog februara 1943. u Kninu je održan sastanak četničkih vojnih i civilnih predstavnika sa teritorije Bos. Grahovo, Drvar i Bos. Petrovac. Donesena je odluka o formiranju Grmečko-klekovač-kog korpusa. Za komandanta korpusa izabran je vojvoda Đuro Plećaš, kapetan. Na istom skupu doneta je rezolucija o osnivanju Komande bosanskih četničkih odreda. Rešeno je da se povedu pregovori sa civilnim i vojnim vlastima NDH za što tešnju saradnju, međusobno pomaganje i zajedničku borbu protiv pripadnika NOP-a (Arhiv VII, k. 152, reg. br. 20/4). Više o formiranju i zadacima korpusa vidi dok. br. 23 Zaharije Ostojić. 301 oborili na Hrvatska sela u okolini Promine, koja se nisu ni najmanje ogrešila o Srbe i na taj način pokvarili ono što je ova Komanda uspela da pridobije za našu akciju. Uskoro su počeli sa pljačkom i po Srpskim pa čak i po čisto četničkim selima, u kojima su bili smešteni: otimali su i prodavali konje, goveda i sitnu stoku, ćebad, živežne namirnice i sve do čega se je stiglo. Presretani su ljudi na drumovima, izubijani i pljačkani i to stari ljudi, koji su na oltar otadžbine položili živote jednog ili više svojih sinova. Skidani su prozori i vrata sa kuća i loženi na patosu. Ovo nisu bile usamljene nego, na žalost, redovne i skoro svakodnevne pojave. Prilikom preuzimanja Stanice opljačkali su skoro sve ono što je ostalo iza partizana, i ako su morali znati da je Stnmica bila Pijemont četništva u ovim krajevima i kao takva glavni objekat stalnih komunističkih napada. O svemu ovome podne-ću docnije opširan dokumentovan izveštaj.26 Na sve ovo skretao sam pažnju majoru g. Baćoviću usmeno i pismeno ali on ili nije hteo, ili nije mogao, to da spreči. Borci ove oblasti prestavljani su uvek u bednom svetlu, čak i od samog majora g. Baćovića i to pred Italijanima, što nam je, tvrdim, potpuno onemogućilo dobijanje oružja i ostalog materijala od Italijana. Major g. Baćović nije hteo imati u vidu makar tu činjenicu da su Dinarci, samo u vremenu njegovog boravka na ovoj teritoriji u borbama sa partizanima imali oko 120 mrtvih boraca. d. Zaključak: Vojna situacija na teritoriji ove Oblasti nije povoljna, pošto je u Lici gro partizanskih domaćih snaga ostao, skoro, netaknut. Isto se može popraviti, ako Italijanska akcija ka Bos. Grahovu, Glamoču i Livnu donese pozitivne rezultate, i ako glavne partizanske snage koje su sada na putu za Hercegovinu, budu potučene.27 Zbog jako dugačkog fronta, koji drže snage u severnoj Lici i u ovoj Oblasti, zbog stalnog naoružavan ja Hrvata-ustaša, bolje reći celog Hrvatskog naroda, Srpski narod u Lici i Dalmaciji, budući da je ustaškom politikom, partizanstva pode-ljen, nalazi se u teškoj situaciji. Zbog ovakve situacije doneo sam odluku da evakuišem Gračac, a front od Ljuta (1152) da povučem ka Velebitu. Ličke snage ove Oblasti koncentrisaću u Velebitu, jer moram skratiti front i snage prikupiti da ne bi bile tučene počesno. Sa ovako prikupljenim snagama, ojačanim sa jedinicama iz Dalmacije, preduzimaću napade na partizane u cilju uništenja manjih grupa i demoralisanja njihovih jedinica. 26 i 27 Pasus je podvučen plavim mastilom i u njegovoj visini, na margini dopisano je »NB«, što je verovatno napisao Draža Mihailović. 302 i I I |Problem rešenja Like i zapadne Bosne, kao i hvatanje i veze sa Drenovićem,28 neće biti moguće resiti pre nego što jedna snaga, dobro komandovana, ne prevalja sa pravca od Glamoča, prostoriju ka Drvaru i Bos. Petrovcu. ! 2. Politička i Odnosi sa Italijanima, silom prilika, snošljivi. Zbog burnih i manifestacija i održanih govora prilikom dolaska Hercegovaca ' i kasnije, zbog intriga Hrvata, njihovo poverenje u nas oslabilo je, što se vidi i po tome što u poslednje vreme naoružavaju Hrvate, te da bi imah saveznika u slučaju da mi napad-nemo na njih. Odnosi sa Hrvatima, koji se nisu ogrešili o Srpski narod, nastoje se produbiti i učvrstiti. U tom cilju ovih dana će doći na teritoriju ove Oblasti 100 nacionalista Splićana, koji će nastati da uspostave vezu sa selima oko Promine, koja su dobro naoružana. Hrvati-tfiacionalisti, koji se nisu ogrešili o Srpski narod, pokolebani su propagandom Londonske radio-stanice. 3. Ekonomska Ekonomska situacija na teritoriji ove Oblasti veoma je teška. Glad i nemaština već vladaju. Narodna imovina je uništena paljevinom i pljačkom, polja su neobrađena, a teško da će moći da se zaseju i prolećnji usevi, pošto je narod bez tegleće stoke i još uvek se nalazi u planinskim komunističkim zbegovima.29 KOMANDABosanskih, Ličkodalmatinskih KOMANDANT-VOJVODA, i Hercegovačkih čet. odreda Momčilo R. Đujić O. Br. 24 3 marta 1943 god. S. Priključiti aktu O. Br. 22 od danas.30 Načelnik štaba, Četnički vojvoda, R. St. Ivanišević 28 Uroš, komandant četničkog odreda »Kočić«. Vidi dok. br. 30. 29 Na poleđini zadnje strane originala, u desnom gornjem uglu, dopisano je olovkom ćirilicom »Razno«, a na sredini Draža je dopisao»Ob« što je podvučeno, a ispod toga »Veza sa Drenovićem uhvaćena«. 30 Odnosi se na izveštaj vojvode Ivaniševića od 3. marta 1943. komandantu Dinarske četničke oblasti. Sadržaj izveštaja svodi se na akcije četnika u Dinarskoj oblasti u januaru i februaru 1943. Zatim, neštoviše o pljački hercegovačkih četnika za vreme tih operacija i o sukobu komandanata i međusobnim omalovažavanjima (Arhiv VII, Ča,k. 159, reg. br. 23/1). Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument